Корени

СРПСКО ПЛЕМЕ НИКШИЋИ, ОД ДАВНИНА ДО НАШИХ ДАНА
Стара лоза и млади изданци
Родоначелник Никша, по мајчиној линији, праунук је Стефана Немање а унук Вуканов. У Оногошт је дошао крајем XIII или почетком XIV века из родних Кртола, у Грбљу. После њега су бројна војводска и кнежевска колена, као и сеобе и рачвања. Потомци његовог племена су многи чувени људи у свим српским земљама, међу њима и неки наши савременици

Пише: Божидар Кљајевић

О племену Никшићи писали су разни истраживачи и књижевници: Симо Милутиновић Сарајлија, Вук Караџић, Деметар (Димитрије) Пантић-Тирол, архимандрит Нићифор Дучић, Атанасије Пејатовић, Радоје Ускоковић, Андрија Лубурић, а у скорије време и др Жарко Шћепановић, Предраг Шћепановић и други.
Симо Милутиновић Сарајлија био је од ровачког огранка овог племена (Гојаковић). То је у изводу из његове аутобиографије објављено и у београдској Правди 23. септембра 1936. Милутина, оца Симиног, дали су на ћурчијски занат у Сарајево код хаџи Јована Селака, који беше од истог рода.
Вук Караџић је записао да је и поп Филип, војвода Карађорђев из новопазарског краја, био од племена Никшића и да је њему, Вуку, преко кнеза пожешког Васе Поповића, послао на стотине песама.
Један део Требјешана, огранак племена Никшића, иселио се 1814. за Русију. Године 1842. у Београду је изашла књига Казивање старих Требјешана Деметра Тирола, из које се може видети да је родоначелник Никша био од рода Немањића. Ујак му је био краљ Стеван Вукановић Немањић, код кога је боравио у време градње манастира Мораче, као дечак. Тада га у манастиру срете стари испосник, загледа се у њега и упита од ког је рода. Дечак му рече чији је, а свештеник ће на то: „Е, дабогда од тебе сине остао широки траг по свим српским земљама!”
Никша, праунук Стефана Немање, а унук Вуканов, родоначелник племена Никшића, доселио се у Оногошт (Никшић) из села Кртоле у Грбљу крајем XIII или почетком XIV века. Стигао је тамо где је век раније требало да дође његов деда Растко (Сава). У Жупи је Никша направио цркву посвећену светом Луки, свом свецу заштитнику и својој крсној слави из Грбља.
Архимандрит Нићифор Дучић забележио је „Народно предање о Никшићима”, штампано у календару Нови Требевић (Сарајево, 1892). Записао је да је родоначелник племена био Никша, рођен у селу Кртоле у Грбљу. Отац му беше властелин Илијан (Владимир) Грбљановић, а мајка Јевросима (Ефимија), ћерка жупана Вукана, најстаријег сина родоначелника Немањића Стефана Немање.
Атанасије Пејатовић вели да је „био неки Никша, слуга у манастиру Морачи код Стевана Дечанског” (ради се, очито, о Стефану, сину Вукановом). И професор Радоје Ускоковић у „Исељеним Никшићима”  (Зборник радоваЈована Цвијића, Београд, 1924), записујући све доступне легенде о настанку овог племена, наглашава ону по којој је Никша син Вуканове ћерке удате у Кртоле за војводу Илију (Илијана), са славом Свети Лука и црквама посвећеним њему у Гошићу и Котору. Андрија Лубурић, један од најпознатијих сакупљача народног предања, укратко је описао њихово порекло у Божићном Гласнику за 1935, под насловом „Племе Никшићи”.
Значајан допринос сазнању о породицама из племена Никшића дао је свештеник Секула Добричанин у свом делу Морача, Ровци и Колашин. Веома образован, живео је у XIX веку и оставио изванредне родослове тамошњих породица. Сличан допринос изучавању порекла и расељавања племена Никшића дао је др Жарко Шћепановић у својој студији Средње Полимље и Потарје.

ПРЕСАЂИВАЊА И СЕОБЕ

Према сачуваном предању, морачки калуђери издали су 1649. писану потврду војводи Петру Гавриловићу Требјешанину, синовцу војводе Грдана, о његовом пореклу од „књаза Никше”, за кога се наводи да се истицао љепотом, добротом, храброшћу и мудрошћу. Та потврда, преписана 1745. у манастиру под Лаством, у Грбљу, заправо је и послужила старим Никшићима и Требјешанима за казивања.
Како наводи др Јован Ердељановић, први помен племена Никшића у дубровачким архивима је од 20. септембра 1355. У том документу Витоје Никшић, са још шест сведока из Оногошта, обавезује се Дубровчанину Јунију Грубешићу да ће му Никец Никшић платити 19 перпера до Божића. Ако он не плати, они су дужни платити до коризме (ускршњег поста).
У которском и дубровачком архиву позната су два документа из 1399, према којима се Дубровчани жале Јелени Катарини, првој жени Сандаља Хранића, на неке Влахе никшићке: „Доѓоше овамо власи Никшиќи...” Никшић као име предела први пут се помиње у документу из XIV века. У тој забелешци Судског архива у Котору стоји: „Ја, Радоња Нинковић из Никшића из Зете...” Наводи је Петар Шобајић у књизи Никшић–Оногошт (Београд, 1938). Он пише и о племену Никшићи у XVI веку, о војводи Грдану као доминантној личности тог времена и његовој борби против Турака.
У Никшићкој Жупи и Ровцима најбројнији су потомци војводе Никше. Кад је дошао на подручје Оногошта, крајем XIII или XIV века, затекао је као управника ове области бана Угрена Јеринића. У почетку беше са њим склопио савез против неких заједничких непријатеља. Како је расла Никшина моћ, јачала је жеља за влашћу. Једном, Никшини синови сукобили су се са Угреном у Жупи и усмртили га. Никша је са својима преузео власт над тим делом Херцеговине, али није протерао Угреновиће, племе које је добило име по бану Угрену Јеринићу. Оставио им је јужне и југоисточне делове никшићког поља, такозвано Горње поље, и околину.
Неколико је претпоставки о именима Никшиних синова. Највише се помињу и најдуже су се одржала имена Радована, Милутина, Владимира, Гезимира и Гојака. Они су међусобно поделили запоседнуте области око града Оногошта (Никшића).
Никшу је у војводству наследио најстарији син Радован, њега Дракуле, њега син Никша, па следе Драгић, Радојица, Ђураш, Грдан.
Грдан је имао синове Јована, Дракулу, Радула и Гаврила. Посебно је био значајан војвода Гаврило, родоначелник братства Гавриловића, који се помиње 1620. на скупу српских главара у Београду. Од Гаврила је остао син Петар, који се помиње у турским ферманима од 1645-1699. Он имао је пет синова: Милутина, Вуколу, Батрића, Гаврила и Драгића. Милутин и Драгић су били кнежеви, а Вукола и Батрић војводе, док је Гаврило био протопоп. Од надвојводе Гаврила је братство Јокановићи, које се дели на Лопушине и Вујачиће.

ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА

Дуго после Никшине смрти његови наследници су се презивали Никшићи. Под тим презименом су се и селили. Из Никшићке Жупе иселио се велики број породица на разне стране, у почетку посебно у Потарје и Полимље, затим у Рашку област и Стари Влах. Преко Херцеговине, где постоје бројна братства из овог племена, селили су се у Босну, Далмацију, Лику, на Банију... Један део племена Никшића се крајем XVIII и почетком XIX века иселио у Русију.
Касније је од породица расељених из Никшићке Жупе и Роваца поникао повелики број познатих личности. Набројаћемо овде само, илустрације ради:
Гаврило Рајић Рашковић, српски патријарх у Пећи (1648-1656); Сима Милутиновић Сарајлија, учитељ Његошев, песник и историчар; Стеван и Петар Добрњац, војводе Карађорђеве из пожаревачког краја; архимандрит Хаџи Милентије Симеуновић Никшић из љубићког краја; Анто Богићевић, војвода Карађорђев из лозничког краја; Миливоје Блазнавац Петровић, министар и намесник српске владе, из села Блазнаве у Јасеници; чувени трговац Милутин и његов син Илија Гарашанин (писац Начертанија), из села Гараша у Јасеници; капетан Миша Анастасијевић, велики српски задужбинар; ужички владика Јанићије Нешковић Јања, обновитељ Жиче; кнез Теодосије из Орашца, који беше први предлаган за вођу Првог српског устанка; архимандрит манастира Боговађа Хаџи-Рувим и војвода Карађорђев Петар Николајевић Молер, стриц и синовац, од братства Хаџића из ваљевског села Бабине Луке; Јанко Катић, Карађорђев војвода из космајског села Рогача; устанички војвода Тома Вучић Перишић и његов брат од стрица архимандрит Милентије Павловић, из Груже; прота Захарија из чувеног села Кремна; Јован Скерлић, критичар и књижевник; кнежеви Грбовићи у ваљевском селу Мратишићу; жена Карађорђева Јелена, од братства Јовановића из села Маслошева у Јасеници; кнегиња Љубица, од братства Вукомановића из таковског села Срезојевца; краљица Драга, од братства Луњевица–Милићевића из таковског села Луњевице; Љуба Стојановић, филолог и политичар; војвода Степа Степановић, знаменити српски војсковођа; Васа Чубриловић, историчар; Иван Мештровић, вајар; генерал Вељко Кадијевић; ботаничар Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије; академик Душан Каназир; академик Петар Влаховић; песник Алекса Шантић; песник Матија Бећковић; песник Добрица Ерић; академик Јован Рашковић; књижевник Миодраг Булатовић; књижевник Бранко Ћопић; афористичар Миодраг Булатовић Виб; песник Слободан Ракитић; др Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке; др Зоран Ђинђић, покојни председник Владе Србије; Драган Ђилас, градоначелник Београда; Ненад Чанак, политичар; Милован Ђилас, књижевник и политичар; Вељко Влаховић, политичар и револуционар; Петар Велебит, политичар и револуционар; глумице Снежана Никшић и Весна Чипчић; глумци Гојко Шантић, Ненад Окановић и Небојша Кундачина; психолог Жарко Требјешанин; адвокат Бранислав Тапушковић; новинар Василије Тапушковић; академик Душан Оташевић, сликар; новинар Стеван Никшић; кошаркашки тренер Богдан Тањевић и кошаркаши Миховил Накић, Никола Пековић и Дејан Котуровић; фудбалери Ратомир Дујковић, Јосип Скоблар, Душан Савић, Фахрудин Мушовић, Аљоша Асановић, Марко Млинарић, Ненад Милијаш, Душан Баста, као и Спајић, Шкрбић, Рамљак, Бркљач, Билић, Пецељ, Баждаревић, Јокановић, Ракитић; одбојкаши Грбићи, отац Милош и синови Никола и Владимир; браћа Никићи, одбојкаш Милош и ватерполиста Слободан; боксерски шампион Саво Пушица; велики српски гуслар Бошко Вујачић; привредници Вук Хамовић и Миодраг Костић; певачице Лепа Лукић, Емина Јаховић, Ана Кокић, Јелена Броћић, Ивана Селаков, певачи Жељко Јоксимовић, Петар Грашо... <

(Аутор је писац књиге „Потомци Немањића
у српском роду данас”, Београд, 2012)

***

Смрт Никшина
Никшу једном на пасиштима Жупе, на Лукавици, у месту Требијешу, на планини Рави, убише неке разбојничке банде које су крстариле и по тим крајевима. У Никшићкој Жупи, испод брда Оштреља, у селу Заграду, на сеоском гробљу налази се масивна плоча са кружним орнаментима за коју се верује да је Никшин гроб. Испод те плоче је обрушен стуб без орнамената за који народ мисли да је споменик Никшиној мајци или жени. На месту погибије, на Лукавици, потомци Никшини поставили су обележје од тесаног камена звано Никшин киљан.

***

Војвода Грдан
Никшићки војвода Грдан беше у борби против Турака подржан од тадашњег српског пећког патријарха Јована. Грданови потомци касније ће имати значајно учешће у Кандијском и Морејском рату. Грдан је 1597. дигао устанак против Турака у коме су учествовала сва околна српска племена. Умро је 1612. У војводству га је заменио син Јован, а њега брат Гаврило.

***

Лужани
У Никшићкој Жупи живе потомци старог племена Лужана, за које неки неупућени историчари погрешно верују да су илирског порекла. Лужани, баш као и Мацуре, Матаруге, Букумири, Риђани, Кричи, Шпањи (...), старо су српско племе. Лужанима у овом крају припадају Коџуловићи, Џогановићи и Машнићи. Славе Светог Луку, што су преузели од досељеника из племена Никшића, за шта постоји занимљиво „економско објашњење”.