Србија - национална ревија, број 74
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 74

 

РЕЧ ПРЕ

„Грех је, пријатељу, што остајеш индивидуално ја и што си неспособан да се у магичној метаморфози путовања претвориш у море, сунце, вино, ветар... Покушај не да живиш свет у своје име, него да у име света живиш себе.” Да ли смо сувише потонули и потамнели да бисмо истински разумели ове хиперионске реченице Беле Хамваша? Иза нас је пролеће којег скоро да није ни било, испред нас лето пуно сенки и претњи. Умемо ли још увек, упркос свему, да будемо светли, лаки и нежни да бисмо се радовали трешњама у завичају, да бисмо се поклонили чуду живота? Ово што овде видите је путоказ. <

ГАЛЕРИЈА
Задужбина Влајка Каленића у Београду (Фото: Жељко Синобад)
Руски светогорски манастир Свети Пантелејмон (Фото: Мишо Вујовић)
Милан Коњовић: „Шокачка симфонија”, 1954.
Видра (Фото: Зоран Милутиновић)
Врњачки цветни круг (Фото: Архива „Меркура”)
Парк природе „Јегричка”, јужна Бачка (Фото: Миодраг Грубачки)
Смарагд са Урала, Збирка минерала Рударско-геолошког факултета у Београду (Фото: Јосип Шарић)
Аурипигмент из Грузије, Збирка минерала Рударско-геолошког факултета у Београду (Фото: Јосип Шарић)
Калцит и пирит из Трепче, Србија, Збирка минерала Рударско-геолошког факултета у Београду (Фото: Јосип Шарић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Пролог
ДА ЛИ СУ СЛОВЕНИ ЗАИСТА ПИСМЕНИ?
Бити што јеси

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
КИШНО ПРОЛЕЋЕ СА МИЛАНОМ КОЊОВИЋЕМ
Занос и елементи

Благо
ЗБИРКА МИНЕРАЛА И СТЕНА РУДАРСКО-ГЕОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА, ВЕЛИКА НАУЧНА И КУЛТУРНА ВРЕДНОСТ
Сан љубитеља камена
Све је почело у првој половини XIX века, захваљујући пријатељству једног промућурног кнеза и једног племенитог рударског инжењера. Тада донета вредна колекција прерасла је у велико научно и културно наслеђе, трудом многих великана и генерација, као и даровима са скоро свих континената. Збирка данас садржи око 10.000 вредних примерака минерала и стена. Посета Збирци је налик на занимљиво и надахњујуће путовање које не би требало пропустити

Текст: Алена Здравковић, Кристина Шарић

Ток
ПЛОВИДБА ЈЕГРИЧКОМ, НЕКАДА НАЈДУЖОМ РЕКОМ КОЈА ИЗВИРЕ И УВИРЕ У ВОЈВОДИНИ
С воденим жигом
Та некадашња река у јужној Бачкој, дугачка 65 километара, сада је нарочит еколошки систем повезаних мањих језера и бара кроз које вода отиче ка Тиси. Дужина слива је око 100, ширина нешто више од 14 километара. Протиче кроз општине Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ. Од 1997. на листи је међународно значајних ботаничких подручја и станишта птица. Ту су и излетишта, језера, риболовачки ревир, катамаран... И све лепо и чисто, што видре најбоље знају

Текст и фото: Миодраг Грубачки

Објектив
У ПОТРАЗИ ЗА СВЕ РЕЂИМ СТАНОВНИКОМ НАШИХ КРАЈЕВА
О видрама и чистоти
Из породице је куна и одлично се сналази у води, под водом, крај воде. Симбол је бистрине, вештине, слободе. Није је лако срести, приближити се, камоли фотографисати је. Нашим сарадницима исплатили су се упорност, посвећеност и дослух са природом. Пред нама је њихов мали дневник сусрета са видром, забележен пером и фотоапаратом

Пише: Виолета Милутиновић
Фото: Зоран Милутиновић

Ходочашћа
СВЕТОЈ ГОРИ У ПОХОДЕ
Под скутима Богородице
Геронда Никола, црквењак саборне цркве Достојно јест у Кареји, провео нас је стазама овог јединственог места. Посетили смо Ксиропотам, Пантелејмон, Ватопед, Пантократор, Ивирон... На крају нас је благословио и испратио старац Никодим, смерни чувар најмолитвенијег српског кутка Поснице Светог Саве

Текст и фото: Мишо Вујовић

Примери
ВЛАЈКО КАЛЕНИЋ, СТАРА СРПСКА СОРТА, ЗАДУЖБИНАР УПАМЋЕН ПО СКРОМНОСТИ И ПЛЕМЕНИТОСТИ
Обућар коме нисмо ни до ђона
Стицао је великим трудом, паметним улагањем и стрпљењем. На својој, а не на туђој муци. Све што је стекао, а стекао је пуно, завештао је Београдском универзитету у просветне сврхе. Његов задужбинарски фонд помагао је Трговачку академију, основну школу на Палилули, сиромашне студенте Економског факултета. Рад је обновио 1995. По Влајку Каленићу се данас зове пијаца направљена на његовој земљи, кафана и улица на Врачару. Из његовог гроба расте дивљи бршљан, симбол верности и вечног живота

Пише: Гордана Симеуновић

Мостови
САЈАМ КЊИГА У ЛАЈПЦИГУ: ДЕО НЕМАЧКЕ ИСТОРИЈЕ И ЧЕСТИЦА СРБИЈЕ У ЊОЈ
Саксонска култура отворености
Липар, Липовац, Липница. „Насеље у којем расту липе”. Према лужичкосрпском корену његовог имена, то значи Лајпциг. Сајмови се у њему одржавају од XV века. Од тада постоји и универзитет. Одатле су Лајбниц и Вагнер, ту су студирали Гете и Ниче, ту је у XVII веку штампан први дневни лист на свету. Ту су нека од својих најважнијих дела објавили Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Сима Милутиновић. Докторирали Брана Петронијевић, Александар Белић, Веселин Чајкановић... Музику студирали Мокрањац и Христић... Настављајући светлу традицију, Србија се и ове године успешно представила на Лајпцишком сајму књига

Пише: Младен Весковић

Подсетник
„ПОЛИТИКА ЗА ДЕЦУ”, НЕКАД И САД
Ризница нежности, радости и мудрости
Овај изузетни подлистак за најмлађе читаоце у најстаријем српском живом дневном листу излази скоро деведесет година. Он је антологија, сваштара, песмарица, енциклопедија, забавник. Ту пишу, цртају и уређују велики мајстори. Њихова рука осећа се у свему што нам деценијама доноси ова златна школа племенитости, знања и игре. Од 2009. подлистак је преполовљен. Пошто се у новинама најбоље види дух доба, остаје питање: шта се то заправо преполовило у нама?

Пише: Драган Лакићевић

Мета
ДАМИР МИКЕЦ, СРПСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ У СТРЕЉАШТВУ
Чекајући Олимпијаду
У Токију догодине покушаће да оствари можда и једину досад неостварену жељу: олимпијску медаљу. Спорт му је, каже, помогао да отвори пут пред собом и сазри као личност. Доживљава га као савремено витештво, којем су дорасли само најбољи. Упркос негативностима, од допинга до протекције, верује да је и данашњи спорт у основи поштен. Највише домете нико не може да постигне „преко везе”. Радује се што су терени у Србији поново пуни деце. И он сам ће, и после такмичарске каријере, остати у спорту

Пише: Дејан Булајић

Престоница
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА НАСТАВЉА ПОЈАЧАНЕ ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ У СВЕТУ
Град у жижи
Овог пролећа врло успешна представљања одржана у Солуну, Атини, Лариси, Стокхолму, Москви, Пекингу Дубаију... Следе Беч, Будимпешта, Санкт Петербург, Софија, Љубљана... Резултати тог великог и промишљеног труда очитују се у даљем расту броја иностраних гостију, као и броја њихових ноћења (дужине остајања) у Београду

Водич
ТУРИСТИЧКИ РАЗВОЈ ГОЧА ПРОШИРУЈЕ ПОНУДУ ВРЊАЧКОГ КРАЈА
Планина великих могућности
Ова лепа гора у централној Србији, део севернокопаоничког венца, благотворна је као и бања над којом се надвија. Њене шуме, воде, биље, видиковци, села, скијашке и пешачке стазе – доказано је – помажу организму да се сам обнавља и успоставља изгубљене равнотеже. Кад се томе дода озбиљна инфраструктура, у коју се сада много улаже, све постаје још доступније и привлачније

Пише: Виолета Костић

Подухвати
НАСТАВАК ИНФРАСТРУКТУРНОГ УРЕЂЕЊА РУМЕ
Нови развојни пројекти
После прошлогодишњег уређења градског језгра, ове године уређују се периферија, мреже саобраћајница на прилазима граду, велики пружни прелаз, улице 15. мај, 15. август, Сремска, Милоша Црњанског... Привредни опоравак ове сремске вароши прате и урбанистички развој, тржиште некретнина, стамбена изградња. За кратко време запослено је више хиљада људи. Рума постаје привлачна и за људе из ширег окружења, нарочито за младе

Здравље
„МЕРКУР”: КОМФОР, ЗАБАВА И ПУНИ ЕФЕКТИ БОРАВКА У БАЊИ
У сусрет лету
Уз прави одмор, уклањање нагомиланог стреса, добру забаву, тим од четрдесет лекара различитих специјалности помоћи ће вам да заиста унапредите своје здравље, изглед и начин живота. Висока знања и ненадмашна лековитост природе, здружени, најбољи су ослонац за то

Семе
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ
Ослонац држави и корисницима
У наредној години ова установа од националног значаја биће домаћин два планетарна научна скупа: Светске конференције о сунцокрету и Светске конференције о соји (што ће бити први такав скуп о соји одржан у Европи). Поређења ради, то је као да се Србија изборила за организовање Олимпијаде у пољопривреди

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 74Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72
Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију