Србија - национална ревија бр. 17
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 17

 

РЕЧ ПРЕ

„Само плитки људи не суде према изгледу. Права мистерија света је оно видљиво, а не невидљиво.”

Национална ревија, пред нама и са нама, наставља свој пут. Овога пута разговарали смо са писцима Данилом Николићем и Аном Сантоликуидо, крстарили по шумама Вујна и Авале, пели се на тамошњи поново подигнути торањ, ходочастили у Фенек и Раковицу, са Момом Капором проучили једну важну београдску улицу. Подсетили смо на лепог и храброг Констанција III, последњег римског цара рођеног на тлу данашње Србије, и на заборављеног српског писца из Цавтата Људевита Вуличевића. Истраживали смо „феномен Мир-Јам” и најбољи од свих векова српског сликарства, у Новом Саду посетили потомке Светозара Милетића, пројахали кроз 180 година коњичког спорта у Србији...

 

ГАЛЕРИЈА
„Лепо лице Србије 2009”. Фото: Мирослав Јовановић (Смедерево)
Споменик Незнаном Јунаку, Авала
„Српски витезови”. Фото: Драган Боснић
„А кад грана озелени...” Фото: Драган Боснић
Авалски торањ, обновљен 2009, на десету годишњицу рушења
Београдска тврђава: „Трка кроз историју 2009.”
Камп „Наше Србије” на Тари
„Православље на интернету 2009”: Фотографија Владимира Круглова, Русија
„Православље на интернету 2009”: Фотографија Жељка Шапурића, Црна Гора

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ИЗНАД ПРИЗЕМНОГ И ПОДЗЕМНОГ
Пут

Витраж
ПРАЗНИЦИ, ХРОНИКА, ПРОЈЕКТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ МИРОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА

Видици
ДАНИЛО НИКОЛИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ ПИСАЦА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Као да се другоме дешава
Мајстор приповедања, опчинитељ причом, старински постмодерниста, млађани ветеран, тужни весељак, сваком својом књигом показује да књижевност, упркос свему, још има моћ да сачува земљу и градове, људе и време, да их одбрани за оне који ће доћи после и бити бољи од нас. Може ли и Метохија, један од главних јунака његове књижевности, из географије избећи у причу, да би се једном, кад куцне час, из приче вратила у географију?

Пише: Мила Милосављевић

Дарови
ШУМСКО ГАЗДИНСТВО „БЕОГРАД” НАСТАВЉА ДУГУ ИСТОРИЈУ БРИГЕ О АВАЛИ
Век и по старања
Још 1856. чувени ботаничар Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије, писмом је упозорио владу да је Авала, та драгоцена оаза биљног и животињског света, драматично угрожена. Вративши се на власт, кнез Милош доноси наредбу (1859) да се Авала загради и тако спасе од пропадања... Захваљујући томе, и генерацијама после које су следиле те светле примере, данас тамо имамо све оно што имамо

Текст: Зоран Плавшић и НР Прес

Ходочашћа
МАНАСТИР ФЕНЕК, У СРЕМУ, С ДУГИМ ПАМЋЕЊЕМ И БДЕЊЕМ
О благу и пострадању
Сада је већ много извесније да је цркву овде саградио још деспот Стефан Лазаревић и посветио је светој Петки Српској, те да је најпре овде и пренео мошти светитељке чији је култ веома јак у српском народу. У другој половини XV века манастир су обновили Стефан и Ангелина Бранковић. Одајама овог лепог манастира корачао је аустријски цар Франц Јозеф и многи српски великани, а и данас се чува, поред осталог, соба вожда Карађорђа

Текст и фотографије: Данијела Петровић

Висогорја
СА САМАРАШИМА У НЕДРИМА ПЛАНИНЕ ВУЈАН, ПРЕД ПРВЕ СНЕГОВЕ
У шуми и хлеб и кров
Већи део године, чим мину снегови па до касне јесени, они са својим оданим и паметним брдским коњима проводе дубоко у горама. Сваку чекију треба извући, сваку од девет кора хлеба зарадити. Знају их Стара планина, Голија, Рогозна, Маљен, Повлен, Равна гора... Они стигну где други не могу. А кад голомразице опет стисну и нови снегови дођу, самараши се повлаче у своје завичаје, у родна села где их, верују, још упорно ишчекују

Пише: Драгана Милошевић
Фотографије: Младен Томић, Драган Боснић

БГ
ВЕЛИКА ИСТОРИЈА У МАЛИМ СТВАРИМА
Улица између светова
Не постоји град на свету који практично у једној јединој улици, као што је Улица краља Петра, има Саборну православну цркву, турску џамију и јеврејску општину. Та улица попут дуге спаја две цивилизације, две културе и две реке. Као седло пребачено преко хрбата Београда који личи на леђа бика

Пише: Момо Капор

Мостови
НЕОБИЧАН МУЛТИЕТНИЧКИ ОБРАЗОВНО-УМЕТНИЧКИ ПРОЈЕКАТ СРЕДЊОШКОЛАЦА БУЈАНОВАЧКИХ, ПРЕШЕВСКИХ, ВРАЊСКИХ: ТИНЕЈЏЕРСКИ ПОП ШОУ НА ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА
Ти. Ја. Ми
„О учењу и школи. О хобијима и моди. О мами, тати, браћи и сестрама. О друговима из одељења. О ТВ програму, Фејсбуку, Ем-Ти-Ви-ју, Јутјубу, графитима и Лиги шампиона. O хороскопу и кафи, заљубљивању, одљубљивању, дописивању испод клупе. О (не)оправданим изостанцима, о разредној, о педагогији, журкама, слаткишима, шминки. О дијетама и о необичној особи која те посматра са огледала. О кечевима и двојкама, о тројкама и о џепарцу. О путовањима на којима смо били. О путовањима на којима нисмо. О жељама и о сањању. О плановима за будућност. О Мени. О Теби. О Нама. О одрастању и још понечему” 

Пише: Зоја Вукашиновић

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: КОНСТАНЦИЈЕ III (421)
Ромеј међу варварима
Као и Константин Велики, рођен је у Наису. Није био у крвној вези са царским домом Флавијеваца, али је имао све врлине владара рођеног у пурпуру. Упоређиван са херојима старе Грчке, одбранио је Хонорија на престолу империје, победио узурпаторе у Галији, оженио чувену Галу Плацидију, био отац Валентинијана III, последњег знаменитијег владара западног дела Царства. На трону августа, по свему заслуженом, није саставио ни годину. Изненада је умро, како се у Риму често умирало. Подсећањем на њега завршава се и овај дуги серијал у „Националној ревији”

Пише: проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: БЕОГРАД
Скамењена лађа над водама
Значајним су га учинили Римљани у II веку. Потом се у њему смењивали (као градитељи и рушиоци) Готи, Хуни, Византинци, Авари, Словени, Угари, Срби, Турци, Аустријанци... На својим средњовековним врхунцима бројао је и 100.000 житеља! Био је антички, византијски, ренесансни, исламски, барокни... Више пута се изнова састајући са овим градом, Срби су свој нововековни васкрс потврдили тек коначним ослобођењем Београда. Од тада их једног без другог нема. Ни Београда без Срба, ни Срба без Београда

Пише: Војислав Филиповић

Заборављени
ЉУДЕВИТ ВУЛИЧЕВИЋ (1839-1916), ЗНАЧАЈАН СРПСКИ ПИСАЦ ИЗ ЦАВТАТА, И ЊЕГОВ УЗБУДЉИВИ ПУТ САМОСПОЗНАЈЕ
Пробуђен успаванком материнском
Одгајила га је мајка Јела, сама. Учио је пучку школу, нижу гимназију завршио код фрањеваца, у 15. години уведен у тај католички ред. Теологију студирао у Италији, две године филозофију слушао у Венецији, мисионарио у Албанији, постао католички свештеник у Истри. Четири године касније, разочаран, одрекао се свештеничког чина и католичке вере. Одлази у Трст, и тек тамо, у српској колонији, уистину спознаје којег је рода и на чијем језику су биле оне успаванке и песме мајке Јеле, којој је посветио своју најважнију књигу

Пише: Јово Бајић

Људи и време
СЕЋАЊА ДР СЛАВКА МИЛЕТИЋА, ПРАУНУКА „СЛАВНОГ СРПСКОГ ТИЋА, ДР СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА”
У прадедином духу
Недалеко од великог бронзаног споменика чувеном народном трибуну, смештеног на Тргу слободе у Новом Саду, станује његов најстарији живи потомак. У том дому, у којем нас је љубазно угостио, на зидовима су портрети прадедини рад великих мајстора Уроша Предића, Новака Радонића, Паје Јовановића, Надежде Петровић, али и оригинални рукописи, писма, фотографије, шаховски сто, слика-часовник из 1860, фотеља, примерак превода „Новог завјета” са потписом Вука Караџића, захвалница војводе Шупљикца... И препуни кофери успомена, овде само одшкринути

Пише: Зорица Тодоровић Мирковић

Пријатељи
АНА САНТОЛИКУИДО, ИТАЛИЈАНСКИ ПИСАЦ И ПЕСНИК
Моји прозори ка Србији
Знанац нам је и драги гост скоро 30 година. Као да је увек, нарочито кад је тешко, кад је најтеже, била ту. Потпуно је фасцинирана косовским и метохијским фрескама и иконама. У Србији су је очарали и неки људи, неки градови, домаћа баклава, смедеревска вина, српске кобасице, црна кафа. Свој најлепши рођендан у животу провела је играјући српско коло на једној плажи. Дубоко ју је тронуо један хлеб умешен ручно и испечен у кући српских пријатеља током бомбардовања Србије 1999, који је узела као причешће. Десанка Максимовић звала ју је својом италијанском сестрицом

Пише: Драган Мраовић

Библиотека
КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: „ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ”, СВЕТА СРПСКА КЊИГА
Нема ничег што ту није опевано
Књига која премерава читаоца. Књига искуства и светости, налик најпоузданијим списима-ослонцима, законицима вере и морала. Пуна смеха и страха. Драма у времену, у човеку, у језику. Повесница славе и судбине. Како ко схвата „Горски вијенац”, тако схвата себе. Ђак, професор, отац, син, школа, држава, Црна Гора, Србија. Како се сплиће народ, тако се сплиће венац око његове главе и судбине. А ми, брале, сами себе расплићемо

Пише: Драган Лакићевић

Живот, романи
МИЛИЦА ЈАКОВЉЕВИЋ (1887-1952), ПОЗНАТИЈА КАО МИР-ЈАМ, И ДАЉЕ НАЈТРАЖЕНИЈА У КЊИЖАРАМА, НАЈГЛЕДАНИЈА У ПОЗОРИШТИМА И НА ТЕЛЕВИЗИЈИ
Жал за чедношћу
Била је најчитанија списатељка у Краљевини Југославији, а нови наставци њених романа у листу „Недељне илустрације” грозничаво су ишчекивани. Године 1939. тријумфално је изведена њена драма „Тамо далеко” са Жанком Стокић у главној улози. А онда је, после „оне револуције”, прво грубо критикована, исмејана, па склоњена. Као гумицом избрисана. Из арене овога света повукла се 22. децембра 1952, у Београду, без читуље у новинама. А недавно, 56 година касније, РТС-ову серију „Рањени орао” рађену по њеном истоименом роману из вечери у вече гледало је преко три милиона људи. Исто се догађа сада са серијом „Грех њене мајке”, такође рађеном по њеном роману. Шта нас је то тако снажно привукло?

Пише: Драгана Букумировић
Фотографије: РТС

Синтезе
ЈЕСЕЊА ИЗЛОЖБА „СЛИКАРСТВО У СРБИЈИ 1850-1950” У ГАЛЕРИЈИ САНУ ОБЕЛЕЖИЛА 2009.
Истрајно жртвовање за лепоту
Била је то изузетна прилика да се бар накратко превазиђе шестогодишња изолација Народног музеја и на једном месту поново сагледа историја новијег српског сликарства, по многима његов најбољи период, чак недостижан. То је херојска и трагична уметност, настала у ратовима или између њих, у глади и беди, оскудици сваке врсте, упркос историјским и друштвеним околностима. Право је чудо да је оволико и оваквих дела сачувано

Пише: Дејан Ђорић

Догађај
ЧЕТВРТА МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА „ПРАВОСЛАВЉЕ НА ИНТЕРНЕТУ”
Један целовит поглед на свет
Од 209 фотографија, рад 48 аутора из девет земаља, са три континента, прва награда и за појединачну фотографију (Владимир Круглов) и за колекцију (Владимир Неелов) отишла је у Русију. Радови су и ове године били веома инспиративни, квалитетни, разноврсни и жанровски, и тематски, и поетички, али их је све, недвосмислено, повезивала једна невидљива златна нит

Више од игре
ЕВРОПСКО ЕКИПНО ПРВЕНСТВО У ШАХУ, ОДРЖАНО У НОВОМ САДУ, ЈЕДАН ОД ДОГАЂАЈА КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ СПОРТСКУ 2009.
Шаховска земља чуда
Први пут после деветнаест година, од Шаховске олимпијаде у Новом Саду 1990, у Србији одржано такмичење овог ранга. Учествовало је 66 репрезентација (мушких и женских) из 38 европских земаља, међу 350 такмичара било је 139 велемајстора, на интернет страници првенства забележено је близу милион посета, углавном директних праћења партија уживо! Највише су се радовали Рускиње и Азербејџанци, земље некадашњег Совјетског Савеза поново демонстрирале апсолутну супериорност, а почетак великог препорода јасно најавио и српски тим

Пише: Јосип Ашик
Фотографије: Архива Шаховског савеза Србије

Више од игре
НЕ ЈЕЊАВАЈУ ПОЗИТИВНИ ОДЈЕЦИ ОБНОВЉЕНЕ КАЛЕМЕГДАНСКЕ „ТРКЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ”
6.000 метара кроз 6.000 година
Врхунски светски атлетичари, трчећи стазом по Београдској тврђави, не пролазе само кроз спортска искушења, већ и кроз различите епохе, историјске декоре, слике света. Изванредни ТВ кадрови који су обишли планету и одлични утисци учесника само учврстили висок реноме. Много атрактивних идеја за развој ове трке, која има потенцијал да прерасте у спектакл. Следеће окупљање 13. октобра 2010.

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива „Београдског маратона”

Више од игре
СТО ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ИСТОРИЈЕ И ДАНАШЊИЦА КОЊИЧКОГ СПОРТА У СРБИЈИ
Јахачи балканске судбине
Прве коњичке трке у Србији организовао је 1829. у Шапцу, поводом рођења свог сина првенца, господар Јеврем Обреновић. Прве галопске трке на кружној стази у Београду одржане су чак 34 године касније, а правилник, по угледу на бечки, израдио је сам кнез Михаило. Први стални београдски хиподром отворен је 1914, на месту где се и данас налази. Осим у престоници, галопске трке данас се одржавају и у Шапцу, Пожаревцу, Убу. Иако у Карађорђеву и Зобнатици постоје добри хиподроми, тамо се трке, због лоших материјалних прилика, више не одржавају

Пише: Радмила Таминџић

Партнери
„ПОШАЉИТЕ ЧЕСТИТКУ ПРИЈАТЕЉСТВА”, ДОБРОТВОРНА АКЦИЈА „НАШЕ СРБИЈЕ”, ЧЕТВРТУ ГОДИНУ ЗАРЕДОМ
За школе и наду
Подстичући дечје стваралаштво, ова домаћа невладина организација и сада је акцију засновала на изради и продаји домаћих честитки. На њима су ликовни радови деце из Србије, а сав приход намењен је за помоћ школама у неразвијеним подручјима Републике. „Уколико се у неком селу одржи школа, то значи да ту још има живота и наде”

Знање
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА, ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА СВЕТСКОГ РЕНОМЕА
Наука о успеху
Најстарија висока пословна школа на простору некадашње Југославије (1956), највећа на Балкану, званично најпопуларнија српска државна високошколска установа у Србији, остварује одличну сарадњу са најугледнијим школама за пословне студије и универзитетима у Немачкој, Италији, Француској, Грчкој, САД... Истовремено, одлична сарадња са преко 120 компанија и установа у Србији омогућава изванредну проходност њеним студентима и знатно лакше долажење до посла

Знање
ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ИЗА СЕБЕ НАНИЗАЛА ЈОШ ЈЕДНУ УСПЕШНУ ГОДИНУ
Добро осмишљеним путем
Ова ваљано утемељена високошколска установа, основана још 1967, свој образовни концепт непрекидно модернизује, доводи у склад са променама у друштву, економији, технологији, комуникацијама. „Очекујемо у 2010. акредитацију студијског програма ‘Управљање у туризму’”, каже проф. др Милан Скакун, директор. „Надамо се и скорој измени Закона о високом образовању, те увођењу ‘струковног мастера’, чиме би образовање за потребе туристичке привреде било потпуно заокружено”

Пише: Милица Деспот
Фотографије: Архива ВТШ

Партнери
ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВИХ ПРОИЗВОДА ИЗ ПРОГРАМА ЖИВОТНОГ ОСИГУРАЊА „ДДОР НОВИ САД”
Живот је премија
Животним осигурањем улажемо у властиту будућност и будућност наших најближих, чувајући заједничке тренутке у потпуној безбрижности. Обезбедите квалитетно школовање, приуштите свом детету венчање из снова, олакшајте му почетне инвестиције (куповину стана, првог аутомобила, компјутера, мобилног телефона)... Полиса осигурања живота ДДОР „Нови Сад” пружа Вам могућност да планским улагањем властитих средстава обезбедите како своју,такоисигурноствашепородице

Туризам
47. СВЕТСКИ КОНГРЕС ХОТЕЛИЈЕРА И РЕСТОРАТЕРА У БЕОГРАДУ
У гостима нам велесила
Ова светска асоцијација умрежава 300.000 хотела и осам милиона ресторана, који запошљавају око 60 милиона радника и годишње остварују девизни прилив од 950 милијарди долара! Њени најутицајнији представници, 200 људи који доносе кључне одлуке у овој области, долазе у српску престоницу. Домаћин им је српско Пословно удружење хотелске и угоститељске привреде (ХОРЕС)

Лидери
КАТАЛОГ ПРИЗНАЊА: СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА „МЕРКУР”, ВРЊАЧКА БАЊА, ГОДИНЕ 2009.
Пуни кофери медаља
Чак и у времену великих поремећаја, какво је очито и ово наше, признања добијена од колега из бранше и од самих корисника производа и услуга имају највећу специфичну тежину. Стога, да бисмо описали учинке ове угледне куће у години за нама, предочавамо изводе из дневника управо таквих њених награда и признања

Примери
СВЕТЛАНА БОГДАНОВ, ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПОЗНАТЕ ФАБРИКЕ „МЕСОПРОМЕТ” ИЗ ПАНЧЕВА
Ко куца, отвориће му се
Имали су солидан „државни посао” у престоници, онда кад је то значило много више него сад и кад се ретко одлазило „у приватнике”. Али хтели су, Светлана и Зоран Богданов, да створе више. Од занатске прераде у панчевачком насељу Миса до данашњег великог система у индустрији меса, пређен је велики пут. Уложено је двадесет година живота и рада, те више од пола века традиције. Златно правило је било и остало: „Никада народу немојте продати оно што не бисте понели својој деци!” Како је посејано, тако се и жање

НР Прес

Гастрономија
ЈОШ ЈЕДАН У ЛАНЦУ ЧУВЕНИХ БЕОГРАДСКИХ РЕСТОРАНА
Орао високо лети
У Београдској 47, по провереној формули, заснован на одличном гастро програму и приступачним ценама, недавно отворен и четврти ресторан-пицерија „Орао”. Иако има око 80 места, већ сада је пожељно резервисати сто пре но што се тамо запутите. А поузданији показатељ квалитета тешко да и постоји



Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију