Србија - национална Ревија бр. 5
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 5

У Београду је представљен пети број «Србија - Национална ревија». У ревији су представљени економија, историја, култура, духовна баштина, као и национални идентитет Србије, односно оно што је Србија некада била и што треба да буде. Аутор: Јово Бајић.

Преузмите аудио датотеку

ПРОМОЦИЈА 5. БРОЈА - 4. јануар 2008, Кнез Михаилова, Београд

РЕЧ ПРЕ

Те 2007. многе делове Србије и Европе погодили су поплаве и пожари, вођени су преговори о статусу јужне српске покрајине Косова и Метохије, Марија Шерифовић победила је на „Песми Евровизије”, највеће светске новине писале су о „српском тениском чуду”, пливач Милорад Чавић освојио је две златне медаље на Европском првенству и почела је да излази Србија — Национална ревија.
Тако ће будуће хронике памтити годину која нас управо напушта.


ГАЛЕРИЈА
Дечани
Бобија
Ђурђеви ступови
Косовска Митровица
Ђурђеви ступови
Увац
Ново Брдо
Национални ансамбл "Коло"
Никита Михалков

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ


Плус поклон читаоцима:

Велики зидни календар
КОСМЕТ - СРЦЕ СРБИЈЕ
На 28 страна у боји!

Пролог
КРАЈ И ПОЧЕТАК
Година

Витраж
Културни догађаји, акције, зима у Србији...

Срце Србије
КОСОВОМ, УЗДУЖ И ПОПРЕКО (1)
Чекајући Велико Чекање
„Није нам први пут, синко. Они ће урадити своје, на нама је да урадимо своје. Све нас чека још једно српско Велико Чекање. Претходни пут чекали смо скоро четири века, али смо дочекали. Тада смо били народ који је умео да чека. Сада се све убрзало и ускомешало, Велико Чекање трајаће десет или сто пута краће. Но да ли смо ми још увек народ који има мудрост и снагу за Велико Чекање? Од тога, синко, сада све зависи. Све”

Пише: Бранислав Матић

Чувари пута
СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: НОВО БРДО, НА КРОВУ КОСОВА
Вечни одблесци сребрног града
Први пут поменут у време краља Милутина (1282–1321), овај фасцинантни град свој прави освит доживљава у периоду када је на престолу био Стефан Дечански (1321–1331). О том граду испеване су песме, испричане праве источњачке бајке, написани законици означени његовим именом. Тврдило се да „глас о његовој неосвојивости допире до небеских ушију”. На врхунцу, у доба деспотовине (XV век), подмиривао је чак 20 одсто укупног европског тржишта сребра и злата, а заједно са Сребреницом, такође деспотовом, чак 35 одсто. Његови златни храмови, кнежевски и епископски дворови, палате, улице и тргови, мозаици и златовезени крстови, његове четири метра дебеле зидине и петнаест метара високе куле данас су рушевине и прах, недоступни чак и за научна истраживања

Пише: Војислав Филиповић

Пријатељи
ГРИГОРИЈ СТЕПАНОВИЧ ШЧЕРБИНА (1868-193), РУСКИ КОНЗУЛ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
Жертва благородног чувства
У дипломатску службу царске Русије ступио је са навршених тек 23 године и био један од њених најперспективнијих људи. Изврсно је говорио турски, арапски, албански, јерменски, бугарски и српски језик. Са цариградским, скопским, цетињским и скадарским дипломатским искуством, именован је 1902. за конзула у Митровици. Циљ и његов и новоустановљеног конзулата: да спречи погроме и спасе српско становништво пред арбанаским зулумима. Дочекан је као спасилац, што је он, показало се, и био. Оно због чега је дошао радио је „сувише добро”. Преминуо је од рана задобијених у арбанаском мучком атентату, с леђа, и та „кап руске у мору српске крви на Косову” је, видимо, још жива

Пише: Мишо Вујовић

Видиковац
ШТИТОВИ И ОСВЕТЉЕЊА: ДА ЛИ СУ СРБИ ЗБИЉА ЗАБОРАВИЛИ ТАЈНУ ПРАВОГ ПРИЈАТЕЉСТВА?
Верност је врхунска врлина
Еразмо је тврдио да је „пријатељ потребнији од ватре и воде”. Силни Наполеон, након пораза, напуштен од свих, схвата да је „веран пријатељ права слика божанског”. Јевреји, тај древни многострадални и витални народ, оне који су им у најтежим искушењима веровали и помогли уписују златним словима у своје трајно памћење, за вечни спомен потомству по добру. И Србима су у злим годинама за нама, често трпећи велике личне жртве, помоћ и подршку пружили многи узвишени духови и племенити људи. Не заборавимо: још им се нисмо одужили

Пише: проф. др Драган Недељковић

Стазе
УВАЦ, ТА РЕКА ПРЕД КОЈОМ ЗАСТАЈЕ ДАХ
Красота речног лавиринта
Изувијани ток ове необичне реке, по којем јој је и име наденуто, дуг је 119 километара, иако је растојање од извора до ушћа ваздушном линијом три пута краће. На овој јединственој реци направљено је чак три прелепа језера, што је само још једна међу бројним привлачностима тог планинског краја

Текст и фотографије: Драган Боснић

Пут вина
У НЕГОТИНСКИМ ВИНИЦАМА, ДУБОКО У ТЕК МИНУЛОЈ ЈЕСЕНИ
Земаљски дани и вино теку
У аутентичним насељима винара и виноградара, што и јесу села Рогљево, Рајац, Смедовац, тамо кад се од Неготина крене према Зајечару, одавно се живи од вина и за њега. Куће се деле на оне за вино и оне за људе, а куће за људе на оне за домаћине и оне за послугу у справљању вина. Госте нису примали све до појаве модерног феномена званог туризам. Али вино их је, све, ујединило и уклопило

Пише: Невена Михајловић

Белег
КАПЕЛА МИРА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, ЈЕДАН ОД НАЈНЕОБИЧНИЈИХ  СПОМЕНИКА У ЕВРОПСКОЈ ИСТОРИЈИ РАТА И МИРА
Дипломате округлог стола
Баш ту, на том узвишењу изнад вароши сремскокарловачке, била је брвнара у којој је на преговорима  дугим седамдесет два дана, од 14. новембра 1698. до 26. јануара 1699, окончан шеснаестогодишњи „Бечки рат” између хришћанске коалиције предвођене Аустријом и Турске. Тиме је означен крај турског империјалног присуства у Средњој Европи. „Данас више не можемо ући у дрвену већницу из 1699, али можемо ући у мир и мир може ући у нас”

Пише: Бане Велимировић

Крајпуташи
СПОМЕНИЦИ ПАЛИМА У ДАЉИНИ
Загонетка каменог осмејка
Немојте их се плашити. Застаните и погледајте их. Покушајте да проникнете у тај стилизовани камени осмејак, једва видљив. Размислите о човеку и догађају на које камен опомиње. Размислите о животу, смрти, пролазности, судбини. То ће бити сасвим довољно. Крајпуташи, можда, само зато и постоје. А вама срећан пут и да вас анђели чувари прате на њему!

Пише: Владимир Путник

Круне
ТЛО СРБИЈЕ — ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: МАКСИМИЈАН ХЕРКУЛИЈЕ (285-305; 310)
Необуздани Херакле
Имали су слично порекло, блиставу војничку каријеру, обједињавала их је и тадашња слава војске Илирика којој су рођењем и службом припадали обојица, а забележен је и куриозитет да су славили рођендане у исти дан. Ту престају сличности између њих двојице, савладара Диоклецијана и Максимијана, и почиње оно по чему ћемо их заувек разликовати

Пише: проф. др Александар Јовановић

Славне љубави
КРАЉ ДРАГУТИН НЕМАЊИЋ И КРАЉИЦА КАТАЛИНА
Цена главе и круне на њој
Мислио је да га не занимају жене, већ добро уговорен брак. Стратегија. Мудар политички потез. Савезник. Не жена, већ таст. А онда је наједанпут схватио каква је, о Господе, каква је то жена! Његова жена! Али није требало да је послуша. Нипошто. Хтео је да буде краљ. Да. Но зар уз помоћ таста поразити оца?! И тај доцнији пад с коња, код Јелеча, није био несрећа, него просветљење. Знак. Предајући брату краљевске инсигније, добровољно, заправо му у руке предаје бол

Пише: Милена З. Богавац

Историја и легенда
СТОЈАН ЧУПИЋ, СЛАВАН ПОД ИМЕНОМ ЗМАЈ ОД НОЋАЈА, ЖИВЕО И СКОНЧАО КАО ЈУНАК
Крилати чувар дринске артерије
Суреп за њега вели да је био „јуначина, хвалиша, весељак и прзница, храбар и неустрашив, пун радости и оптимизма”. И поетске хронике Првог српског устанка кажу да је био „саздан од ватре и песме”. Доиста, и данас га најбоље видимо очима слепог песника, гуслара Филипа Вишњића, његовог сапутника и сапатника

Пише: Јово Бајић

Људи и време
МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ (1803–1885), ВЕЛИКИ ТРГОВАЦ И ЗНАМЕНИТИ ДОБРОТВОР
Играчке дунавског капетана
Био је један од најбогатијих Срба кроз многа времена. У једном раздобљу, тргујући сољу, поседовао је имовину скоро осам пута већу од тадашњег државног буџета Србије. Позајмљивао је чак и свргнутом кнезу Милошу, од чије ће освете доцније заувек побећи из Србије. Нису му ишли од руке политика и мушка деца, али је његова трговачка флота бројала 74 брода, а његова пословна империја запошљавала је средином XIX века преко 10.000 људи! Он, у чијој велелепној задужбини је данас ректорат највећег српског универзитета, већ 122 године почива ван Србије, заборављен од „свога отечества”. Заувек?

Пише: Драгана Букумировић

Читанка
ПЕСНИК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У БЕОГРАДУ, У НЕМИРНА ВРЕМЕНА
Смех као жеравица
Чувени песник српског романтизма данас у Београду има улицу, трг, мост, школу, библиотеку, више споменика. А средином XIX века, у време револуционарних комешања широм Европе, његов прелазак на десну обалу Саве и његов „глас као кресиво” не беху по вољи узнемиреним властима

Пише: Милован Витезовић

Светионици
СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ (1866-1941), МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
Посвећење кроз искушења
Не беше му дато мирно и благородно време, али је зато имао све што је потребно правом Христовом војнику у времену сасвим друкчијем од жељеног. У народу је због своје племенитости и доброте доиста био омиљен, што крвници увек тешко праштају. Не зна се да ли је скончао у Јадовну, Јасеновцу или Загребу, али зна се да је пострадао Богочовека ради

Пише: Христина Пламенац

Баштина
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ НА МАПИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ СВЕТСКОГ БЛАГА
Све посете Мнемозининих кћери
Било да се приступа у складу са сакралнотрадицијским погледом на свет, или у духу данашње глобалистичке доктрине, културно богатство које баштини Србија спада у прворазредно. Праисторијске културе Лепенског вира и Винче, античко римско империјално наслеђе, златно средњовековље крштене Србије, али и велики отворени музеј изузетних природних лепота, предњаче

Пише: проф. др Драган Булатовић

Подухвати
„СРПСКИ ЕЛЕКТРОНСКИ РЕЧНИК”, ЛЕКСИКОГРАФСКИ ПОДВИГ И ЗАЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ
Ера нове писмености
Састављен од шеснаест томова „Речника” Српске академије наука и уметности и последња три тома „Речника” Матице српске, први српски дигитални речник у својој бази садржи 300.000 речи и око 1.500.000 појмова. Личним трудом, улагањем и ризиком, направио га је исти онај ауторски и сараднички тим којем српска култура дугује за програмски пакет „Рас”, „Географску енциклопедију насеља Србије”, дигитализацију „Српског рјечника” Вука Караџића, „Рјечника из књижевних старина српских” Ђуре Даничића и „Латинско-српског речника” Јована Ђорђевића. Пробна верзија може се скинути са интернета, а о продаји ће одлучити САНУ и Матица српска

Пише: Љиљана Богдановић

Приноси
ПРВО МУЗИЧКО ИЗДАЊЕ МАНАСТИРА ПОДМАИНЕ У БУДВИ
Ајде, Јано, кућу да не дамо
Настао с благословом митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, албум садржи 16 песама (12 ауторских и 4 традиционалне). Приложнички и волонтерски учествовали су познати музичари из Србије и Црне Горе, успешни извођачи духовне и етно музике, свој студио је бесплатно уступио поп-звезда Владо Георгијев, а иницијатор је био београдски музичар Асим Сарван, некадашњи члан групе „С времена на време”, који у ауторском запису за „Националну ревију” објашњава учињено

Пише: Асим Сарван

Етно
СРПСКА WORLD MUSIC: САСТАВ „ХАЗАРИ” СЕДАМНАЕСТ ГОДИНА СА НАМА
Балкански музички универзум
Дубока и загонетна, прожета испреплетаним мотивима српске, шопске, макамске музике, сливена од класике, од префињеног византијског, прехришћанског, амбијенталног и хиперцивилизацијског звука, обележена балканском поетиком и аутентичним сензибилитетом — музика „Хазара”  је свугде оставила веома дубок утисак и освојила публику. Било је то и остало нешто сасвим друкчије

Пише: Слађана Ристић

Ars sacra
ПЕТАР БИЛИЋ, САВРEМЕНИ МАЈСТОР ИКОНОПИСА И ЖИВОПИСА
Благодат се добија, понизност се учи
„Најлакше је савладати технологију прављења иконе. Али правог иконописања нема без личног унутарњег преображаја и без благодати. Сликар напросто осећа да ли се оно што ради, пут којим је кренуо, отвара пред њим или не. Колико сам ја напредовао у вери, колико сам ближи јеванђеоским вредностима, толико сам више имао благодат за сликање икона”

Пише: Николина Милатовић Поповић

Беседа
О ЧОЈСТВУ, ЈУНАШТВУ И ДРУГОЈ СТРАНИ МЕДАЉЕ
Неумољиво огледало
На Правном факултету у Београду сваке године одржава се такмичење у говорништву, којим се креативно наставља дуга традиција златоустости на овим просторима. „Национална ревија” објављује текст „Хвала вам, бесмртни јунаци” који је, изговорен на беседничкој смотри 2007, свом аутору донео победу

Пише: Милош Станковић

Престоница
БЕОГРАДСКИ ТОПОНИМИ: ВРЕМЕ И ПРОСТОР ГРАДА ПОХРАЊЕНИ У ЈЕЗИКУ
Историја писана именима
Називи београдских улица, тргова, квартова, капија, брда, мостова, обала, чесми, здања... много пута су се мењала кроз епохе и језике. Иза сваког од њих постоји прича. Све те приче, њихови јунаци, њихови приповедачи и читаоци (слушаоци) уткани су у једну, колосалну, јединствену причу звану Београд. Можда Београд и није ништа друго до таква прича. Заједно са вама, у неколико бројева „Националне ревије”, кроз топографију Београда пребираћемо по њој, зрно по зрно

Пише: Драган Перић

Повест ТВ
УОЧИ ЈУБИЛЕЈА, ПОЛА ВЕКА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД: БЕОГРАДСКА ХУМОРИСТИЧКА ШКОЛА
Луцидни господари комедије
Као што се  „детињство филма” срећно поклопило са појавом урнебесних комедија Мака Сенета, тако се и „детињство телевизије”, у нашој средини, срећно поклопило са појавом хумористичких ТВ серија Радивоја Лоле Ђукића. На тој основи изникла је цела једна аутентична школа хумора, у дослуху са виталним београдским духом и типично београдским односом према свакодневици

Пише: Слободан Новаковић

Страхопис
ВАМПИРОЛОГИЈА: ИЗВЕШТАЈ ПИСАН ГЛОГОВИМ КОЦЕМ
Загробна грозница тресла Европу
Иако неки сериозни писци тврде да је реч о подухвату српских шерета, с циљем да се заплаше аустријске власти, извесно је да је писање бечке штампе из Србије у лето 1725. изазвало сасвим озбиљну пометњу широм континента. Чињеница је, такође, да је реч вампир једина која је из српског преузета у све велике светске језике и постала интернационална. Репортер „Националне ревије” — наоружан чењетом белог лука, глоговим палидрвцем и деликатним хумором — кренуо је путем тих давних трагова

Пише: Петар Милатовић

Знање
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ВИСОКЕ ТУРИСТИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ
У корак са епохом
Високим стандардима наставно-научног процеса, активним приступом у изучавању и примени најсавременијих тенденција у светској туристичкој индустрији, надасве добром енергијом и креативношћу  ова школа потврђује најдужу традицију у образовању кадрова у туризму Србије

НР Прес

Представљање
МТ:С И НАЦИОНАЛНИ АНСАМБЛ „КОЛО” У ШТУТГАРТУ: СВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА ПРОГРАМА „VISION OF KOLO”
Лепота покрета спаја народе
Овације на крају феноменалног спектакла српског националног ансамбла и етно-поп групе „Бибер” доказ су да покрет, игра и песма, као племените уметности, могу да споје различите нације и њихова културна наслеђа

НР Прес

Лидери
ИНЖЕЊЕР ЈОВАН ЈЕЛИЋ, ДИРЕКТОР ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „КОЛУБАРА А” У ВЕЛИКИМ ЦРЉЕНИМА
Енергија из колубарске црнице
Најстарија термоелектрана на Балкану, одбацивши „предају без борбе” након тешких разарања током бомбардовања Србије 1999, данас чврсто гази путем модернизације и саображавања европским технолошким, еколошким и организационим стандардима, представљајући битан елемент електроенергетског система у својој земљи


Гастрономија
ИЗ ПИЦЕРИЈА „ОРАО” ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”: „ОРАО СПЕЦИЈАЛ”
Храна која је освојила свет

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију