Висине

СРПСКИ ПАРАГЛАЈДИНГ, УПРКОС СВЕМУ, БЕЛЕЖИ СВЕТСКЕ УСПЕХЕ
Храбри људи овенчани небом
Иако у Србији има само двадесет клубова и три стотине пилота на параглајдеру (у Француској их је, на пример, неколико десетина хиљада), они резултатима превазилазе многе економски богатије земље и веће нације. Летење је велики изазов и дар, освајање слободе и лепоте, искуство које заувек мења човека. А горе, када дословно досегнете до облака, постаје вам јасно зашто птице певају

Пише: Бојана Дамјановић
Фотографије: Архива Ваздухопловног савеза Србије

Од давнина је човек тежио да се уздигне изнад земље, да полети и осети слободу. А никада раније није било лакше остварити тај „најлепши сан људске душе”.  Потребно је чисто небо, параглајдинг, нешто смелости и место узлета. Тај спорт, у којем Србија последњих година постиже изванредне резултате, данас је најједноставнији начин да се доживе чари летења.
– Од 2008, када су наши пилоти постали европски прваци у дисциплини прецизно слетање параглајдером, нема међународног такмичења са којег они не донесу медаље. Прошле године су били други на Светском првенству, трећи на Европском. Освојили су много медаља на такмичењима током Светског купа и, на нашу велику радост, наставили континуитет одличних резултата. У једном моменту смо у дисциплини прецизно слетање имали најјачу лигу на свету, где и данас словимо за једну од три најбоље нације. У другој дисциплини – прелет, која је много масовнија (кажу да у свету има три-четири милиона пилота), такође смо изузетно добри задњих година – прича нам Жељко Овука, дугогодишњи репрезентативац у параглајдингу у дисциплини прелет и генерални секретар Ваздухопловног савеза Србије (ВСС), један од заљубљеника који су радом и истрајношћу умногоме допринели светском узлету српског параглајдинга. – Наш пилот Владимир Бачанин заузео је двадесето место на светској ранг листи, што је изванредан успех. У трећој дисциплини параглајдинга, акробатском летењу, појавио се Петар Лончар, изузетан момак, десети на светској ранг листи. Том дисциплином у Србији се нико није бавио, нити постоје добри терени, па је његов успех уколико већи. Потребно је одговарајуће језеро изнад којег пилот увежбава акробације, те је Петар ишао у Македонију да тренира.

МАЛИ, АЛИ ОДАБРАНИ

Лабуд Булатовић, председник Ваздухопловног савеза Србије (ВСС), најбољи познавалац мере и тајни успеха српског параглајдинга, понешто од тога поделио је са нама:
 – У Србији има само три стотине пилота параглајдера, док их је (на пример) у Словенији хиљаду а у Француској неколико десетина хиљада, али смо ми, ослонивши се на смелост, креативност и стручни рад, успели да их престигнемо! Срећа је када на тим међународним такмичењима, на која долазе и Американци, Немци, Руси, Кинези и друге велике нације, ви са поносом можете да истакнете одакле сте, коју земљу заступате. Спортисти су заиста најбољи амбасадори Србије, а параглајдеристи имају и неки додатни шарм за дружење и разбијање предрасуда. Где год да оду на та велика европска или светска такмичења, од Токија до Лос Анђелеса, они остваре значајан резултат, освоје медаље и оставе одличан утисак.
Захваљујући том угледу, Београд је у октобру 2011. био домаћин Генералне конференције Светске ваздухопловне федерације (ФАИ), сто пете по реду, каже Булатовић. Упркос подозрењу неких учесника, сви су били искрено задивљени  српском организацијом, стручним радом и гостопримством. Већ на наредној конференцији, у Турској, изразили су жељу да поново дођу у Србију. Углед озбиљне летачке нације и доброг Савеза је и даље подизан, па је Жељко Овука, генерални секретар ВСС и државни рекордер, изабран за потпредседника Комисије за параглајдинг у Светској ваздухопловној федерацији.
– На основу свега тога, ушли смо у европске претприступне фондове, што је за наш спорт веома важно. Последњих година били смо домаћини и значајних међународних такмичења. Ове године смо организатори Светског купа на Копаонику, а наредне Европског првенства у Вршцу и наКопаонику. Трудимо се да проширимо лепезу такмичења, од локалних и клупских до државног првенства. Имамо Лигу Србије, Предсветски и Светски куп... Тако се отвара шанса за млађе такмичаре и привлаче нови спортисти, који су будућност овог елитног спорта – додаје Булатовић.
Председник Ваздухопловног савеза Србије изражава задовољство што су успели да у параглајдинг привуку пуно дама. Оне, попут момака, годинама нижу успехе. Милица Бићанин, Тамара Костић, Милица Маринковић... Младе и талентоване, већ са осамнаест година доносиле су медаље са светских првенстава.
– Захваљујући великом ентузијазму и креативности у свих двадесет наших клубова, параглајдинг овде има будућност. Србија има много лепих терена за летење, што је важно и са становишта туризма. Људи који су одабрали овај модеран, леп и атрактиван спорт, када крену у висине, личе ми на моћне орлове, птице које се тако лепо извијају и надлећу.

САВРШЕНИ МИР И ВЕЛИКО УЗБУЂЕЊЕ

– Летење параглајдингом заиста је вртење у термици на орловски начин – објашњава Жељко Овука. – Орлови хватају термичке стубове, лифтове топлог ваздуха, и он их узноси. И ми се трудимо да пронађемо тај топао ваздух и кружећи, центрирајући, идемо лагано ка горе. Када постигнете висину, крећете у прелет. Ја сам у Србији ишао до висине од 3.500 метара. Тако сам прелетео 186 километара од Вршца до Ниша и остварио државни рекорд. Мало је људи било у прилици да види Србију са те нарочите висине, не из авиона, са 10.000 метара, одакле, заправо, ништа и не видите. То су призори изузетне лепоте. На пример, са места на коме Дунав улази у клисуру код Банатске Паланке можете погледом да обухватите ток реке у правцу Београда и видите како она врлуда, док се вода пресијава и искри под сунчевим зрацима. Задивљени, истовремено осећате велики мир и посебно узбуђење. Окружени сте природом и небом, летите, имате свој спортски циљ који постигнете или не, али те слике остају у вашој глави за цео живот. Осим птица, у овом лепом спорту упознајете и људе. Слетао сам на разним местима... Најчешће се ту нађу нека деца. Она прате, гледају вас док летите, онда седну на бицикл и дођу да вас питају нешто. Због тога увек носим слаткише на летење.
Захваљујући параглајдингу, каже Овука, путовао је по целој планети. Нарочито занимљива путовања била су она на друге континенте. Бразил, Мексико, Колумбија, Индија, Тајван, Кореја, Аустралија...
– Бразил ми се нарочито допао, јер су тамо људи срећни, задовољни оним што имају. У неким земљама не само да је најлепше, него и најсигурније у ваздуху. Чим слетите, чекају вас разне опасности. У Индији су ме упозорили рекли да не идем далеко од узлетишта, јер има пума, кобри и других опасних животиња. Пазио сам да слећем близу места одакле сам и полетао. Било је и искушења, али се све добро завршило. И у Аустралији је било занимљиво због разноврсних животиња. На неким снимцима из Мексика види се да нас, док се такмичимо, чува полиција с дугим цевима. Прошло је без проблема, јер је то био Светски куп, такмичење највишег ранга, где је све изузетно добро организовано. За нас је то и прилика да пратимо развој нашег спорта у свету, како бисмо пренели важна искуства на наше млађе пилоте. Само тако може се остати у току и стремити ка врху.

ДОДИРНУТИ ОБЛАК

– Мој инструктор, врхунски такмичар у дисциплини прецизно слетање, брзо је у мени пробудио жељу за надметањем и врхунским резултатима – прича Тамара Костић, млада српска репрезентативка. Спортски дух, знање и вештина омогућили су јој да током претходне сезоне оствари изванредне резултате. Државна је првакиња у дисциплини прецизно слетање параглајдером, трећа у генералном пласману на Светском купу за 2012.
– Највише волим кад на такмичењу осетим да мој труд није био узалудан. Због тога су ми неке сребрне медаље милије од златних. Да би се остварио добар резултат у овој дисциплини, потребно је доста искуства, концентрације и спортске среће. С друге стране, расположење на такмичењима је увек ведро и ја сам се томе лако прилагодила. Откако тренирам у овом спорту, заправо испуњавам своје снове. Та слобода коју осетите већ током првог лета заувек се увуче под кожу. Близина облака, осећај летења кроз ваздух и сам тренутак одвајања од земље су чудесни. Временом и вежбом, учите како да досегнете до облака и буквално их додирнете! Тада вам постаје јасно зашто птице певају.
 

***

Колико је опасно
– Упркос неким предрасудама, параглајдинг није опасан спорт – каже Жељко Овука. – Заправо, опасан је онолико колико ви то тражите. Узмите бицикл, сјурите се низ неку прометну улицу и ризиковаћете да вас аутомобил. Али, ако возите одмерено и пажљиво, проћи ћете без икаквих проблема. Тако је овде. Додуше, параглајдинг може бити опасан из незнања. У Србији имамо шест школа које раде темељно и систематски. Немамо никакве проблеме. Несреће се догоде само где појединац направи пропусте, не испоштује процедуре. Да бисте били добар пилот, морате одлично да познајете метеорологију, микрометеорологију и технику летења.