Србија - национална ревија бр. 14
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 14

 

РЕЧ ПРЕ

Лагано и неминовно улазимо у још једно лето, у нади да оно неће бити варљиво као време у његовим првим данима, и да његове ватре неће бити хладне као пулсирање далеких равнодушних звезда. Дубоко свесна свега што се дешава, „Национална ревија” вас и даље позива да не клонете, да у себи откријете снагу и дрско будете ведри, креативни и светли, да смехом растерате демоне и обесмислите баба-роге. Овде вас чекају пријатељи, визионари, путовања и сећања који нас чине бољим, који нас чине јачим.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Са насловне
Марија

Витраж
ДОГАЂАЈИ, ИЗЛОЖБЕ, КЊИГЕ, ПРИЗНАЊА

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ АЛЕКСАНДРА РАДОША

Посета
БОР, ОД ЧУДА ИНДУСТРИЈСКОГ РАЗВОЈА ДО „МРТВОГ ГРАДА”, И НАТРАГ
Нове светлости у престоници бакра
Када је био један од најбогатијих градова у Југославији, није се довољно мислило стратешки ни било далековидо. Лепеза привређивања и производње није, мимо рударства, довољно проширена, нису развијане друге делатности с реално великим потенцијалима. Онда су, деведесетих, распад државе и привреде, као и економски ембарго, отворили провалију „са чијег се дна небо не види”. И када су многи помислили да је агонија бескрајна, дошло је младо и образовано руководство, дунули су нови ветрови. Држава у Бор управо инвестира 130 милиона евра, гради модерну Топионицу и на паметнији начин тражи стратешког партнера. Поново су откривени и туристички потенцијали Брестовачке бање, Борског језера, Злотских пећина, Столова, Дубашнице, Црног врха

Пише: Игор Давидовић
Фотографије: Драган Боснић


Преко границе
СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА У БАТАЊИ (МАЂАРСКА) ИСТРАЈАВА УПРКОС ИСКУШЕЊИМА, УПРКОС НАМА
Расејани, па ничу
У југоисточном делу Бекешке жупаније, на мађарско-румунској граници, у плодној равници, ова варош је још у XVIII и XIX веку била центар поморишких Срба. До данас их није много претекло, али су сложно свијени око Српске цркве (саграђене 1778) и Српске школе (основане 1793). Посетили смо их недавно, када су обележавали 20. годишњицу проглашења своје вароши градом. Била је то прилика да се заједно подсетимо свих векова које носе у очима и да их неко из Србије после више година упита за здравље

Текст и фотографије: Миодраг Радомировић

Ток
РЕПОРТЕРИ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” НА ПЛОВИДБИ КРОЗ СТАЛАЋКУ КЛИСУРУ
На водама три Мораве
Клисура је дуга око 25 километара, са падом од 10 метара. Живописан и кривудав ток, са високим стенама и малим пешчаним адама које израњају из воде, готово је идеалан за опуштену пловидбу гуменим чамцима. Тај предео изузетних одлика богат је древним светињама и изванредним изворима. А народ овога краја вели: „Са колико извора пијеш воду, толико ћеш дуго живети”

Текст и фотографије: Драган Боснић

Трагови
ДОЛИНОМ ЈУЖНЕ МОРАВЕ, СПОРЕДНИМ ДРУМОВИМА И ЗАРАСЛИМ СТАЗАМА СЕЋАЊА
Делије из Делиграда
Слобода се у Србији, увек, освајала и бранила кроз двери и срце неког Делиграда. Знао је то и Карађорђе када је 1805. оснивао свој Делијски Град да препречи Турцима пролаз најважнијим од свих балканских друмова. Онај ко контролише тај друм, још од старих Римљана, контролише много више од овог чудног Полуострва. И данас, чим мало скренете са брзе аутостраде („Коридор 10”), која и није за путнике сладокусце, видећете да време не брише и не лечи баш све

Текст и фотографије: Влада Арсић

Дом
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” У ДЕЧЈЕМ СЕЛУ У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ
Дунавски чаробни брег
Од 1975, када је основана ова установа као стота на планети и прва у тадашњој Југославији, кроз њених тринаест кућица у цвећу прошло је преко осам стотина деце без родитеља. Ту су одрасли, одатле школе изучили и у живот се отиснули, и ту се увек враћају. Јер ту је, заувек, њихов дом, оно непомерљиво средиште око којег се врти цео свет

Пише: Зорица Тодоровић Мирковић

Бележница
ЗАШТО СРПСКИ ТУРИЗАМ НЕДОВОЉНО КОРИСТИ СОПСТВЕНА ПОЗИТИВНА ИСКУСТВА ИЗ МИНУЛИХ ДЕЦЕНИЈА
Кад човек зна, њему се да
Креативност, предузимљивост и „добра прича” у модерном туризму често имају далеко већи значај од новца самог по себи. Некада је у Србију велики број западноевропских туриста долазио, на пример, да проучава птице у Националном парку „Ђердап”, испира злато на Пеку, лови или се дружи са пастирима на планинама. Само је на одговарајућим местима радио неко кадар да их привуче. Могућности су и данас неупоредиво веће но што би се могло закључити по оних десетак испразних реченица званичника српског туризма. Ево неколико подсећања

Пише: Срба Јанковић
Фотографије: Раде Крстинић

Догађај
ЈУНИОРСКО ПРВЕНСТВО ЕВРОПЕ У АТЛЕТИЦИ У НОВОМ САДУ
Смотра будућих звезда
Од 23. до 26. јула 1.500 младих такмичара из 48 земаља по двадесети пут одмериће снаге и умећа у 44 дисциплине „краљице спортова”. Србија ће имати 27 представника, а „Српска Атина” чини све да буде врхунски домаћин и репрезентује земљу у најлепшем светлу

НР Прес

Објектив
„Serbia Open 2009”

Фотографије: Жикица Јовановић

Острва
КУБА, НА ПУТУ КА ВРХУ ЛИСТЕ НАЈАТРАКТИВНИЈИХ ДЕСТИНАЦИЈА (1)
Свет прекривен осмехом
Време овде као да је заустављено у раним шездесетим, стварајући, и тако замрзнуто, готово нестварно јединство супротности. Све предрасуде и сујеверја савременог човека, утемељеног на западним вредностима, овде падају као куле од карата. Након неповерљивог полицијског дочека на аеродрому „Хосе Марти”, чим се уроните у стварни живот Хаване, чекају вас лежерно једноставни и насмејани људи, гипког корака, у ритму салсе, чека вас Куба Хемингвеја и Маркеса, „Буена Висте” и пламене осећајности, „кохибе” и „мохита”

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: Ветранион (350)
Враћање царске дијадеме
Извори из IV века чешће га називају Виктор. Претпоставља се се, стога, да је утврђење Викторина у Дарданији, између данашњег Бујановца и Трговишта, име добило по томе што је он у њему рођен. Одан Константину Великом и његовом дому, у једном драматичном времену био је командант моћне и опасне војске Илирика. У жељи да га употреби у својој породичној освети, царски гримиз даје му Константинова кћи Константина, окрутна и славољубива жена. Али, он је инсигније само сачувао и вратио ономе коме су припадале, а потом скончао у миру, насмешен

Пише: проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: ГОЛУБАЦ
Златни кључ Ђердапа
Бранили су га и освајали толики владари и јунаци, царства и војске, коњаници и бродови. Монументални средњовековни град, првобитно саздан као утврђење између Србије и Угарске, у више наврата је дограђиван. Имао је пристаниште, палату, моћне куле и бедеме, капелу, житницу, покретни мост... Данас, задивљујући чак и у рушевинама, чека на оно време и оне људе који ће, с пуно разлога, знати да га обнове и оживе

Пише: Војислав Филиповић

Pro memoria
ЈОВАН СКЕРЛИЋ (1877–1914), НАЈВЕЋИ РАДНИК СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Без труда нема чуда
Драгиша Витошевић је на стогодишњицу Скерлићевог рођења записао да је то, „на жалост, све досад, једини Србин који је умро од рада”. Опис његовог радног дана данас звучи готово невероватно, а савременицима се чинило да га срећу истовремено на Универзитету, у Академији, у уредништву „Српског књижевног гласника”, у одбору Српске књижевне задруге, у Скупштини... За 37 година живота и 15 година интензивног рада урадио је више него данас цели институти за једну генерацију. Било би добро да његово непоколебљиво родољубље и огромни допринос српској култури послуже као поука у години пред нама, када се навршава девет и по деценија од његове контроверзне смрти

Пише: Јован Пејчић

Ризнице
МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ У БЕОГРАДУ (1989-2009), ЧУВАР СПЕЦИФИЧНЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
Две деценије ентузијазма
Бостонски музеј науке и технике је најстарији (1864), лондонски најугледнији, бечки и минхенски најпосећенији, али београдски, најмлађи у породици сродних, има своју оригиналност коју ваља сачувати као саставни део наслеђа и културно-цивилизацијског идентитета. Када буде реконструисано постојеће здање у Скендербеговој 51 (из 1927) и дограђено ново, према пројекту чувеног архитекте Београђанина Бориса Подреке, поред сталне поставке биће и техно парк, радионица за рестаурацију, дечја радионица, ресторани и кафеи... „Синуће цео Дорћол и постаће то једна од битних тачака на културној мапи Београда”

Пише: Драгана Букумировић

Памјат
СВЕТЛИ ТРАГОВИ РУСКЕ БЕЛЕ ЕМИГРАЦИЈЕ У СРБИЈИ ЖИВИ И ПОСЛЕ ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА
На муци се познају велики
У пет страшних таласа, од 1919. до 1923, у Србију је пред револуционарним терором избегло преко 60 хиљада Руса. Радило се о благородним и високообразованим људима, од оних најбољих које је Русија имала. Међу њима су били и генерал Петар Николајевич Врангел, последњи командант Беле гарде, и митрополит Антоније Храповицки, који је у Сремским Карловцима основао Руску заграничну цркву, и 17 академика, 194 генерала и адмирала, 15 високих дипломата, последњи предреволуционарни председник Руске думе, бројни научници, уметници, духовници, архитекте, инжењери. Србији, након страшног жртвеног и херојског пострадања њене елите у Првом светском рату, били су потребни као со у хлебу

Пише: Јован Гајић

Пријатељи
ДАНИЈЕЛ ЂАНКАНЕ, ЈЕДАН ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ ПИСАЦА САВРЕМЕНЕ ИТАЛИЈЕ, УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПРОФЕСОР, ИЗДАВАЧ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Последњи романтични народ
За четврт века, његова издавачка кућа „Ла Вализа” из Барија објавила је преко 40 књига српских писаца, а његов истоимени часопис прилоге око 200 српских аутора. Његова антологија „Српска поезија XX века” обавезна је литература за италијанске студенте србистике. Зна српску кухињу, вина, градове, српску истину, надасве српску душу

Пише: Драган Мраовић
Фотографије: Стеван Огњеновић

Етно
БРАЋА ТЕОФИЛОВИЋИ, РАТКО И РАДИША, ПОЈЦИ, ИСТРАЖИВАЧИ И ЧУВАРИ НАСЛЕЂА
Музички трезори Полуострва
„Наш једини инструмент је глас. Вежбамо свакога дана. Све је у нама. Стихови, ноте, аранжмани. Нема писаних бележака. Ми смо као жива песмарица. Наша је дужност да Србији, нашем извору и избору, будемо посредници између прошлог и садашњег времена кроз празвук који сви носимо негде дубоко у себи”

Пише: Слађана Ристић

Ars Phantastica
ПОВОДОМ ВЕЛИКЕ ДВОДЕЛНЕ ИЗЛОЖБЕ „ПАРИСКЕ ВЕРТИКАЛЕ” У БЕОГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ „АТРИЈУМ”
Пророци и барбарогенији
По први пут на једном месту представљена је већина српских уметника свих генерација који живе и стварају у Паризу, њих 40. У првом термину, 25. маја,  представљена су дела оних најреномиранијих, углавном сликара, а у другом, од 6. до 25 јуна, дела оних млађе генерације која одражавају сложену интерактивну мрежу данашњих уметничких пракси. Организатор је Одељење уметности Библиотеке града Београда, аутор историчар уметности Мирјана Савић. Тим поводом „Национална ревија” још једном указује на неке из круга најзначајнијих српских сликара у Паризу

Пише: Дејан Ђорић

Око
ВУК ИЗ ЦРНЧА, СЛИКАР У ПОТРАЗИ ЗА АРХЕТИПСКОМ ЧЕДНОШЋУ СВЕТА
Заноси пастирске идиле
„Слике рађене по инстинкту и вођене само њиме. Испред тог раја човек помисли на Шагала. Та експлозија цвећа сеже до неба, до птица, до путања авиона. Боје су деликатне, материја надмоћна, све је то анђеоско колико и генијално”, записао је, после Вукове изложбе у Француској, угледни ликовни критичар Пјер Еспил

Пише: Горан Будимир

Оле!
ЈЕДНА НЕОЧЕКИВАНА КОРИДА НА БЕОГРАДСКИМ УЛИЦАМА, ГОДИНЕ 1936.
Ванредно стање због бика
Све дневне новине известиле су како је огромни помахнитали бик јурио престоницом, а невољни тореадори, у овом случају жандарми  београдског гарнизона, узалуд покушавали да му на врат намакну омче и замке. А једном је права шпанска корида, 1972, први и једини пут напустивши границе своје земље, изведена на београдском Ташмајдану. Предводио ју је Домингин, најславнији од свих тореадора, у част Александра Лончара, једне од ненадмашних београдских легенди

Пише: Слободан Милатовић
Илустрација: Драгутин Њежић

Здравље
ВЕЛНЕС ЦЕНТАР „ФОНС РОМАНУС” У СПЕЦИЈАЛНОЈ БОЛНИЦИ „МЕРКУР”, У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Програм против постмодерног стреса
Живите триста на сат, у сталном спиду, стварном или самонаметнутом, нерви су вам напети као струне. Стрес је ваш највернији пратилац, он је ту и кад вас сви други напусте. И кад спавате, и кад љубите, и кад време проводите са децом или пријатељима, ваше срце куца грозничаво као помахнитали дигитрон, као лоше наштеловани таксиметар. Свесни сте свега тога, али немате смирења и снагу воље да нешто предузмете. Велнес центар „Фонс Романус” је право место за вас

НР Прес

Гастрономија
„РЕСТОРАН 27”, БЕОГРАД: ЈЕЛЕНСКИ БИФТЕК У СОСУ ОД ШУМСКОГ ВОЋА, СА КРУШКОМ „ВИЛИЈАМС”, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Најбоље као императив

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију