Домети

МР МИРОСЛАВ РАДОВАНОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ПУПИН ТЕЛЕКОМА АД”, ПОВОДОМ 60. ГОДИШЊИЦЕ ОВОГ УЗОРНОГ ПРЕДУЗЕЋА
Брзином технолошких промена
Основана одлуком Владе Србије још давне 1947, ова угледна фирма, кичма српске телекомуникационе индустрије, преживела је распад државе и тржишта, ратове, санкције, транзицију, приватизацију. И не само то: у веома оштрој и отвореној тржишној утакмици, одржала је развојни и технолошки корак са најреномиранијим светским произвођачима. У сарадњи са америчком фирмом „Navini Networks”, на путу је да овлада технологијом мобилног широкопојасног приступа интернету

 

Понос и узданица српске телекомуникационе индустрије, и некад и сад, „Пупин Телеком АД” из Београда обележава ових дана шездесетогодишњицу постојања. Иако су се телекомуникационе технологије у том дугом временском распону брзо мењале, тим променама се успешно прилагођавала и ова узорна фирма. Јубиларна 60. годишњица биће такође у знаку технолошких промена: са сцене силазе чувене дигиталне централе развијене у „Пупину”, а њихово место, што је и светски тренд, преузима интернет технологија у коју су се преселиле и говорне комуникације. У „Пупин Телекому АД” учињени су први кораци према тој новој технологији.
— Очекујемо да ускоро у свету, дакле и у Европи, преовладати технологија мобилног широкопојасног приступа интернету. Нову генерацију у мобилној комуникацији развила је, између осталих, и америчка фирма „Na­vi­ni”, са којом смо успоставили пословне контакте — каже за Националну ревију мр Мирослав Радовановић, генерални директор „Пупин Телеком АД”. — Реч је о новој технологији која омогућава бежични приступ интернету, са десктоп и лаптоп рачунара, али и мобилних терминала који ће личити на мобилне телефоне и имати могућности да преносе податке, жив говор и слике... Ако све буде како смо планирали, у почетној фази ми бисмо монтирали опрему која се производи у Америци, а касније разговарали и о производњи појединих елемената система код нас.
Стручњаци „Пупин Телекома АД” већ су се, како каже Радовановић, припремили за тај догађај. Прошле године су код бугарског оператора „MaxТe­le­comа” тестирали систем у пробном раду, на основу чега је изабрана технологија фирме „Na­vi­ni” за покривање целе Бугарске базним станицама, што представља највећу Wi­Max мрежу тога типа у Европи. Поред тога, „Na­vi­ni Net­works” је уграђена у Ирској. Очекује се да ће Србија бити следећа, трећа европска земља која ће користити уређаје овог произвођача из Тексаса.

ВЕРНИ ИМЕНУ И ТРАДИЦИЈИ

Већ први кораци сарадње са реномираном америчком фирмом „Navini Networks” потврђују да је фирма „Пупин Телеком АД” — која, што данас овде није чест случај, наступа под својим старим вишедеценијским именом — не само преживела сва тешка искушења ратних година, изолације, транзиције, него и остала кадра да се бори у жестокој утакмици на отвореном тржишту, да остварује профит и полако али сигурно враћа стару позлату на своје име.
— Постојимo шездесет година, а данас је најтеже пословати, на отвореном либералном тржишту, у најоштријој конкуренцији, са највећим светским фирме које се баве комуникацијама, као што су „No­kia — Si­mens Net­works”, „Ериксон”... У таквим условима, преживели смо све транзиције и трансформације и успешно спровели приватизацију — каже генерални директор Мирослав Радовановић. — Сада смо акционарско друштво, са око хиљаду акционара. Од тога, власници 31 одсто наших акција су физичка лица, највише домаћа, али има и странаца. Ту су и наши запослени, али и пензионери. Има и лица са стране, нека и из бивших југословенских република. Већи део акција, 64 одсто, власништво су правних лица, углавном домаћих фирми, али има и страних.
Иако то данас (због честе непримерене употребе) звучи као фраза, заиста највећи капитал „Пупин Телекома АД” су стручњаци запослени у овој фирми. Од 557 запослених, њих 203 су са факултетском дипломом. Већину чине инжењери специјализовани за информационе технологије и телекомуникације. И око 200 техничара изузетно успешно обављају послове из свог домена. Капитал „Пупин Телекома АД” је и пословни простор, три зграде на Батајничком путу чија површина износи 22.000 квадратних метара. Укупни приходи ове фирме крећу се у распону од 20 до 25 милиона евра, чиста добит је од 1 до 2 милиона евра, и редовно се исплаћују дивиденде.
— До пре две године били смо највећи домаћи произвођач јавних телефонских централа. Реч је о домаћим уређајима ДКТС (дигитални комутациони телефонски систем). Израда и уградња ових централа у „Телекому Србије”, иначе једном од наших највећих и најважнијих пословних партнера, представљала је највећи део пословања наше фирме. Осим централа, са „Телекомом Србија” радимо и телефонске мреже са бакарним и оптичким кабловима, учествујемо у изградњи њихове корпорацијске мреже, као и у другим сложеним захватима. Међутим, променом технолошког нивоа, ТДМ дигиталне централе се више не уграђују и телекомуникациони оператори их не наручују. То је убрзало нашу и иначе постојећу намеру да уводимо у наш производни програм нове уређаје, на бази интернет технологија — испричао нам је Радовановић.

 НАДГЛЕДАЊЕ СЕМАФОРА И ВОЗИЛА

Поред тога „Пупин Телеком АД” бави се и постављањем кабловско- дистрибутивних система (КДС). У сарадњи са „ПТТ Србија”, такви системи постављени и у београдским насељима Тошин бунар и Славија. У тим мрежама се кроз један кабал преносе телевизијски сигнали, интернет, а убудуће ће бити преношен и говор.
— Произвели смо већи број фискалних каса за потребе Министарства финансија, а уједно смо развили и систем даљинског надгледања тих каса. Поред фискалних каса, по истом систему, можемо да надгледамо и семафоре, електрична бројила и разне друге мерне уређаје. Развили смо и систем праћења протока возила на путевима. Овај систем ради на бази мобилне телефоније — каже Радовановић.
„Пупин Телеком АД” развио је и производњу семафора. Ти уређаји за регулисање саобраћаја су у потпуности домаћи производ, од пројекта и развоја, преко производње, софтвера и инсталација, до пуштања у рад. Створене су техничке могућности да се ти уређаји надгледају са једног места. Стручњаци „Пупина АД” тренутно припремају софтвер за надгледање свих семафора у једном граду. Праћењем протока возила на саобраћајницама, стиче се прецизан увид и у оптерећење саобраћаја, па се командом са једног места рад семафора може усклађивати. Неки од застоја у саобраћају тако се могу значајно ублажити. Такав програм, како је најављено, Београд ће морати да уведе већ за предстојећу Универзијаду, а „Пупин Телеком АД” ће се борити да добије тај посао.

КОНЦЕПТ ИНТЕЛИГЕНТНЕ ЗГРАДЕ

Пре двадесетак година „Пупин Телеком АД” развио је, а и данас развија и усавршава, мрежу за коришћење података ЈУПАК. Почело се од телекс ПТТ централа. Рађене су градске, па интерне корпорацијске мреже. Поред тога, рађено је такозвано активно и пасивно структурно каблирање објеката, по концепту „интелигентне зграде”. Активно каблирање подразумева и постављање електронских свичева који омогућавају повезивање рачунара у локалну мрежу. Код нових зграда то се ради по пројекту, када се још током градње постављају све неопходне инсталације. Могуће је то, уз додатке и преправке, извести и код старих грађевина.
„Пупин Телеком АД” се успешно већ дужи низ година бави производњом и имплементацијом пословних комуникационих система, позивних центара и корпорацијских мрежа, раније из домаћег развоја, а данас у сарадњи са „Al­ca­tel-Lu­cen­tom”. Један од већих послова такве врсте урађен је недавно у обновљеном здању Пословног центра „Ушће” (бивша зграда ЦК), где је урађен основни комуникациони систем са око две хиљаде телефонских и рачунарских прикључака.
— „Пупин Телеком” остварује и значајне резултате у производњи и испоруци такозваних телекомуникационих прибора, оптичких и бакарних разделника, механичких склопова, рекова, ормана, и разне пратеће опреме. У тој области успостављена је одлична сарадња са реномираном швајцарском фирмом „Reichle De Massari” — каже Радовановић.
Пред распад бивше југословенске државе, 1990, основано је предузеће „Алкател Пупин Југославија”, које и данас постоји под истим именом и запошљава педесетак радника. „Пупин Телеком АД” је власник 44, а „Алкател-Лусент” 56 одсто капитала. Када је предузеће основано, било је планирано да се производне машине из „Алкатела” пребаце у „Пупинове” хале и да ту почне производња телекомуникационих уређаја. Тада су Србији заведене санкције, а та фабрика пренета је у Темишвар. Када су скинуте санкције, предузеће је почело да ради, учествујући у пословима које је „Алкател” уговорио са „Телекомом Србије”. Постоји могућност, зависно од одлуке акционара, да „Пупин Телеком АД” нађе стратешког партнера, а најприродније би било да то буде „Алкател-Лусент”.

НР Прес