Водич

САКРАЛНА БАШТИНА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
Под знамењем Светог Димитрија
Искоришћавање туристичких потенцијала Сремске Митровице, надасве унапређење понуде и квалитета услуга, један су од развојних приоритета ове вароши. Чак и у томе град је нераскидиво повезан са светитељем кога слави већ својим именом

Заштитник (Д)митровице је Димитрије, знаменити хришћански светитељ из IV века после Христа. Српска црква спомиње га 8. новембра, што је у Сремској Митровици и Дан града и Крсна слава. Два митровичка храма у славу овог светитеља – базилика и велика градска црква – уједно су и најпосећеније туристичке тачке у граду. У њих ћемо завирити овог пута.

БАЗИЛИКА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Стотинама година се насеље на месту данашње Сремске Митровице називало Сирмијум. Данашње име града у вези је са Светим Димитријем Солунским. Неки научници тврде чак да је овај светитељ живео у Сирмијуму, био ђакон сирмијумског епископа Иринеја и заједно са њим пострадао у прогонима хришћана почетком IV века. Неспорно је, пак, да ново име Сирмијума потиче од манастира Светог Димитрија, у средњем веку најзначајније институције у граду који је био тек сенка своје некадашње славе.
Међутим, корени култа Светог Димитрија у Сирмијуму знатно су старији од тог манастира. Потичу из V века, односно периода између 427. и 441. године, када је Сирмијум припадао Источном римском царству и када је префект Леонтије саградио храм посвећен Светом Димитрију. (Храм Светог Димитрија тада је већ постојао у Солуну.) Временом се око сирмијумског храма развио веома снажан култ овог светитеља, па је у средњем веку и име града замењено. Сирмијум је постао град Светог Димитрија.
Верује се да је локација првобитне Леонтијеве базилике, посвећене Димитрију, откривена током археолошких ископавања 1978. у центру града, на данашњем Тргу војвођанских бригада. Реч је о ранохришћанској цркви тробродне основе, оријентисаној у правцу исток-запад, дугачкој 20,5 и широкој 12,5 метара. Припадала је византинској црквеној архитектури. Уз унутрашњу страну апсиде подигнуто је полукружно свештеничко седиште. Испод седишта било је поплочано квадратно поље.

ЦРКВА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Када су после освајања Срема од Турака Аустријанци почели да обнављају Митровицу, у граду је постојала само једна православна црква, данашња Мала црква на Сави. Због повећања броја православних становника и оронулости постојеће цркве, Срби су размишљали о подизању нове. После формирања једне од централних улица у вароши, затражили су од царице Марије Терезије одобрење за изградњу нове цркве. Молба им је у пролеће 1777. услишена, али су због уклањања дванаест кућа око Параде Плаца (данашњег парка), и због отпора који је то изазвало, радови отпочели тек 1791. Црква је завршена и освештана 1794. Првобитно је била посвећена Светом Стефану, а тек недавно заштитнику града Светом великомученику Димитрију. Изведена је у барокном маниру, са елементима класицизма. Једнобродне је основе, са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником над западним прочељем.
Иконостас, рад чувеног Арсе Теодоровића, подељен је у три зоне. У првој супрестоне иконе, на царским дверима Благовести, а на бочним дверима стојеће фигуреарханђела Михајла и Гаврила. Изнад царских двери је слика Тајне вечере, а изнад бочних су свети Георгије и свети Димитрије. У другој зони су  Тројица (Крунисање Богородице) и представе хришћанских празника, а у трећој зони Распеће са медаљонима Пресвете Богородице и Светог Јована Богослова. Оригинални изглед олтарске преграде измењен је накнадним радовима сликара Новака Радонића и Јована Клаузена.