„СРБИЈА - Национална ревија”, број 8

 

РЕЧ ПРЕ

У Вимблдону се није баш посрећило (ко зна зашто је то добро), али златна ратна деца српског тениса и даље су на  светском врху и остаће тамо задуго, ма шта о томе говорили они којима то тешко пада
Прошле године, одговарајући на питање о коренима „српског тениског чуда”, подсећамо, Новак Ђоковић је осмехнут одговорио: „Систем не постоји, он би тек требало да буде изграђен, постоје само људи. Тајна је у људима.”
Управо зато, мислимо још више на нашу децу. Безброј њих, у разним областима живота и стварања, управо се налазе на својим путевима ка врху.
Ми немамо ништа вредније од њих.
Ни бољу инвестицију, ни већу извесност, ни лепшу будућност.

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
Деца

Витраж
Осветљавање Храма, Тајна Лепенског Вира, Тријумф културе, Орден, „Синема Сити”, Сезона, „Егзит” и „Гуча”, Тамбура, Град на води, Трка, Србијафест

Лепо лице Србије
АЛЕКСАНДРА РАДОНИЋ

Горја
РАЈАЦ, ЈЕДНО СЕЋАЊЕ НА РАЈ
Планина као дом
Овај врх Сувобора, у западној Србији, висок 848 метара, прекривен травама које дају и три косидбе годишње, богат природом и људима, сунцем и мелемима, са најбољим планинарским домом на просторима некадашње Југославије, већ цео један век привлачи посетиоце. По замисли чика Душка Јовановића и његових планинара, од краја 1960-их, увек на Петровдан или првог викенда након њега, овде се одржава чувена Косидба на којој се окупи више десетина хиљада људи из Србије и иностранства. То такмичење, симболична моба и свечаност завршетка сезоне кошења планинских ливада,  ове године (11. до 13. јула) биће одржано тридесет шести пут

Tок
АЗБУКОВИЦА: ЕТНО СЕЛО ВРХПОЉЕ И ДРУГЕ ДРИНСКЕ ПРИЧЕ
Људи са брзих вода
Дрина богато дарује оне који је воле и разумеју њену нарав. Учесници дринских регата свакако спадају међу такве, што ће се потврдити и овога лета, у јулу, на Петровдан. Међу садржајима на тој реци-лепотици, која вијуга између Србије и Српске, велику пажњу привлачи живописно етно село недалеко од Љубовије, али и толико тога још

Пише: Лука Весковић
Фотографијa: Бранко Јовановић

Стазе
У БУЏАКУ, НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ, ГДЕ ПОНЕКАД СВЕ ЛИЧИ НА ОБЛАК ОКАЧЕН О ОКРЊЕНИ БАБИН ЗУБ
Завртети живот у Вртовцу
Некада давно, римске легије и номади направили су путеве и утабали стазе којима је у ове крајеве, на срећу или на жалост, стигла цивилизација. За њом се беху довукле болештине, а њихово харање памте стара имена скоро свих места овдашњих. Данас опет хара куга, али она бела, нацерена, дволична. А кад би млади аутсајдери из градских сутерена, из влажних подстанарских собица и периферијских кућерака једном овде дошли, ко зна, можда би остали трајно заведени лепотом

Текст и фотографије: Драган Боснић

Оаза
ДВЕ АДЕ, ДВА ЈЕЗЕРА, ЈЕДАН ЗАЛИВ И ЈЕДНО ПОЛУОСТРВО, ЧЕТИРИ КИЛОМЕТРА ОД ЦЕНТРА БЕОГРАДА
Острво привезано за обалу
У „стварности са оне стране”, бескрајно далеко од оближње градске врвежи, живео се неки друкчији живот, по посебним правилима. Ту су се скућили многи одбегли, скрасили пустолови, процветали даровити, поклекле заклете нежење. Острвска академија великих наука и лепих уметности у неким раздобљима била је утицајнија од оне у Кнез Михаиловој. На тим сплавовима, у тим сојеницама, на тим бродићима писане су важне странице српске књижевности, позоришта, сликарства, музике

Пише: Брано Павличић

Азбучник
ШАЈКАЧА, ЈЕДАН ОД СИМБОЛА НАРОДСКЕ СРБИЈЕ
Срце под капом
Прави се од шајак-чоје, сличне сукну, домаће израде. Од XV до XIX века носили су је углавном шајкаши, ти речни ратници против Турака на Дунаву и Тиси. Доцније се раширила, постала својеврсно национално обележје, много више од обичне капе – облик пркоса и храбрости, облик нежности и ината. Не скида се ни пред ким на свету, само пред Господом Богом у цркви. Њена једина лоша особина је што се у миру и благостању брзо претвори у шешир и лако заборави на саму себе. Они који је и тада упорно носе со су ове земље

Пише: Момо Капор
Фотографије: Драган Боснић, Жељко Синобад

Путоказ
КОВИЉ, НАДОМАК НОВОГ САДА, ДУХОВНО, КУЛТУРНО И ТУРИСТИЧКО СРЕДИШТЕ
Земља веома живих
По једном предању, свети Сава је 1216. управо на том месту измирио свог братаСтефана Првовенчаног и угарског краља Андрију II. Ту је подигао цркву, из које је доцније никао манастир, данас један од најбројнијих у Српској православној цркви, познат и по својим духовним програмима за лечење младих од наркоманије. А село Ковиљ чувено је по Лази Костићу, својим ракијама и винима, прегаоцима и гозбама, чардама и песмама

Пише: Јасмина Ракић Кујачић

Ходочашћа
СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ (3): ХИЛАНДАР, ВЕКОВНИ „КАНТАР СРБИЈЕ” И „БАРОМЕТАР НАРОДНОГ БИЋА”
Огањ прочишћења и покајања
Да ли је ватра која је у марту 2004. захватила српску царску лавру на Светој Гори иста она која годинама већ букти у отаџбини, односећи људе и светиње, земље и столећа? Свети манастир, као духовни темељ српског народа, од постанка је делио судбину отаџбине. Како некад, тако сад

Пише: Мишо Вујовић

Срце Србије
ЗАПИС ИЗ ДЕВЕТ ГОДИНА ДУГЕ КОСМЕТСКЕ НОЋИ, У КОЈОЈ СЕ МОЖЕ ОМРКНУТИ БИЛО ГДЕ НА СВЕТУ
Завичај људи сенки
Између косметских планина угнездио се злочин попут најгушћег мрака. У још топле крваве кревете полегали неки други људи, поседали за кухињске столове на којима су туђи тањири, туђе кашике, туђи хлеб, са туђих поља. Испод ексера о који беше закачена икона сада празан зид, празне очи, дах смрти који се не да отерати, тихо туљење побијених, покланих, обешчашћених, расејаних по целом свету. Ту, на њиховим огњиштима, без њих, нема среће ни за кога другог. То је тако откад је света и века, и то се никаквим чаролијама богатих и моћних не да изменити

Пише: Јаков Драговић

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: МАКСИМИН ДАЈА (305-313)
Један осрамоћени Јупитер
Био је син Галеријеве сестре, рођен и одрастао у Шаркамену, двадесетак километара од Неготина. Дотад непознат, скромног порекла и образовања, изабран је за цезара на предлог свог ујака и на запрепашћење свих. У сукобима око власти који су потресали империју на прелазу из прве у другу деценију IV века, доживео је тежак пораз и губитак части. Надживео је своју срамоту свега неколико месеци. Умро је у Тарсусу, у Киликији, баш тамо где је Александар Велики доживео епифанију и где је сахрањен Јулијан

Пише: проф. др Александар Јовановић

Славне љубави
КНЕЗ ЛАЗАР И КНЕГИЊА МИЛИЦА
Тишина густа као мрак
Она то зна. Значи да може. Сачувати, понавља. Сачувати децу и земље. Децу за земље и земље за децу. Речи за себе, у себи љубав. Чувати храброст, мудрост, сачувати се од пропадања у тугу. Чувати понос. Чувати друге од себе, да би себе од других сачувао. Чувати веру по сваку цену. Чувати цену своје вере. Шапне свом срцу: радуј се... И доста! Више ни реч

Пише: Милена З. Богавац

Чувари пута
СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТВРЂАВЕ: РАМ
За миран дунавски сан
Тврђаву чије остатке данас видимо саградио је 1483, по свој прилици на месту знатно старијег утврђења, турски султан Бајазит II. Ојачавањем дунавске границе тада је требало спречити угарске упаде. Касније су турске границе померене далеко на север и запад, а Рам је наставио свој друкчији живот. Одавде је прота Матеја Ненадовић 1804, као изасланик устаничке Србије, први пут отпутовао у Русију. Овде је као цариник неко време радио Вук Караџић. Данас је то место чији би историјско-туристички потенцијал тек требало да буде искоришћен

Пише: Војислав Филиповић

Живот, романи
ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ (1668-1738), ЦАРСКИ САВЕТНИК И ПОВЕРЉИВИ
ДИПЛОМАТА ПЕТРА ВЕЛИКОГ, НАЈМОЋНИЈИ СРБИН XVIII ВЕКА
Човек за специјалне мисије
Даровити Херцеговац, изванредно образован и необично виспрен у „окретним играма високе политике”, за рачун руског цара испословао је мир са султаном у Пруту, пакт о пријатељству са кинеским царем у Пекингу, конкордат са папом у Риму, војни савез са тада моћним кнезом Молдавије у Јашу. Утемељио је руску обавештајну службу. На цариградској пијаци робља, приликом једне тајне посете, купио је и руском цару поклонио младог Етиопљанина који ће постати прадеда Александра Пушкина. У Сибиру је основао град у чијем језгру је храм посвећен светом Сави Српском. Никада није заборавио свој народ, свој језик и своју веру. Почива крај своје три кћери у Светој лаври Александра Невског у Петрограду

Пише: Јово Бајић

Век
НАВРШАВА СЕ ТАЧНО СТО ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ДАЛЕКОСЕЖНЕ „АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ”
Весници буре и слободе
Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине, у октобру 1908, предводили су песник Јован Дучић и писац Бранислав Нушић. За уписивање у добровољце стрпљиво се чекало у дугим редовима. „Браћо, Отаџбина је у опасности! Зберимо се, здружимо се, загрлимо се, и заједнички умримо за Отаџбину!” беседи Нушић на Позоришном тргу, испред Споменика Кнезу. „Тренутак је судбоносан!” кличе Дучић са насловне стране ванредног издања „Политике”. „Наш немар овога тренутка клели би унуци и праунуци наши, на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења!”

Пише: Јован Пејчић

Рукавица
ПРВИ БЕОГРАДСКИ ДВОБОЈ: ОФИЦИР ПРОТИВ НОВИНАРА
Док се још држало до речи
Због текста у листу „Опозиција”, у марту 1905, маршал двора краља Петра Првог Карађорђевића тражио је задовољење од одговорног уредника. Извори наводе да се уредник није уплашио ни чина ни војне вештине изазивача. Тврдио је да има необориве доказе за све наводе у тексту и одбио да се јавно извини. Све се потом одвијало муњевито и у строгој тајности. Двобој се одиграо 16. марта у четири поподне, на једном пропланку Бановог брда, тада прилично удаљеног од града

Пише: Петар Бранов

Читанка
ШУМ СМЕНЕ АЛЕКСАНДРА РАНКОВИЋА, ЈУНА 1966, У ЖИВОТУ ПОВРАТНИКА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Емиграција тешка као туч
Дуго је и са више страна трајало убеђивање да велики писац прекине живот у егзилу и врати се у отаџбину. Попустио је тек кад је добио личне гаранције тадашњег потпредседника Југославије и најмоћнијег човека УДБ-е Александра Ранковића. Међутим, само два месеца по повратку писца Ранковић је политички одстрељен на Брионском пленуму. Како се то одразило на Црњанског? Пред нама је сећање једног непосредног сведока

Пише: Милован Витезовић

Светови
КАКО ЈЕ 1994. У ШУМАМА ИЗНАД ПЉЕВАЉА СТВОРЕНА НЕОБИЧНА КОЛОНИЈА УМЕТНИКА,  УТОЧИШТЕ ПОСЕБНИХ
Одбрана и нови дани
Дуго су држали једну од последњих линија уметничке одбране Скадарлије и Београда. Они, браниоци куће Ђуре Јакшића, власници снова и визија, уносили су превелики немир међу нове власнике свега што се може додирнути. А онда су одлучили да привремено одступе и улудо не расипају снаге. Тако је галериста и уметник Љубо Гачевић, заједно са сликарем-волшебником Милићем од Мачве, у завичајним Матаругама основао Насеље сликара „Ивањдан”. Кроз њега је прошло или у њему рођено више академија лепих уметности. Данас је оно старије од многих држава које видимо. И озбиљније

НР Прес
Фотографије: Раде Бошњак

Ars sacra
ИЗ ДУБИНЕ ОКА: МОМЧИЛО ФУНДУП
Неопозиво бекство у смисао
Сликар је то, тај Момчило Фундуп, коме је сасвим свеједно да ли су боје уљане,пастелне или какве друге, само да су пред њим, а свет његов сликарски зачаснађе своје место на белини платна, заводљив као порок и чист као јутро

Пише: Драгослав Божовић
Фотографије: Раде Бошњак

Легенде
ШАБАН БАЈРАМОВИЋ (1936-2008), ЈЕДНА ПЕСНИЧКА СЛИКА ЖИВОТА И СМРТИ
Блуз за овај посустали свет
Живео једном један велики песник у нишком сиротињском насељу Трошарина. У Индији су га званично прогласили краљем ромске музике, његово извођење песме „Ђелем, ђелем” изабрано је за химну свих Рома света, магазин „Тајм” прогласио га пре три године за једног од пет најбољих блуз певача на планети. А он, никао из неког митског табора у степи, певао где год су га позвали. За помоћ овоме, за помоћ ономе, да се излечи бар нека туга. За домове певао, за децу незбринуту певао, за напуштене старце певао. За сваког певао, само није могао за себе, болесног и усамљеног. Новине кажу да га издао прво глас, а онда срце. Новине, као и обично, лажу. Њега су издали само људи

Пише: Божидар Димитријевић

Одјеци
СУМИРАЊЕ БЕОГРАДСКЕ „ПЕСМЕ ЕВРОВИЗИЈЕ 2008” ПОКАЗУЈЕ ДА СУ
ОБОРЕНИ СВИ РЕКОРДИ И ПОСТАВЉЕНИ ДОСАД НАЈВИШИ СТАНДАРДИ
Довиђења у Русији
У години обележавања пола века свог постојања, и уопште пола века телевизије у Србији, РТС је изванредно реализовао можда и највећи организациони и продукцијски подухват у својој историји. Пренос у скоро 50 земаља, на четири континента, преко 200 милиона гледалаца, преко хиљаду сати прворазредног програма, серија незаборавних спектакала у само неколико дана. Осим врхунским квалитетом, Европа је задивљена и вишемилионским уштедама. Позитивни ефекти за Србију немерљиви

Добротољубље
ХУМАНИТАРНИ ФОНД „ТОМА МАКСИМОВИЋ”, НОВИ САД
Помоћи делом, не само речима

Лидери
ПРЕСТИЖНА ГОДИШЊА НАГРАДА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ БЕОГРАДА ДОДЕЉЕНА
„БЕОГРАДСКИМ ЕЛЕКТРАНАМА”
Стално подизање лествице
Признање „Привредни победник” овога пута припало је најмлађем јавном комуналном предузећу у Београду и највећем класичном систему за производњу и дистрибуцију топлотне енергије у југоисточној Европи. Упоредо са обновом и модернизацијом система, од 2001. до марта 2008. на даљинско грејање прикључено је нових пет милиона квадратних метара стамбеног и пословног простора

НР Прес

ЈКП „ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ” НАСТАВЉАЈУ УБРЗАНУ МОДЕРНИЗАЦИЈУ
Зелене оазе у нашем комшилуку
У новом руху сада је и пијаца у Миријеву, а следе „Ђерам”, Каленићева, Бајлонијева и Палилулска, као и изградња супермодерне „Велетржнице” на локацији садашњег „Кванташа”

Здравље
ДР БО КСИНУА, ВРСНИ СТРУЧЊАК ЗА ТРАДИЦИОНАЛНУ КИНЕСКУ МЕДИЦИНУ,
ВЕЋ СЕДАМ ГОДИНА У СРБИЈИ
Лечити од узрока, не од последица
Традиционална кинеска медицина примењује се више од четири хиљаде година. Комбинује акупунктуру, вентузу, масажу и лековито биље. Нема хемије. Сконцентрисана је пре свега на оно из чега болест настаје, тек потом на оно што она производи. Оздрављење не долази споља него изнутра. Иако је повезана са дубинама кинеске философије и погледа на свет, постиже одличне резултате и код западног човека

Пише: Катарина Влаховић

Здравље
СЛАВИЦА ЈАЊУШЕВИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР „KIRKA CORPORATION – KIRKA PHARMA”
Модерно, по древним рецептима
Користећи најсавременију технологију и научне резултате, уз ослонац на миленијумска знања и народну традицију, ова узорна компанија производи врхунске чајеве, биокозметику и бројне препарате засноване на лековитом биљу. Њени производи одлично су позиционирани на српском, регионалном и европском тржишту, а продиру и на најудаљеније континенте

НР Прес

Више од спорта
АЛЕКСАНДАР МИЈАИЛОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ЛОВАЧКОГ ДРУШТВА „БЕОГРАД”, О БОГАТСТВУ И УГРОЖЕНОСТИ БЕОГРАДСКИХ ЛОВИШТА
Опасност звана човек
Простор од 35.000 хектара престоничких ловишта почиње одмах иза последњих кућа на периферији, у атарима Великог Села, Сланаца, Вишњице, Падинске Скеле. Њихово обиље је задивљујуће, а нарушавање природне равнотеже у њима крајње забрињавајуће

НР Прес

Гастрономија
ЗЕМУНСКИ РЕСТОРАН „BELLA CASA”: СПОЈ МЕДИТЕРАНСКОГ И СРЕДЊОЕВРОПСКОГ
Нови бисер на Дунаву