Ток

АЗБУКОВИЦА: ЕТНО СЕЛО ВРХПОЉЕ И ДРУГЕ ДРИНСКЕ ПРИЧЕ
Људи са брзих вода
Дрина богато дарује оне који је воле и разумеју њену нарав. Учесници дринских регата свакако спадају међу такве, што ће се потврдити и овога лета, у јулу, на Петровдан. Међу садржајима на тој реци-лепотици, која вијуга између Србије и Српске, велику пажњу привлачи живописно етно село недалеко од Љубовије, али и толико тога још

Пише: Лука Весковић
Фотографије: Драган Боснић, Бранко Јовановић

Седамдесетих година прошлог века, у време пуне индустријализације тадашње Југославије, постојали су велики планови за потпуно искоришћење свих водених токова, пре свих Дрине. Једна од планираних брана је требало да поплави ниже просторе Азбуковице, укључујући и Љубовију, њен административни центар. Део становништва је временом напустио плодну земљу, али многи су, чекајући почетак градње бране и наредбу за напуштање домова, стрпљиво отимали једну по једну летину. У том чекању, није се градило, није се улагало, јер „ко ће почињати нешто тамо где ће, пре или касније, све бити потопљено”.
Срећом, тај Годо никад није дошао у Азбуковицу. Једна од последица целог замешатељства је и то што је Љубовија остала неразвијена и слабо насељена општина. У чудном обрту судбине и сила историје, чиме не мањка српска повест, данас то полако постаје велика упоредна предност овог краја. Природа је остала нетакнута, реке су чисте, неки храбро пију чак и дринску воду. По теорији Николе Бабиног, река која бар девет километара тече преко камена потпуно се прочисти и може да се и пије.

СПУСТ ПОД ЗВЕЗДАМА

Да не би причао у празно, Никола Бабин пред репортерима Националне ревије захвата бокалом воду из Дрине и испија је. Њему то није први пут да испија сумњиву воду. Пре неколико година је заменио плац на лепом и траженом месту за неку окоровљену парцелу поред Дрине. Сам је очистио земљиште, нашао старе вајате, репарирао их и претворио у лепе бунгалове. Стару кућу из 1863. године пренео је са обала Млаве и од ње направио „Хајдучки рај”. То је уједно и централни објекат и рецепција Етно села Врхпоље. Најлепши део „Хајдучког раја”је пространа тераса над Дрином. Ту је пријатно свеже и током највећих врућина.
Етно село у Врхпољу је само наставак приче о „Дринској регати” коју су пријатељи Николе Бабиног покренули пре непуних десет година.
„Регата је постала традиционална. Одржава се сваке друге суботе у јулу и окупи по неколико хиљада учесника. Пловидба од Рогачице до Љубовије, у дужини од 40 километара, накратко се прекида баш у Врхпољу”, прича Никола. „У међувремену, чланови рафтинг клуба ,Дринска регата’покренули су и ,Регату под звездама’,јединствену манифестацију у Европи. Најава за почетак пловидбе низ Дрину је тродневна регата од Шћепан Поља, места где Пива и Тара стварају Дрину, до Љубовије. У Врхпољу посетиоци могу да организују и неку своју регату, јер Етно село је и направљено првенствено за љубитеље реке.”

КАО СОКО НА ГРАНИ

Поред Дрине, Азбуковица има још две занимљиве реке. Прва је Трешњица са својим предивним кањоном. На неприступачним литицама кањона се легу белоглави супови, сјајни летачи и чистачи природе. Захваљујући мештанима који их редовно хране, колонија је од три преостале птице нарасла до јата од преко тридесет њих. Десна притока Трешњице је Трибућа, река чији кањон може да се пореди са Невидеом и по лепоти и по (не)приступачности.
Друга река је Љубовиђа. Извире под Јаблаником и у том делу преузима део воде колубарског слива. „Мало се бави пиратеријом”, кажу овдашњи. Потом тече између Бобије и Медведника и под Прослопом нагло скреће ка Дрини. На тој деоници реку премошћава лучни мост из римског периода. Мост је још у употреби, иако се некадашња римска путања више не поклапа са модерним трансверзалама.
Превој Прослоп раздваја Медведник од Соколске планине. Заједно, пак, чине природну границу Азбуковице и Рађевине. Највиши врх Соколске планине је Рожањ. „Недостаје му двадесетак метара да би достигао хиљадарку”, кажу Азбуковчани. Заравњен је и неупадљив, за разлику од стене на којој се некад издизао моћни и никад освојени Соко град. По предању, и тај град је дело деспотице Јерине, „Гркиње Ирине”, „највећег српског неимара њеног доба”. „Мој град сигуран је као соко на грани и нико не може да га освоји.” Историја је потврдила те речи које јој приписују. Соко град је прелазио из руку у руке само после потписа на преговарачком столу.
Срби су добро запамтили зулуме Турака из Соко града. Када је кнез Михаило коначно добио кључеве утврђених градова, народ је до темеља спалио и разрушио то утврђење, једно од најатрактивнијих у Европи. Под орловским стенама Соколске планине је деведесетих година XX века подигнут манастир посвећен светом владици Николају Жичком и Охридском (Велимировићу), са бројним пратећим објектима. Овај манастир је убрзо постао једна од најпосећенијих светиња у Србији. Од средине јула до средине августа, у њему се, на већ традиционалној манифестацији „Моба”, окупљају потомци српских исељеника који живе на свим континентима. Моба подразумева посао у коме учествује цела заједница, а посао ове деце је да уз дружење уче језик и обичаје својих предака.

***

Плима и осека
Део Дрине између брана у Бајиној Башти и Зворнику има редовну плиму и осеку. Горња брана у правилним размацима испушта воду, па ниво Дрине порасте и за пола метра. Како та вода иде са дна Перућког језера, додатно освежи и приобаље. Убрзан ток реке користе и чамџије за бржи спуст.

***

Римљани
Приликом рашчишћавања терена у Врхпољу пронађен је леп римски споменик који је постао заштитни знак овог етно села. Тај споменик и остаци римске виле удаљене стотинак метара низводно наговештавају да је пре Хајдучког раја на обали Дрине био и неки Римски рај. На брду Немић, које наткриљује Врхпоље, још су видљиви остаци града који говоре о значајном присуству Римљана у овом делу Подриња.

***

Регата
Манифестација „Дринска регата” одржава се, почев од 2002, друге суботе у јулу. Рута је Рогачица–Трешница–Љубовија дуга је 40 километара. Године 2006. на овој манифестацији је било 1.080 пловила и преко 10.000 људи на води. У 2007. ови рекорди су премашени, а очекује се да ће и важећи бити оборени 2008. Последње две године промотер „Дринске регате” био је спортски директор Ватерполо савеза Србије и некада чувени селектор српске ватерполо репрезентације Ненад Манојловић.
Оснивач и главни организатор „Дринске регате” је истоимено удружење из Љубовије, чији је председник Зоран Војиновић, поморски капетан, истовремено командант „Регате”. Детаљније информације могу се пронаћи на веб-сајту www.drinskaregata.org.yu.