Са видиковаца изнад кањона Таре човек види до дна самог себе. Кроз облаке, кроз време. Београд нам је показао да у госте могу доћи пријатељи, путници намерници, али и један град. На косидби крај Смедерева подсетили смо се да заједница почива на солидарности. На Кордуну смо обишли српске чуваре пламичка у ноћи предубокој. Читали смо роман у преводу краљице Драге. Ишли у Хипербореју кроз слике Драгоша Калајића. Прелиставали светове књижевнице Гордане Ћирјанић. (...) Лето је, варљиво колико и свако пре. Не заборавимо да треба живети. И да ово није генерална проба.