Летопис

ПРИБОЈ НА ЛИМУ, ПРВИ ТЕНИСКИ ГРАД У СРБИЈИ
Буђење у европским одорама
Од средине XIX века из ове вароши може се телеграфисати на српском, турском и француском. Од 1880. игра се тенис, од 1885. ради градски водовод, у кућним купатилима су бојлери на ложење. Постоји модеран хотел, са салонима за шах и билијар, стиже штампа из белог света, оркестри свирају окретни танц и српска кола, организују се „игранке са лутријом”... Од средине XX века све се променило, само су главна улица и пар сокака остали где и пре

Пише: Саво Дерикоњић

Крајем XIX века Прибој на Лиму доживљава значајне промене. Вековима присутан балканско-оријентални начин живљења у овој караванској станици доживљава свој преображај. То постаје жива варош, развијене трговине и разних послова са великим трговачким центрима: Солуном, Скопљем, Сарајевом, Дубровником... Више је разлога за настале промене: долазак гарнизона аустријске војске; изградња пруге до Увца; досељавање бројних трговачких породица из суседних места; формирање биполарне власти и постојање слободне Србије у суседству.
Берлинским конгресом Аустрија је добила право да смести своје војне гарнизоне у Новопазарском санџаку. На основу уговора са Турском из априла 1879, око 1.000 аустријских војника је у септембру умарширало у Прибој на Лиму. Намеравали су да гарнизон стационирају у Калуђерском пољу, где су видели могућност настанка нове вароши у близини лековите бањске воде. Представници вароши нису се сложили с тим. Са Хасанагићима је постигнут договор да им се уступи део поседа на Зеленцу, у закуп на сто година, уз закупнину од једне круне годишње. На Зеленцу су саградили зграду за официрске станове, четири касарне за војску, пошту, пекару, добро уређен ресторан и црквицу. Испод оближњег брда саграђене су штале за коње, шупе и магацини за војничку опрему. Стазе у касарни посуте су белим туцаником, а уз њихове ивице засађено је цвеће. На простору касарне саграђено је игралиште за тенис и куглана. Било је то 1880. године.
Изградњом аустријске касарне битно се мења живот у Прибоју на Лиму. Он постаје жива варош, са бројним трговцима досељеним из Нове Вароши, Никшића, Чајнича, Ужица и из суседних села. У приличној мери развија се домаће занатство, али се усвајају и нови занати. Некадашња варош између Ходовог и Годушког потока се шири према Мишковцу, Зеленцу и спушта ка десној обали Лима. Главна улица је постављена кроз средину вароши, преко Бријега, ка скели на Лиму, а пресецали су је мањи сокаци дуж бочних потока. Дуж главне улице постављени су јавни објекти, стамбене куће са дућанима у приземљу, рађене у европском стилу, пијаца... Главна улица је калдрмисана а фењери са лојаним свећама замењени фењерима на гас. Дрвени стубови са фењерима за осветљење постављени су на Бријегу, испред зграде Општине, пред џамијом и српском капелом.

ПРУГА И ВОЈСКА КАО ПОКРЕТАЧИ

И изградњом пруге до Увца, почетком XX века, поспешује се развој вароши. Увећава се трговачки промет. Формирају се прве трговачке компаније „Бајровић”, „Стевовић”, „Веселичић”, са замашним капиталом и филијалама у Пријепољу, Пљевљима, Бијелом Пољу и Сјеници. Вуковићи, Борисављевићи, Хаџихамзићи и Рустемагићи постају познате трговачке фамилије. Развија се каравански превоз и караванска поштанска служба дуж Цариградског друма. Још од средине XIX века из Прибоја на Лиму могу се слати телеграфи на српском, турском и француском језику. Од 1885. град се снабдева водом из водовода, раде се прва купатила у кућама са бојлерима на ложење. Изграђене су четири јавне чесме и модеран хотел, са малим и великим салоном, уредним собама за спавање и верандама окренутим према Лиму. У малом салону играју се шах и билијар, читају новине и слуша музика из музичког аутомата. У кафанама и хотелу организују се игранке са лутријом, гостују музичке „банде” са певачицама, изводе се прве позоришне представе... Оркестар аустријског гарнизона свира „окретне игре”, а оркестар српске омладине народна кола.
На тениском игралишту се у почетку окупљају ретки локални знатижељници да посматрају странце, официре и њихове жене како вешто баратају рекетима и жућкастом лоптицом. Пошто су аустријски гарнизон чинили војници бројних народа, њихово тениско такмичење први су „међународни тениски турнири”. У ретким приликама придруживали су им се и прибојски угледници. Играли су и пројектанти пруге Увац– Прибој, а касније и сами Прибојци.
Од средине XX века све се у Прибоју на Лиму променило, једино су главна улица и споредни сокаци остали где и пре. У главној улици је остала по која стара кућа, преко калдрме постављен је асфалт, а на месту порушених кућа саграђени су безлични солитери и стамбене зграде. На месту аустријске касарне и тениског игралишта саграђене су производне хале ИНКОП-а, стамбене зграде, Црква светог кнеза Лазара и пруга Београд–Бар...

***

Школство и култура
Прва српска школа формирана је 1888. године, а први учитељ био је Владислав Протић, свршени богослов из Нове Вароши. Новооснована школа и њени учитељи шире искру културног развоја Прибоја на Лиму, набављају књиге и часописе, оснивају читалиште и са црквено-школском општином формирају Културно-уметничко друштво „Свети Сава”.

***

Први град и први тенисер
Пред новогодишње празнике, по жељи најбољег светског тенисера Новака Ђоковића, у Прибоју на Лиму гостовала је Јелена Ристић. У граду где је први пут у Србији игран тенис, фондација славног спортисте помоћи ће изградњу модерних тениских терена. То је договорено са домаћинима Лазаром Рвовићем, председником општине Прибој, и Мирком Тошићем, оснивачем „Тениског клуба 1880”.