Путоказ

ПЕЋИНЦИ, ОД ТАВОРЕЊА ДО СИНОНИМА ЗА РАЗВОЈ
Место просперитета
Пољопривредни крај и некад најнеразвијенија општина Сремског округа, Пећинци су 2000. године на својој територији имали само једну фабрику, затрпану проблемима. Данас у овој сремској општини ради преко 30 фабрика, из десетак земаља света, а по приливу гринфилд инвестиција по глави становника прва је у Србији. Овенчана је и наградом „Капетан Миша Анастасијевић” као најбоља локална самоуправа у земљи за 2008. Тако обезбеђен вишеструко већи буџетски прилив, наравно, омогућава стратешка улагања у инфраструктуру, комуникације, људе, и опште подизање квалитета живота. Једноставно, зар не?

Пише: Ненад Деспотовић

Најмлађа су сремска општина. Формирани су 1960. од периферних делова некадашњих доњосремских срезова Рума, Стара Пазова и Земун. На територији од 483 квадратна километра, што је површина просечна за Војводину, у петнаест насеља живи само 21.500 становника. До краја прошлог века и миленијума од индустријских капацитета овде је постојала само Фабрика шећера „Доњи Срем”. Некада важан ослонац за овдашњу пољопривредну производњу, 1990-их, у време рата и економског ембарга, и ова фабрика запада у тешко решиве проблеме.
– Ново руководство је схватило да нема шта да чека ни чему другом да се нада, већ да је време да се засучу рукави и да се ситуација преокрене у нашу корист –  каже за Националну ревију Синиша Вуков, први човек општине Пећинци. – Наша општина има значајне компаративне предности. Близу је престоница, међународни аеродром „Никола Тесла” удаљен је само 15 километара. Кроз северни део општине пролази аутопут Е70, крак европског „Коридора 10”. Том комуникацијском жилом, европског ранга и значаја, ми смо одлично повезани са вишемилионским тржиштем. На таквим предиспозицијама, формирали смо индустријске зоне и понудили их инвеститорима. Али не тек тако. Када су почели да се појављују, дочекала их је предусретљива и ефикасна локална администрација. Скратили смо, поједноставили и убрзали процедуре, избацили све сувишно на шта смо могли да утичемо. Јер и нама и инвеститорима циљ је био заједнички: да погони што пре прораде, да се што брже створе услови за отварање нових радних места.
Напори су уродили плодом. Данас на територији општине Пећинци ради тридесет пет фабрика, из десетак земаља света. Ту су имена попут енглеског „Албона”, израелске „Дон Кафе”, словеначког „ЈУБ-а”, Филмски град РТВ „Пинк”... Своје производе и услуге пласирају на тржиште целе Југоисточне Европе. Незапосленост је овде значајно смањена (на евиденцији тренутно само око хиљаду људи), а најодговорнији људи у општини верују да ће се тај број и даље смањивати, и чине све да тако буде.

ИНВЕСТИТОРИ ЦЕНЕ ОЗБИЉНОСТ

Разуме се, за такав раст, можемо слободно говорити о правом привредном буму на локалном нивоу, потребно је испунити бројне предуслове.
– Озбиљни инвеститори, поготову странци, немају нимало разумевања за оно наше „нема проблема” и „лако ћемо” – напомиње председник Вуков. – Они улажу велики новац, на преговоре долазе максимално припремљени, исто то очекују и од домаћина. Да бисмо и ми постигли неопходни ниво озбиљности, усвојили смо све неопходне стратешке документе и пословни амбијент учинили потпуно јасним и предвидљивим. Пре свега, усвојили смо Стратегију локалног економског развоја. Просторним планом дефинисали смо око 2.000 хектара намењених за индустријске зоне, пре свега у Шимановцима и Пећинцима, који належу на аутопут. Имамо дефинисане и радне зоне у свих петнаест насељених места наше општине. Формирали смо и Агенцију за развој општине Пећинци, као посебан вид логистичке подршке инвеститорима. Задатак јој је да прати инвеститора и пружа му потребне информације и помоћ, од његовог првог доласка у општину, до реализације саме инвестиције. Све то инвеститорима јасно говори да смо озбиљан партнер и они то знају да цене.
Буџетски прилив од великог броја гринфилд инвестиција усмерен је у побољшање квалитета живота грађана. Пећинци су већ неколико година велико градилиште. Локална самоуправа подухватила се и великих инфраструктурних пројеката.
– Прилив средстава у буџет, као последица убрзаног развоја, није и не може бити сам себи циљ, већ само средство да се нашим грађанима обезбеде што бољи услови за живот – каже председник Вуков. – Под квалитетом живота не подразумевамо само радна места, која су (наравно) неопходна, већ и образовање, културу, бројне елементе који чине наш свакодневни живот. Поред путне мреже, коју обнављамо и проширујемо, почели смо изградњу канализационе мреже. Желимо да олакшамо живот људи, помогнемо им да се реше септичких јама, заштитимо животну средину, воде и ланац исхране. Ускоро ће почети и организовано одношење смећа у свим насељима наше општине. Решићемо, тако, и проблем дивљих депонија. У току је и гасификација општине, чиме ћемо испунити још један предуслов за индустријски развој. Значајна средства пласирамо кроз социјалне програме. Много пажње посвећујемо и побољшању ученичког и студентског стандарда. Уложили смо доста у реновирање и опремање наших школа, општина тренутно стипендира све редовне студенте са своје територије. Знамо да су управо генерације које сада стасавају гаранција да ће започети раст и развој бити настављени и у будућности.

КУЛТУРА И ИДЕНТИТЕТ КАО СТУБОВИ

Култури, најчешће првој колатералној штети у транзицији, у општини Пећинци поклања се све више пажње. Овдашњи Културни центар, главни покретач културних догађања, ужива пуну подршку локалне самоуправе, што се јасно огледа у бољем, богатијем културном животу. Културно-уметничко друштво „Пећинци” живо чува фолклорну традицију свог краја. Народна библиотека чест је домаћин српским књижевним величинама, омогућавајући непосредни сусрет бројних читалаца са омиљеним писцима.
– Немамо, ту, никаквих дилема: индустријски развој мора бити праћен културним развојем. Очување културног идентитета заједнице важно је бар колико и животни стандард људи, не мање – каже први човек општине Пећинци. – Само оне заједнице које успеју да прате трендове развоја, чувајући при том суштину свог културног идентитета, своје обичаје и особености, имају истинску будућност и могу се уистину сматрати успешним. У организацији Културног центра, под покровитељством Скупштине општине, у Пећинцима је ове године први пут одржано „Културно лето”. Идеја нам је да се програми не одвијају само у Пећинцима, већ и у осталим местима општине, како би културна била доступна свим грађанима.
На простору општине Пећинци тренутно је активно двадесетак спортских клубова, пре свега фудбалских, али постоје и кошаркашки, одбојкашки, шаховски и бициклистички. Најуспешнији је фудбалски клуб „Доњи Срем” из Пећинаца, од ове сезоне члан Српске лиге, Група Војводина.
– Уколико желимо да младе не препустимо улици, неопходно је да им понудимо алтернативу, али привлачну, њима драгу и блиску – каже Синиша Вуков. – Спорт је свакако једна од таквих алтернатива. Стога смо доста уложили у сређивање и опремање спортских терена. У свим насељима изграђени су терени за мале спортове, значајан помак је направљен и у уређивању великих фудбалских терена. Интересовање за спорт постоји, на нама је, као локалној самоуправи, да финансијски помогнемо.
Управо однос према грађанима, и приближавање општине грађанима, један је од кључних циљева локалне самоуправе у Пећинцима. У сарадњи са USAID-ом и уз подршку Министарства за државну управу и локалну самоуправу, реализован је пројекат изградње и опремања Општинског услужног центра.
– Општина заиста мора да буде, пре свега, сервис грађана. Грађани су разлог за постојање локалне самоуправе и то никада не смемо сметнути с ума. Отварањем Услужног центра омогућили смо грађанима бржу и квалитетнију услугу, обављање административних послова на једном месту, без чекања у бројним и бескрајним редовима. Приводимо крају дигитализацију база података. Када  то завршимо, имаћемо у потпуности сервис какав наши грађани заслужују – објашњава председник општине Пећинци.

АКТИВИРАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА

Резултати су ту, могли бисмо их назвати импресивним, али у Пећинцима нема почивања на ловорикама. Успеси су само аргумент пред новим изазовима.
– Што се нас тиче, досадашњи резултати нипошто нису крај, већ почетак развоја наше општине – каже Синиша Вуков. – Постоји још много простора и начина за унапређење живота, а ми смо одлучни да то искористимо, како у даљем привлачењу инвеститора, тако и у јачању капацитета локалне самоуправе. Радне зоне су и даље актуелне и охрабрује нас то што интересовање инвеститора и поред кризе не престаје. И у овом тренутку ми преговарамо са неколико инвеститора и надамо се да ће преговори бити приведени крају на начин задовољавајући за обе стране, односно да ће резултирати новим производним погонима и новим радним местима. Следећи наш велики стратешки корак је развој туризма, за шта општина Пећинци има много потенцијала, досад, на жалост, неискоришћених. Имам на уму, пре свега, Специјални резерват природе „Обедска бара”, друго заштићено подручје у свету (одмах после америчког Јелоустона), деспотски град Купиник, ту стару српску престоницу, затим Црква светог Луке у Купинову, Српски музеј хлеба „Јеремија” у Пећинцима, али и бројне друге природне и културне ресурсе који могу, сасвим реално, да постану изузетне туристичке дестинације.
Сагледају ли се пут који је ова сремска општина надомак Београда прешла за само неколико година, те планови локалне самоуправе о даљем развоју, засновани не на лепим жељама већ на реалним пројектима, извесно је да ће ово и у будућности бити место просперитета.

***

Обедска бара
Специјални резерват природе „Обедска бара”, у општини Пећинци, 45 километара од Београда, у свету је чувено мочварно подручје, станиште бројних ретких биљних и животињских врста (220 врста птица, 50 врста сисара, 16 врста риба, преко 1.200 врста инсеката, преко 200 врста зоопланктона, око 180 врста гљива, 500 врста биљака, 50 врста маховина...). Стога је овде и стециште истраживача и љубитеља природе.
Формирана од некадашњег корита реке Саве, има облик потковице. По биолошким и биогеографским карактеристикама, јединствена је у Европи и под строгом је заштитом. Прве административне мере заштите потичу још из 1874. Обедска бара је тада била заштићена као ловиште аустријске царске породице, баш као што ће од 1919. бити ловиште династије Карађорђевић. На основу Рамсарске конвенције из 1977, ово подручје уписано је на листу мочвара од међународног значаја.

***

Музеј хлеба
Српски музеј хлеба „Јеремија” настао је као резултат сакупљачко-истраживачког рада сликара Јеремије, који се тематиком обредног хлеба бави више деценија. Вишеод тридесет година путује по Србији, обишао је више од 600 села, сликао, записиваообичаје, прикупљао рецепте, етнографске предмете, обредне хлебове, писанадокумента. С једном идејом: да сачува од заборава и гашења древне обичаје српског народа, чији је смисао много дубљи но што смо данас способни да препознамо.
Онда је Јеремија све то сабрао, систематизовао, организовао као музејску грађу и 1995. отворио овај јединствени музеј, на 1.200 метара квадратних отвореног простора, као и у низу везаних објеката које је сам подигао. Око 2.000 предмета, у три збирке (етнографској, археолошкој и ликовној). „Пут зрна пшенице од земље, преко хлеба, до неба.” „Музеј као уметничко дело.”

***

Свети Лука
На југозападном рубу Купинова, у општини Пећинци, налази се Црква светог Луке, задужбина деспота Ђурђа Бранковића. Саграђена је половином XV века и једна је од старијих сачуваних православних у пределима северно од Саве и Дунава. Године 1521, када је турски султан Сулејман, међу својима зван Величанствени, опкољавао Београд са севера, најпре је заузео Шабац, прешао Саву и опустошио Срем. Тада је разрушено и Купиново.
Извори из XVIII века указују да је Цркву светог Луке између 1726. и 1730. обновио капетан Михаило Васић, заједно са житељима села. Данас је она, заједно са барокним иконостасом Јакова Орфелина из 1780, заштићена законом као споменик културе.

***

Признање
Награда „Капетан Миша Анастасијевић” за најбољу локалну самоуправу у Србији у 2008. додељена је општини Пећинци и у априлу ове године уручена на свечаној академији у Матици српској, у Новом Саду. У оквиру пројекта „Пут ка врху”, насталом пре девет година, ова награда додељује се као облик афирмације привредног стваралаштва Србије.