Србија - национална ревија, број 78
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 78

 

РЕЧ ПРЕ

Чуда су, наравно, могућа. Најбољи доказ смо ми сами: чудо опстајања. И збивања у Црној Гори након усвајања срамног „Закона о слободи вјероисповести” – то нагло збацивање кривотворитељских окова и израњање истинског лица народа – право су чудо. (А мислило се да је ђаволијада успела и да веродостојна Црна Гора више не постоји.) Том чуду одазвала се цела православна васељена. Национална ревија, разуме се, била је тамо. На литијама и молебанима у Никшићу, Подгорици, Пљевљима, Беранама, Бару, Боки, Пиви... Видели смо „ерупцију молитвености, доброте, лепоте, подвига, мудрости”. Посведочимо. <

ГАЛЕРИЈА
Литија од Острога ка Никшићу, фебруар 2020. (Фото: Жељко Шапурић)
Молебан на Тргу слободе у Никшићу, фебруар 2020. (Фото: Фото: Жељко Шапурић)
Литија у Бару (Фото: Дејан Вукић)
Село праисторијског рибара у Радмиловцу (Фото: Мирко Бабић)
Етно група „Траг”, са приновама (Фото: „Траг”)
У Савамали, Београд (Фото: Архива Туристичке организације Београда)
Кућа на Црквеном брду, Врњачка Бања (Фото: Архива Општине Врњачка Бања)
Здање „Београдске задруге” у Савамали, Београд (Фото: Жељко Синобад)
Параћин (Фото: Бојан Петровић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
ЗА­РО­БЉЕ­НИ У „ПРО­ШИ­РЕ­НОЈ СТВАР­НО­СТИ”
Човек и човеколики

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ЧУ­ДО, ТУ ОКО НАС
Цр­на Го­ра се ја­ви

У жи­жи
ЕПИ­СКОП БУ­ДИ­МЉАН­СКО-НИК­ШИЋ­КИ ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ
Глас на­ро­да, глас Бож­ји
По­што је Скуп­шти­на Цр­не Го­ре по­чи­ни­ла отво­ре­но бе­за­ко­ње, ми смо са­зва­ли ову нај­ве­ћу и нај­љеп­шу на­род­ну скуп­шти­ну, да се чу­је и њен глас. Чи­ни је цио вје­ру­ју­ћи на­род, и ста­ри и мла­ди. Ни­је­смо до­зво­ли­ли да се у цр­кве­ној пор­ти бра­ћа исте вје­ре и по­ри­је­кла ди­је­ле на­ци­о­нал­но или стра­нач­ки. Та­ко смо до­би­ли ве­ли­ки бла­го­слов Бож­ји. На­род се уже­лио из­ми­ре­ња, је­дин­ства и исти­не. Ис­трај­но бра­ни сво­је све­ти­ње, са за­ди­вљу­ју­ћом ве­дри­ном, вје­ром и сло­гом. Под­ви­жнич­ки и кре­а­тив­но. Ре­жим­ски отров­ни три­ко­ви су пре­ва­зи­ђе­ни, ви­ше не дје­лу­ју ни у мје­сној за­јед­ни­ци, ка­мо­ли у Цр­кви

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

За­ви­чај
ПОД ГР­МЕ­ЧОМ, СТА­ЗА­МА БРАН­КА ЋО­ПИ­ЋА, КРОЗ БА­ШТЕ СЉЕ­ЗО­ВЕ БО­ЈЕ
Свет бес­кра­јан и те­сан
Ни­је он, зна­мо, био не­са­ло­мив. Али и да­нас се здра­во ори ње­гов смех пред те­жи­ном све­та. У род­ном кра­ју ве­ли­ког пи­сца ма­ло шта је као у вре­ме кад је он до­ла­зио. Ста­ри­ји га још пам­те, пре­при­ча­ва­ју ње­го­ве анег­до­те и до­сет­ке, пре­по­зна­ју ње­го­ве „згу­би­да­не” и „ро­ђе­не бе­не”, љу­де ко­ји „гр­ле ци­је­ли сви­јет”. Ње­гов дјед Ра­де и ње­го­ва „ма­ла из Бо­сан­ске Кру­пе” су за­пра­во сви они. Да ли ће, по­ред нас жи­вих, род­ну ку­ћу Бран­ка Ћо­пи­ћа за­и­ста об­на­вља­ти вла­да Азер­беј­џа­на?

Пи­ше: Или­ја­на Бо­жић

Вре­ме­плов
У РАД­МИ­ЛОВ­ЦУ, КОД ВИН­ЧЕ, ЈЕД­НА ЗА­НИ­МЉИ­ВА ПРА­И­СТО­РИЈ­СКА РЕ­КОН­СТРУК­ЦИ­ЈА
Жи­вот и сан древ­них ри­ба­ра
Ду­нав је хра­нио њи­хо­ву крв, ве­ру и ма­шту кроз ми­ле­ни­ју­ме. Да­вао и узи­мао све што је тре­ба­ло. Хи­ља­да­ма го­ди­на ни­су се се­ли­ли, ни­су ра­то­ва­ли. Жи­ве­ли су јед­но­став­но и с ме­ром, има­ли со­лар­ни ка­лен­дар, пла­ни­на им служила као му­ши­ца на ни­ша­ну, дом и жи­вот бра­ни­ли ва­тром, оно­ме нај­у­зви­ше­ни­јем да­ва­ли умет­нич­ки из­раз... О све­му то­ме са­зна­је­мо ше­та­ју­ћи кроз нео­бич­ну на­се­о­би­ну пра­и­сто­риј­ског ри­ба­ра ре­кон­стру­и­са­ну надомак Бе­о­гра­да, на оглед­ном до­бру пре­сто­нич­ког По­љо­при­вред­ног фа­кул­те­та

Пи­ше: Гор­да­на Си­ме­у­но­вић

Хо­до­ча­шћа
У КУ­ЋА­НИ­МА, ПОД­НО МУР­ТЕ­НИ­ЦЕ, ЈЕД­НА ОД НАЈ­НЕ­О­БИЧ­НИ­ЈИХ ЦР­КА­ВА БРВНАРА У СР­БИ­ЈИ
Тај ма­ле­ни го­ро­стас
Ни­кла је у те­шким вре­ме­ни­ма роп­ства, као чу­вар зна­ме­ња, скро­ви­ште на­де. Не­ви­дљи­ва ру­ка са­чу­ва­ла је и цр­кви­цу и на­род њен, та два чу­да. Сто­ји та­мо ско­ро два и по ве­ка без ијед­ног ек­се­ра. Го­ре­ла је и пљач­ка­на, па опет ни­ца­ла, „од­не­куд до­ле­ће­ла”. Цар­ске две­ри осли­као је 1780. поп Си­ме­он, из чу­ве­не бје­ло­пољ­ске сли­кар­ске по­ро­ди­це Ла­зо­ви­ћа. Ов­де не мо­же­те до­пре­ти не­стр­пље­њем ни за­ба­са­ти слу­чај­но. Да би­сте ово ви­де­ли, мо­ра­те се по­тру­ди­ти, же­ле­ти, мо­ра­те зна­ти ка­ко да над­жи­ви­те цар­ства

Пи­ше: Ми­лош Ма­тић

Ле­то­пис
ЗА­ПИ­СИ ИЗ СТА­РОГ ПА­РА­ЋИ­НА
Под ру­ком мај­сто­ра
Бом­бон­џи­је, сај­џи­је, ћур­чи­је, обу­ћа­ри, пе­ка­ри, по­сла­сти­ча­ри, со­да­џи­је, кро­ја­чи, фо­то­гра­фи, ка­фе­џи­је, ду­ћан­џи­је, ка­зан­џи­је, ста­кло­ре­сци, грн­ча­ри, бо­ја­џи­је, фри­зе­ри, ко­ва­чи, пу­шка­ри, ужа­ри, пинтери, во­ска­ри... Они су сва­ко­га да­на, ра­де­ћи сво­је, тка­ли ту фи­ну мре­жу ста­ро­ва­ро­шког жи­во­та. Чу­ва­ли дух гра­да, тајну умећа, бон­тон, от­ме­ну при­сност. А он­да су до­шла друк­чи­ја вре­ме­на, хру­пи­ли љу­ди ко­ји не раз­у­ме­ју мно­го то­га ва­жног

Пи­ше: Сла­ђа­на Ри­стић

За­ду­жби­на­ри
ЛУ­КА ЋЕ­ЛО­ВИЋ ТРЕ­БИ­ЊАЦ (1854–1929), ЈЕ­ДАН ОД НАЈ­ВЕ­ЋИХ ДО­БРО­ТВО­РА У НО­ВО­ВЕ­КОВ­НОЈ СР­БИ­ЈИ
Ви­со­ка шко­ла пле­ме­ни­то­сти
Да, умео је с нов­цем, али ни­је ствар у то­ме. Он је био, ето та­ко, ви­зи­о­нар. Ни­је он слу­жио нов­цу, не­го је ње­гов но­вац слу­жио це­лом ње­го­вом ро­ду. То су на­ла­га­ли ње­го­во уз­ви­ше­но ро­до­љу­бље и ста­рин­ско по­ште­ње. Имао је са­мо че­ти­ри раз­ре­да основ­не шко­ле, а од сво­је три­де­сет тре­ће био пред­сед­ник „Бе­о­град­ске за­дру­ге” и до смр­ти пред­сед­ник упра­ве На­род­не бан­ке. Сву сво­ју имо­ви­ну, не­ве­ро­ват­них три­де­сет ми­ли­о­на оно­вре­ме­них ди­на­ра, оста­вио је Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­ту

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Пре­по­род
ЈЕД­НА ОД НАЈ­БО­ЉИХ СРП­СКИХ ЕТ­НО ГРУ­ПА БЛИ­ЖИ СЕ ПУ­НО­ЛЕТ­СТВУ
Но­ва ге­не­ра­ци­ја тра­га­ча
„Траг” не до­но­си са­мо би­се­ре срп­ског му­зич­ког на­сле­ђа, из ду­би­на вре­ме­на, не­го и под­мла­дак кроз ко­ји ће та му­зи­ка на­ста­ви­ти да жи­ви. По­чет­ком про­шле го­ди­не ро­ђе­на је Ани­ка, на про­ле­ће Ва­си­ли­је и Фи­лип, на ле­то Ву­ка­шин и Ан­ђе­ли­ја. Зо­ву их „ма­лим тра­га­чи­ма”, „нај­леп­шим тра­гом ‘Тра­га’”. Са њи­ма, бли­ста­ви при­мер ових див­них мла­дих љу­ди све­тли још ја­че

При­ме­ри
ЕМИ­ЛИ­ЈА СТО­ЈА­НО­ВИЋ, ДО­СКО­РА МЛА­ДА КО­ШАР­КА­ШКА ШАМ­ПИ­ОН­КА, СА­ДА УЗОР­НА НА­УЧ­НИ­ЦА
Ни­шта ма­њи иза­зов
Би­ла је ју­ни­ор­ска и ка­дет­ска ре­пре­зен­та­тив­ка Ср­би­је, про­фе­си­о­нал­но игра­ла у Ко­ви­ну, Ни­шу, Фран­цу­ској. Са­да је пот­пу­но по­све­ће­на док­тор­ским сту­ди­ја­ма и уни­вер­зи­тет­ској ка­ри­је­ри. Нај­ви­ше се ба­ви про­бле­ми­ма до­пин­га у спор­ту, али и дру­гим сло­же­ним те­ма­ма, по­пут ко­шта­ног ме­та­бо­ли­зма код спор­ти­ста. Добитник је На­ци­о­нал­не сти­пен­ди­је „За же­не у на­у­ци”

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Пре­сто­ни­ца
И ПО­ЧЕ­ТАК 2020. У БЕ­О­ГРА­ДУ ОСТА­ЈЕ У ЗНА­КУ ТУ­РИ­ЗМА
На­ста­вак плод­не фор­му­ле
У 2019. задржана је тен­ден­ци­ја ра­ста. Ино­стра­ни го­сти чи­не 75 од­сто укуп­не по­се­те. У про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да по­себ­но усред­сре­ђе­ње на тр­жи­шта Ки­не, Ру­си­је, САД, Тур­ске, Не­мач­ке и Грч­ке

Се­вер
БОГ­ДАН ЛА­БАН, ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК СУ­БО­ТИ­ЦЕ
До­ме­ти ка­пи­тал­них про­је­ка­та
По­сле ви­ше­де­це­ниј­ских не­де­ло­твор­них при­ча, за­вр­ша­ва се оби­ла­зни­ца око гра­да и об­но­ва На­род­ног по­зо­ри­шта. У При­вред­ну зо­ну „Ма­ли Бај­мок” на­ста­вља­ју да при­сти­жу озбиљ­ни ин­ве­сти­то­ри. У то­ку је те­мељ­на ре­ви­та­ли­за­ци­ја Па­ли­ћа, као и за­шти­та тог би­о­ди­вер­зи­те­та. (...) Ис­ку­ше­ња ни­су ма­ла, али ни пла­но­ви у 2020. го­ди­ни

Смер
ЧЕ­ДО­МИР БО­ЖИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ ЖА­БАЉ, О РАЗ­ВОЈ­НОЈ СТРА­ТЕ­ГИ­ЈИ, ПЛА­НО­ВИ­МА И ОСТВА­РЕ­ЊИ­МА
За све­стран ква­ли­тет
Ве­ли­ким тру­дом ства­ра се при­вла­чан ин­ве­сти­ци­о­ни ам­би­јент. Са по­љо­при­вред­ни­ци­ма се са­ра­ђу­је не­по­сред­но и уса­гла­ше­но. Ула­же се у ин­фра­струк­ту­ру, де­лат­но­сти од јав­ног ин­те­ре­са, у под­мла­дак. У културу и на­род­но ства­ра­ла­штво. Од све­га то­га са­зда­на је јед­на мо­дер­на ви­зи­ја бу­дућ­но­сти

Сре­ди­шта
ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА У ЗА­МА­ХУ И ТО­КОМ 2020.
Све бо­ље и бо­га­ти­је
На­кон ве­ли­ких ин­фра­струк­тур­них ула­га­ња у ми­ну­лим го­ди­на­ма, Ба­ња се са­да усред­сре­ђу­је на раз­ви­ја­ње ту­ри­стич­ких са­др­жа­ја. То ће ди­рект­но ути­ца­ти на да­ље по­ве­ћа­ва­ње по­се­те и бро­ја но­ће­ња. Ту­ри­стич­ко уна­пре­ђе­ње пла­ни­не Гоч, за­о­кру­же­ње спорт­ске ин­фра­струк­ту­ре, па­но­рам­ска гон­до­ла, про­ши­ри­ва­ње ше­тач­ке зо­не, аква парк, ја­ча­ње по­сто­је­ћих и по­кре­та­ње но­вих ма­ни­фе­ста­ци­ја – са­мо су не­ке од пла­ни­ра­них ства­ри

Ко­ра­ци
ВЕ­ЛИ­КИ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НИ ЛО­ГИ­СТИЧ­КИ ЦЕН­ТАР У ЗО­НИ „РУМ­СКА ПЕ­ТЉА”
Осло­нац на но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма
Хо­ланд­ско-ма­ке­дон­ска ком­па­ни­ја „Гре­сто” ба­ви се про­мо­ци­јом са­вре­ме­них по­љо­при­вред­них си­сте­ма, из­град­њом ста­кле­ни­ка, упо­тре­бом нај­но­ви­јих ђу­бри­ва и тех­но­ло­ги­ја. Има­ће ов­де и цен­тар за обу­ку срп­ских по­љо­при­вред­ни­ка. По­ред ква­ли­те­та, ва­жно је има­ти про­из­вод кад га ма­ло ко има. Та­да су ис­пла­ти­вост и за­ра­да нај­ве­ћи. Вред­ност ин­ве­сти­ци­је је два ми­ли­о­на евра

Текст и фо­то: Ми­ле Ва­ја­гић

Се­ме
ИН­СТИ­ТУТ ЗА РА­ТАР­СТВО И ПО­ВР­ТАР­СТВО У НО­ВОМ СА­ДУ, УСТА­НО­ВА ОД НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ ЗНА­ЧА­ЈА
У свет­ском вр­ху
Чи­та­о­ци „На­ци­о­нал­не ре­ви­је” мо­гли су се уве­ри­ти ко­ли­ко је ми­ну­ла го­ди­на би­ла успе­шна за овај Ин­сти­тут. У 2020. ње­го­ва до­ма­ћа и ме­ђу­на­род­на по­зи­ци­ја би­ће до­дат­но учвр­шће­на. Ве­ли­ка ула­га­ња у вр­хун­ску на­у­ку и ње­ну при­ме­ну, у но­ве тех­но­ло­ги­је и нај­бо­ље мла­де на­уч­не ка­дро­ве, у пр­о­ши­ре­ње сор­ти­мен­та и при­бли­жа­ва­ње не­по­сред­ним по­љо­при­вред­ним пр­о­из­во­ђа­чи­ма

Здра­вље
НА­СТА­ВЉА­ЈУ СЕ ПО­ГОД­НО­СТИ У „МЕР­КУ­РУ” ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ
Зим­ске бла­го­да­ти
Зна­чај­ни по­пу­сти на по­себ­но при­ла­го­ђе­не про­гра­ме „Жи­ве­ти са ди­ја­бе­те­сом”, „По­крет без бо­ла”, „Га­стро па­кет”, „За сва­ки џеп”, „Од­мор за ду­шу и те­ло”. За ле­че­ње, окре­пље­ње, од­мор. За де­цу и од­ра­сле, мла­де и ста­ре, по­је­дин­це и по­ро­ди­це

Ве­зе
„ЛА­СТИ­НОМ” ЛИ­НИ­ЈОМ КА ВЕ­ЛИ­КОМ СРП­СКОМ ТУ­РИ­СТИЧ­КОМ ЦЕН­ТРУ
На злат­ној пла­ни­ни
Одав­но се зна­ју „Ла­ста” и Зла­ти­бор. Још од вре­ме­на ка­да је овај углед­ни пре­во­зник сво­ју тра­су ка При­мор­ју пре­ме­стио ту­да. И са­да је „Ла­ста” та­мо сва­ко­га да­на, и ле­ти и зи­ми. Вози кроз пре­ле­пе пре­де­ле до ср­ца пла­ни­не. А „Ла­сти­на” ту­ри­стич­ка аген­ци­ја ор­га­ни­зо­ва­ће вам та­мо од­мор баш у скла­ду са ва­шим по­тре­ба­ма

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75
Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72
Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију