Србија - национална ревија, број 75
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 75

 

РЕЧ ПРЕ

„Чедо моје слатко, речи моје пази. Сачувај их у свом срцу... јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне. Очи твоје право да гледају и веђе твоје да мигом показују оно што је праведно. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а развраћени су они који иду с лева... Хођење твоје у миру да буде... Не мешај се са безумнима. Заишти премудрости, да поживиш.”
Тако је пре осам векова говорио Стефан Немања синовима својим и властели, одступајући са престола. Забележио је Сава, син му и отац. Неки то чују и данас, неки неће никад. Пазимо.
<

ГАЛЕРИЈА
У Херцеговини, на Требишњици (Фото: Александар Радош)
Голубац, „Камелот на Дунаву” (Фото: Ивана Стојановић Шешлак)
„Карневал бродова” у Београду 2016. (Фото: Туристичка организација Београда)
Српско ратничко гробље у Маутхаузену (Фото: Павле Марјановић)
Москва: „У срцу словенског царства” (Фото: Весна Капор)
Штанд Србије на Сајму књига у Пекингу 2019. (Фото: Привредна комора Србије)
Кур-салон у Бањи Ковиљачи (Фото: Небојша Петровић)
Српски златни ватерполисти (Фото: Архива Ватерполо савеза Србије)
На Тари (Фото: Зоран Милутиновић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Пролог
УЗ 800. ГОДИШЊИЦУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Вековање

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
МИТСКА ЗЕМЉА У ОБЈЕКТИВУ И ОКУ АЛЕКСАНДРА РАДОША
Херцеговина

Бедеми
ГОЛУБАЧКА ТВРЂАВА, НОВО СРЕДИШТЕ КУЛТУРЕ И СЕЋАЊА
Камелот на Дунаву
Све је овде близу. Вода и небо, исток и запад, Рам и Тумане, Румунија и мач краља Драгутина. Само немојте долазити понедељком, јер онда ништа није близу, чак ни портир. Кад иза једне велике речне окуке искрсне пред путником, ова тврђава голубова и ратника делује бајколико, средњовековно. Ако журите, немојте застајкивати. Ако застанете, чућете неке од најлепших виолинских концерата у Србији. Пред вама ће проминути Свети Деспот и Завиша Црни, видећете леђа Жигмунду Луксембуршком и Мехмеду Другом. Знаћете да је обнова важних средњовековних здања пун погодак. Пут којим треба наставити

Текст и фото: Ивана Стојановић Шешлак

У кадру
ПАНЧЕВО, ЈЕДАН ОД НАЈФИЛМСКИЈИХ СРПСКИХ ГРАДОВА
Маратонци филмских успомена
У овом граду и његовој околини, на његовим улицама и трговима, у кафанама, на кеју, на старој железничкој станици, у пивари, музеју, гимназији, настали су неки од најчувенијих српских и иностраних филмова, сцене којима се стално враћамо. „Скупљачи перја”, „Ко то тамо пева”, „Маратонци трче почасни круг”, „Балкан експрес”, „Сирома сам ал сам бесан”, „Шешир професора Косте Вујића”, „Мама Лучија”... Чува ли Панчево те трагове и сећања на своје незаборавне улоге?

Пише: Милош Лазић
Фото: Жељко Синобад

Објектив
НА ТАРИ, СТАЗАМА МРКОГ МЕДВЕДА
У посети господару шуме
Тамо, на тој красној планини, има их можда и највише у Србији. Настањен је и на Голији, Јадовнику, Старој планини. Повучен је, избегава сусрете са људима. Тешко га је видети, још теже фотографисати. Често бива и опасно. Рецимо кад медвед изненади човека или човек медведа. Или се сретну док мечка води младунце. Све то искусили су наши сарадници током посвећеничких и пустоловних трагања на Тари. Несебични као природа, поделили су то са нама

Пише: Виолета Милутиновић
Фото: Зоран Милутиновић

Бележница
У МОСКВИ, ПОВОДОМ САЈМА КЊИГА, А САСВИМ ДРУКЧИЈИМ СТОПАМА
Као да је све било сан
Небо над Москвом слаже се са речју бескрај. Све је у Москви у сталном покрету, а опет као да газите у тишини, у далеким временима, у духовним висинама. Москву је немогуће самерити, описати. Блиста где год да смо завирили, права красавица. Архитектура и дух империје. Ту су шетали и дисали највећи писци света, њихови ликови и читаоци, уплетени у мрежу вечности кроз коју и сам пролазиш. Ту имам осећај да сам код куће, велика радост ме плави. Зналци кажу: северњаци су то, мало су суздржани, али кад су Срби у питању не. Са Србима некако омекшају, рођачки

Пише: Весна Капор

Спомен
СРПСКА РАТНИЧКА ГРОБЉА У АУСТРИЈИ
За достојније сећање
Процењује се да је на простору данашње Аустрије скончало око 25.000 ратника и интернираца из тадашње Србије, као и неколико хиљада Срба са простора Аустроугарске. Сахрањивани су у појединачне и масовне гробнице, данас обележене или не. Има их у Маутхаузену, Ашаху, Болдогасоњу, Нежидеру, Бечу, Брукнојдорфу, Шапроњеку... О њима и данас брине „Црни крст”, уз помоћ српске цркве, државе и дијаспоре. Али многе гробнице и гробови, нарочито на мањим гробљима, препуштени су безимености, корову и забораву

Пише: Ненад Лајбеншпергер

Нити
ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ СРЕДЊОВЕКОВНЕ МУЗИКЕ У ПРИЗРЕНУ
Под окриљем Светог Спаса
У атријуму старе цркве, изнад града који је био срце Српског Царства, високи дух средњег века огласио се музиком. Захваљујући Друштву пријатеља манастира Свети Арханђели, Дому културе из Грачанице и Фондацији „Свети Арханђели”, извођачи и публика стигли су из свих српских крајева и из иностранства. И овога пута показало се: чекајући друге видове повратка, култура је добар начин да Срби буду присутни у својој светој земљи. Да сачувају ватру у овој дубокој ноћи

Пише: Гордана Симеуновић

Окупљања
УЗ ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋИ
Перо које пише филм
За четрдесет две године, у такмичарској конкуренцији приказано је 426 филмова, уз велики број њих у пратећим програмима. Одржани су бројни стручни симпозијуми, школе и радионице. То је важан део историје српске и југословенске кинематографије. Ове године награде су припале сценаристима филмова „Ајвар”, „Јужни ветар” и „Делиријум тременс”

Одлазак
ДОБРИЦА ЕРИЋ (1936–2019), ПЕСНИК ИЗ ДАМАРА СРБИЈЕ
Добрица – чобанска торбица
Син Груже, „плавих шума и ливада”, високо је уздигао своју лирску филозофију земље и неба. Метафору сунцокрета. Свет ратара и ратника, срицање жене, чудо рађања, похвалу животу, мелем доброте. Највећи задатак човека под звездама: да воли. И, кроз све, уздигао је своју Србију, мајчицу. Он, високи дечак, старац с ореолом од лептирова и свитаца. Није завичај родио њега, него обрнуто. На карти „Мој завичај” није уцртао сеоско гробље у Доњој Црнући. Сада је његов споменик на том гробљу важно место на књижевној мапи Србије

Пише: Драган Лакићевић

Победник
НИКОЛА ЈАКШИЋ, БУДУЋНОСТ СРПСКОГ ВАТЕРПОЛА
На духовним темељима
Победа је, пре свега, стање духа и питање карактера. Плод вертикале вредности. Постоји та енергија међу нама, и на борилишту и на трибинама, и спортисти то осећају, нарочито када играју у својој земљи. Ради се о препознавању. Људи осећају колико дубоко и искрено желимо да се боримо за заједничку ствар, да донесемо радост. Нема ту обмане. То постоји или не постоји. Највиши ниво успеха нису медаље, него да те твој народ препозна као свог шампиона

Пише: Дејан Булајић

Лидери
ПРИМ. ДР АЛЕКСАНДАР ЈОКИЋ, ПРВИ ЧОВЕК СПЕЦИЈАЛНЕ БОЛНИЦЕ „БАЊА КОВИЉАЧА”
Благотворност под Гучевом
Балнеоклиматолошки стручњаци у свету знају да су природни потенцијали и лековитост Ковиљаче изузетни. Није случајно што кроз овдашњу специјалну установу прође 22 хиљаде људи годишње, уз 150 хиљада ноћења. О њима брине тим од преко 50 лекара из готово свих области медицине. То је први званично акредитовани рехабилитациони центар у Србији. Већ три године заредом носи епитет бренд лидера југоисточне Европе у здравственом и велнес туризму

Водич
БОРКОВАЦ, ИЗЛЕТИШТЕ НА РУБУ ГРАДА
Румски бисер
Опевао га је још почетком XIX века велики Румљанин Атанасије Стојковић, српски писац и научник, ректор Харковског универзитета и руски академик, аутор прве српске књиге из физике и првог романа. Борковац данас има језеро и олимпијски базен, спортски центар, трим-стазу, извор и шуму, места за предах и роштиљање... Учини вам се да Румљани баш претерују хвалећи своје излетиште, све док једном не одете тамо. А онда вам се све каже само

Пише: Миле Вајагић

Догађај
БЕОГРАДСКИ КАРНЕВАЛ БРОДОВА, ПЕТНАЕСТ ПУТ
Светковина на реци
Дефиле украшених пловила, много песме и игре, креативних радионица, театарских бравура, карневалска атмосфера, целовечерњи концерт, необични ватромет... Београђани су опет дошли на своје реке, а у свет отишла једна од најпривлачнијих слика Београда

Примери
СТРУЧЊАЦИ „МЕРКУРА” ПОСЕТИЛИ ЕГИПАТ
По врњачкој формули
Уколико се оствари сарадња Врњчана и холдинга „Миср Италија”, „Меркуров” тим би направио студију за отварање медицинског и велнес центра на Црвеном мору, испитао лековита својства тамошњих минералних вода, дефинисао медицинске третмане и пакете, обучио Египћане за организацију медицинске службе. Размотрене су и могућности за довођење египатских туриста у Врњачку Бању

Семе
ЈЕСЕЊИ „ДАН ПОЉА” ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО ИЗ НОВОГ САДА
За сигурну жетву
Уређени штандови одељења и лабораторија, покрај огледних поља соје, кукуруза и сунцокрета. Стручњаци заинтересованима дају информације и савете о врхунским институтским сортама и хибридима, о одабиру и гајењу. Око две хиљаде домаћих и иностраних гостију окупило се на Римским шанчевима, међу њима и високи представници државе, науке, струке, пословни партнери, пољопривредни произвођачи. Институт за ратарство и повртарство показао је, и овога пута, зашто је проглашен установом од националног значаја

Везе
САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ „ЛАСТА”, ЈЕДАН ОД ВОДЕЋИХ СРПСКИХ БРЕНДОВА
У добром јату
Баштини традицију дугу седамдесет две године. Има 820 аутобуса и њима, на више од 500 линија, обави 5.180 полазака свакога дана. Њени аутобуси годишње пређу око 50 милиона километара и превезу око 60 милиона путника. Чланица је европске асоцијације аутобуских превозника „Eurolines” и има продајна места у дванаест европских држава. Стизала је до Кавказа, Сирије, Грузије, Тенерифа, Португалије, Петрограда, Валаамских острва


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - Број 75
Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72
Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију