Пролог

НАРАВНО, НЕМА КРАЈА КЊИГЕ
Читање као пустоловина

„Биле су то неке друкчије младости, друкчија детињства!” кажете, с уздахом, загледани у фотографију. „Постојала је права правцата пустоловина читања. Као и овде: кришом, ноћу, испод покривача, под светлошћу батеријске лампе, кроз књигу, пред нама су се отварала пространства, светови. Заспивали смо у неким бескрајно далеким пределима, узбудљивим и дотад непознатим, а будили се зачуђени, заверенички насмешени, нестрпљиви да следеће ноћи, ако набавимо нову батерију, видимо шта је заправо било на крају. А ова данашња деца, ех, ништа, бре, не знају! Имају толико реквизита и помагала, а не умеју ни да се играју! Само дрндају оне компјутере, траће време на Фејс буку, свели су језик на тридесетак унакажених израза! Ужас!”
Заборавили сте, наравно, да је исто то, готово у реч, вама и о вама говорила генерација ваших очева и дедова, баш као што ће данашња деца сутра, уз забринут израз лица и драмска кашљуцања, придиковати својој деци и унуцима. Уверена данема краја читања и да се могу мењати само форме и технологије предочавањатекста, нова Национална ревија је ту, пред нама. Уз све оно на шта смо досад с радошћу навикли једни друге, овога пута, у сусрет још једном Београдском сајму књига, посебно ћемо се бавити њима и писцима.
Јесте, одмах сте приметили, поновили смо се. Имамо ново заглавље, и у српској и у енглеској верзији. Урађена су на темељу слова коришћених на знаменитој Трајановој табли у Ђердапу, сврставаних међу најлепше икада направљене. Концепт и дизајн насловне стране такође су нови. Видно је, дакле, и тек ће бити, присуство једне нове важне руке у нашем тиму: придружио нам се Јован Жељко Рајачић, један од најзначајнијих српских дизајнера и калиграфа данас, те му овде исказујемо добродошлицу.