Сусретања

У ТРСТЕНИКУ И ЉУБОСТИЊИ, НА „ЈЕФИМИЈИНИМ ДАНИМА”, ПОЛА ВЕКА ОД ЊИХОВОГ ПОКРЕТАЊА
У златном сјају језика
У знаку двоструког јубилеја, угледна манифестација је и ове године окупила врсне српске књижевнике, музичаре, научнике. Награду „Јефимијин вез” за 2021. добио је Драган Лакићевић за збирку „Жетелица и Шумановић”. У програму „Од рода светла и славна” представиле се познате српске уметнице. Стручњаци разматрали тему „Владарке и племкиње средњовековне Србије”. Представљен годишњак „Љубостињска приношења”, додељен „Љубостињски крин”, осам одабраних песника вазнело дарове Јефимији. Узорни организатори показали да не зависи све на овом свету од новца

Пише: Слађана Ристић
Фото: Томислав Димитријевић, Архива „Јефимијиних дана”


На левој обали Љубостињске реке, под липама, у порти манастира, и на трстеничком малом тргу, сваког јуна три дана отвара се песма коју казују сами песници. Под звезданим небом поезија осваја тишину. На малом тргу поред споменика царици Милици три поетесе су у двогласу са кнегињом. Две вечери касније, у порти манастира Љубостиња (задужбина кнегиње Милице, подигнута крајем XIV и почетком XV века), откључавају се векови а песници казују своје стихове сједињујући се са Јефимијиним словом. У светлости Цркве Успења Богородице отварају се историја и уметност, а публика не престаје да аплаудира песницима. Сједињавање народа кроз уметност и чисту реч са Јефимијом, хероином средњовековне поезије, не престаје. Све пулсира кao и вековима пре, од стихова до сликарских боја и гласа певача.
И ове године културно-духовна манифестација „Јефимијини дани”, у славу прве српске песникиње-монахиње, отворила је своје двери у Трстенику и манастиру Љубостиња. Јубиларна: 50 је година од оснивања (1971), 30 година од обнављања (1991) манифестације. Празник културе трајао је од 15. до 17. јуна, уз богат духовно-уметнички програм. Веома је значајан јер чува национални идентитет неговањем културних, историјских и религијских вредности. У славу кнегиње Милице (у монаштву Евгеније) и деспотице Јелене (у монаштву Јефимије), прати женско стваралаштво и женску дипломатију у свим доцнијим временима.
Први „Јефимијини дани” одржани су у порти манастира Љубостиња од 19. до 22. јуна 1971. Организовала их је Заједница културе општине Трстеник у сарадњи са Радничким универзитетом „Ђуро Салај” из Београда. Покретач је био културни делатник Радослав Агатоновић Ракe, као и сликар и историчар уметности Милутин Дедић у име „Ђуре Салаја”. У порти манастира одиграна је представа Оливера Петра Петровића Пеције, у извођењу Крушевачког позоришта, посвећена потресном историјском догађају – кнегиња Милица удаје своју кћер Оливеру за султана Бајазита да би спасила Србију и свој народ. Програм је својим певањем украсило „66 девојака” из Шапца. Било је преко три хиљаде посетилаца. Десанка Максимовић ће тада рећи: „Србија и наша домовина први пут доби јединствену манифестацију посвећену нама, ствараоцима и онима који ће инспирисани овим догађајем стварати.” Флорика Штефан: „Много света је дошло од Београда и Ниша. Све се сјатило према Трстенику и Љубостињи, да виде и чују оно што нико до сада није успео да организује.”
Све је изгледало беспрекорно, сви су били задовољни, али ипак се нешто и некоме није уклапало...
И „Јефимијини дани” су 1973. преименовани у „Дане песникиња и везиља”. Тада су и одржани под тим именом, а већ 1974. бивају укинути „из политичких разлога”. Те последње године пред укидање свечаност траје само два дана, а песме говоре Гордана Брајовић, Гроздана Олујић, Радмила Лазић, Бошко Руђинчанин, Слободан Марковић Либеро...

ОБНАВЉАЊЕ И УСПИЊАЊЕ

Године 1991. „Јефимијини дани” бивају обновљени, опет уз подршку Радничког универзитета. Главни покретач, уз помињаног Радослава Раку Агатоновића, био је тадашњи председник општине Трстеник Милан Маричић.
Оснивањем Културно-просветнe заједнице Србије и њене трстеничке подружнице, 1997, организацију „Јефимијиних дана” преузела је ова установа. Манифестација је 2012. враћена Народном универзитету као главном организатору. У реализацију обновљене манифестације укључују се људи из културе града: Мирољуб Радосављевић, Верољуб Вукашиновић, Верољуб Рисимић, нешто касније Радошин Зајић и Божидар Петровић.
Првих година у програму манифестације су и изложбе познатих српских сликарки, попут Данице Мастиковић, Слободанке Ракић, Данице Баста, Љубице Мркаљ, Љубице Цуце Сокић... Песник Радомир Андрић, један од првих учесника и добитника награде „Јефимијин вез”, сећа се да је те 1971. и 1972. манифестација окупила велики број песника и уметника: „Тако, на прве сусрете у Љубостињи позване су песникиње Десанка Максимовић, Весна Парун, Мира Алечковић, Флорика Штефан, Дара Секулић... али и песници Танасије Младеновић, Бранислав Петровић, Матија Бећковић, Александар Секулић, Драган Колунџија, Адам Пуслојић...”
Од обнављања до данас, кроз манифестацију је прошао велики број песника, сликара, појаца, хорова, глумаца, одржани су бројни тематски разговори, представљени часописи... Учествовали су Миодраг Павловић, Милорад Павић, Мирослав Максимовић... Павле Аксентијевић, ансамбл „Ренесанс”...
После лањске паузе због пандемије, 15. јуна у 20 сати, испред споменика кнегињи Милици у Трстенику, свечано су отворени овогодишњи „Јефимијини дани”. Милена Турк, председница општине Трстеник, поздравила је све присутне. Женска певачка група из овдашње музичке школе „Корнелије Станковић” отворила је богат програм. Даница Црногорчевић својим анђеоским гласом изнела је букет традиционалних и духовних песама. Вече под називом „Од рода светла и славна” обогаћено је гостовањем списатељице Љиљане Хабјановић Ђуровић. Говорила је своју беседу о Јефимији и о средњовековним хероинама, госпама Милици и Јелени, као и о личном односу према средњовековној и данашњој Србији. Вече je увеличао венац песникиња: Слађана Ристић, Јелена Стојсављевић, Зорица Лешовић Станојевић. Трг ври од људи, у ноћи се дуго чују аплаузи. Јефимијин дух лебди изнад града а онда као да све у тренутку постаје једно, сједињено: уметници, стотине људи, град, река и небо.

У СЕЋАЊУ ЛИПЕ

У већници Народног универзитета 16. јуна отворен је округли сто Владарке и племкиње средњовековне Србије. Учествовали су Катарина Митровић, Марко Алексић, Лариса Вилимоновић, Кристина Митић, Борис Стојковски, Александар Узелац, Александра Костић Тмушић, Јелена Марковић. Исте вечери на Омладинском тргу представљен је годишњак Љубостињска приношења број 6. Додељена је новоустановљена награда „Љубостињски крин” за ученике средњих школа. У годишњаку су објављена сећања, програми манифестације, поезија која је била заступљена на овим сусретима, беседе и архивске фотографије. Ту су сви добитници награде „Јефимијин вез” и њихове беседе, најзад и избор из легата Народног универзитета, збирке икона и слика.
У оквиру „Јефимијиних дана”, у Завичајном музеју била је изложба слика „Љубостињски запис”. Ова изложба је прича о липи из љубостињске порте, која је вековала на том месту, памтећи тренутке истине, упијајући време и догађаје, цветајући поред гроба монахиње Јефимије, пружајући хлад, сигурност, утеху. Од стабла липе су направљене табле на којима су сликарке осликале разним техникама сцене из Јефимијиног и живота кнегиње Милице, њихову племенитост, храброст, мудрост, оданост народу, пожртвованост, тиховање.
А 17. јуна у порти Љубостиње, под звезданим небом, била је завршна свечаност „Јефимији у част”. Јефимијину Похвалу Светом кнезу Лазару изговорила је глумица Јелена Ступљанин. Песничка приношења узнели су Радомир Андрић, Матија Бећковић, Драган Јовановић Данилов, Бранислав Матић, Бранислав Зубовић, Бојана Стојановић Пантовић, Драгица Стојановић и Благоје Баковић. Музиком на фрули вече је обојио Бора Дугић, уз пратњу на хармоници Бобана Продановића. Хор музичке школе „Корнелије Станковић” молитвеним појањем оплеменио је програм. Наградом „Јефимијин вез” за 2021. овенчан је Драган Лакићевић за књигу песама Жетелица и Шумановић. Жири је радио у саставу у саставу Јован Пејчић, Никола Маринковић и Милош Петровић.
Обраћајући се присутнима, Драган Лакићевић је, поред осталог, овако беседио:
„Поезија тежи томе да златни сјај језика одаје свечаност стварања, да песма личи на вез, јер и песму воде рука и срце, а стих испуњавају племенити откуцаји. Законитости Јефимијиног веза могле би се односити и на уметност скулптуре Жетелице из Топчидера и на боје снега, тишину и меланхолију зимских призора Саве Шумановића, српског новомученика из Другог светског рата. Јефимија је имала своје следбенице у везовима и у поезији. У следбенике у поезији спадамо и ми, српски песници, који славимо Јефимијин вез, бол и језик у свим вековима од њеног до данас.”

***

На црвеном атласу
Јефимија, прва српска песникиња, извезла је своје ремек-дело, Похвалу Светом кнезу Лазару, на покрову за његов ћивот, на црвеном атласу, златним нитима. Њена поезија је служба, оданост, вера, пример који следе и савремене поетесе на свом путу трновитом и у свом креативном чину плодоносном. Тај песнички вез средњовековне поетесе метафора је за поезију уопште и за опстанак језикa српског.

***

Хандке и Морава
Као дивни стихови Јефимији у част, овим крајем у својој тајанствености протиче и Западна Морава, река-сведок свих историјских превирања. О томе говори и својевремени долазак у Трстеник Петера Хандкеа, писца и нобеловца, његово ослушкивање Западне Мораве, разговор са хероинама средњег века. Писац је седео једног јуна на реци сатима и гледао у магију вирова, покушавајући да проникне у тајну опстанка те реке и њеног народа.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију