Србија - национална ревија, број 71
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 71

 

РЕЧ ПРЕ

Многи осећају да се иза кулиса дешава нешто крупно и опасно, али се мало ко, још увек, усуђује да каже шта. Свет гори, иако се неки ледени покров спушта на њега. Неки узнемирујући и можда кобан поремећај. Све је доведено у питање: и државе, и народи, и међународно право, и клима, и природа, и сам човек, његов живот, смрт, пол... У тој тамној недоречености, углавном забринути, испратили смо 2018. и дочекали ову годину. Својим новим бројем „Национална ревија” указује на поуздане тачке ослонца и светле путоказе. Не познајемо никога коме то није потребно. <

ГАЛЕРИЈА
Рума под снегом („Фотo Стар”)
Сирогојно, на Златибору (Фото: Светлана Дингарац)
На шеталишту (Фото: Драган Боснић)
Милена Рашић, најбоља блокерка на свету (Фото: Архива МР)
Фреска Вазнесења, Храм Силаска Светог Духа на апостоле, Рума, рад Уроша Предића (Фото: Драган Боснић)
Код цркве Илијинице, изнад Боке (Фото: Архива Светлане Луганске)
Кућа на Павловачком језеру (Фото: Драган Боснић)
Базен у „Меркуру”, Врњачка Бања (Фото: „Меркур”)
Појило на Тамишу код Томашевца (Фото: Миодраг Грубачки)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
ПО­СЛЕД­ЊИ ДА­НИ, БЕЗ ОД­БРА­НЕ
Пад фа­у­стов­ске Евро­пе

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
МО­НО­ГРА­ФИ­ЈА О РУ­МИ У ПРО­ДУК­ЦИ­ЈИ „ПРИН­ЦИП ПРЕ­СА”
У Сре­му ки­ће­ном

На­сле­ђе
ПО­ВО­ДОМ КЊИ­ГЕ „ПО­СЛЕД­ЊИ ЧУ­ВА­РИ ЗЛА­ТИ­БОР­СКЕ БА­ШТИ­НЕ” ДРА­ГИ­ШЕ МИ­ЛО­СА­ВЉЕ­ВИ­ЋА
Му­дрост пре­да­ка и пла­ни­не
Ку­ћа и чо­век гра­де се ме­ђу­соб­но. По сво­јој ме­ри. Ка­кав чо­век, та­ква и ку­ћа. А при­ча о Зла­ти­бор­ци­ма и њи­хо­вом гра­ди­тељ­ству по­себ­на је на мно­го на­чи­на. Сво­је ви­ше­го­ди­шње те­рен­ско ис­тра­жи­ва­ње ужич­ки исто­ри­чар умет­но­сти пре­то­чио је у књи­гу ко­јом ће са­чу­ва­ти ва­жне тра­го­ве из вре­ме­на ка­да смо жи­ве­ли мно­го бли­же при­ро­ди, зе­мљи и не­бу, и се­би са­ми­ма

Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

Од­ре­ди­шта
ТО­МА­ШЕ­ВАЦ НА ТА­МИ­ШУ, СЕ­ЛО БА­НАТ­СКИХ ГРА­НИ­ЧА­РА И ЈЕД­НЕ НЕО­БИЧ­НЕ ИГРЕ
Ду­га пло­вид­ба рав­ни­цом
Ово се­ло у обла­сти Вој­не гра­ни­це на­се­ли­ли су у XVI­II ве­ку Ср­би са Ти­се и Мо­ри­ша. По­сле су ра­то­ва­ли про­тив Ту­ра­ка, Пру­са, Фран­цу­за. Чу­ве­на је бит­ка из 1788. ка­да је ка­пе­тан Ђор­ђе Ра­ди­во­је­вић бра­нио се­ло од Ту­ра­ка. У То­ма­шев­цу се одр­жа­ва и Свет­ско пр­вен­ство у ба­нат­ским шо­ра­ма, ста­рој чо­бан­ској игри слич­ној беј­збо­лу. Чак се при­по­ве­да да је ову игру Ми­ха­ји­ло Пу­пин пре­нео у Аме­ри­ку, те да је глав­ни аме­рич­ки спо­рт пре­пи­сан са Та­ми­ша

Текст и фо­то: Ми­о­драг Гру­бач­ки

Остр­ва
ВЕ­ЉА МИ­ХАЈ­ЛО­ВИЋ И ЊЕ­ГО­ВА ЖИ­ВОТ­НА ПРИ­ЧА, „ТА­МО ДА­ЛЕ­КО”
Ко­ра­ци­ма ус­прав­ног чо­ве­ка
Сти­гао на Крф 1993. као го­ло­бра­ди мла­дић, овај ви­спре­ни Фо­чак сна­ла­зио се не­ве­ро­ват­ном бр­зи­ном. Во­ђен ин­ту­и­ци­јом и бла­го­сло­вом све­тог Спи­ри­до­на. Ка­же да је не­во­ља нај­ве­ћи по­кре­тач чо­ве­ка. Грч­ки је на­у­чио пи­шу­ћи до­став­ни­це за сла­до­лед. У са­мо­стал­ни би­знис се оти­снуо ка­фа­ном „Та­мо да­ле­ко”, а да­нас аген­ци­ја под тим име­ном ор­га­ни­зу­је 50.000 но­ће­ња по се­зо­ни. Ње­го­ва реч на Кр­фу вре­ди ви­ше од уго­во­ра и бан­кар­ских га­ран­ци­ја. „Бо­ље да ти стра­да нов­ча­ник не­го образ”, ка­же. „Све је већ на­пи­са­но, али ми рет­ко чи­та­мо зна­ке ко­је нам Све­ви­шњи ша­ље

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

Спо­ме­ни­ца
СТО ГО­ДИ­НА ПО­СЛЕ ВЕ­ЛИ­КОГ РА­ТА
За­вет­на иде­ја Отаџ­би­не
За­о­кру­жу­ју­ћи го­ди­ну у ко­јој смо обе­ле­жи­ли ве­ли­ки ју­би­леј, и кла­ња­ју­ћи се се­ни­ма сво­јих бе­смрт­них пре­да­ка ко­ји су хе­рој­ски из­вр­ши­ли сво­ју осло­бо­ди­лач­ку ду­жност, из­но­си­мо пред чи­та­о­ца ре­чи књи­жев­ни­ка Ан­то­ни­ја Ђу­ри­ћа за­бе­ле­же­не са­мо де­сет го­ди­на ра­ни­је, на 90. го­ди­шњи­цу од окон­ча­ња истог тог Ве­ли­ког ра­та. Из тих ре­чи, данас можда наивних, ја­сно се ви­ди ко­ли­ка је срп­ска че­жња за истин­ском „европ­ском Евро­пом”, оном Евро­пом ко­ја и ов­де про­го­ва­ра у при­ло­же­ним ста­рим ци­та­ти­ма. А чи­ја је Евро­па она ко­ја је исту ову го­ди­шњи­цу обе­ле­жи­ла 11. но­вем­бра у Па­ри­зу, рас­по­ре­ђу­ју­ћи Ср­би­ју у со­бу за по­слу­гу, а нар­ко-тр­гов­це на све­ча­ну три­би­ну? И ку­да уоп­ште во­ди овај друм?

Пи­ше: Ан­то­ни­је Ђу­рић

Кри­ла
ТА­ДИ­ЈА СОН­ДЕР­МА­ЈЕР (1892–1967), СРП­СКИ РАТ­НИ ПИ­ЛОТ И ЈЕ­ДАН ОД УТЕ­МЕ­ЉИ­ВА­ЧА ЦИ­ВИЛ­НОГ ВА­ЗДУ­ХО­ПЛОВ­СТВА
Чо­век ко­ји је умео да ле­ти
Да је пр­зни­ча­ви пе­сник Ми­лош Цр­њан­ски по­го­дио у дво­бо­ју под Вр­шач­ким бре­гом, тог 26. ју­на 1926, ко зна ка­ко би се ства­ри од­ви­ја­ле. Ова­ко, Та­ди­ју Сон­дер­ма­је­ра пам­ти­мо пре све­га као рат­ног пи­ло­та-хе­ро­ја на Со­лун­ском и Фран­цу­ском фрон­ту, пр­вог шко­ло­ва­ног ва­зду­хо­плов­ног ин­же­ње­ра, осни­ва­ча „Аеро­клу­ба” и „Аеро­пу­та” (пре­те­че ЈАТ-а и „Ер Ср­би­је”). За­јед­но са по­руч­ни­ком Ле­о­ни­дом Бај­да­ком од 20. апри­ла до 2. ма­ја 1927, у че­тр­на­ест ета­па, пре­ле­те­ли су 14.800 ки­ло­ме­та­ра од Париза до Бом­ба­ја. Учи­ни­ли су то чи­та­вих ме­сец да­на пре не­го што је Чарлс Линд­берг пре­ле­тео од Њу­јор­ка до Па­ри­за. На до­че­ку у Бе­о­гра­ду са­че­ка­ло их је ви­ше од 30.000 љу­ди

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Под­сет­ник
ЗНА­МЕ­НИ­ТЕ ЖЕ­НЕ ИЗ РУМ­СКЕ ПРО­ШЛО­СТИ (2)
Она је по­не­ла Сун­це
Ма­ра Бог­да­но­вић, пр­ва же­на шко­ло­ва­ни фо­то­граф код Ср­ба, по­ти­ца­ла је из чу­ве­не рум­ске по­ро­ди­це, из ко­је је и хо­ли­вуд­ски ре­ди­тељ Пи­тер Бог­да­но­вић. Би­ла је уда­та за ва­ја­ра То­му Ро­сан­ди­ћа, а њи­хов ате­ље био је јед­но од кул­тур­них сре­ди­шта оно­вре­ме­ног Бе­о­гра­да. Слав­ка Пе­тро­вић Сре­до­вић би­ла је ва­јар и свет­ски по­зна­ти ме­да­љар, ве­ли­ка при­ја­те­љи­ца Иси­до­ре Се­ку­лић. Нај­ве­ћи број ње­них де­ла да­ро­ван је Га­ле­ри­ји Ма­ти­це срп­ске, а не­ка су и да­нас сим­бол ње­ног род­ног гра­да

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић

Ви­ди­ци
РА­ДО­ВАН БЕ­ЛИ МАР­КО­ВИЋ, ЛИ­ТЕ­РА­ТА ИЗ ПУТ­НИ­КО­ВЕ ЦИ­ГЛА­НЕ, КА­ВА­ЛЕР СТА­РО­ГА ПРЕ­МЕ­РА
Ра­не од ко­јих жи­ви­мо
Бе­ло Ва­ље­во, Лај­ко­вац, Гор­ња и До­ња Пса­ча... ње­го­ве су ра­не, за ко­је, ве­ли, не тра­жи тра­ве ни књи­ге ле­ка­ру­ше. Зна да не­ће умре­ти док су му те ра­не жи­ве. По­треб­ни су нам љу­ди са ви­зи­ја­ма, а не са за­че­пље­ним ви­зи­ри­ма. Са олов­ком или без, ов­де или он­де, у сну или на ја­ви, пи­сац ро­бу­је сво­јој при­чи. Ми­ло­шћу Твор­ца, каже, у Ср­би­ји по­но­сно жи­ви. По­ку­ша­ва да раз­у­ме оне ко­ји од­ла­зе, али баш и не успе­ва. Они су мо­жда у пра­ву, ако је за­и­ста све у нов­цу. А ни­је

Пи­ше: Ве­сна Ка­пор

Жи­вот, ро­ма­ни
СВЕ­ТЛА­НА ЛУ­ГАН­СКА, РУ­СКИ ПИ­САЦ И ПРЕ­ВО­ДИ­ЛАЦ, ЧУ­ВАР ДУ­БО­КИХ ВА­ТРИ
Би­ти мост
Ни­је се­би за­да­ла да бу­де мост из­ме­ђу срп­ске и ру­ске кул­ту­ре, ве­ре. Са­мо је ра­ди­ла оно што ни­је мо­гла да не ра­ди. По­не­кад смо та­кви ка­кви смо за­то што смо са­мо па­туљ­ци на ра­ме­ни­ма ги­ган­та. За њу, као за Ро­за­но­ва, осе­ћај до­мо­ви­не мо­ра би­ти ве­ли­ко то­пло ћу­та­ње. Под­се­ћа нас на ре­чи Алек­сан­дра Тре­ћег: „Ру­си­ја на све­ту не­ма при­ја­те­ље, осим Ср­би­је.” Под­се­ћа на Фло­ров­ског: „Ру­си се спа­са­ва­ју мо­ли­твом, а Ср­би спрем­но­шћу да да­ју жи­вот за ве­ру.” У Евро­пи је план­ски па­ра­ли­сан ме­ха­ни­зам су­прот­ста­вља­ња злу и то пре­ра­ста у са­мо­у­би­ла­штво. Али око нас је мно­го и по­тре­сно див­них при­ме­ра, од ко­јих и за ко­је се мо­же жи­ве­ти. Суд­би­на све­та ре­ша­ва се у ср­цу сва­ко­га од нас

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

По­бед­ник
ОД­БОЈ­КА­ШИ­ЦА МИ­ЛЕ­НА РА­ШИЋ, ЕВРОП­СКИ И СВЕТ­СКИ ШАМ­ПИ­ОН, НАЈ­БО­ЉА БЛО­КЕР­КА НА ПЛА­НЕ­ТИ
Де­вој­ка од зла­та
Ро­ђе­на је у При­шти­ни, све до кра­ја 1999. жи­ве­ла у Оби­ли­ћу. Све­ту срп­ску зе­мљу ко­сов­ско-ме­то­хиј­ску за­у­век но­си у свом ср­цу, на пу­ту из ње ка њој. Од­бој­ку по­че­ла да игра у Аран­ђе­лов­цу, на­ста­ви­ла у Пан­че­ву, Ка­ну, на Бос­фо­ру. У свим так­ми­че­њи­ма на ко­ји­ма је на­сту­па­ла, у го­ди­ни за на­ма, би­ла је на по­бед­нич­ком по­сто­љу и злат­на. Обра­зо­ва­на, вас­пи­та­на, рат­нич­ког ду­ха и ети­ке, она се и да­нас чвр­сто др­жи вред­но­сти ко­је је по­не­ла из род­ног до­ма

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Су­сре­ти
ОЛИМ­ПИ­ЈА­ДА СПОР­ТА, ЗДРА­ВЉА И КУЛ­ТУ­РЕ ТРЕ­ЋЕГ ДО­БА У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ
По­бе­ди се­бе, дру­ге ћеш ла­ко
Не до­пу­сти­ти да ма­гле ста­ро­сти пре­кри­ју сјај ве­ли­ког ис­ку­ства. Са­чу­ва­ти бо­дрост ду­ха и те­ла, ле­по­ту и ра­дост по­зних го­ди­на. Зна­ти да ни­си сам и су­ви­шан. Та­ква на­че­ла су ми­ну­ле је­се­ни већ је­да­на­е­сти пут у Вр­њач­кој Ба­њи оку­пи­ла при­пад­ни­ке пен­зи­о­нер­ских удру­же­ња из це­ле Ср­би­је, на овој је­дин­стве­ној ма­ни­фе­ста­ци­ји ко­ја је зва­нич­но увр­шће­на и у „Европ­ску не­де­љу спор­та”. Сви уче­сни­ци би­ли су по­бед­ни­ци

Ју­би­леј
ПРОФ. ДР БОГ­ДАН КУ­ЗМА­НО­ВИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК УПРАВ­НОГ ОД­БО­РА ИН­СТИ­ТУ­ТА ЗА РА­ТАР­СТВО И ПО­ВР­ТАР­СТВО У НО­ВОМ СА­ДУ
За­гле­да­ни у бу­дућ­ност
У Ин­сти­ту­ту је за­по­сле­но 620 љу­ди, од то­га сто­ти­ну док­то­ра на­у­ка. Ство­ре­но је 1.248 сор­ти и хи­бри­да ра­зних по­љо­при­вред­них биљ­них вр­ста. Те сор­те се­ју се ши­ром све­та, од Ар­ген­ти­не и Ка­на­де, пре­ко Евро­пе, до Ин­ди­је, Ки­не и Ја­па­на. За­хва­љу­ју­ћи та­квим до­стиг­ну­ћи­ма Ин­сти­ту­та, Ср­би­ја је има­ла пре­храм­бе­ну си­гур­ност и у нај­те­жим го­ди­на­ма. „На­ше се­ме ство­ре­но је зна­њем, тру­дом и ре­ше­но­шћу да оп­ста­не­мо на на­шој зе­мљи, ко­ја је за нас ви­ше од об­ра­ди­вог зе­мљи­шта.” Го­ди­не 2018. Ин­сти­тут је и зва­нич­но по­стао уста­но­ва од по­себ­ног на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја

Здра­вље
У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ НИ­ЧЕ „МЕР­КУР ПА­ЛАС”, ЈОШ ЈЕ­ДАН ОБЈЕ­КАТ У СИ­СТЕ­МУ ТА­МО­ШЊЕГ ГЛАВ­НОГ ЗДРАВ­СТВЕ­НОГ И СПА ЦЕН­ТРА
Вре­ме ве­ли­ких ин­ве­сти­ци­ја
Овај обје­кат елит­ног бањ­ског ту­ри­зма пр­ве го­сте при­ми­ће 2020. го­ди­не. А „Мер­кур”, на­ста­вља­ју­ћи да оба­ра ре­кор­де, спре­мио је но­ве при­ма­мљи­ве по­ну­де ко­је ва­же до кра­ја мар­та

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију