Снага позитивности
Витраж
НАСЛЕЂЕ, САБОР, ОТКРИЋА, ПЕЈЗАЖИ БЕОГРАДА, ЈЕСЕЊЕ БЛАГОДАТИ, САЈАМ КЊИГА, ЧАМЦИ, КОНКУРС ЗА ФОТОГРАФИЈУ
Догађај
СПЕКТАКУЛАРНИ БЕОГРАДСКИ КАРНЕВАЛ БРОДОВА, ЧЕТВРТИ ПУТ
Велика речна журка
Уз помоћ Туристичке организације Београда, градске владе и централних градских општина које излазе на реке, једна креативна идеја београдских студената, изложена пре четири године, данас је прерасла у веома атрактивно међународно дешавање. Тако је Београд постао пуноправни члан Федерације европских карневалских градова. Ове године на водама и обалама престоничких река, током једне карневалске вечери, окупило се преко две стотине пловила, велики број учесника и више хиљада посетилаца
Путоказ
СОКОБАЊА, НАЈПОСЕЋЕНИЈЕ СРПСКО ТУРИСТИЧКО МЕСТО У ЛЕТЊОЈ СЕЗОНИ 2007.
Благотворни озонски шок
На идеалној надморској висини од 400 метара и са истим таквим концентрацијама озона и радона, ово је сигурно најбоља ваздушна бања у овом делу Европе. И њени термоминерални извори помажу код великог броја обољења. Знали су то у антици, у средњем веку, у турским временима. Знали су то и великани српске културе који су били редовни сокобањски гости, попут Бранислава Нушића (који је смислио и данас актуелни слоган места), Стевана Сремца (који је ту провео и своје последње земне дане) или Иве Андрића (који је баш ту започео писање свог славног романа „На Дрини ћуприја”, а изгледа и једну загонетну романсу). И данас то, видимо, знају сви
Пише: Светлана Ђурић
Стазе
ЖИЛОМ МИЛЕШЕВКЕ, ОД СОПОТНИЧКИХ ВОДОПАДА ДО ЗАГРЉАЈА ЛИМА
Низ кажипрст Белог Анђела
Иако једна од мањих река које пробијају стене старовлашке висије, она на свом путу показује „изузетну креативну снагу и маштовитост”. Њен веома узак и дубок кањонски део дуг је десетак километара и заштићен као парк природе. Јединствене оморике, колонија белоглавих супова, вртоглава стаза усечена средином прошлог века, крстови у камену и испоснице, села у којима је време стало, остаци средњовековног града Милешевца (Хисарџика), седишта жупе Црна Стена, и надасве знаменити манастир Милешева, обележавају овај живописни крајолик
Текст и фотографије: Драган Боснић
Предели
КРОЗ ЗЛАЋАНИ СРЕМ, СА ЂОРЂЕМ КОДЕРОМ: ЕРДЕВИК
Слике из снолике земље
Не зна се да ли су се виле и утве златокриле из ердевичких шума населиле у Кодерове песме, или су се из песама настаниле у шуме. Баш као што се данас недовољно зна о самом песнику Кодеру, некад чувеним ердевичким винима, о језерима Мохарач и Брује, легендарним (рибо)ловинама, о незаборавним летима на западним обронцима Фрушке горе и преображењским ноћима у винограду. Пред нама је још један крај Србије који чека да га, најпре, открије Србија сама
Текст и фотографије: Лука Петровић
Свето место
РАСПЕТО КОСОВО: ОБНОВЉЕНИ ЖИВОТ У ОБНОВЉЕНОМ МАНАСТИРУ ЗОЧИШТЕ
Симбол великог повратка
Након осам година избивања, тамо, у васкрслу светињу која се налази 40 km југозападно од Призрена и 3 km од Велике Хоче, враћене су чудотворне мошти Светих Врача Бесребреника Козме и Дамјана. Због тих моштију, пре разарања 1999. било је то друго место по броју ходочашћа у Српској православној цркви, одмах иза Острога. Управо живот и чуда ових светитеља показују да су могућа исцељења и рана љутих, рана предубоких
Пише: Кристина Џоковић
Тамо далеко
СОЛУН: ЂОРЂЕ МИХАЈЛОВИЋ, ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊАК КОЈИ СЕ СТАРА О СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ ЗЕЈТИНЛИК
Чувар светих хумки
Некада је то било предграђе, данас је ужем градском језгру. Ту, на око 10.000 метара квадратних, вечни мир нашле су кости 7.565 српских ратника палих на Солунском фронту, у предворју Отаџбине. Наредбу о оснивању гробља потписао је лично краљ Александар године 1926. Сав материјал, до последњег камичка, стигао је из Србије. Камен за Маузолеј и крстове клесан је у мајдану Момин камен код Џепа, у Грделичкој клисури, гранит за облагање Маузолеја стигао је из Кадине луке код Љига, а цемент из Беочина. Чемпреси су донети са Свете Горе, из расадника манастира Хиландара
Текст и фотографије: Мишо Вујовић
Видиковац
ПУТЕВИ ОБНОВЕ: ТАКТИКА СИТНИХ ПОСЛОВА
Рат без крви и без предаха
„Суочени са морем невоља, окренимо се, најпре, себи и својој околини, примењујући ту тактику такозваних ситних, а у суштини темељних послова. Поведимо тај рат против квара, ружноће, прљавштине, запуштености и свих других трагова зла што нас окружују, а недостојни су човека. То је, вероватно, злодело Врага, који не дрема, поткопавајући и рушећи дела Створитеља света. Борба против квара је свакодневна дужност савесног човека”
Пише: проф. др Драган Недељковић
Круне
ТЛО СРБИЈЕ — ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: ПРОБ (276-282)
Достојан имена
Аурелијан је у њега имао неограничено ратничко и завичајно поуздање. У бици код Тарсуса показао је вештину Фабија, чувеног победника над Ханибалом. Одајући признање његовој крепости, подвизима и личној скромности, Сенат му је указао почасти какве још од времена великог Марка Аурелија нису виђене. Након смрти је деификован. На његовом гробу могао би да стоји епитаф: „Проб, одиста добар, овде почива.” „Probus, et vere probus situs est”
Пише: проф. др Александар Јовановић
Славне љубави
КРАЉ МИЛУТИН НЕМАЊИЋ И КРАЉИЦА СИМОНИДА, КЋИ АНДРОНИКА II ПАЛЕОЛОГА
Бледо Сунце над нигдином
Имала је шест а он четрдесет више када ју је добио за Краљицу, као залог мира између уморне Византије и моћне Србије. И нико није знао да ли је то политика срца или срце политике. Неки кажу да је живела „као заточена у сопственом животу”, као „корњача у краљевском оклопу”, да је потајно волела Стефана, сина његовог, којем је била маћеха а могла му бити кћерка. Њеној лепоти дивили су се чак Латини и Угари, а лик њен овековечен је славном фреском у Грачаници, на Косову, из 1310. У српском предању она је „симбол лепоте, чедности и трагике женске у временима олуја, када нестају војске и царства, а камоли крхко тело лепе благородне жене”
Пише: Милена З. Богавац
Чувари пута
ШАБАЧКА ТВРЂАВА, ЗАМЕТАК ГРАДА САВАЦ НА САВИ
Грудобран империја
На тој обали где су се додиривала и уједала царства, где су трговали Дубровчани и Угари, где је рађано српско Северно Краљевство, насеље је постојало још у античка времена, када је недалеко одатле била метропола Сирмијум. Велики процват град је имао у Деспотовини, нарочито под Стефаном Лазаревићем. Четвороугаоно утврђење на обали потиче из времена турског султана Сулејмана (XVI век), а данашњи изглед добило је крајем XVIII и почетком XIX века, такође под Турцима
Пише: Војислав Филиповић
Историја и легенда
СРПСКИ ДЕСПОТ ВУК ГРГУРЕВИЋ БРАНКОВИЋ, СИН ГРГРУРА СЛЕПОГ И УНУК ЂУРЂА БРАНКОВИЋА
Мач Огњеног Змаја
Био је деспот без деспотовине, јунак без мане и страха, узданица без наследника. Величанствени и трагични последњи сев српског златног средњовековља. С њим се нико није могао равнати од зидина Беча до подно Крушевца, од Темишвара до иза Сарајева и Јајца. Поштовали су га у Бечу, Пешти и Стамболу, а дипломатски језик између тих моћних дворова у то време био је српски. Почива у сремском Купинову, где је и био његов двор
Пише: Јово Бајић
Врхови
ДИМИТРИЈЕ ОБРАДОВИЋ (1742–1811), У МОНАШТВУ ДОСИТЕЈ, ЈЕДАН ОД СТУБОВА НОВОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
Српски Сократ и зов слободе
Његов живот је прикљученије. Пустоловина. Пустоловина духа и (раз)ума. Пропутовао је велики број земаља и научио њихове језике, али је „сневао само на српком”. Од родног Чакова и фрушкогорског Хопова до Свете горе, од грчке Смирне до западних универзитета, он је непрекидно учио и учио друге. Његовим доласком у Србију пре тачно два века (1807), на позив вожда Карађорђа, у јеку Првог устанка, овде је ступио нови век
Пише: Милован Витезовић
Судбина и коментари
ПЕСНИКИЊА МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА (1830–1878), „ПОНОСНА КЋИ СРЕМА”
Нежна вила фрушкогорска
Из далека долазише да виде њене „надземаљске очи”. Посећују је Јован Суботић и Иван Мажуранић, Јохан Сајдл јој посвећује песму, својим стиховима величају је Љубомир П. Ненадовић и Ђорђе Рајковић, Вук је зове својим „чедом Фрушке”, кнез Михаило себе сматра њеним пријатељем и заштитником, митрополит Михаило је лично позива у Београд, а Његош за њу вели: „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори.” Како је могло доћи до тога да сконча у беди и самоћи, преживљавајући од даћа и задушница на београдским гробљима? Шта се то десило са њом, шта се то десило са нама?
Пише: Марина Матић
Беседа
СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ (ВЕЛИМИРОВИЋ): О ВЕЛИКОМ ИМЕНУ
Страх охолима и нада безнадежнима
Једну велику мисао, господо, ја вам проповедам и једно велико име. Прастара је моја проповед, прастара и увек нова. To велико име, које вам ја проповедам и које ми сви треба један другом да проповедамо, није тешко запамтити, није тешко изговорити, није тешко поштовати, није тешко славити
Визионари
НЕОБИЧНИ ПИСАЦ ЛАЗАР КОМАРЧИЋ (1839–1909), „ЗАБОРАВЉЕНИ ПРОМЕТЕЈ СРПСКЕ КУЛТУРЕ”
Једна поново упаљена звезда
Увек је ишао испред свог времена и савременика, неиспитаним стазама, плаћајући цену која се за то мора платити. Увек превисоку, понекад страшну. Написао је први српски научнофантастични роман. Међу првима у Србији, по узору на Артура Конана Дојла и Вилкија Колинса, писао је детективске романе. Као уредник, дао је велики допринос модернизацији српске штампе и први увео праву научну рубрику. Пред стогодишњицу његове смрти, крајње је време да овај јединствени стваралац добије место које објективно заслужује у српској култури
Пише: Марко Танасковић
Трагови
НОБЕЛОВАЦ РАБИНДРАНТ ТАГОРЕ (1861–1941) ГОДИНЕ 1926. ПОСЕТИО БЕОГРАД
Дубоки тумач Истока
Српска престоница била је одушевљена индијским песником и мудрацем, баш као и он њоме. Упозоравао је Србе да не смеју изгубити ослонац у свом предању, духовности и миту. Указивао да се лек за обездушење Запада може наћи у ризницама Истока. На Београдском универзитету одржао је два предавања, ручао у „Српском краљу”, дао интервју Станиславу Винаверу, разменио поздравну беседу и дуго разговарао са владиком Николајем Велимировићем. Највише од свега дирнуо га је један дар: стара српска одора опточена златом, рукотворена на Косову у XVIII веку
Пише: Бане Велимировић
Вечни БГ
БЕОГРАЂАНКЕ, РОЂЕНЕ И СРОЂЕНЕ, АКТИВНО СУ УЧЕСТВОВАЛЕ У ОБЛИКОВАЊУ ИСТОРИЈЕ ПРЕСТОНИЦЕ
Мали именик великих дама
Чак ни у XIX веку, док су ови простори тек израњали из ропства под Турцима, Београд није био пука затуцана касаба где у јавном животу није било места за храбре и креативне жене. Напротив, велики број њих дале су значајан допринос томе да Београд од пограничне варошице, препуне турских остатака, прерасте у европску метрополу. Са подугачког списка, уз неминовна огрешења с којима се унапред морамо помирити, поменућемо за ову прилику само неке
Пише: Драган Перић
Здања
СТО ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ГРАДЊЕ ЗГРАДЕ ДОМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ
Повратак у сопствену кожу
Биографије градова, земаља и народа — знамо — често се могу прецизно и сликовито испричати кроз повесницу њихових најважнијих грађевина. Једна од таквих, у српском случају, свакако је некадашња зграда Савезне скупштине. Свечано отворено 20. октобра 1936, пуних 58 година од доношења одлуке да се оно изгради и након 29 година градње (са бројним изнуђеним прекидима), ово здање о историји и судбини Србије говори више него томови књига. Тачно један век након почетка градње, најзад је испуњена првобитна замисао градитеља и ово здање је постало Дом. Дом Народне скупштине Србије
Пише: Бранимир Станојевић
Слике света
УОЧИ ЈУБИЛЕЈА, ПОЛА ВЕКА РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД: РАЂАЊЕ ДРАМЕ У ДЕТИЊСТВУ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
Успон кроз кризе
Показало се, не први пут, да одлучан почетак може бити пресуднији од предугих припрема, пуних одуговлачења. Неизвесност наставка покреће на улагање додатних великих напора, што на крају даје добре резултате
Пише: Василије Поповић
Ars sacra
МР ДРАГОМИР ЈАШОВИЋ, СЛИКАР, ЖИВОПИСАЦ, „НОВИ АСТРАПА У САВРЕМЕНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ”
Стопама старих мајстора
Заувек суштински обележен својим косовскометохијским завичајем, он је већи део живота провео на скелама, у друштву са светима чија су се лица рађала пред њим, под његовом кичицом. У дослуху са њима давао им је физиономију живих бића која дефилују пред нама не као илустрације неке књиге већ као жива проповед што се дубоко урезује у нашу свест, у наше срце
Пише: Ранка Станишић
Веровања и виђења
ВРЗИНО КОЛО (4): ИЗ ГЛАВЕ У КОЈОЈ СУ СЕ ЗАПАТИЛЕ БУБЕ-ЛУДОКРИЛКЕ
Три лица греха
Ни једно те од њих на миру оставити неће. Ни јучерашње, ни данашње, ни сутрашње. Покварен њеним делотвором, човек је буђавији него плесан хлеб. А благо ономе ко је туђом муком памет стекао. Кога не можеш обуздати, не можеш га ни намолити. Чује ли молитву, Антихриста спопадне дрхтавица. Злоћудно му се срце заледи као јаје на голомразици
Пише: Јован Алексић
Домети
МР МИРОСЛАВ РАДОВАНОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ПУПИН ТЕЛЕКОМА АД”, ПОВОДОМ 60. ГОДИШЊИЦЕ ОВОГ УЗОРНОГ ПРЕДУЗЕЋА
Брзином технолошких промена
Основана одлуком Владе Србије још давне 1947, ова угледна фирма, кичма српске телекомуникационе индустрије, преживела је распад државе и тржишта, ратове, санкције, транзицију, приватизацију. И не само то: у веома оштрој и отвореној тржишној утакмици, одржала је развојни и технолошки корак са најреномиранијим светским произвођачима. У сарадњи са америчком фирмом „Navini Networks”, на путу је да овлада технологијом мобилног широкопојасног приступа интернету
НР Прес
Лидери
СЛОБОДАН ЈАЊУШЕВИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР „КИРКА КОРПОРАЦИЈЕ”
Mенаџер с душом
Простачки материјалистички поглед на свет, опасно фаворизован у глобалним размерама, довео је до бруталне трке за обоготвореним новцем, до бесомучне пљачке природе коју више не могу да издрже ни еко систем ни сам човек. Али, упркос свему, могуће је и у сфери савременог пословања држати се хришћанских принципа, богочовечанских и човекољубивих, а остати максимално успешан по најмодернијим мерилима. Пример „Кирка корпорације” то савршено јасно и убедљиво потврђује. Ма чије лично богаћење, ако око себе оставља пустош у заједници или је против интереса отаџбине, не само да је бесмислено, него представља грех и проклетство
Пише: Миодраг Радомировић
МТС, РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ
Највећа мрежа пријатеља
Три државе, три интегрисана система, преко 6.000.000 умрежених. МТС је практично укинуо роминг између Србије, Српске и Црне Горе, градећи комуникацијско јединство тих простора. Само од почетка ове године број корисника је порастао за 710.000 (480.000 припејд, 230.000 постпејд). Преко 340.000 најуспешнијих пословних људи своје професионално функционисање заснива на комуникацији посредством МТС-а
Године
„ГВОЗДЕНИ ПУТ”, 123. ЛЕТО
Носталгија и модерност
Од иницијативе кнеза Милоша из 1837. и сребрног крампа кнеза Милана из 1881, „Железнице Србије” су превалиле огроман пут, али и онај који их чека није мањи ни мање епохалан
Пише: Миле Локас
Гастрономија
„ВАРИЈАНТА” СВИХ ВАРИЈАНАТА: ХОБОТНИЦА ИСПОД САЧА ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Медитеран у Београду