Пролог

КРАЈ И ПОЧЕТАК
Година

Те 2007. многе делове Србије и Европе погодили су поплаве и пожари, вођени су преговори о статусу јужне српске покрајине Косова и Метохије, Марија Шерифовић победила је на „Песми Евровизије”, највеће светске новине писале су о „српском тениском чуду”, пливач Милорад Чавић освојио је две златне медаље на Европском првенству и почела је да излази Србија — Национална ревија.
Једном ће, мнимо, рецимо за двадесетак година, хронике овако памтити годину која нас управо напушта. „Човек снује, а Бог одређује.” Време је ту да га испунимо својим делом, дамо му смисао, искористимо га да оплеменимо себе и свет на путу ка свом вечном завичају.
Између два броја Националне ревије били смо тамо где је за Србе данас најважније и најтеже бити: на Косову и Метохији. Путовали смо у кањон Увца, Неготинску крајину, Сремске Карловце, бавили се винима и крајпуташима, јунацима и славним љубавима, царевима и хајдуцима, светитељима и песницима, задужбинарима и привредницима, вампирима и хумористима, писцима и иконописцима, језиком и музиком... Уосталом, све је то пред вама, а врата отворена.
Поводом предстојећих божићних и новогодишњих празника, желећи вам свакога добра од Бога и људи, опомињемо да никада не смемо изгубити онај наш непобедиви осмех.
И не брините због времена. Стари се споља, а подмлађује изнутра.