Посета

БОР, ОД ЧУДА ИНДУСТРИЈСКОГ РАЗВОЈА ДО „МРТВОГ ГРАДА”, И НАТРАГ
Нове светлости у престоници бакра
Када је био један од најбогатијих градова у Југославији, није се довољно мислило стратешки ни било далековидо. Лепеза привређивања и производње није, мимо рударства, довољно проширена, нису развијане друге делатности с реално великим потенцијалима. Онда су, деведесетих, распад државе и привреде, као и економски ембарго, отворили провалију „са чијег се дна небо не види”. И када су многи помислили да је агонија бескрајна, дошло је младо и образовано руководство, дунули су нови ветрови. Држава у Бор управо инвестира 130 милиона евра, гради модерну Топионицу и на паметнији начин тражи стратешког партнера. Поново су откривени и туристички потенцијали Брестовачке бање, Борског језера, Злотских пећина, Столова, Дубашнице, Црног врха

Пише: Игор Давидовић
Фотографије: Драган Боснић

Бор борује, снага кладе ваља. Тако се шалило некад, у првој и нарочито другој Југославији. Град на Борској реци, притоци Великог Тимока, никао је брзо, као печурка после кише. Пре стотинак година није га било мапи, чак ни ако га лупом тражите. А онда је, захваљујући организованој експлоатацији бакра и злата, почео нагло да ниче, ту око копова, нарастао до 11.000 стамбених јединица. У свом басену запослио 22.000 радника. Постао право чудо индустријског развоја. Пунио не само своје фондове него и буџет оне велике државе.
– У златна времена овога града, Бор је градио у читавој Југославији – прича за Националну ревију Срђан Марјановић, градоначелник (председник општине, званично казано) и наш домаћин. – Новцем из Бора ницале су спортске хале, пруге, фабрике, широм земље. И овде је доста улагано, у културу, у квалитет живота и социјално-цивилизацијски ниво. Досељавали су се људи, рудари, стручњаци, из свих крајева. Ми и данас имамо чак 27 нација овде! Од онога што заради 22.000 радника у Рударско-топионичарском басену „Бор” (РТБ) лепо је живело 60.000 до 70.000 људи, чланова њихових породица.
Да, људи генерације вашег репортера лако ће се сетити: Бор је имао јаку штампарију и издаваштво, фудбалског прволигаша, узорне установе културе, здравства, социјалне заштите. Све је дочекивао рударским поздравом, а испраћао „са пуним бисагама”. Панорама Бора, са коповима и димњацима Топионице у позадини, била је редовна уџбеничка фотографија којом је илустрована прича о брзој индустријализацији земље и хиљадугодишњој светлој будућности која нас чека.
А онда су налазишта руде почела да сиромаше, требало је улагати у стратешка истраживања и отварање нових копова. Снимци терена и стручне анализе указивале су да руде у борском крају има још доста, само до ње треба доћи. Али, уместо тога, дошли су рат, распад земље и привреде, економски ембарго Запада. Ланчано отварани проблеми ускоро су се претворили у нешто налик на провалију.
– Оновремена руководства и града и РТБ-а су морала знати да ће доћи дан када бакра више неће бити у оним количинама и са оним нивоом квалитета руде – каже, озбиљно али без резигнације, млади градоначелник. – Још тада је требало размишљати деценијама унапред, стратешки и одговорно. Моноструктурална привреда, ослањање само на рударство, требало је да буде избегнуто. Требало је потенцирати, осим бакра, и бројне друге делатности, малу привреду, приватно предузетништво, разнолику производњу. Требало је, али није. Доспели смо ту где смо, од некадашњих 22.000 радника остало је само 5.000. Имамо највише незапослених у региону. Али ништа од јадиковки и оплакивања. Ако генерација наших очева није урадила оно што је требало, урадимо ми оно што, у оваквој реалности, можемо. Све што је до нас.

ШУМ НЕОЗБИЉНИХ МЕТАФОРА

Бор се налази на 360 метара надморске висине. Окружен је низом планина, јужнокарпатским огранцима (Кучај, Малиник, Бељаница, Хомољске планине, Ртањ, Црни врх, Голи крш, Дели Јован, Стара планина). Шира околина града обележена је и бројним водотоковима (Велики и Црни Тимок, Злотска река, Брестовачки и Борски поток). У непосредном суседству су општине Бољевац, Деспотовац, Жагубица, Мајданпек, Неготин и Зајечар. Пристојним саобраћајницама добро је регионално умрежен. Удаљен је 36 километара од Зајечара, 60 од Неготина 64 од Доњег Милановца и Ђердапског језера. До Београда је (преко Жагубице) 215 километара, односно 240 (до Параћина, па онда ауто-путем).
Бор није „мртав град”. Упркос свему што га је снашло, то је само лоша и неозбиљна метафора, као и она о затварању рудника и гајењу шампињона. Уверили смо се у то на његовим улицама, где срећемо доста младог, модерног света, свесног проблема, али усмереног на решавање, на покретање друштвених механизама, на личну предузимљивост. Младог света забринутог не више него у било којем другом граду у Србији. Њихово право оличење, њихов веродостојни представник, управо је данашњи градоначелник, тридесетчетворогодишњи економиста Срђан Марјановић.
– Бор је град у којем сам рођен и где живим са својом породицом, супругом и два сина. И не намеравамо да идемо одавде. То је више него довољан мотив да баш овде, у свом граду, у околностима таквим какве јесу, створимо амбијент у коме ће наша деца одрастати срећно и здраво – каже. – Немојте ме погрешно разумети: нисмо ми лаки на речима и обећањима. Знамо да је на нашу специфичну и дубоку кризу сада дошла и ова светска. Да сада питате ма ког градоначелника у Србији колико му инвестиција пристиже, мало ко ће се похвалити. Нема земље Дембелије. Нема приватног капитала који ће сада долепршати. Устукнуо је и чека расплет ситуације. Али, у Бору је, ипак, другачије. Ако нема приватног, има државног капитала. Од стране Владе Србије активирана нам је инвестиција вредна 130 милиона долара. Градиће се нова Топионица, што је повезано и са процесом приватизације РТБ-а. Процењујем да ће то повући и друга средства, да ће уз то доћи бољи дани за велики број малих коопераната. (На пример, само у Торину са „Фијатом” тесно сарађује више хиљада малих и средњих предузећа у приватном власништву.) Тако може оживети и Бор. Ако сада прођете градом, видећете да на више локација ничу нови објекти у које је уложено много новца.

ОСНОВА ЗА ПОВЕРЕЊЕ

Млади градоначелник Бора и његов тим добро су научили горку лекцију из прошлости. Стога су своје деловање сконцентрисали на проширење лепезе привредних делатности, на активирање потенцијала и упошљавање људи и у секторима који нису непосредно у вези са бакром и Рударско-топионичарским басеном, са капиталним инвестицијама које се решавају на међудржавном, па и на још вишем нивоу. Да би тако нешто било оствариво, неопходно је најпре оспособити и уредити сопствени унутарњи систем. Стога је велики труд уложен у побољшање функционисања борских јавних предузећа и служби. Направљен је план за отплату дуговања, укључујући и она према радницима, усклађени су међусобни односи и деловање. Уз помоћ кредита ресорног министарства, измирена су дуговања „Топлане” и обезбеђена стабилност у грејној сезони. И то у околностима када је опстати завидан резултат.
– Један од највећих неискоришћених потенцијала општине Бор је туризам – каже Марјановић. – Брестовачка бања, Злотске пећине, кањон Лазареве реке, Борско језеро, Црни врх, Дубашница... То је врло озбиљан туристички ресурс, који дуго није био на одговарајући начин препознат ни у самомБору. Истина је, ниво туристичке развијености ових прелепих места је тренутно недовољан, пре свега због проблема са приливом средстава, али смо чврсто решени да од тога направимо једну од окосница развоја нашег града и општине. Управо се сређује хотел „Језеро” на Борском језеру, који је у власништву РТБ-а, али је дат општини на управљање. Ових дана биће поново отворен, након три године. Уређујемо и дворац краља Александра Карађорђевића у Брестовачкој бањи, с нестрпљењем очекујемо отварање приватног хотела „Албо”, у који је уложено преко милион евра. То повећање и побољшање смештајних капацитета је први корак који морамо направити да бисмо на прави начин покренули борски туризам.
Туристичка организација Бора формирана је у новембру 2006. То је резултат препознавања потенцијала о којима говори први човек Бора и свести о неопходности стратешких преоријентација. Градоначелник:
- Прошли сте и видели, снимили. План развоја туризма у Бору је врло реално утемељен. Имамо оно што се мора добити од природе, имамо људе с визијом и вољом, а и остало ћемо прибавити, можда полако, али сигурно. Та наша реалистичност, утемељеност и храброст, уз стручност и компетентност, основа су за поверење које нам указују наши суграђани.

***

Брестовачка бања
Налази на 15-ак километара од Бора, само пар километара од Борског језера, и ван је зоне аерозагађења. Десет извора воде, температуре од 32 до 40 степени Целзијусових, сврставају је у хомеотерме. Користили су је још стари Римљани, а и Турци су ту имали своју бању-илиџу. Туризам у модерном смислу овде почиње од 1833, када је кнез Милош Обреновић издејствовао присаједињење овог подручја матици Србији. Научну анализу воде урадио је у Бечу чувени барон Хердер, на захтев кнеза Милоша. Показало се да вода има велику сличност са бањама Тирола и Швајцарске, а најбољи резултати постижу се у лечењу од обољења мишића, костију, зглобова и коже, од последица повреда, опште исцрпљености организма, као и у рехабилитацији после дужег лечења других болести.

***

Злотске пећине
У источној подгорини Кучаја, нарочито око села Злот, откривено је више изванредних пећина, којима се редовно баве спелеолошки уџбеници и водичи (Мандина, Водена, Хајдучка, Верњикица...). Најпознатија и најлепша, уосталом и најраније опремљена за туристичке посете, свакако је Лазарева (Злотска) пећина. Налази се у живописном кањону Лазареве реке, свега 21 километар удаљена од Бора, на надморској висини од 291 метар. Спада у групу изворских пећинских објеката. Има два нивоа канала (старији је сув, фосилан, а млађи, речни, активан) укупне дужине 1.592 метра. Веома је богата пећинским накитом. Ако сте у прилици, немојте пропустити прилику да погледате њене раскошне дворане: Престону, Дворану блокова, Арсину, Концертну и Дворану слепих мишева... Не заборавите да се лети, када пресуши Лазарева река, можете упустити у пустоловину проласка њеним атрактивним кањоном, најузанијим у Србији, местимичне дубине од чак 500 метара!

***

Борско језеро
Настало је преграђивањем Брестовачке реке на месту где се спајају њена два изворишна крака (Ваља Жони и Мерецова река). Површина му је око 30 хектара, има 12 милиона кубних метара воде и максималну дубину 48 метара.
Обала је разуђена, са бројним лепим малим увалама. „Осим централног дела језера, оног непосредно иза бране, својом лепотом и атрактивношћу се посебно истичу делови на северној и јужној страни који подсећају на мирне широке реке, са бројним излетницима и риболовцима.”
Постоји неколико уређених плажа. Заступљени су спортови на води (углавном веслачки, кану и кајак). Поред хотела „Језеро”, који је управо реновиран и поново почиње да ради, постоје ауто камп, нешто бунгалова, дечје одмаралиште...

***

Планине
Лепотом и потенцијалима посебно се истиче  шумовита планина Кучај, односно њен најсевернији део, Црни врх (1.043 метара), који се монументално диже између сливова Млаве на западу и Тимока на истоку. Деведесетих, овде је започета градња грандиозног објекта високе категорије, који је требало да од ове планине начини центар елитног туризма. Због познатих околности, радови су обустављени. Још се чека на инвеститора који ће довршити започето и убирати плодове.  
Северно од Бора дижу се планине Велики крш (1.148 метара) и Дели Јован (1.135). Стол, издигнути део Великог крша код села Лука, висок 1.156 метара, посебно је атрактиван. На листу планинских атрактивности свакако би требало додати и Дубашницу, крашку површ у источном делу Кучаја, оазу изузетне природне лепоте.

***

Духовитост
„Кад нестане хумора и оне безобразне ведрине, тек онда се забрините за мене и овај град”, рекао нам је млади пријатељ, Боранин, показујући низ веома духовитих сајтова о Бору које су направили управо овдашњи градски клинци, који „бакар не гаје само у срцу него и у плућима”. Управо се на интернету, том најјефтинијем и најдемократичнијем медију, исказала њихова раскошна креативност, њихов шарм. На једном од сајтова читамо:
„Досадиле су вам лепе, занимљиве и дотеране интернет презентације познатих градова? Е, па – добро дошли на званични фан сајт једног од најнепознатијих градова југоисточне Европе, за који се чак и Даглас Адамс, писац чувеног Аутостоперског водича кроз галаксију, својевремено морао сложити да је у питању градић који је оправдано изостављен из свих туристичких водича региона! Па ипак, поуздано је доказано да је Бор посетило више од двадесет четворо туриста у последњих педесет година, што је резултат вредан ваше пажње...”
А у једној од књига утисака глумац Џон Вајсмилер је наводно записао: „Борско језеро? Не, нисам се купао. Бојао сам се да, скочивши у воду, не ударим главом у супротну обалу.”