Пустили смо сузу, да. У Солуну смо испратили Ђорђа Михаиловића (1928–2023), чувара светих хумки, оног који је бдео над најбољом од свих Србијâ у новом веку. Из Кареје смо у Црну Гору допратили освештану икону Богородице Млекопитатељнице. Саставили смо чукарички летопис, сетили се Стојана Ћелића и Моме Капора, разговарали са Братиславом Р. Милановићем и Урошем Стевановићем, били на изложби „Светост уметности”. Свратили на добро позната стара места.
А суза? „Немој о томе”, тешио нас је давно стари Стеван Раичковић, друг наш. „Ја плачем и на рекламе.”