Србија - национална ревија, број 80
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 80

 

РЕЧ ПРЕ

Ми се баш навадили. У кратком предаху између два таласа, зна се већ чега, направили смо још један број. Нисмо трчали лажиране трке, нисмо носили маске, нисмо држали дистанцу према свом послу. Склопили смо малу антологију најлепших места у Србији, по избору блога „Мој свет у боји”. Горе изнад Тошиног бунара пронашли смо онај „кућерак у Срему”. Посетили Гору и Горанце. Били у Музеју књиге и путовања. Обележили осамдесету годишњицу рођења Слободана Ракитића, великог српског песника. И још много тога. Та никада више нећемо правити осамдесети број овог магазина. Никада више. <

ГАЛЕРИЈА
Пејзаж у Гори, на југу Србије (Фото: Мина Бајрами)
Видиковац Велика стена на језеру Ровни (Фото: Драгића Ђуран)
Мауерпарк у Берлину (Фото: Драгана Барјактаревић)
Ново рухо Градског трга у Руми (Фото: Петар Ремецки)
Градска кућа у Суботици (Фото: Драган Боснић)
„Свемирски мурал“ Марине Зуми, Берлин (Фото: Драгана Барјактаревић)
Виктор Лазић у Музеју књиге и путовања (Фото: Момир Алвировић)
Новак Ђоковић у Врњачкој Бањи, јун 2020. (Фото: Архива Општине Врњачка Бања)
Горанка (Фото: Мина Бајрами)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
ЧАР НА­МЕ­ШТЕ­НИХ УТАК­МИ­ЦА
О вра­гу и ша­ли

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА У КУЛИ НА ГАРДОШУ
Градови, мандале

Објек­тив
БЛОГ „МОЈ СВЕТ У БО­ЈИ”  ДРА­ГИ­ЦЕ ЂУ­РАН ПРЕ­ДО­ЧА­ВА НАМ СВОЈ ИЗ­БОР НАЈ­ЛЕП­ШИХ МЕ­СТА
Ср­би­ја под ње­ним ше­ши­ром
Ни­је до­пу­сти­ла да бо­ље по­зна­је ту­ђе земље не­го соп­стве­ну. Пу­ту­је по Србији и на свом бло­гу об­ја­вљу­је пу­то­пи­се, фо­то­гра­фи­је, са­ве­те, ин­фор­ма­ци­је, пред­ло­ге за пу­то­ва­ња и за раз­ми­шља­ња. Спе­ци­јал­но за ову при­ли­ку, у пре­двор­ју ле­та 2020, пред на­ма је је­дан Дра­ги­чин ма­ли ан­то­ло­гиј­ски из­бор. Чак и кад је реч о веома познатим местима, њен угао посматрања чини их новим и другачијим

Ва­ро­ша­ри­је
ОД ЗЕ­МУ­НА, ПОД­НО БЕ­ЖА­НИЈ­СКЕ КО­СЕ, ПРО­ГАР­СКИМ ДРУ­МОМ
То­ша и ње­го­ве бу­нар­џи­је
Ни­је та ули­ца, у XVIII ве­ку, до­би­ла име по бу­на­ру не­го по ка­фа­ни. Та­мо до­кле се до­ко­тр­ља­ла ње­го­ва вин­ска ба­чва пу­ште­на са бре­га, зе­мун­ски ве­ле­тр­го­вац и фа­бри­кант Те­о­дор Апо­сто­ло­вић је­сте ис­ко­пао бу­нар. Убр­зо је по­ред ни­кла ка­фа­на „То­шин бу­нар”, по­ста­ла чу­ве­на и одр­жа­ла се до да­нас. Го­ре на бре­гу би­ли су ви­но­гра­ди, а у њи­ма и онај опе­ва­ни „ку­ће­рак у Сре­му”. Мно­ги Зе­мун­ци, бо­га­ти и си­ро­ти, слав­ни и не­по­зна­ти, ра­до су до­ла­зи­ли. И цео тај крај, још за жи­во­та кир То­ше, про­чу се као То­шин бу­нар. Ка­фа­на је са­мо два пу­та у сво­јој исто­ри­ји за­тва­ра­на, а ули­ца са­мо два пу­та ме­ња­ла сво­је име. На­крат­ко

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Мо­сто­ви
НЕО­БИЧ­НА ОБЛАСТ И НА­РОД НА ТРО­МЕ­ЂИ СР­БИ­ЈЕ, СЕ­ВЕР­НЕ МА­КЕ­ДО­НИ­ЈЕ И АЛ­БА­НИ­ЈЕ
Го­ран­ци
Број­ни исто­риј­ски из­во­ри и на­уч­ни ар­гу­мен­ти упу­ћу­ју на то да су ови аутен­тич­ни гор­шта­ци пре исла­ми­за­ци­је у Ото­ман­ском цар­ству би­ли Ср­би. Цар Ду­шан по­ми­ње их 1348. у осни­вач­кој по­ве­љи ма­на­сти­ра Све­ти Ар­хан­ђе­ли. И да­нас го­во­ре ста­ро­срп­ским, уз на­но­се дру­гих је­зич­ких ути­ца­ја. Та­мо, у Го­ри, у сво­јој ко­тли­ни на обо­ди­ма Ша­ре, са­чу­ва­ли су жи­во­пи­сне оби­ча­је, културу и не­по­му­ће­ну свест о свом иден­ти­те­ту. Мно­ги од њих ра­де у Бе­о­гра­ду и сва­ког пет­ка пу­ту­ју ку­ћи. На жа­лост, од ус­по­ста­вља­ња ме­ђу­на­род­ног про­тек­то­ра­та на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, 1999, исе­ли­ло се око 65 од­сто Го­ра­на­ца

Текст и фо­то: Ми­на Бај­ра­ми

Бе­ле­жни­ца
АЛ­ТЕР­НА­ТИВ­НИ ВО­ДИЧ КРОЗ БЕР­ЛИН
Град ко­ји ко­ра­ча умет­но­шћу
Бер­лин је спо­ме­ник исто­ри­је и цен­тар по­ли­тич­ке мо­ћи, рај за ја­пи­је, хип­сте­ре, кла­бе­ре, га­стро­но­ма­де, џо­ге­ре, по­ход­ни­ке не­дељ­них бу­вља­ка, остр­во му­зе­ја, са­лон мо­дер­не ар­хи­тек­ту­ре, по­ди­јум улич­них сви­ра­ча, европ­ска пре­сто­ни­ца гра­фи­та… Се­ћа се он и сво­јих ве­ли­ких иде­ја, оних о ко­ји­ма не при­ча че­сто и са сва­ким, али до­шља­ке да­нас пле­ни на­да­све сво­јом сме­лом кре­а­тив­но­шћу, ори­ги­нал­но­шћу и сло­бо­дом

Текст и фо­то: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

Ри­зни­це
„АДЛИ­ГАТ”, НЕО­БИЧ­НО УДРУ­ЖЕ­ЊЕ И МУ­ЗЕЈ У БЕ­О­ГРА­ДУ
Ча­ро­ли­ја зва­на књи­га
Ту би­бли­о­те­ку ства­ра­ле су ге­не­ра­ци­је по­ро­ди­це Ла­зић, по­чев од XVI­II ве­ка. Књи­ге су про­но­ше­не кроз ра­то­ве, ре­во­лу­ци­је, сло­мо­ве ни­за др­жа­ва. Чу­ва­не и да­ље са­ку­пља­не. Кру­ну све­га то­га об­ли­ко­вао је Вик­тор Ла­зић, осно­вав­ши Удру­же­ње „Адли­гат”. Да­нас оно чу­ва ви­ше од ми­ли­он би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца, ви­ше де­се­ти­на хи­ља­да ра­ри­те­та, ко­лек­ци­је но­ви­на, гра­мо­фон­ских пло­ча, фи­ла­те­ли­је, ну­ми­зма­ти­ке... Ту су ле­га­ти ни­за ве­ли­ка­на срп­ске кул­ту­ре. А на­ћи ће­те и књи­ге од пи­рин­ча, ко­сти­ју, пал­ми­ног ли­шћа, сло­но­вог из­ме­та, ко­зје ко­же, сви­ле... И све то до­ступ­но нам је у из­ван­ред­ном Му­зе­ју књи­ге и пу­то­ва­ња

Пи­ше: Гор­да­на Си­ме­у­но­вић

По­ду­хва­ти
ПО­ВО­ДОМ НЕ­ДАВ­НЕ ИЗ­ЛО­ЖБЕ „СРП­СКА ЦР­КВА, РУ­СКА РУ­КА” У БЕ­О­ГРА­ДУ
Не­за­бо­рав­ни пр­о­цват бе­ле иде­је
На из­ло­жби и у обим­ној пра­те­ћој сту­ди­ји пре­до­че­не су „пра­во­слав­не цр­кве и ка­пе­ле у Ср­би­ји из опу­са ру­ских архи­те­ка­та еми­гра­на­та”. Уз архи­тек­ту­ру, об­ра­ђе­ни су и жи­во­пис, ико­но­пис, ва­јар­ство, ду­бо­рез, на­уч­ни и кул­тур­ни до­при­но­си. Би­ло је ту по­све из­у­зет­них ства­ра­ла­ца, ве­ли­ких име­на. Сло­вен­ски и пра­во­слав­ни дух, Но­ва Ви­зан­ти­ја и ши­ро­ки ви­ди­ци пр­о­же­ли су ве­ли­ку об­но­ву из­ра­на­вље­них срп­ских зе­ма­ља. Тај за­мах тра­јао је са­мо два­де­сет три го­ди­не, а оста­вио је за­ди­вљу­ју­ће пло­до­ве

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Ста­ри мај­сто­ри
О ОСАМ­ДЕ­СЕ­ТОЈ ГО­ДИ­ШЊИ­ЦИ РО­ЂЕ­ЊА СЛО­БО­ДА­НА РА­КИ­ТИ­ЋА
Ве­ли­ки Чи­ча срп­ске по­е­зи­је
Био је ли­ри­чар, је­дан од нај­ве­ћих у свом до­бу. Ње­го­ве основ­не те­ме: љу­бав, би­ће, ма­на­сти­ри, Ко­со­во. Ср­би­ја, са сво­јим нај­ви­шим вред­но­сти­ма, и срп­ство у це­ли­ни. У сво­јој има­ги­на­ци­ји ослу­шки­вао је да­ма­ре про­шло­сти. У све­му по­све­ћен, од­ме­рен и исти­но­љу­бив, от­мен, ши­рио је до­бро­ту и по­ве­ре­ње. Био је још млад кад су га про­зва­ли Чи­ча. Мо­жда због бра­де, му­дро­сти, по­у­зда­но­сти, не­ко по Дра­жи, не­ко од ми­ља, но та­ко су га зва­ли сви. У по­е­зи­ји, био је са­мо је­дан Чи­ча. Ра­ки­тић

Пи­ше: Дра­ган Ла­ки­ће­вић

Аре­на
НЕ­НАД ЛА­ЛО­ВИЋ, ЧЛАН ИЗ­ВР­ШНОГ ОД­БО­РА МОК-а, НАЈ­У­ТИ­ЦАЈ­НИ­ЈИ СР­БИН У ТОЈ ВР­СТИ СВЕТ­СКИХ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА
Ис­ку­ше­ња са­вре­ме­ног спор­та
У срп­ском спорт­ском чу­ду за­и­ста по­сто­ји не­што што се не да из­ме­ри­ти нов­цем, па чак ни ло­ги­ком. Све на­ше сла­бо­сти, и ор­га­ни­за­ци­о­не и дру­ге, ста­ју у јед­ну реч: ди­сци­пли­на. Нај­ве­ћи про­блем са ко­јим се су­о­ча­ва­мо у Ср­би­ји је ни­по­да­шта­ва­ње зна­ња и струч­но­сти. Тре­не­ри су пот­це­ње­ни, као и про­свет­ни рад­ни­ци, што не мо­же до­не­ти ни­че­га до­брог. Да­на­шњи свет је ду­го по­чи­вао на ла­ска­њу са­мом се­би и пре­те­ра­ној са­мо­у­ве­ре­но­сти, а по­ка­за­ло се да ни­је у ста­њу бр­зо да се сна­ђе ни за обич­не ме­ди­цин­ске ма­ске

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Зда­ња
ГРАД­СКА КУ­ЋА У СУ­БО­ТИ­ЦИ, РЕ­МЕК-ДЕ­ЛО СЕ­ЦЕ­СИЈ­СКЕ АР­ХИ­ТЕК­ТУ­РЕ
Дру­ги век ди­вље­ња
Ви­сок ни­во ур­ба­ни­зма и гра­ди­тељ­ства, као и све­вре­ме­ни би­се­ри ар­хи­тек­ту­ре, увек су по­у­зда­ни по­ка­за­те­љи или ве­сни­ци кул­тур­ног про­цва­та. Вр­ху­нац та­квог про­цва­та у гра­ду на се­ве­ру Бач­ке је ње­го­во цен­трал­но зда­ње и сим­бол, рас­ко­шна се­це­си­о­ни­стич­ка па­ла­та са не­ко­ли­ко дво­ра­на, ви­ше од сто со­ба, пре­ко пет сто­ти­на про­зо­ра и вра­та, је­дан ве­ле­леп­ни бор­хе­сов­ски ла­ви­ринт и зва­нич­но једнa од се­дам нај­чу­де­сни­јих гра­ђе­ви­на у Ср­би­ји

Пи­ше: Дра­ги­ца Ба­јић

Одредишта
ВРЊАЧКА БАЊА СПРЕМНА ЗА ОВУ ЛЕТЊУ СЕЗОНУ, ДРУКЧИЈУ ОД СВИХ
Мо­ре има ал­тер­на­ти­ву
Нова шеталишта, нови садржаји, нове могућности Гоча. А стара чар. Прве српске терме и нови аква-парк. Карневали, фестивали, манифестације високе културе. Лечење, забава, спорт, одмор. (...) Све је ту, чак и Новак Ђоковић, који је за део породичног одмора и припрема за наставак сезоне одабрао управо Врњачку Бању

При­ме­ри
РУМ­СКА СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА ОБ­НО­ВЕ И РАЗ­ВО­ЈА СЕ НА­СТА­ВЉА
Но­во ли­це гра­да
Об­но­вље­но је цен­трал­но град­ско је­згро, али та­ко да се са­чу­ва аутен­тич­ни из­глед и шарм ове срем­ске ва­ро­ши. Си­ну­ли су трг, глав­на ули­ца, фон­та­на, низ ста­рих зда­ња и ва­жних са­о­бра­ћај­ни­ца... На­ста­вље­но је ула­га­ње у вр­ти­ће, шко­ле, си­стем за гре­ја­ње... Пред­школ­ске уста­но­ве у Ру­ми су до­ступ­не свој де­ци и то бес­плат­но. За на­ред­ну школ­ску го­ди­ну на­ја­вље­но је и ви­ше де­це не­го у овој. „Са­мо не­ка се ра­ђа­ју, на на­ма је да они има­ју све што им је по­треб­но”, ка­же Сла­ђан Ман­чић, пред­сед­ник Оп­шти­не

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић

Здра­вље
„МЕР­КУ­РОВ” ВИР­ТУ­АЛ­НИ ИН­ФО ЦЕН­ТАР
Кон­сул­та­ци­је од ку­ће
Мо­дер­не тех­но­ло­ги­је омо­гу­ћа­ва­ју да па­ци­јен­ти и го­сти ле­кар­ске са­ве­те и од­го­во­ре на пи­та­ња до­би­ју још док су код ку­ће. Та­ко се мо­гу оба­ве­сти­ти и о свим пра­ви­ли­ма и про­це­ду­ра­ма бо­рав­ка и ле­че­ња на­кон пан­де­ми­је ко­ви­да-19. „Мер­кур” чи­ни све да од­мор и ле­че­ње бу­ду пот­пу­но си­гур­ни, угод­ни и пло­до­но­сни

Се­ме
ИН­СТИ­ТУТ ЗА РА­ТАР­СТВО И ПО­ВР­ТАР­СТВО У НО­ВОМ СА­ДУ НЕ ПО­СУ­СТА­ЈЕ
Но­ви аду­ти, ста­ра озбиљ­ност
На­уч­ни ча­со­пис „Euro­pean Seed” је на сво­ју ли­сту два­де­сет на­ји­но­ва­тив­ни­јих опле­ме­њи­ва­ча у се­ме­нар­ству увр­стио и два струч­ња­ка но­во­сад­ског Ин­сти­ту­та. Нај­но­ви­ја ге­не­ра­ци­ја хи­бри­да ку­ку­ру­за има­ла је од­лич­не ре­зул­та­те у про­те­клих пет го­ди­на. На­ста­вље­но је и ду­го­го­ди­шње опре­де­ље­ње да се по­мог­не Ср­би­ма у ју­жној по­кра­ји­ни, по­љо­при­вред­ни­ци­ма сла­би­јег ма­те­ри­јал­ног ста­ња, вр­хун­ском спор­ту

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75
Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72
Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију