БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ТУРИЗМА
Повратак на туристичку карту Европе
По утемељеним проценама, туристичка привреда Србије ће до 2015. достићи укупан приход од око 2 милијарде евра годишње и запослити око 105.000 радника. Биће то важан допринос равномернијем регионалном развоју у земљи, пласирању истине о  Србији у светском медијском простору, бољем позиционирању српских брендова на међународном тржишту и општем побољшању животног стандарда

Пише: проф. др Бојан Димитријевић

У складу са наглим побољшањем пословног амбијента у Србији, значајне промене се дешавају и у области туристичке привреде. Имајући у виду наше збиља огромне потенцијале у тој области, а у складу са општим стратешким државним циљем, креира се туристичка политика на принципима одрживог развоја који ће омогућити динамичан привредни раст, нова радна места и унапређење међународне трговине и размене. Укратко, учвршћен је политички став о туризму као важном генератору националног благостања.
 Као прво, унапредили смо правни и институционални оквир туризма доношењем новог Закона о туризму, у складу са стандардима у развијеним земљама. Дефинисали смо односе у туристичком сектору и регулисали планирање и развој. Закон о јавним скијалиштима је такође усвојен, а формирано је и Јавно предузеће„Скијалишта Србије”. У припреми је и Закон о бањама.
У оквиру владиних подстицајних мера у овој области, у току је формирање Фонда за туризам, као и реализација програма субвенција и кредита. У 2006. години око 1,2 милиона евра субвенција и 8,5 милиона евра зајмова додељено је за развој туристичких производа, као и изградњу смештајних капацитета и туристичке инфраструктуре. То су били највећи инвестициони програми у историји српског туризма.
Резултат овакве инвестиционе подршке су крупни инфраструктурни пројекти и бројне локалне и регионалне предузетничке иницијативе у туризму.
Истовремено, српски туризам у 2006. бележи повећање броја страних туриста од 16 одсто и раст прихода од туризма више од 35 одсто  у поређењу са претходном годином.
Влада Србије ће ове године, кроз Национални инвестициони план, обезбедити додатна улагања у туризам од 50 милиона евра. Највећи део средстава је намењен изградњи инфраструктуре неопходне за интензивни туристички развој, али и равномернији регионални развој, пораст конкурентности туристичких производа, као и маркетиншко позиционирање, у шта спада и промоција Србије на CNN-у.

НОВА И РАЗЛИЧИТА

Започело је спровођење нове Стратегије развоја туризма до 2015. Наша визија развоја претпоставља да је туризам у Србији добитна комбинација за свакога, ефикасна полуга за шире конкурентно укључивање на међународно тржиште. Србија се враћа на туристичку мапу света својом различитошћу и иновативношћу.
У овој години биће основане значајне институције за постизање оваквих стратешких циљева. Агенција за развој туризма биће инструмент снажне координационе улоге државе у овој области и у јачању конкурентности туристичких производа, партнер јавном сектору и свим домаћим и страним инвеститорима. И  фондови, јавни и приватни, на принципу удруженог капитала, или државна дугорочна средства, такође спадају ту.
Имамо, дакле, визију туризма; имамо акционе планове и стратешке смернице да од Србије направимо релевантну европску туристичку дестинацију у веома блиској будућности. Побољшаћемо маркетинг и продуктивност, успоставити квалитетније управљање дестинацијама.
Анализе су показале и неколико кључних слабости  и препрека, које морају брзо бити елиминисане. Једна од њих је непостојање свести о Србији као туристичкој дестинацији, што се мора мењати брзо, ефикасно, најпре кроз снажан маркетинг. Друга врста слабости је недостатак општеприхваћене националне визије туризма Србије. Отуд одсуство здруживања снага и партнерства јавног и приватног сектора; изостаје брига о туристичким атракцијама, што се мора мењати низом ефикасних мера државе (успостављање строгог урбанистичког планирања, контрола примењивања прописа о заштити и одржавању туристичких атракција, итд.).
Снажан развој саобраћајне инфраструктуре, који је у току, олакшаће приступ многим туристички занимљивим крајевима Србије. Недостатак квалификованог особља, нарочито у новим туристичким занимањима, такође је озбиљан недостатак који мора брзо бити отклањан (кроз стручну обуку и систем сталног образовања  запослених у туристичком сектору).

ОТВОРЕНОСТ И ДОБРОНАМЕРНОСТ

Стратешки потенцијал Србије важан за успех у овој области је и позитиван став становништва о туризму, отвореност, урођена гостопримљивост. Стога посетиоци Србије углавном носе из наше земље снажан позитиван, често и врло емотиван утисак. Србија има изузетан положај, на линији додира више културно-цивилизацијских кругова, представљајући синтезу значајних вредности свакога од њих. Београд се снажно легитимисао као експанзивна туристичка метропола у југоисточној Европи.
Огромно поље могућности су подземне и површинске воде, почев од великог броја термалних лековитих извора и надалеко познатих бања, али и оних мање познатих, или (засад) сасвим непознатих. Дунав, Сава, Тиса, Морава и друге српске реке нуде јединствен избор привлачних атракција у овом делу Европе.
 Нетакнуте области планина, шума, пољопривредних регија, винограда и области погодних за лов и риболов – слике су које стварају препознатљиву представу пејзажа јединствене лепоте, пуног контраста.
 Споменичка баштина различитих култура, у којој предњачи велики број српских средњовековних манастира, правих бисера сакралног градитељства и црквене уметности, чине нас заиста посебним.
 И циљ и интерес Републике Србије је да туризам, нарочито онај који подразумева иностраног госта, повећа привредни раст, запосленост и квалитет живота становништва, ојача углед наше земље у иностранству, као и дугорочну заштиту природних и културних ресурса, напокон и да обезбеди међународне стандарде квалитета и највишу заштиту туристичких потрошача, у складу са европском праксом.

ПОСЕБНОСТ ОБЛАСТИ, ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉЕВИ

У складу са тим, Србија је у туристичком смислу подељена на четири специфичне целине (кластера): Београд, Војводина, Југозападна и Југоисточна Србија. Њихове препознатљиве посебности ће бити стваралачки развијане, с истим циљем.
Избор производа који ће представљати српски туристички портфолио стратешка је одлука. Она ће омогућити да се Србија као туристичка дестинација на најуспешнији и најрационалнији начин укључи у међународно туристичко тржиште. У српске туристичке производе спадају туризам великих градова, разнолике веома интересантне туре, обилазак манастира, пословни и здравствени туризам, одмори на планинама и језерима, туризам наутички, ловни и риболовни, сеоски, разни атрактивни догађаји и фестивали. На основу спроведених истраживања, поуздано је утврђено да управо ови производи заслужују највише пажње и поверења.

ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО

Ново туристичко позиционирање Србије је засновано на бројним паралелним политичким, економским и друштвеним процесима. На темељу опсежних анализа, закључили смо да би оно требало да се одвија кроз афирмацију три вредносна система:
Туристичко вредновање појма Балкан. Приоритет је промоција туристичких доживљаја овог поднебља у позитивном емотивном контексту, поготово због потпуне неискоришћености појма Балкан у туристичком смислу.
Дунав и Београд су друга вредност. Као главни град, са свим својим познатим карактеристикама и компаративним предностима, Београд представља опцију „брзог добитка” за наш туризам. Величина и значај дунавског коридора кроз Србију, пак, толики су да могу усмерити развој у све делове земље. Ниједан други туристички ресурс у Србији није истовремено тако национално и глобално конкурентан као овај.
Целина нашег система вредности је треће поље новог туристичког позиционирања Србије. Српска култура, креативност људи на пољу забаве, дар за уметност и књижевност, гостопримљивост, страст и понос, веза између традиционалног и модерног, само су неки од чинилаца тог система вредности. То може бити туристички комерцијализовано кроз програме краћих боравака у Београду, туре кроз Србију, крстарења рекама, присутност на хепенинзима и фестивалима, бање и доживљај аутентичног села.
Креативном интерпретацијом ових вредности, те појмова Балкана и Дунава, може се поставити одговарајући имиџ Србије на међународном туристичком тржишту, што би омогућило велики средњорочни раст туристичког промета.
Према инвестиционим плановима и пројекцијама раста, сматра се да око 4 милијарде евра треба да буде уложено у смештајну понуду Србије до 2015 (реструктурисање и унапређење квалитета постојећих објеката, нова смештајна понуда, нови пројекти). Стратегија инвестиционих пројеката заснива се на томе да држава инвестира у инфраструктуру, отварајући простор за квалитетна улагања приватног сектора и пораст профитабилних инвестиција.

РЕАЛИСТИЧАН ОПТИМИЗАМ

У јулу 2006. Влада Србије је покренула Национални инвестициони план као почетни инвестициони импулс у приоритетним областима, укључујући и туризам. Министарство трговине, туризма и услуга је одредило приоритетне пројекте за инвестирање у туризам и они су представљени по областима улагања. Реч је већином о инфраструктури неопходној за интензиван развој туризма, равномеран регионални развој и за привлачење будућих инвеститора.
Очекивана слика туризма у Србији до 2015. подразумева Београд као регионални центар и признату туристичку дестинацију. Копаоник, Златибор, Голија, Стара планина и Тара биће развијени и пожељни планински туристички центри у региону југоисточне Европе. Сеоски и еко-туристички центри у југозападној и југоисточној Србији биће на завидном степену развијености. На овој слици наћи ће се салаши, као типичан бренд сеоског туризма у Војводини, али и разноврсна понуда програма „посебних интересовања” (сплаварење, лов, риболов, сафари, јахање...). Требало би тој слици додати и развијен наутички туризам, са неколико великих марина изграђених на неколико стратешких тачака Дунава, и неколико тематских паркова у понуди Србије, инспирисаних природним атракцијама и културном и духовном баштином.
По најмање оптимистичним проценама, туристичка привреда у Србији ће до 2015. достићи укупан приход од око 1,3 милијарде евра, запослити близу 100.000 људи са просечном месечном зарадом од 450 евра. Најоптимистичнија, пак, каже да ћемо достићи приход од две милијарде евра и запослити око 105.000 радника.

(Аутор је министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије)