Србија - национална ревија, број 82
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 82

 

РЕЧ ПРЕ

Све маске су изгледа пале. Зато сад сви морају да их носе. Вирус је ујутру скоро побеђен, а предвече смо побеђени сви ми. Што рече афористичар: „Ситуација је сложена, али генијално.“ „Копије нису криве, оригинал је први почео.“ Много тога треба мењати да би све остало исто. Војску и гомилу не смеш оставити беспослене; увек мора имати шта да ради или шта да наклапа. Макијавели је то знао још у XV веку, па што бисмо се ми данас чудили? Направили смо нови број Националне ревије. Ступите. То што видите смо ми, без маске. <

ГАЛЕРИЈА
Аутопортрет (Фото: Милош Караклић)
Рефлексије (Фото: Милош Караклић)
Сенке (Фото: Милош Караклић)
Јанко Типсаревић у дресу Србије (Фото: Срђан Стевановић)
На извору у Врњачкој Бањи (Фото: Архива „Меркура”)
На игралишту у Руми (Фото: Архива Општине Рума)
Вила „Станковић” у Чортановцима (Фото: Миодраг Грубачки)
Чесма Југовића у манастиру Троноша код Лознице (Фото: Драган Боснић)
Музеј Вука и Доситеја у Београду (Фото: Жељко Синобад)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
ЗДРАВ РА­ЗУМ У ДО­БА РИ­ЈА­ЛИ­ТИ­ЈА
Ста­ра нор­мал­ност

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ МИ­ЛО­ША КА­РА­КЛИ­ЋА
Све­тло­пи­си за­пад­не Ср­би­је

Од­ре­ди­шта
ЧОР­ТА­НОВ­ЦИ, МЕ­СТО ГДЕ СЕ ФРУ­ШКА ГО­РА С ДУ­НА­ВОМ ВЕН­ЧА­ВА
На де­сној оба­ли ле­по­те
Има­ју те­а­тар­ски фе­сти­вал по­све­ћен Шек­спи­ру, Кра­љев брег и кра­љев­ску ви­лу, пла­жу из не­за­бо­рав­ног фил­ма, ду­бо­ке шу­ме и моћ­ну ре­ку, је­ди­ни са­о­бра­ћај­ни ту­нел у Вој­во­ди­ни и за­ди­вљу­ју­ћи ви­ја­дукт, је­дин­ствен по­глед ка фру­шко­гор­ским уз­ви­ше­њи­ма, пла­ни­нар­ски дом до којег се не пе­ње већ си­ла­зи, ви­дик ко­ји се­же до Кар­ло­ва­ца и Но­вог Са­да... При­ро­да је Чор­та­нов­ци­ма то­ли­ко то­га да­ри­ва­ла, а све оста­ло је на љу­ди­ма и њи­хо­вој ви­спре­но­сти. На њих се још че­ка

Текст и фо­то: Ми­о­драг Гру­бач­ки

Во­дич
У БА­ШТИ, ОНОЈ БА­ЈИ­НОЈ, ОВОГ ЧУД­НОГ ЛЕ­ТА И ЈЕ­СЕ­НИ
Го­то­во је, от­кри­ше нас
Ка­да је она ку­ћи­ца на Дри­ни 2012. про­гла­ше­на фо­то­гра­фи­јом ме­се­ца у „На­ци­о­нал­ној ге­о­гра­фи­ји”, та­мо­шњи ше­ре­ти су се баш та­ко ша­ли­ли: „Го­то­во је, от­кри­ше нас!” Ово­га ле­та им се то за­и­ста и до­го­ди­ло. Ту­ри­ста је би­ло то­ли­ко да је по­ли­ци­ја на Та­ри, пр­ви пут у исто­ри­ји, мо­ра­ла да ре­гу­ли­ше са­о­бра­ћај. Код ви­ди­ков­ца Бањ­ска сте­на по пе­де­сет љу­ди је ста­ја­ло и че­ка­ло на ред. (...) Али Ба­ји­на Ба­шта, Дри­на и Та­ра, уз слат­ко и кле­ко­ва­чу, ни­су им оста­ли ду­жни. Не­ће они то за­бо­ра­ви­ти до до­го­ди­не

Текст и фо­то: Гор­да­на Си­ме­у­но­вић

Ва­ро­ша­ри­је
НА ДОР­ЋО­ЛУ, СТА­РОЈ ЧЕ­ТВР­ТИ У КО­ЈОЈ СЕ КА­ЛИ­ЛА НА­РАВ БЕ­О­ГРА­ДА
Тро­пар за бив­шу пе­ри­фе­ри­ју
Да, да­нас „стро­ги цен­тар”, то је нај­ста­ри­ја пе­ри­фе­ри­ја Бе­о­гра­да. Ста­ри жи­те­љи овог де­ла гра­да углав­ном су у из­бе­гли­штву, у но­во­бе­о­град­ским бло­ко­ви­ма, у на­се­љи­ма на ле­вој оба­ли Ду­на­ва, дуж Ибар­ске ма­ги­стра­ле, под Ава­лом, или не­где у све цр­њем све­ту. И што су да­ље од Дор­ћо­ла, све ви­ше су Дор­ћол­ци. Јер то за њих ни­ка­да ни­је би­ло ствар адре­се на ко­јој су при­ја­вље­ни, не­го ду­ха и сти­ла. Со­ја, та­ко ре­ћи. Ка­да про­ми­ну твр­ђа­вом, ста­ри Дор­ћол­ци и сад не­из­о­став­но свра­те у Ру­жи­цу. За­па­ле све­ћу за све не­ка­да­шње ком­ши­је, ако их још има, и за дух ста­рог Дор­ћо­ла, ако још по­сто­ји

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Све­ти­ње
ИЗ­ГРАД­ЊА ПА­РА­КЛИ­СА ЈА­СЕ­НО­ВАЧ­КИХ НО­ВО­МУ­ЧЕ­НИ­КА НА УРА­ЛУ, У СР­ЦУ ЕВРО­А­ЗИ­ЈЕ
У мо­ли­тве­ном је­дин­ству
Па­ра­клис у Цр­кви ико­не Бо­го­ро­ди­це Ка­зан­ске би­ће пр­во култ­но ме­сто у ру­ском про­стран­ству по­све­ће­но срп­ским стра­дал­ни­ци­ма у Ја­се­нов­цу. Ка­пе­ла ће би­ти из­ве­де­на у срп­ском сти­лу. На ве­ли­кој фре­сци, са јед­не стра­не би­ће са­бор ру­ских но­во­му­че­ни­ка, са све­том цар­ском по­ро­ди­цом, па­три­јар­хом Ти­хо­ном, мно­гим епи­ско­пи­ма, мо­на­си­ма, мир­ја­ни­ма. Са дру­ге стра­не би­ће но­во­му­че­ни­ци ја­се­но­вач­ки, са све­тим Пе­тром Да­бро­бо­сан­ским, Пла­то­ном Ба­ња­луч­ким, Ву­ка­ши­ном из Кле­па­ца... По­треб­на је ве­ли­ка ду­хов­на и нов­ча­на по­др­шка

Пи­ше: Ба­не Ве­ли­ми­ро­вић

Све­ти љу­ди
СВЕ­ТИ ЈО­ВАН РУС, РАТ­НИК И ЧУ­ДО­ТВО­РАЦ, ЈЕ­ДАН ОД НАЈ­ПО­ШТО­ВА­НИ­ЈИХ СВЕ­ТИ­ТЕ­ЉА У ГРЧ­КОЈ, СРП­СКИ БРАТ
Не­бе­ска од­бра­на Ср­би­је
„Мо­рам у Ср­би­ју”, ре­као је они­ма ко­ји­ма се про­ја­вио у сну, у ма­ју 1999, обла­че­ћи уни­фор­му срп­ске вој­ске. „Бра­ћа на­ша та­мо су на­пад­ну­та, са­мо због свог пра­во­сла­вља, због сво­је ве­ре у Си­на Бож­јег. Хри­стос наш та­мо опет кр­ва­ри. Ђа­во се опа­сно размахао. Мо­ра­мо бра­ћи по­мо­ћи, сви, оним нај­ја­чим што има­мо.” Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум, ко­јим је окон­ча­на бе­со­муч­на агре­си­ја де­вет­на­ест зе­ма­ља Се­ве­ро­а­тлант­ског пак­та на ма­ле­ну Ср­би­ју, пот­пи­сан је 9. ју­на 1999. На дан пре­ста­вље­ња и про­сла­вља­ња све­тог Јо­ва­на Ру­са. Ср­би­ја је из тог без­оч­ног и не­рав­но­прав­ног ра­та иза­шла не­сло­мље­на и не­по­ра­же­на, што је рав­но чу­ду

Пи­ше: Ми­лош Ма­тић

Тра­го­ви
СРП­СКА РАТ­НА ГР­О­БЉА У СО­ФИ­ЈИ И ДО­БРИ­ЧУ
По­ко­па­ни не­бри­гом по­то­ма­ка
То­ком Ве­ли­ког ра­та у Бу­гар­ској су би­ле де­се­ти­не хи­ља­да срп­ских ин­тер­ни­ра­них ци­ви­ла и рат­них за­ро­бље­ни­ка, али срп­ска исто­ри­о­гра­фи­ја то до са­да ни­је озбиљ­ни­је пр­о­у­ча­ва­ла. И по­ред ге­о­граф­ске бли­зи­не и је­зич­ке ср­од­но­сти, и по­ред то­га што је архив­ска гра­ђа до­ступ­на већ ско­ро по­ла сто­ле­ћа. Ни о срп­ским рат­ним ме­мо­ри­ја­ли­ма у Бу­гар­ској ни­је се бри­ну­ло и ис­тра­жи­ва­ло. Отуд не­на­док­на­ди­ви гу­би­ци. Бр­ој­на срп­ска гр­о­бља ши­ром Бу­гар­ске за­ра­сла су у ши­праж­је, др­ве­ни над­гроб­ни кр­сто­ви ис­тру­ле­ли, а оних ко­ји су зна­ли где се она на­ла­зе одав­но не­ма ме­ђу жи­ви­ма. Од­го­вор­ност за овај пре­жа­ло­стан ис­ход сно­си, сва­ка­ко, срп­ска др­жа­ва. Да­нас од све­га има­мо са­мо јед­но вој­нич­ко гр­о­бље у Со­фи­ји и се­дам гр­о­бо­ва срп­ских до­бро­во­ља­ца на Ме­ђу­на­род­ном вој­нич­ком гр­о­бљу у До­бри­чу, као и за­ро­бље­нич­ки мост у Ко­ма­ре­ву. А и о то­ме, бла­го на­ма, не­до­вољ­но зна­мо

Пи­ше: Ми­ло­је Ж. Ни­ко­лић

Ка­те­дра
ПРОФ. ДР ВЛА­ДАН НЕ­ДИЋ И ЊЕ­ГО­ВЕ ТИ­ХЕ ЛЕК­ЦИ­ЈЕ УГРА­ЂЕ­НЕ У ТЕ­МЕ­ЉЕ
Ку­јун­џи­ја на­у­ке о усме­ном пе­сни­штву
По­чео је од ли­ри­ке, нај­пре оне древ­не, ми­то­ло­шке, ко­ја ла­ко пре­ла­зи у љу­бав­ну. Та гра­ђа, ар­ха­ич­ни све­то­ви и кул­то­ви из ко­јих из­ра­ста­ју, уни­вер­зал­ни мо­ти­ви на­ста­ли на срп­ском је­зи­ку, оквир су у ко­јем се за­чи­ње је­дин­стве­на на­у­ка про­фе­со­ра Не­ди­ћа. У јед­на­кој ме­ри био је, доц­ни­је, по­све­ћен епи­ци. Еп­ски свет, пун мит­ских ју­на­ка на ви­ло­ви­тим ко­њи­ма, ту­ма­чио је тај бла­ги и пре­фи­ње­ни чо­век. Имао је од­ме­ре­ну реч, са­вр­шен из­раз, био оли­че­ње ја­сно­ће и нај­ви­шег сти­ла, и у књи­га­ма и у жи­во­ту

Пи­ше: Дра­ган Ла­ки­ће­вић

Око
СЛИ­КАР БО­ЖА ИЛИЋ (1919–1993), ЗВЕ­ЗДА И ЖР­ТВА СОЦ­РЕ­А­ЛИ­ЗМА
Зре­лост за ис­пра­вља­ње не­прав­де
Нај­ви­ше је знао о Се­за­ну, нај­ма­ње о Пи­ка­су, а во­лео је Ван Го­га. Кур­бе га ни­је за­ди­вио. Иако глув, пра­вио је ви­о­ли­не. На­гли успон до­нео му је, по­сле про­ме­не окол­но­сти и по­ли­тич­ког кур­са, исти та­кав пад и за­бо­рав. Ипак, и у но­вом по­рет­ку ства­ри, овај из­ра­зи­ти сли­кар и ча­стан чо­век на­шао је сна­ге да ство­ри свој стил у мо­дер­ној по­јав­но­сти. По­тра­жио је свој но­ви свет у се­би, оста­ју­ћи окре­нут на­ро­ду и жи­во­ту, ве­дри­ни и на­ди. Во­лео је отаџ­би­ну и че­сто сли­као ње­не пеј­за­же

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Аре­на
ЈАН­КО ТИП­СА­РЕ­ВИЋ, ВЕ­ЛИ­КО ИМЕ СРП­СКОГ ТЕ­НИ­СА
Вас­пи­та­ни за под­виг
Био је ју­ни­ор­ски ви­це­шам­пи­он све­та, са са­мо ше­сна­ест на­сту­пао за др­жав­ну ре­пре­зен­та­ци­ју, је­дан је од осва­ја­ча Свет­ског ку­па 2009. и Деј­вис ку­па 2010, две го­ди­не ме­ђу де­сет нај­бо­љих на пла­не­ти. По­вре­да га је пре­се­кла баш он­да кад је пот­пу­но схва­тио шта је нео­п­ход­но да би се тра­ја­ло у са­мом вр­ху. Ви­ше не игра, али ни­је се по­ву­као. Ње­го­ва по­ро­ди­ца се уве­ћа­ла, ње­го­ва те­ни­ска ака­де­ми­ја по­ста­је гло­бал­на, а упло­вио је и у тре­нер­ске во­де за­по­чев­ши рад са Фи­ли­пом Кра­ји­но­ви­ћем

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

За­пис
ДРА­ГО БА­ТА МА­РО­ЈЕ­ВИЋ, ЖИ­ВОТ И ПРИ­КЉУ­ЧЕ­НИ­ЈЕ
Ри­бар, го­спо­дар свог жи­во­та
Не­ма то­га ви­ше. Тог вре­ме­на кад је у бок­су би­ло по­е­зи­је и у по­е­зи­ји бок­са. Кад су клин­ци ис­под ник­шић­ких ли­па зна­ли на­и­зуст Ви­та Ни­ко­ли­ћа и Ле­са Ива­но­ви­ћа. Пре­ме­рио је Ба­та Ма­ро­је­вић мно­ге да­не и на­ро­чи­то но­ћи, мно­ге дру­мо­ве и да­љи­не, да би схва­тио нео­до­љи­вост соп­стве­ног де­тињ­ства и за­ви­ча­ја. Из Ник­ши­ћа, пре­ко Ба­ра, Но­вог Са­да, Бе­о­гра­да, Ки­пра, Швај­цар­ске, сти­гао је опет на ја­дран­ску оба­лу. По­сле свих бу­ра и ис­ку­ше­ња, по­стао је мир­ни ри­бар из Пи­ра­на. У се­ћа­њу, и да­нас, на­ла­зи упо­ри­ште и уто­чи­ште

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

За­јед­но
У РУ­МИ ГРА­ЂА­НИ УЧЕ­СТВУ­ЈУ У ИЗ­РА­ДИ БУ­ЏЕ­ТА И ОДА­БИ­РУ ОНО­ГА ШТО ЋЕ БИ­ТИ РА­ЂЕ­НО
По­тре­бе са­гле­да­не из­бли­за
У про­те­клих шест го­ди­на из оп­штин­ског бу­џе­та за про­јек­те ко­је су гра­ђа­ни пред­ло­жи­ли из­дво­је­но пре­ко 96 ми­ли­о­на ди­на­ра. Фи­нан­си­ран 21 про­је­кат на чак 59 град­ских и се­о­ских ло­ка­ци­ја. Сви­ма је омо­гу­ће­но да пред­ло­же шта је нај­не­оп­ход­ни­је ра­ди­ти, гра­ђа­ни има­ју увид у бу­џет­ски про­цес и оства­ри­ва­ње оно­га што је ода­бра­но. Ра­сту и из­но­си уло­же­ног и ин­те­ре­со­ва­ње гра­ђа­на

Здра­вље
ЈЕ­СЕН У „МЕР­КУ­РУ”, УЗ ВЕ­ЛИ­КЕ ПО­ПУ­СТЕ
Пра­во вре­ме
Бри­га о здра­вљу и по­вра­так при­ро­ди су свет­ски тренд, до­дат­но по­ја­чан епи­де­миј­ским не­во­ља­ма, а трет­ма­ни ми­не­рал­ним во­да­ма до­дат­на су бла­го­дат и раз­лог за бо­ра­вак у „Мер­ку­ру”. Ове је­се­ни бањ­ски по­лу­пан­си­он и ме­ди­цин­ски пан­си­он до­ступ­ни­ји су не­го икад

Се­ме
ЈЕ­СЕ­ЊИ „ДАН ПО­ЉА” ИН­СТИ­ТУ­ТА ЗА РА­ТАР­СТВО И ПОВРТАРСТВО, ОВЕ ГО­ДИ­НЕ СА­МО НА ИН­ТЕР­НЕ­ТУ
Пре­ва­зи­ла­же­ње свих иза­зо­ва
И у усло­ви­ма пан­де­ми­је Ин­сти­тут је са­чу­вао пре­храм­бе­ну без­бед­ност Ср­би­је. Но­вом ге­не­ти­ком, но­вим на­чи­ни­ма ства­ра­ња сор­ти и хи­бри­да, као и сво­јом но­вом ор­га­ни­за­ци­о­ном струк­ту­ром, иде у су­срет епо­хал­ним ис­ку­ше­њи­ма. На „Да­ну по­ља”, у он­лајн обра­ћа­њи­ма, го­во­ри­ли су ди­рек­тор­ка др Све­тла­на Ба­ле­ше­вић Ту­бић, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра проф. др Бог­дан Ку­зма­но­вић, као и ру­ко­во­ди­о­ци сек­то­ра и оде­ље­ња



У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75
Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72
Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију