„Што више старимо, све смо већа сирочад.” Тако је говорио онај што је уместо злата испирао речи. Треба добро ослушнути. Свако ће на ред доћи, али неће свако разумети. Тражећи „дно неба”, као онај гружански пастир, овога пута надносили смо се над Понором на Старој планини, „на пупку Полуострва”. Открили смо да имамо Три чуке. Кротили представе о стварности која титра у простору између трагедије и фарсе. На сваком путовању куповали смо наду да није баш све око нас лоше режирана представа. Цео тај пртљаг ми ћемо поделити са вама, а ви са ким хоћете.