Србија - национална ревија, број 90
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 90

 

РЕЧ ПРЕ

Питали једном старца Тадеја Витовничког о тежини епохе у којој живимо и крајње забрињавајућим знацима времена. Старац гледа благо, уздахне, па каже: „Добро је док има птица.” Да, док има птица, још има наде. Још је жива идеја слободе, висине, радости, још смо „загледани ка звездама и сећамо се свог небеског завичаја”.
Правећи нови број Националне ревије, често смо гледали кроз прозор. Проверавали има ли птица. Ваљда је тако једна сеница долетела на нашу насловну страну, а један црвендаћ из Бељарице у наш уводник. А докле смо долетели ми, то ће читалац откривати сам. <


ГАЛЕРИЈА
Бегаљица (Фото: Мића Николић, Архива манастира Рајиновац)
Слано Копово, јато гусака (Фото: Јосип Шарић)
Петничка пећина и врело речице Бања (Фото: Бојана Николић)
Српски кошаркаши, прваци света у Индијанополису 2002. (Фото: Архива НР)
Ломљење славског колача у Рајиновцу, на Светог Николу (Фото: Мића Николић, Архива манастира Рајиновац)
Црвендаћ у Бељарици (Фото: Јосип Шарић)
Тешњар, стара градска четврт у Ваљеву (Фото: Драган Боснић)
Улица кнеза Милоша између прва два светска рата (Фото: Музеј Београда)
Рума, панорама, ове зиме (Фото: Архива Општине Рума)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Увођење
Чуђење

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ИМА ЛИ НАС У НАШИМ ГРАДОВИМА
Дух старих четврти

Одредишта
У ВАЉЕВСКОЈ ПЕТНИЦИ, СЕЛУ У КОЈЕМ СЕ ИМА ШТА НАУЧИТИ
Читање дубоких белега
Ово лепо приградско село једно је од ретких у Србији у којима број житеља на сваком попису благо расте. Има истраживачку станицу и спортски центар, фабрику воде и језеро, четири археолошка локалитета. Има и чудотворне мошти непознатог светитеља, за које народ верује да припадају светом апостолу Луки. Памти ово село и учитеља који је предводио градњу штале од старих камених споменика, као и комунисте Синђелиће који су копали очи на иконама, па изумрли. Ваљда је научило да се чува таквих лудила

Пише: Бојана Николић

Водич
СЛАНО КОПОВО КОД НОВОГ БЕЧЕЈА, ЈЕДИНСТВЕН ПАНОНСКИ ЕКО-СИСТЕМ
Природна реткост у равници
Ово слатинско подручје, мртваја реке Тисе, богато је флором и фауном, поготову птицама. Забележено је присуство више од 210 врста птица, међу којима је 73 врсте гнездарица. Током јесење и пролећне сеобе овде се окупе јата са више од 20.000 ждралова, 10.000 гусака, преко 30.000 шљукарица и патака. Кад та јата прхну... Лети, Копово се види из далека као велика блештава површина, прекривена скрамом соли. Загревањем ваздуха изнад такве воде јављају се многа „наша тачна привиђења”

Текст и фото: Јосип Шарић

Ходочашћа
МАНАСТИР РАЈИНОВАЦ У БЕГАЉИЦИ, НАДОМАК БЕОГРАДА
Под покровом Преблаге
Можда заиста име носи по Раји, честитом раднику који је ту трагично скончао. Можда је тачно и предање по којем је светиња задужбина деспота Лазара Бранковића, сина Ђурђевог. Сигурно је да овај манастир, посвећен Рођењу Пресвете Богородице, потиче из XVI века. Више пута је рушен и обнављан, страдалан као Србија. На извору Мајке Божје код храма, и пред њеном иконом насталом у Русији пре три и по века, сведоче нам, овде се кроз многа чуда обнавља чудо вере и наде

Пише: Владимир Јанковић

Летопис
ВРАТА БАЛКАНА, КАПИЈА ЕВРОПЕ, ШНИР У ЦИПЕЛИ СРБИЈЕ
Улица кнеза Милоша
Дугачка је нешто више од километар и по, од Мостара до Скупштине, а пролази кроз три општине. У њој је много српских министарстава, па и сама Влада, стране амбасаде, важне компаније, знаменита здања. Ту је био први београдски корзо, једна од првих трамвајских линија, ту су становали чика-Јова Змај и Исидора Секулић, ту је свој први прави двор саградио Милош Велики, али се никада у њега није уселио. На ову дугу повесницу подсетила нас је изложба „Споменичко наслеђе Улице кнеза Милоша” у Заводу за заштиту споменика културе Београда, на Тврђави

Пише: Милош Лазић

Pro memoria
БАЈИНА БАШТА ЗАУВЕК ПАМТИ СВОЈУ НЕОБИЧНУ ШКОТЛАНЂАНКУ
Наша Евелина
Аристократског порекла, борац за женска права, у Србију је дошла тешке 1915. као добровољна болничарка. Лечила рањенике, борила се против подметнуте епидемије тифуса, 1916. организовала прославу Видовдана у Великој Британији и скупљала прилоге за гладне у окупираној Србији. После рата вратила се у Србију, у Бајину Башту, и сву своју позамашну имовину дала за српску ратну сирочад. Изгарала, неговала немоћне и болесне у забаченим планинским селима. Евелина Хаверфилд (1868–1920) преминула је од упале плућа. Почива у порти Цркве светог Илије, у својој Башти

Пише: Гордана Симеуновић

Свети људи
ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ (1914–2009), ПОГЛАВАР ЧИЈУ СЛИКУ НОСИМО У СЕБИ И ОГЛЕДАМО СЕ У ЊОЈ
Праведник и угодник
У тешком времену распада и подела свакојаких, само су њему веровали сви, без остатка. Чак и они који у Бога веровали нису. Сматрали су га живим свецем, од миља га звали Паја. Његов национални и морални императив гласио је: „Будимо људи!” Волео је и епску пословицу: „Време гради по Котару куле – / Време гради, време разграђује!” Речи му беху тихе но прецизне, јеванђелске и духовите у исти мах. Смернијег и скромнијег поглавара цркве тешко да смо имали. Кажу да је његов спровод, са милион људи, највећи који је Београд упамтио. Живели смо у време патријарха Павла и митрополита Амфилохија, што није мали дар од Господа

Пише: Драган Лакићевић

Палета
МЛАДЕН СРБИНОВИЋ (1925–2009), ПРОФЕСОР И АКАДЕМИК, ЈЕДАН ОД ВАЖНИХ ОВДАШЊИХ ФИГУРАТИВНИХ СЛИКАРА
Звук у ликовности
Редовни професор на Академији ликовних уметности у Београду, члан САНУ, један је од најуспешнијих мозаичара у другој Југославији. Омиљеном код студената, замерано му је да сви они, после неког времена, почињу да личе на њега. Али несумњиво је и да су они знатно утицали на њега. Као већ формиран сликар, са особеном поетиком – забележено је – смогао је снаге за велики заокрет ка националној тематици, ка српском етосу и етносу, националној митологији и естетици

Пише: Дејан Ђорић

Везе
БАБКЕН СИМОЊАН, ЈЕРМЕНСКИ ПЕСНИК И ПОЧАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕ У ЈЕРЕВАНУ
Тамо где се мора пропевати
У српској историји и језику је још од средњошколских дана, студијски од почетка седамдесетих. На Косову и Метохији је први пут био 1993. и остао трајно ганут лепотом тамошњих српских светиња. Од тада је то незаобилазна тема његове поезије. И данас памти стару кућу из свог детињства, двориште, чесму, то су непомерљива сетна упоришта његовог света. Највише су на њега утицали јерменски средњовековни песник-монах Григор Нарекаци и српски песник-владика Његош. Снева поновно уједињење распарчане јерменске отаџбине. Да би се остварило, сваки Јерменин мора тај сан чувати у себи колико год буде потребно

Пише: Мишо Вујовић

Победник
СВЕТИСЛАВ ПЕШИЋ, ПРОСЛАВЉЕНИ КОШАРКАШКИ СТРУЧЊАК И СЕЛЕКТОР СРБИЈЕ
Живот тренера није бајка
Тако је желео да наслови своју аутобиографију. Да објасни не само шта је успех, него и како се до њега стиже. И како победе могу постати привид, како порази могу бити лек. Још нисмо заиста схватили шта се то променило у сржи епохе, још трагамо за собом и важним елементима свог идентитета, своје праве мере. У овом тренутку није довољан оптимизам, важне су одлуке. Храброст да се сагледа и суочи, да се ствари назову тачним именом. Коначан исход не зависи само од њега и његовог тима, каже, него и од многих других околности. За себе и свој максимум јемчи, у свему осталом: „Ко жив, ко мртав!”

Пише: Дејан Булајић

Развој
АЛЕКСАНДРА ЋИРИЋ, НОВА ПРЕДСЕДНИЦА ОПШТИНЕ РУМА
Екологија у жижи
Велика привредна активност основа је за најамбициознији општински буџет у последњих двадесет година. У средишту пажње остају инфраструктура, животна средина, популациона политика, социјална и здравствена заштита, безбедност деце, култура и спорт. Јасна је жеља да се оправда поверење људи и Рума учини још бољим местом за живот

Здравље
ШИРОКА ЛЕПЕЗА СПА И ВЕЛНЕС ПРОГРАМА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Обнова равнотеже
Последице пандемије, предугог и предубоког стреса, „страшне брзине времена”, штетног животног стила, опасне претенциозности и лакомислености модерног човека... Тело и ум све памте, негативности се нагомилавају. Не постоје „изненадни распади система”. Мора се благовремено мислити о томе. Врњачка Бања има решења за то, а ми имамо Врњачку Бању

Мостови
„МЕРКУР” НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ „ЕКСПО” У ДУБАИЈУ
Проширивање тржишта
Србија је представљена као привлачно одредиште, са модерним бањским центрима. Туристички бренд „Србија. Доживи!” – као део нове маркетиншке стратегије у српском туризму – био је средишњи елемент наступа. Била је то лепа прилика и да се из прве руке проуче добре светске туристичке праксе

 



У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију