Србија - Национална ревија бр. 7
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 7

 

РЕЧ ПРЕ

Да је среће и бољих времена, у ово доба године седели бисмо у процветалом врту и кажипрстом прелазили преко мапе, бирајући своја одредишта за предстојеће лето. Занети узбудљивом идејом путовања, древном и увек тако новом, у ноздрвама бисмо већ разазнавали мирис мора или планинских трава, сутрашњих гастрономских мајсторија и нових вина. „Осећали бисмо како у нама опет нарастају стара сећања и млади снови.”
Али стварност око нас, на жалост, одавно није нимало романтична. У свету који нас окружује, видимо, све може бити доведено у питање, све је постало разорно релативно. Принципи и вредности, право и правда, истина и лепота, злочин и казна, мапе и границе, завети и снови, па и сам човек.
Можда нам управо зато из мисли не избива стих деспота Стефана који је још давно постао наше вјерују: „Колико је у нашој моћи, ми своју песму плетимо.”


ГАЛЕРИЈА
Бајина Башта
Истанбул
Нови Сад
Калемегдан
Таково
Патријарх Павле
Дани Београда
Палић

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 




САДРЖАЈ

Пролог
Упоришта

Витраж
„ДАНИ БЕОГРАДА”, ПРОЛЕЋНЕ И ВАСКРШЊЕ СВЕЧАНОСТИ, ДОГАЂАЈИ, ФОТО-КОНКУРС „ЛЕПО ЛИЦЕ СРБИЈЕ”

„Лепо лице Србије”
ФОТО СЕШН ЖИВОТЕ ЋИРИЋА

Извори
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” У ТАКОВСКОМ КРАЈУ
Трагом рађања модерне Србије
Колико су Орашац, Вишевац или Топола важни за Карађорђевиће и Први српски устанак, толико су села у горњомилановачкој општини имала значај за Обреновиће. Тамо где је будући књаз провео своју најдужу предустаничку ноћ, тамо где је свети Сава чудотворним штапом из стене лековите воде будио, тамо где се Вук Караџић потресен лепоти нове цркве дивио не знајући да ће у њој бити гроб његове кћери – боравили су наши репортери

Пише: Влада Арсић

Стазе
ЈАБЛАНИЧКИ КРАЈ, НЕДАЛЕКО ОД ВАЉЕВА, У ИШЧЕКИВАЊУ ВЕЛИКЕ ВОДЕ
Живети на дну језера
Брана ниче већ двадесет година, брже или спорије, али не престаје. Не зна се баш тачно кад (шта се овде уопште зна), но једном ће све ово, заувек, прекрити вода: села, домове, три манастира, воћњаке, шуме, пропланке, путеве. Живот се измешта тешка корака, све добија своје двојнике на вишим и даљим котама, или просто нестаје, једино богомдана лепота и прича не замиру

Пише: Невена Михајловић
Фотографије: Драган Боснић

Врлина и вештина
ЋУМУРЏИЈЕ, ИЗМЕЂУ ВЕЋ СКОРО ЗАБОРАВЉЕНОГ ЗАНАТА И БАЈКОВИТОСТИ ШУМСКОГ СВЕТА
Тихи господари ватре
Без ћумура, од правог српског роштиља остало би само бледо сећање и тужни сурогат у виду индустријске брзе „грил” хране. Замро би и уметнички ковачки занат. До нас би из старијих времена претекло много мање онога заснованог на топљењу руде, омекшавању и обликовању метала. А ко су данас ћумурџије, људи који праве ћумур, какав је њихов живот и њихов свет? Сетимо ли их се понекад, загледани у жар својих роштиља?

Пише: Бранимир Станојевић

Путеви вина
У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ САБОР ВИНСКИХ ВИТЕШКИХ РЕДОВА
Племениташтво винске крви
Тамо, у свечаној сали Дома Српске војске, јасно се осетио прави дух винских витешких редова. Отменост, мера, ведрина, срчаност, сјај, етика. Српски вински витешки редови, од „Суботичког песка” и вршачког „Светог Теодора” до александровачког „Монаха Доротеја” – учвршћени у својој идеји и смислу – настављају своје благородно посланство

Пише: Лука Петровић

Гост
ОПШТИНА ПАЛИЛУЛА, НАЈВЕЋА У БЕОГРАДУ И ЈЕДИНСТВЕНА У СРБИЈИ
На крилима велике реке
Простирући се од најстрожег центра престонице до великих приградских насеља, богатих села и живописних ритова, тог царства лова и риболова, Палилула има огромне могућности и време пред собом. Општина је са најдужом дунавском обалом на целом току реке (чак 60 km). Није далеко дан када ће београдска лука бити на левој обали, у новој индустријско-пословној зони, на њеном садашњем месту најлепша дунавска градска марина од извора до ушћа, а Ада Хуја стварни „еурополис на Дунаву”


Град градова
МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ АМФИЛОХИЈЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”: ПУТНЕ БЕЛЕШКЕ ИЗ ЦАРИГРАДА
Срце земљиног шара
Звали су га пупком света, другим Римом, престоницом василевса, хришћанског владара васељене. Нема данас његових зидина, храмова, звоника, палата, тргова, водоскока и водовода. Али, чак и побеђен и поробљен, сачувао је величанственост и тајанствену моћ, неосетно овладавши дошљацима, баш као што је храм Свете Софије своје божанствено обличје наметнуо свим значајнијим доцнијим џамијама широм света, срушивши исламску архитектуру последњих векова


Свето место

„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” У РУСИЈИ: ТОЛГСКИ МАНАСТИР, ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ СВЕТИЊА НАЈВЕЋЕ ЗЕМЉЕ НА СВЕТУ
Под знаменом Мајке Божје
Године 1314, то место на левој обали Волге огњеним стубом и иконом Богородице означено је епископу ростовском Трифону. Чудом обележено, у чуду створено, столећима је сведочило о чуду и чудотворило. Богослужење у храмовима овог манастира замрло је у епохи таме, године 1928. Звона преливена, крстови скинути, цркве оскрнављене. И тако тачно шездесет година, када је држава (1987) манастир вратила цркви. Године 1990. зазвонило је прво звоно у обновљеном манастиру, а 2000. икона Мајке Божје Толгске поново је промироточила

Пише: јереј Јован Пламенац

Ходочашћа
СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ (2): ХИЛАНДАР
Прибежиште целом отачеству
Свети Симеон је, након доласка на Атос, богато даривао светогорске манастире. У манастиру Ватопеду, међу ктиторима, живописан је његов лик. Осликана је и сцена његовог доласка у овај грчки манастир, где се придружио сину – монаху Сави, који је након монашког пострига у Старом Русику, 1193. године постао сабрат Ватопеда. Њихов сусрет у Ватопеду је живописао у XVI веку и Ђорђе Митрофановић на зиду трпезарије Хиландара

Пише: Мишо Вујовић

Чувари пута
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТВРЂАВЕ: РУДНИЧКИ КОМПЛЕКС УТВРЂЕЊА И ЦРКАВА
Бедеми сребрне планине
Тврђаве Островица, Котража, Мајдан, Сребрница... и цео систем самосталних кула служили су да обезбеде градове, ризнице, руднике и топионице на гори у срцу Шумадије, гори која је била средиште и један од симбола српске моћи у златном добу Деспотовине

Пише: Војислав Филиповић

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: ГАЛЕРИЈЕ (293–311)
Расковник гамзиградске тајне
Диоклецијанов цезар, умиритељ дунавске границе, победилац над Персијанцима 296, август од 305. године, столовао је у Сирмијуму, потом у Солуну (где и данас стоји њему посвећен славолук, испред негдашње палате). Ипак, памтимо га пре свега по Феликс Ромулијани, заветној палати коју је саградио у свом завичају и крај које је сахрањен 311. године после Христа

Пише: проф. др Александар Јовановић

Славне љубави
ЦАР ДУШАН СИЛНИ И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
До дна прозирног свемира
Најмоћнији српски владар у познатој историји. Његово царство запљускивала су три мора (Јадранско, Јонско, Егејско), у њему је живело десет народа, свако се служио својим језиком, а освајачи и покорени су уживали једнака права. Иако је великим делима задужио српски народ, државу и цркву, остао је једини неканонизовани владар из династије Немањића. Многи историчари, истина без чврстих доказа, стављали су то на душу његовој жени Јелени, сестри бугарског краља Јована Александра

Пише: Милена З. Богавац

Лоза
ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ (1369-1443), КЋИ КНЕЗА ЛАЗАРА, ВЛАДАРКА И ПЕСНИКИЊА, ГОСПОДАРИЦА ЗЕТЕ И ГОРЊЕ АЛБАНИЈЕ
У зрцалу одраз угледасмо
Рођена и васпитана на двору у Крушевцу, добила је врхунско образовање и духовни одгој, баш као и њен брат Стефан, будући славни деспот. Три године пре Косовског боја удата је за Ђурђа Другог Страцимировића Балшића. Црна Гора и Приморје препуни су њених богоугодних трагова. На Бешкој, живописном острвцету у Скадарском језеру, подигла је Цркву Свете Богородице у којој почива

Пише: Милица Краљ

Заборављен
и
ИВАН ЈУГОВИЋ (1775-1813), НАЈПОВЕРЉИВИЈИ САРАДНИК ВОЖДА КАРАЂОРЂА И ПИСАЦ ПРВЕ ИСТОРИЈЕ УСТАНКА
Човек велике мисије
Најобразованији Србин у Карађорђевој Србији. Био је законописац, устроитељ државе, устанички идеолог и тајни дипломата, зналац европских манира, бриљантан полиглота, аристократског изгледа, Карађорђева личност за најделикатније задатке. Пре тачно два века, 1808, кад је у Паризу установљен Царски универзитет, он је у Београду основао Велику школу и био њен први ректор и професор. Као непосредни и изузетно обавештени сведок, написао је прву целовиту историју Устанка коју, преведену на савремени српски, управо поново откривамо

Пише: Милован Витезовић

Пријатељи
КАКО ЈЕ ЗНАМЕНИТИ ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ 1908. НАПИСАО СВОЈ ЧУВЕНИ „СРПСКИ ЧЛАНАК”
Глас апостола угњетених
Сећање на њену лепоту чувају каријатиде на авалском Споменику незнаном јунаку, које је Мештровић направио према њеном лику. Њена сестра Надежда насликала је њен познати портрет, њен брат Растко оставио је нежне редове о њој. Срце седамнаестогодишње Анђе Петровић горело је ватреним родољубљем, као и цела Србија, када је у време драматичне анексионе кризе писала „горостасу из Јасне Пољане” тражећи подршку за свој народ. И он се, дирнут, одазвао

Пише: Јован Пејчић

Pro memoria
ГАБРИЈЕЛ Д’АНУНЦИО (1863-1938) НАПИСАО ЈЕ МОЖДА НАЈЛЕПШУ ПЕСМУ О СРБИЈИ КОЈА НИЈЕ НАСТАЛА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Ода народу српском
Велики италијански песник, вишеструки ратни херој, денди, миљеник лепих жена и високих салона, необично маркантна личност, током Првог светског рата посветио је Србији потресне стихове дивљења, охрабрења и подршке. Милански лист „Corriere della sera” објавио их је у целини 24. новембра 1915. Запањујућа је дубина његовог познавања српске историје и разумевања српског бића. Један примерак исписао је својеручним краснописом и послао, уз штампано издање, српском краљу Петру Првом. А знате ли: има ли Д’Анунцио споменик или улицу у Београду?

Пише: Бела Драганић

Судбина и коментари
АНИЦА САВИЋ РЕБАЦ (1892-1953), ИЗУЗЕТНИ ХЕЛЕНИСТА, ПЕСНИК И ПРЕВОДИЛАЦ, ЖЕНА КОЈА ЈЕ ЗА СЕБЕ КОНАЧНО ИЗАБРАЛА ГРЧКУ ТРАГЕДИЈУ
Епилог по митском обрасцу
Одрасла је у „врло српској атмосфери Новог Сада”, била кумче Симе Матавуља, књижевно мезимче Змаја, Сремца, Лазе Костића и Уроша Предића, кућних пријатеља свог оца. Веома близак био јој је млади Милан Кашанин. Студирала је у Бечу, шест језика говорила као матерњи, писали су јој Томас Ман, Ребека Вест, Црњански, Дучић... Седмог октобра 1953, на свој рођендан, пуцала је у своје срце. Зашто?

Пише: Драгана Букумировић

Живот, романи
СТО ГОДИНА ОД СМРТИ СИМЕ МАТАВУЉА (1852-1908), ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПИСЦА
Вечити ускок српске књижевности
Најважније раздобље његовог формирања биле су године проведене на опеваном двору Јанковић Стојана, у Равним Котарима, чији му је потомак био  најдрагоценији учитељ. Најлепши део младости провео је у Херцег Новом, вели, „најдивнијем крају српске земље”. Почео је да пише дословно по налогу књаза Николе, владара-песника, који је у њему наслутио великог писца. На крају дугог, кривудавог пута чекао га је одавно жељени Београд, где ће заузети своје место међу великанима српске културе и остати заувек

Пише: Јово Бајић

Престоница
БЕОГРАДСКИ ТОПОНИМИ: ВРЕМЕ И ПРОСТОР ГРАДА ПОХРАЊЕНИ У ЈЕЗИКУ (3)
Калдрма углачана корацима
Градови, као и људи, мењају своја лица, интересовања и средишта, имена и надимке, моде и стремљења. Понекад се, као у случају српске престонице, чини да је промена једина сталност. Настављајући нашу шетњу кроз топографију Београда, испод свих метежа и промена радознало откривамо свевремено срце овог града које и данас куца за нас као наше сопствено

Пише: Драган Перић

Видиковац
КУЛТУРА КАО ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА
У светлости пет Грачаница
Живот тече и гради нове лепоте. Косовска Грачаница, лепа за Србе као Таџ-Махал у Агри за велики народ Индије, има своје праунуке и у Србији и у свету (Нова Грачаница у Либертвилу, Канадска у Виндзору, Херцеговачка у Требињу, Београдска на Ташмајдану...). Шта уопште српски XIII и XIV век данас значе у светској баштини и какве су, ту, обавезе овог поколења?

Пише: проф. др Драган Недељковић

Наслеђе
МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ НАСТАВЉА СВЕОБУХВАТНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ СРПСКЕ РАТНЕ СПОМЕНИЧКЕ БАШТИНЕ ВАН СРБИЈЕ
Брига о идентитету
Очување споменика из Балканских и Првог светског рата, али и из других епоха, представља дуг не само према прошлим генерацијама већ и према младима, којима се мора омогућити да уче и јачају на примерима својих предака


ПУТЕВИ УЗРАСТАЊА СРПСКЕ УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ
Оснивачи као визионари
Од сликарске школе коју је 1857. основао сликар Стева Тодоровић, преко школе коју је тридесет година касније отворио чешки сликар Кирил Кутлик, до уметничко-занатске школе коју су у својој „Кући са плавим перуникама” основали повратници из Минхена Риста и Бета Вукановић – бавити се тим послом значило је пливати узводно, имати визионарску страст и свест о мисији, и (наравно) платити личну цену која се за то често мора платити

Пише: Владимир Божиновић

Око
СЛИКАР ГОРАН БАНКОВИЋ И ЊЕГОВ ВЕЛИКИ ПРТЉАГ АРХЕТИПСКИХ СЕЋАЊА
Посматрач на споју светова
С дубоким коренима тамо подно Влашке планине и Столског камена, отргнути у једној од бројних сеоба на север, почели су да се рађају у равници Војводства Српског. Горштаци у души, у једном оку им слика спокојне равнице, у другом немирне планине. Ту, на том размеђу завичајâ, замишљена над собом и светом, рађа се и узлеће ова уметност

Пише: Брано Павличић

Више од заната
УМЕТНИЧКА ЛИВНИЦА БРАЋЕ ЈЕРЕМИЋ, ПОРОДИЧНА ТРАДИЦИЈА ИЛИ
АЛХЕМИЈА ЗАНАТА КОЈИ ЈЕ ПОСТАО УМЕТНОСТ
Мајстори с уметничком душом
Основана давне 1927, ова јединствена ливница израдила је преко сто педесет великих споменика који красе паркове Србије, Европе, Африке и Америке, укупно преко милион уметничких одливака, заузевши незаобилазно место у историји уметности своје земље и овог дела света


Српска world music
ИЗУЗЕТНИ АНСАМБЛ „РЕНЕСАНС” ОБЕЛЕЖАВА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ДЕЛОВАЊА У КУЛТУРИ
Четрдесет пролећа ране музике
Ансамбл изводи музику од најстаријих записа до позног барока, укључујући и традиционалне мотиве са српских (балканских, византијских) простора. Пројекти и теме овог необичног ансамбла су, на пример, византијске и старе српске песме. Музика старог Јадрана. Карневал у Венецији. Музика Бокачовог времена и ренесансне Италије. Ренесансни Париз. Музика тргова и улица, крчми и Шекспировог позоришта. Духовне песме и игре крсташа. Баладе трубадура и трувера. Минезетерске песме. Путовања Марка Пола. Путовање кроз стару Далмацију. Путовање кроз Јерусалим

Пише: Слађана Ристић

Примери
ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА НА САЈМУ ТУРИЗМА
Свет као отворена књига
Веома креативан и динамичан сајамски наступ једне од најугледнијих српских високошколских установа у области туризма привукао велику пажњу и показао супериорност знања примењеног у живој пракси

Путовања
ДВА ВЕЛИКА ТУРИСТИЧКА БРЕНДА „СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА” ОВЕ СЕЗОНЕ У ЈЕДНОЈ ПОНУДИ
„Романтиком” на „Шарганску осмицу”
Лани је мокрогорском пругом уског колосека путовало преко 70.000 туриста, највише у мају и октобру, међу њима велики број странаца. Извесно је да ће 2008. тај број бити премашен


Лидери

БЕОГРАДСКИ САОБРАЋАЈНИ ИНСТИТУТ ЦИП
Увек у центру збивања
У Србији су започети многи пројекти изградње и модернизације инфраструктуре, посебно у железници, на ауто-путевима и у стамбеној изградњи – управо у областима где је ова угледна српска компанија већ деценијама међу најбољима


САВА КОВАЧЕВ, ДИРЕКТОР ПРЕДУЗЕЋА „КОЛУБАРА МЕТАЛ”, О ПОСЛОВАЊУ ДУГОМ ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА
Трчати трку, бити први
Прилагођавајући се пословним трендовима, подмлађени тим стручњака ове еминентне компаније широм света пројектује, ревитализује, производи и монтира постројења у рударској индустрији по систему „кључ у руке”


„БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ” И ДАЉЕ ОБАРАЈУ РЕКОРДЕ И ПРОМИШЉЕНО ГЛЕДАЈУ У БУДУЋНОСТ
Потрага за алтернативним горивима
Дигитално управљање потрошњом, коришћење смећа и биомасе као извора енергије, инсталирање гасних турбина у Новом Београду, коришћење соларне енергије на Цераку, изградња даљинског топловода од обреновачке термоелектране до престонице – само су неки од великих развојних пројеката који се припремају у овом узорном јавном предузећу


Гастрономија
РЕСТОРАН „ЦАРЕВА ЋУПРИЈА”: СРНЕЋИ ПАПРИКАШ ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Неодољивост изворног


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију