„СРБИЈА - Национална ревија”, број 6
Prologue
Једнострано проглашење отцепљења српске покрајине Косова и Метохије од Србије, и подршка коју том противправном чину албанских сепаратиста пружају САД и вазалне државе ЕУ, представља потпуни слом међународног права и инаугурисање голог насиља у врховни принцип светског поретка Евроамерикане. За Србе од тог дана куца један сасвим друкчији историјски часовник, тече посебно време. Оно ће трајати од тог 17. фебруара 2008. до дана потпуног повратка српске државе на Косово и Косова у српску државу. Чекаћемо тај дан, знајући да за њега вреди живети и умирати.
САДРЖАЈ
Пролог
КОСОВО И МЕТОХИЈА, ИЗМЕЂУ КОСМИЧКЕ ПРАВДЕ И ГЛОБАЛНОГ НАСИЉА
Доћи ће дан, куцнуће час
Витраж
САЈАМ ТУРИЗМА, ФЕСТ, ДОГАЂАЈИ
Ходочашћа
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА СВЕТОЈ ГОРИ: МАНАСТИР ХИЛАНДАР (1)
Небески престо вечне Србије
Хиландар се први пут помиње 1076. године као запустели грчки манастир Хиландарион у Милејама (део Свете Горе). Међутим, претпоставља се да је ктитор и оснивач првобитног Хиландара, скоро 100 година раније, око 985. године, био светогорски монах Георгије Хиландариос. У протатским списима 1169. међу потписницима годишњег акта налази име хиландарског игумана Герасима, што указује да је тридесетак година пре доласка Светог Саве и Светог Симеона (1197) у манастиру живело монашко братство
Пише: Мишо Вујовић
Срце Србије
ЕПИСКОП ЛИПЉАНСКИ И ИГУМАН ДЕЧАНСКИ Г. ТЕОДОСИЈЕ, У ЕКСКЛУЗИВНОМ АУТОРСКОМ ТЕКСТУ ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”, О ПОКУШАЈИМА АЛБАНИЗАЦИЈЕ СРПСКЕ БАШТИНЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Одбранити истину и идентитет
Квазиисторијске тврдње на којима се заснива систематско настојање да се српска баштина на Косову и Метохији преименује у албанску толико су бесмислене и вулгарне да је излишно разобличавати их. Али, веома је важно ангажовати све српске духовне и интелектуалне снаге да се српска културна баштина ваљано представи у недовољно обавештеном свету. Држава Србија, преко UNESCO-а и других међународних организација, без обзира на статус покрајине и међународне реакције на тај статус, у обавези је да издејствује да се српска баштина на том простору одговарајуће институционално и безбедносно заштити од даљег уништавања и промене идентитета
Срце Србије
КОСОВОМ, УЗДУЖ И ПОПРЕКО (2)
Мудрост чувара светиња
Били смо тамо, прошли скоро све, с дубоким и јасним осећањем да ходимо сопственом земљом. Отаџбином. И? Човек се после тога осећа достојанственије и више човеком. Гледамо те пределе, ту земљу и то небо, те градове и храмове, те људе, пребирамо та сећања, и испуњава нас неки необичан мир. Знамо да ћемо се вратити. Зна то и овај башибозук, својим непогрешивим кукавичким срцем. Зато им је толико потребан наш пристанак да се никад не вратимо. Зато га никад неће добити. Пред њима и нама су два различита времена. Свако своје мора проживети. Док не куцне час да се сашива
Пише: Бранислав Матић
Одредишта
МИОНИЦА, ОПШТИНА КОЈА СПРЕМНО ЧЕКА БОЉЕ ДАНЕ
На добрим водама
Чувеној по лепотама, водама, бањама, воћу, сточарству, али и по устаницима и војсковођама, име јој је изведено из придева мио. Због њених традиција, након Другог светског рата досуђено јој је запостављање у развоју као „реакционарној” и „српској, сувише српској”. Али, у неком чудном обрту судбине, каквих не мањка у српској историји, данас се то што нема велике индустрије и прљавих технологија претвара у огромну компаративну предност Мионице, вредну сувог злата
Пише: Лука Петровић
Путоказ
КЛАДОВО: ЗАПИСИ У ВРЕМЕНУ
Дунав као судбина
Многи су се вековима отимали о тај град-раскршће, град-границу, „варош на крају света”. Остављали у њему трагове: грађевине и рушевине, озарења и ожиљке. Римљани су саградили палате, направили чудесан мост, пробили пут. Срби су донели неке неземаљске снове и „светлост православља”. Турци урезали жиг ислама. Живот се толико пута губио и обнављао. Побеђивао. А варош остајала под великим небом и далеким облацима, што се брзо спуштају на реку и још брже разилазе
Пише: Бела Драганић
Висогорја
ЗИМА НА ТОРНИЧКОЈ БОБИЈИ
Дуг недужној планини
После Другог светског рата, ове горске лепотице дуго није било чак ни на идеологизованим географским картама Србије. Зато је откривамо овако касно, издалека, збуњени и постиђени њеним дуго изневераваним дивотама. Кад нам кажу да се са тих врхова, на православну Нову годину, види ватромет на Светосавском платоу у Београду, с неверицом ћемо завртети главом већ на првом кораку. Репортер „Националне ревије”, велики зналац ове планине и њених људи, поуздан је водич у откривању које на нас чека
Текст и фотографије: Драган Боснић
Оаза
ВЕЛИКО РАТНО ОСТРВО, НА УШЋУ САВЕ У ДУНАВ, „ДОШЕТАЛО ИЗ ВРЕМЕНА”
Ада између светова
Ту, подно Београдске тврђаве, рођено као дело велике реке које непрестано расте и мења се, надживело је империје између којих се зачело. Данас је то птичји рај, простор тајновитих шума, ливада и мочвара у самом центру престонице, која надомак ври у свом двоипомилионском метежу. Преживело је све ратове и сваки мир, чак и транзицију и приватизацију. Нека тако и остане
Пише: Бранимир Станојевић
Видиковац
КОЛЕВКЕ СРПСКИХ ХИМНИ
Одушевљење и оданост
Етика модерног српског национа плод је духовника и песника, уметника и националних радника панонског српства, прекосавског и прекодунавског. Ту су, после великих сеоба под патријарсима, створене знамените српске химне и химничне песме. И „Светосавска” Јована Георгијевића, и Венцловићева „Молитва за српску земљу”, и „Плач Сербии” Захарија Орфелина, и „Востани Сербие” Доситеја Обрадовића, и Ђурина „Отаџбина”... Отуд је и Јован Ђорђевић, творац песме „Боже правде”, те јединствене химне-молитве, којом се Срби моле Богу да их спасе ако су на путу правде. Ако нису, залуд је молитва
Пише. проф. др Драган Недељковић
Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: КОНСТАНЦИЈЕ ХЛОР (293- 306)
Додир балканског Аполона
Био је један од шеснаест деификованих римских царева, потомак Клаудија II Готског и отац Константина Великог, владар Галије и укротитељ побуњене Британије. Столовао је у Тријеру. Уместо помпе и сјаја његових претходника, држао се умереног достојанства. Говорио да је његов циљ буђење племенитости у срцу сваког поданика и да ће управо то допринети напретку Царства
Пише: проф. др Александар Јовановић
Чувари пута
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТВРЂАВЕ: МАГЛИЧ
Седам кула у маглама
Смештен на гребену изнад Ибра, господарио је најважнијим путем који је повезивао долину Западне Мораве са Косовом, Метохијом и Расом. Учени архиепископ Данило II управо ту је подигао своју резиденцију, цркву, библиотеку и монашку школу. „Магловито као Авалон”, ово необично упориште одолевало је све до средине XV века. Тада пада у турске руке и убрзо бива напуштено
Пише: Војислав Филиповић
Славне љубави
КРАЉ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ И КРАЉИЦА ТЕОДОРА
Као ножем у млеко
У тај је вир све своје повукла. У том је виру своју љубав, своје стрпљење, трпљење, сву своју скромност удавила. Испливао је Душан. Њен млађи син. Олуја њене душе. У њему сав њен скривани гнев. Чист пркос и огромна снага. Да се људи не стиди и Бога не плаши. Да на свог оца не личи. Читав свет да покори и пред своје ноге простре. Таквог га је родила. Направила. Силног. Против света и против Стефана – богобојажљивог, остављеног, вечито тужног и увек изиграног, за све с овог света изгубљеног, свог господина мужа. Сада је поново могла да покуша да га воли. На његов тих и постојан начин. Лепо, лако и некако узгред
Пише: Милена З. Богавац
Визионари
КРАТКА ПОВЕСТ О ЛАЗАРУ СРБИНУ, ЗАГОНЕТНОМ УЧЕЊАКУ ИЗ XV ВЕКА
Први кротитељ руског времена
Један од првих десет механичких јавних часовника у средњовековној Европи, онај постављен на високом пиргу код Благовештењске цркве у московском Кремљу, који је пуних две стотине седамнаест година оглашавао време словенског царства, дело је светогорског и призренског монаха, припадника организације „24 добра човека”, тог удружења највиших знања чији је покровитељ био свети деспот Стефан Лазаревић
Пише: Петар Бранов
Читанка
ЈОВАН ДУЧИЋ НА НУШИЋЕВОМ КАФЕНИСАЊУ
Добовање прстима по саркофагу
У једној од соба књижаре Свете Рајковића, на почетку Кнез Михаилове улице, Нушић је радио и пре и после подне. Око поднева је прекидао рад сат и по и посвећивао то време кафенисању са пријатељима у самој књижари. Тада се књижара претварала у свакодневни књижевни и професорски салон. То је дизало углед књижаре и у томе је Света Рајковић налазио своју рачуницу да Браниславу Нушићу даје бесплатно радну собу са погледом на позориште за које пише комедије. Тачно су се знала места професора Слободана Јовановића, Богдана Поповића, Бранислава Петронијевића, Станислава Винавера, Милоша Црњанског...
Пише: Милован Витезовић
Судбина и коментари
МИЛЕВА МАРИЋ И АЛБЕРТ АЈНШТАЈН, ИЗМЕЂУ НАУЧНЕ ИСТОРИЈЕ И ИСТОРИЈЕ НАУКЕ
Љубав и друга открића
Никада неће бити поуздано утврђено колики је удео генијалне Српкиње у револуционарним открићима приписаним њеном тадашњем супругу. Али зна се да је редовно брисао њено име са заједничких радова и да је сав новчани износ Нобелове награде 1921. уплатио, без образложења, на њен рачун. Он који ју је оставио саму, у немаштини, са тешко оболелим сином, изјавио је за „Тајмс”: „Велики је само онај живот који се проживи за друге”
Пише: Драгана Букумировић
Узводно
ИСТОРИЧАР И РАТНИК МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ (1840-1897), „ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ВИДЕО КРОЗ ЗАСТОРЕ”
Истина иза зида
Студирајући на Царском универзитету у Москви, имао је увид у врхунске студије руске историјске, етнолошке и археолошке науке, које ће га својим открићима дубоко заинтересовати за древну прошлост словенских народа и довести под огорчени удар поборника германске историјске школе у Србији. По повратку у отаџбину, без правог научног саговорника и опкољен сумњичењима, непоколебљиво се упустио у захтевна истраживања. Постао је први српски археолог и један од оснивача тајног Одбора за просвету. Прерушавајући се у дунђера, даскала и зографа, пропутовао је јужне српске земље и прикупио драгоцену историјску грађу. Његови путописи са Косова и из Метохије данас чињеницама бране јужну српску покрајину, баш као што су те крајеве бранили он и његови млади борци у Српско-турском рату 1877-1878.
Пише: Јово Бајић
Пријатељи
СЛАВНИ РУСКИ РЕЖИСЕР НИКИТА МИХАЛКОВ ГОСТОВАО НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ
За свет који ће спасти лепоту
„Немам ништа против ,Мекдоналдса’. Тамо се може најести, мада је то што једете безукусно. Али не сме се цео свет претварати у један општи политички, интелектуални и морални ,Мекдоналдс’. Српска деца са Косова и Метохије нису нам овде представила фолклор и културу, него живи дух. Реалан живот прожет духом православља. Не сме се о том духу и том животу одлучивати тако неодговорно и незналачки, не може се некажњено засецати у то живо ткиво ни пером ни мачем”
НР Прес
Баштина
ДРУГИ ВЕК ИЗУЧАВАЊА ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ
Случај првог курса
На Филозофском факултету у Београду пре више од сто година, у складу са тада најактуелнијим културним и образовним токовима, организована је серија предавања насловљена „Високи ренесанс” (1906). Био је то почетак академског бављења историјом уметности. Потом су, све до 1962, оснивани семинар, катедра, група, одељење... за које су била везана нека од најзначајнијих имена српске културе и науке у XX веку
Пише: Милица Божић
Етар
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА РАДИО БЕОГРАДА 2
Елитизам за све
Једини радијски програм у Србији који је у целини посвећен култури и уметности до сада је три пута коренито мењан, али је увек изнова достизао највиши ниво. Окренут трајним вредностима, критичкој јавности и младима, он и данас премашује стандарде квалитета који се очекују од јавног сервиса у европским земљама
Пише: Ђорђе Малавразић
Ars sacra
МАЛИ ЕСЕЈ: ДРАГОМИР ЂЕКИЋ, СРПСКИ СЛИКАР СА КОСОВА КОЈИ ОСЛИКАВА НАЈВЕЋЕ ПРАВОСЛАВНЕ ХРАМОВЕ У СЕВЕРНОЈ АМЕРИЦИ
Високо изнад туге
Ко види душом, тај види све. Рођен тамо где је рођена његова отаџбина, на Космету, тамо где је, намамљену, сада по ко зна који пут смртно рањавају, сликар Ђекић лежи на скели у куполи денверског православног храма. Загледан је у мирно око Богородице над собом. И зна да тамо одакле је управо гори и нестаје оно што се овде, под његовом кичицом, рађа. Да ли ће заиста Богородица Денверска оплакати Богородицу Љевишку, или ће, ипак, бити обрнуто?
Пише: Брано Павличић
Небо
ПЛАНЕТАРИЈУМ НА КАЛЕМЕГДАНУ: КОСМИЧКИ БИОСКОП У СТАРОЈ ТВРЂАВИ
Тајни живот звезданих градова
Академско астрономско друштво у Београду основано је пре седамдесет пет година, а планетаријум је купљен пре четрдесет две (од немачке фирме „Карл Цајс” из Јене). Од тада, из Горњег града на Калемегдану генерације су одлазиле не бескрајна небеска путовања. Остваре ли се планови и снови оних који о њему данас брину, београдски Планетаријум могао би у догледно време да достигне славу оних у Валенсији или Атини
Пише: Слађана Ристић
Престоница
БЕОГРАДСКИ ТОПОНИМИ: ВРЕМЕ ПОХРАЊЕНO У ЈЕЗИКУ (2)
Раст и мене Белог Града
Док настављамо да пребирамо по топографији главне вароши, некадашњој и данашњој, неосетно се попуњавају многе празнине у нашем знању и сећању. Пред нама се раскриљују слике рађања модерног Београда, све те мале и велике, личне и опште, љупке и страшне буре које чине његову непоновљиву биографију
Пише: Драган Перић
Симбол
ВИШЕ ОД БРЕНДА: ПОВОДОМ ЈЕДНОГ ВАЖНОГ ИЗДАЊА О ШЉИВИ
Воћка за душицу
Њено дрво је симбол самураја. У далекоисточним традицијама представља победу пролећа над зимом, врлине и храбрости над тешкоћама. У нашим крајевима постоји од давнина, а нарочито се раширила кад су златно средњовековље заменила хајдучка времена. Данас најпознатију домаћу сорту, пожегачу, тврди историја, донео нам је још Александар Македонски. Пијемо је, једемо, свашта њеном благородношћу лечимо, од ње ватру, инструменте и музику творимо. О шљиви је реч, бре
Пише: Слободан Милатовић
Више од спорта
ЛОВАЧКИ САВЕЗ СРБИЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ ОБЕЛЕЖАВА СТО ДВАНАЕСТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Организација од националног значаја
Основана 13. октобра 1896. у селу Брзан код Лапова, под покровитељством краља Милана Обреновића, ловачка организација данас има 96.000 чланова, 227 удружења, 321 ловиште и делује на простору од 6,5 милиона хектара
НР Прес
Лидери
ДИПЛOMИРАНИ МАШИНСКИ ИНЖЕЊЕР ВЛАДАН МАРКОВИЋ, ДИРЕКТОР ЈКП „БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ”
Квалитетом у Европу
Низом прворазредних међународних награда и признања верификовано је постизање изузетних резултата овог предузећа у квалитету пружања услуга, увођењу иновација, коришћењу најсавременијих технологија, рационалном коришћењу необновљивих извора енергије и заштити животне средине. Престижна међународна организација Business Initiative Directions (BID) уручиће 10. марта ове године у Женеви „Београдским електранама” Награду за квалитет у „златној категорији”, коју додељују менаџери најуспешнијих предузећа из 74 земљe
НР Прес
Гастрономија
РЕСТОРАН „СТАРА ТРЕШЊА”
Специјалитет куће – српски тањир
