Пролог

ДА НЕ ЗАБОРАВИМО О ЧЕМУ ПРИЧАМО
С главом у пртеној торби

Најпре су из заповеђеног медијског речника и псеудополитичког дискурса о Косову и Метохији нестале реке и планине, градови и села, рудници и житнице, цвеће и птице. Онда су у „трећи слој разматрања” потиснути људи, светиње и миленијумска култура. Помодним флоскулама, растегљивим као жвакаћа гума, прелепљено је све то.
Стратегија непомињања само је прво поглавље стратегије заборављања. Између тога, пројектовано је, одвија се „процес десакрализације Косова и Метохије”. Ако то у нашим главама и срцима престане да буде света земља, ако се сроза на ниво „обичне покрајине” која је предмет политичког и територијалног спора, и ако на то пристанемо ми о којима је реч, онда смо у неопростивом прекршају пред Богом и Разумом. Залуд нам је онда што и на нивоу политичког, правног, историјског и територијалног имамо аргументе јаче од свих других. Гледамо намештену утакмицу у којој се оба тима боре за победу над нама. Наше будућности биће тачно онолико колико смо одбранили прошлости.
Ако допустимо обесвећење, онда нам заиста преостаје, преспинованим и препарираним, само да тумарамо по стратишту које некад беше наша земља, и да међу небројеним главама потражимо да ли је наша у потрошачкој корпи пуној ђинђува за домороце, или је у пртеној торби коју ће, зна се ко, понети на ноге у Нови Султанат. Изгубићемо право да икада више обновимо Храм у који су привремено продрли варвари.
Најважније је што се томе опиру непоткупљиви песници и свештеници, оно најузвишеније и најмудрије у нама. И кос, црноризац међу птицама. Они чувају зрно из којег ће све поново нићи. А и фотографи су учинили своје. Зато читање овог броја Националне ревије почните и завршите „Албумом”. Да не заборавите о чему то ових дана толико причате.