„СРБИЈА - Национална ревија”, број 10

РЕЧ ПРЕ

У октобру, књиге се сете и они који је преко године потпуно забораве. Сезонски издавачи, писци, читаоци, штампари, чак и они који воде културну политику тада малчице помисле на њу. Разлог томе је Сајам књига, врхунац издавачке и један од врхунаца културне сезоне.
Има данас доста сајмова књига. Малих, уличних, празничних, градских, оних названих по годишњим добима, оваквих, онаквих. Али овај октобарски – велики, београдски, међународни сајам књига – остаје без премца.
Ми смо, наравно, тамо.
Ви и ми.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ИЗМЕЂУ ТРГОВАЦА И ЗАНЕСЕЊАКА
Књига

Витраж
ИГРЕ, ОКУПЉАЊА, ПРИЗНАЊА

Лепо лице Србије
НАЈЛЕПШЕ ФОТОГРАФИЈЕ ГОРАНА КОВАЧЕВИЋА

Берба
РЕПОРТЕРИ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” НА БЕРБАНСКИМ И ВИНСКИМ СВЕЧАНОСТИМА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
Његово благородство вино
То племенито пиће је овде, под Фрушком гором, на Дунаву, дуга традиција, наталожено искуство генерација, мудрост чула и мудрост срца. Зато ни „Грожђембал” није баханалија, него свечаност. Ода вину. Облик културе. Пуњење, а не пражњење. Записујемо то у јутру после, док на чистом варошком тргу испијамо кафу пред пут. Вино и утиске понећемо са собом и поделити са вама

Текст и фотографије: Хелена Гранић

Људи и воде
ДУНАВСКИ АЛАСИ И ЈЕДНА ПОСЕБНА ФИЛОЗОФИЈА ЖИВОТА
Између белих и небеских њива
Ко није био рибар на Дунаву никада неће знати шта се збива кад непрозирна магла нагло полегне на велику реку, кад се на ивици мржњења конопац као мач усеца у шаку,  кад због погрешног улова од вас дижу руке и они који вас највише воле. А ко јесте био рибар на Дунаву оставио би због тог живота куле и градове, свилу и кадифу. Особен је то свет, ту, крај нас, који се брзо заволи и заувек памти

Пише: Карло Кубичек

Србија из ваздуха
РЕСАВА, ЗЕМЉА ПРИРОДНИХ И САКРАЛНИХ ДАРОВА
Премерено са облака
Ова област је значајно средиште српске духовности, једна од окосница средњовековне моравске Србије, кнежевске и деспотске. Манасија, Раваница, Сисојевац, али и бројне друге цркве и манастиришта из XIV и XV века, нанизани су овде као златни чворови на бројаници. У њима су свете мошти и реликвије, знамените фреске и иконе, векови и путеви изнад времена. То духовно и културно наслеђе, као и изванредне природне лепоте и реткости овог краја, разлог су што „Национална ревија” свој серијал „Србија из ваздуха” започиње баш одавде

Текст: Невена Михајловић и НР Прес
Фотографије: Драган Боснић

Драгуљи
РЕСАВСКОМ ПЕЋИНОМ, ОД ПРЕДВОРЈА ИСТОРИЈЕ, ПРЕКО КОРАЛНОГ КАНАЛА, ДО КОНЦЕРТНЕ ДВОРАНЕ
Изненада погођени срећом
Заиста је реч о драгуљу, драгуљу природе, откривеном случајно, 1962, током потраге за изгубљеним овчицама. Од укупно четири и по километра дужине, у три нивоа, посетиоцима је данас доступно 800 метара. Најстарији пећински накит настао је, тврде учењаци, пре 45 милиона година. И не пипајте га – само једним додиром, тврде, избрише се онолико колико природа испише за сто година

Текст и фотографије: Зоран Плавшић

Истраживања
КАЛЕ, НЕДОВОЉНО ПОЗНАТ А ВАЖАН АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ НА ПЛАНИНИ РУЈАН, ИЗМЕЂУ ВРАЊА И БУЈАНОВЦА
На трагу древног Дамастиона
Иако је откривен још 1965, систематска истраживања започета су тек 2001. Досадашња открића указују да је реч о најсевернијем граду са грчко-медитеранским обележјима и најјужнијем упоришту келтског племена Скордисци, истог оног које је на ушћу Саве у Дунав основало први Београд. Чак је и грчки професор Акаматис, који руководи ископавањима на локалитету античког града Пеле, био изненађен богатством и квалитетом налаза из Калеа. Уколико се обистине неке све основаније претпоставке, ово би могао постати локалитет од светског значаја

Пише: Живота Марковић

Препознавање
ИНТЕРНЕТ ГЛАСОВИМА ПУБЛИКЕ ИЗАБРАНО СЕДАМ НАЈВЕЋИХ ПРИРОДНИХ И СЕДАМ ГРАДИТЕЉСКИХ ЗНАМЕНИТОСТИ СРБИЈЕ
Земља чуда и лепота
Сви избори ове врсте су, дабоме, релативни. Служе да нас подстакну, пре свега, да се заиста осврнемо око себе и замислимо, да научимо поново да уочавамо и вреднујемо. Сутра ће неко, можда, направити мање-више друкчији избор и неће погрешити. Благодат је у томе што има толико да се бира

Текст и фотографије: Станоје Радуловић

Обнова
ДОК НА АВАЛИ УБРЗАНО ОПЕТ НИЧЕ ТОРАЊ, И МНОГО ВИШЕ ОД ТОГА
Поново додирнути небо
Сви смо препознавали ту иглу на врху планине, и по њој смо, враћајући се с југа у свој Београд, знали да смо близу дома. Тај симбол дубоко се урезивао у памћење и када бисмо одлазили. Обележавао је профил престоног града и враћао нас себи онаквима какви бисмо хтели да будемо, усправни и високи. А онда су га, 29. априла 1999, бомбардовали и срушили. Његова поновна изградња, великим трудом и одрицањима, мера је нашег сопственог уздизања, мера самопоштовања. Свечано отварање планирано је за 29. април 2009.

Пише: Миодраг Поповић

Земља гост
ЈАПАН, СРЕДИШТЕ „НА КРАЈУ СВЕТА”
Народ од кога треба учити
Није јапанска економија створила јапански дух, културу, етику, поглед на свет, самурајску традицију, него је било управо супротно. Јапанци су будно учили од других и убрзо постајали бољи од њих. Учити од других, остати веран сопству. Тим древним науком руководили су се кроз миленијуме, показавши његову супериорност у различитим временима и ситуацијама, све до дана данашњег. Упоредо са економским и технолошким успесима, Јапанци су почели да утичу на светска кретања у уметности, филозофији, спорту, моди, исхрани, начину живота. Зен будизам, борилачке вештине, икебана, бонсаи, оригами, макробиотичка исхрана, караоке – то су само неки од бројних јапанских „производа” који су током последњих деценија освојили свет. На овогодишњем Међународном сајму књига у Београду, баш као и у овом издању „Националне ревије”, Јапан је специјални гост

Пише: Драган Миленковић

Слобода
НА 90. ГОДИШЊИЦУ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА И ОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Силина завршних победа
То се не може објаснити логиком, математиком, војним наукама и вештинама. Био је то надљудски подвиг. За 45 дана (испоставиће се) једна мала војска срушила је три царства, неколико краљевина, под тешком борбом прешла скоро 1.500 километара. Само у тој „коначној офанзиви” животе је положило преко 10.000 српских ратника. „Задатак је извршен, отаџбина је слободна!”

Пише: др Петар Опачић

Слобода
ЈЕДНА ПОТРЕСНА САХРАНА У БЕОГРАДУ 1912, ЗБОГ КОЈЕ ЈЕ ПЛАКАЛА ЦЕЛА СРБИЈА, ГДЕ ГОД ЈЕ ИМА
Реци им, сине мој
Љубомир Ковачевић, велики српски историчар, академик, учитељ Владимира Ћоровића и таст Милана Ракића, након Кумановске битке сам је, у посебном вагону, допратио у престоницу тело свог сина јединца. Владета Ковачевић је 21. октобра 1912. херојски положио свој млади живот за ослобођење Старе и Јужне Србије. Над отвореним гробом, док су сви у несагледивој маси света плакали, сузу није пустио само отац јунаков. Одржао је кратку бесмртну беседу којом је додирнуо саму срж српског етоса и етноса, посветивши жртву и свога сина и његових сабораца у свим вековима

Пише: Јован Пејчић

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: КОНСТАНТИН ПРВИ ВЕЛИКИ (283-337)
Путем Божјих знакова
Постоје људи кроз чије се главе и срца рађају миленијуми. Визионари, пророци, ствараоци историје. Овај ратник и цар је био један од њих. Освајањем је крстио Рим, уснио и саградио Цариград, Миланским едиктом озваничио хришћанство у дотад паганској империји. У највеће победе улазио је увек са мањом војском од противника, често у стратегијски инфериорном положају. Пуштао је да буде вођен крсним знаком који га није напуштао до краја. Након тридесет година владања, сахрањен је у Цркви Светих Апостола у граду градова, граду његовог имена

Пише: проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТВРЂАВЕ: БОВАН
Будно око над клисуром
На месту где река Моравица излази из Бованске клисуре, изнад вечног балканског пута од Дунава ка Егејском и Црном мору, постојала је тврђава. Помињу је кнегиња Милица у једној повељи, Константин Философ, ратна хроника о Сибињанин Јанку. На само десет километара од Коридора 10, надомак прелепог Бованског језера, ова тврђава, када би била истражена и реконструисана, знатно би обогатила туристички и културни потенцијал целе регије

Пише: Војислав Филиповић

Славне љубави
ДЕСПОТ ЂУРЂЕ БРАНКОВИЋ И ИРИНА КАНТАКУЗИН
Док надолази тама
Његова судбина била је да буде последњи у славном низу. Да пред његовим мудрим и храбрим очима нестане све. Да сагради престони град у којем се неће настоловати, да кћер дâ у харем онога који ће му ослепети два сина, да отаџбину заувек напусти у хитњи, склањајући у туђину своју уцењену старачку главу. А она? Њена морејска судбина били су он и та земља чијом старом славом се, нежна и одлучна, није стигла озарити

Пише: Милена З. Богавац

Заборављени
МИЛАН ПИРОЋАНАЦ (1837–1897), ПРАВНИК И ПОЛИТИЧАР, ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА
Изазови модерног конзервативизма
На свет је дошао као Недељковић, али је у току школовања променио презиме. Права је студирао у Београду, Паризу, Хајделбергу. Био је главни идеолог младоконзервативаца окупљених око листа „Видело”, оснивач и лидер Српске напредне странке, министар спољних послова, председник владе. Бриљантно је заступао краљицу Наталију у бракоразводној парници и дотерао краља до дувара. У његовој кући у Београду, у Француској 7, деценијама већ је седиште Удружења књижевника Србије

Пише: Владимир Анђелковић

Трагови
ЗАШТО СЕ ВЕЛИКИ СРПСКИ САТИРИЧАР (1873-1908) НИКАДА НИЈЕ ПОТПУНО ОСТВАРИО У УМЕТНОСТИ КОЈУ ЈЕ НАЈВИШЕ ВОЛЕО
Сликарски сан Радоја Домановића
Пробуђена у крагујевачким гимназијским данима, сликарска страст није напуштала славног писца до краја живота. Иако очевом одлуком спречен да студира сликарство, није престајао да слика. Као професор у Лесковцу, додатно је бесплатно предавао цртање и сликање. И до данас, тачно сто година након пишчеве смрти, остао је загонетан његов стипендирани једногодишњи студијски боравак у Минхену, тада великом европском сликарском центру

Пише: Драгољуб Јанојлић

Судбина и коментари
МАГА МАГАЗИНОВИЋ (1882-1968), УМЕТНИЦА, ВИЗИОНАРKA, БОРАЦ
Драме преурањених петлова
По очевој линији пореклом из Метковића, по мајчиној из Дервенте, у Београду је философију завршила код Бранислава Петронијевића. Била је прва жена новинар у тек основаној „Политици”. Балетску уметност усавршила је у Немачкој, код најпознатијих уметника и теоретичара тог времена Елизабете и Изадоре Данкан, Минете Вегман, Жана Далкрозе, Рудолфа фон Лабана. Глуму похађала код великог Макса Рајнхарта. Све што је научила донела је у Србију. У Београд и православље довела је и знаменитог Герхарда Геземана (1888-1948), са којим је добила сина Рајка и кћерку Рајну. Толико тога што је чинило њен живот било је прерано, све док није постало прекасно. Али њен неизбрисиви траг у српској култури и нашем сећању је остао

Пише: Драгана Букумировић

Азбучник
МАЛИ ХЕРАЛДИЧКИ ПОДСЕТНИК: СРПСКА ДРЖАВНА ЗНАМЕЊА
Дуги лет белог орла
Симболи су „мисао векова”. Делују и када се не виде. Поједностављено посредују вишу суштину. Око нас су и у нама. Покрећу дубоке механизме поистовећења и углавном подлежу прецизним правилима употребе, нарочито ако су државни. Што мање знамо о томе шта они значе, то су наши осећаји даљи од отаџбине и отаџбина је даља од нас

Пише: Бојан Лазовић

Оружје
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ МАЧ БИО ЈЕ У XIV И XV СТОЛЕЋУ ВЕОМА ТРАЖЕН
Лек против сабљи и јатагана
То оружје са карактеристичном накрсницом у облику слова „S” најпре је произвођено у српским радионицама, у XIV веку, да би се деценијама касније раширило у Угарској и Млецима. Најстарији откривени писани помен је из 1391, пронађен у Дубровачком архиву. Један од највећих колекционара био је чувени српски писац Владан Десница

Пише: Срђан Протић

Ризнице
МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У БЕОГРАДУ, БЛАГО КОЈЕ ЧЕКА БОЉА РЕШЕЊА
Сведочанства са боготражитељских путева
Ова изузетна установа чува прворазредне артефакте о духовном и црквеном животу српског народа. Иконе, црквени текстил, металне литургијске предмете, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрете архијереја, графике, привилегије и архивалије. Најстарији предмети потичу из средњег века и у вези су са најзначајнијим личностима српске историје

Пише: Јово Бајић

Легенде
ЛИБЕРО МАРКОНИ (1928-1990), НЕЗАБОРАВНИ ПЕСНИК И ДОБРИ ДУХ СВОГ ГРАДА
Боемски кнез Чубуре
У „домаћој митологији” српске престонице апсолутно незаобилазно место припада Слободану Марковићу, оном који је испевао „Седам поноћних казивања кроз кључаоницу”, „Анабел Ли”, „Једном, у граду ко зна ком”, оном сликару и новинару којег су звали „боем с лептир-машном” и „љупки чаробњак”, и који почива у истој гробници са Милошем Црњанским. „Прошао је кроз наш живот, нашу књижевност, новинарство и сликарство, оставивши траг попут огромног брода који орући море улази у луку.” Прераскошан таленат, заогрнут неодољивим шармом и густим велом љубави, знао је да од свега направи празник

Пише: Бранимир Станојевић

Песма
ФЕСТИВАЛ СРПСКЕ НАРОДНЕ МУЗИКЕ „ДРАГИША НЕДОВИЋ” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, ЧЕТВРТИ ПУТ
Стихови надживели све
Човек чије име носи овај фестивал написао је преко 400 песама и компоновао музику за њих. За многе бисмо се неопрезно заклели да су народне: „У лепоме старом граду Вишеграду”, „Стани, стани, Ибар водо”, „Обраше се виногради доле крај Тополе”, „Лепе ли су, нано, Гружанке сељанке”, „Јесен прође, ја се не ожених”, „Ајд’, д’ идемо, Радо”, „Хармонико моја”, „На Морави воденица стара”, „Прођох Босном кроз градове”... Како год, Драгиша Недовић се одавно повукао са ове позорнице, нема ни комесара који су га забрањивали и поткрадали, нема ни земље у којој се све то збивало. Остале су само песме

Знање
САЈАМ ПОСЛОВА ЗА СТУДЕНТЕ И ДИПЛОМЦЕ ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ ФАКУЛТЕТА
Постоји прихватљив начин
Повезујући студенте са успешним компанијама које послују у Србији, „JobFair 08 – Креирај своју будућност!” активно помаже да се смањи одлазак младих стручњака у иностранство, као и проценат незапослености међу младима у Србији. Бројне компаније, пак, имају јединствену прилику да дођу до најквалитетнијег кадра који Србија може да пружи

Јубилеј
РТС, МЕДИЈСКИ ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ, У ГОДИНИ КАДА ОБЕЛЕЖАВА ПОЛА ВЕКА ПОСТОЈАЊА И РАДА
Наставља се низ рекорда
Први програм РТС-а дневно гледа 4.200.000 људи, а Други 2.900.000. На програму нема више латиноамеричких серија, турбо-фолк музике, а број ријалити шоуа сведен је на минимум. Упркос томе, или управо зато, од двадесет најгледанијих емисија у периоду од 2002. до 2008, на свим српским телевизијама, чак петнаест је емитовано на РТС-у

Здравље
УРГЕНТНИ ЦЕНТАР КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ, ГИГАНТ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА
Хероји са границе живота
То је прва и последња у ланцу здравствених институција, где се допремају најхитнији и најтежи случајеви из свих српских крајева, па и из иностранства. На хелиодром често слећу хеликоптери. Само током прошле године, овде је обављено око милион амбулантних прегледа, болнички лечено 100.000 пацијената, обављено безмало 50.000 операција! При том, стандарди су на високом европском нивоу

Примери
ДР ОЛГИЦА РУДАКОВИЋ, ДИРЕКТОР „ЖЕЛТУРИСТА”, О НОВОМ ПРИСТУПУ У ОВОЈ ОБЛАСТИ
Туристи опчињени возовима
Запошљавајући близу 900 радника, газдујући над 35 туристичких и угоститељских објеката, те опслужујући више од 70 вагон-ресторана и спаваћих кола, ово је једно од највећих туристичко-угоститељских предузећа  у Србији. Знањем и креативношћу оно показује да „Железница” може не само да обогати српску туристичку понуду, него и да буде један од носилаца развоја туризма у својој земљи

Пише: Игор Давидовић
Фотографије: Драган Боснић

Гастрономија
КАФАНА „КОД НЕШЕ” У БЕОГРАДСКИМ БЕЛИМ ВОДАМА
Оригинал домаће