Србија - национална ревија, број 70
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 70

 

РЕЧ ПРЕ

Може ли песник одустати од себе зато што живи у раздобљу кад је живот срозан, лепота понижена и поезија нема прођу на изопаченом тржишту? Може ли се народ самоукинути зато што би то, у тренутним светским приликама, било по вољи тамним центрима моћи? Може ли човек одустати од своје горње половине зато што је, по јудео-протестантском хороскопу, ова година света у знаку доње половине и високотехнолошке пустиње? Може ли се ишта важно на свету одбранити хроничним бекством, лагањем и пристајањем на све? (...) А од нас: нови број Националне ревије. Седамдесети. <

ГАЛЕРИЈА
Родна кућа Ђуре Јакшића у Српској Црњи (Фото: Миодраг Грубачки)
Саборна црква и Епископски двор на Главном тргу у Темишвару (Фото: Станко Костић)
Спаваћа соба у кући Ђуре Јакшића у Српској Црњи (Фото: Миодраг Грубачки)
Птица у дунавском риту, наспрам Земуна (Фото: Јосип Шарић)
Фреска у српској Цркви Светог Георгија, насеље Фабрика, Темишвар (Фото: Станко Костић)
Иконостас Саборне цркве у Темишвару, XIX век (Фото: Станко Костић)
Са Џонијем Штулићем, пред његов последњи београдски концерт (Фото: Архива Ивана Јовића)
Обележавање шест векова манастира Каменац код Груже (Фото: Архива НР)
Бициклисти у Врњачкој Бањи (Фото: „Меркур”)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ПОСЛЕ ВЕКА ЛУТАЊА
Победа и њене сенке

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ПОВОДОМ НЕДАВНЕ ИЗЛОЖБЕ У КУЛИ НА ГАРДОШУ
Свет преко реке

Путоказ
КРОЗ СРПСКУ ЦРЊУ, О 140. ГОДИШЊИЦИ ОДЛАСКА ЗНАМЕНИТОГ СРПСКОГ СЛИКАРА И ПЕСНИКА
У грбу Ђурине вароши
Живот га није штедео, а ни он живот. Огњена нарав и реч, дубока нежност и чиста слика, имају своју цену. Платио је са смешком, није се ценкао са судбином. Успомена на њега, на његово дело и ране, и данас живи у његовом завичају. На уласку у Српску Црњу пише да је то његова варош. У њој се скоро све, чак и ратарска задруга, по њему зове. Били смо тамо, да бисмо подсетили: ове године цела српска култура требало би да му искаже дужну захвалност

Текст и фото: Миодраг Грубачки

Ходочашћа
ШЕСТ СТОТИНА ГОДИНА МАНАСТИРА КАМЕНАЦ
У светлости векова
На неколико километара од Груже, код села Честин, ова светиња и данас сведочи о великим и славним деспотским временима, том чудном узлету пред коначно згаснуће српског златног средњовековља. Од средине XV века више пута је пострадавао и обнављан. Данашњи изглед манастирског храма, посвећеног Рођењу Пресвете Богородице, потиче из XIX века. Зидно сликарство и иконостас рад су Димитрија Посниковића из 1870. Предање вели да је ова црква подигнута од окрајака материјала овуда превоженог за градњу Каленића. Тако, камен по камен, никао је Каменац. У Гружи и у времену

Текст  фото: Миодраг Радомировић

Бележница
ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ НАЈПОЗНАТИЈЕ СРПСКЕ БОЕМСКЕ ЧЕТВРТИ
Скадарлијски земљопис
Можда је то заиста „најкафанскија улица на свету”, како умеју да тврде њени хроничари и приповедачи. У сваком случају, на двестотинак метара те улице начичкано је, сада, двадесет осам свакојаких кафанских изазова. Међу славним посетиоцима били су и Маргарет Тачер, краљ Хуан Карлос, Џорџ Буш старији. Јосип Броз је ту прославио свој 71. рођендан. (...) Али, Скадарлију су привлачном и чувеном учинили домаћи песници а не страни политичари. Без песника и неодољивог београдског духа, она би задуго остала вододерина и циганмала, а данас постала плен „инвеститора”

Пише: Милош Лазић

Трагови
ПОРОДИЦА ВЕЉКОВИЋ И ЊЕНИ ПЕЧАТИ У ИСТОРИЈИ ВАСКРСЛЕ СРБИЈЕ
Из дубоког корена
Стигли су са Косова у XVII веку, најпре у сокобањску Рујевицу, потом у Параћин, па у Београд. Генерацијама су животе, плодне и стваралачке, посвећивали отаџбини и роду. Имали су докторе са Сорбоне и Хајделберга, професоре универзитета, уставописце, министре, изванредне финансијске стручњаке, добротворе, велике зналце уметности. У дворишту своје породичне куће у Бирчаниновој улици подигли су наменски Павиљон и отворили први приватни музеј на Балкану, са великом колекцијом вредних слика и скулптура. У првим годинама комунизма том благу, као и самој Србији, губи се траг

Пише: Кристина Влаховић

Споменица
НА БРАНИКУ ПАМЋЕЊА: ЖИВОЈИН ТОВАРОВИЋ, ЈЕДАН ОД 1.300 КАПЛАРА
Велике лекције учитеља Жике
Рођен у Букору, подно Цера, другог пута није ни имао него увис. Таква су била времена, таква искушења, такве генерације. Вртлог светског рата повукао га је из учитељске школе на фронт. Тамо је, са осталима, прошао голготу и васкрсао, бивао са обе стране оне линије између живота и смрти, био командир Милунки Савић, Карађорђа носио у срцу а његову звезду на прсима. У представи „Солунци говоре” Живојина игра Тихомир Арсић, а у књизи „Јуриш у поробљену отаџбину” говори он сам

Пише: Гордана Симеуновић

Омаж
ПОВОДОМ „СРПСКЕ ЕПОПЕЈЕ 1914–1918”, ИЗАБРАНИХ ДЕЛА АНТОНИЈА ЂУРИЋА, ИЗДАВАЧКОГ ПОДУХВАТА „ПРИНЦИП ПРЕСА”
Чувар памћења
„Не дам ни сузу да ми откину од памћења и гурну у заборав. Ни бол, ни јаук, ни уздах, ни кап проливене крви, ни писамце крвљу писано. Ни пуцања у чело иза поноћи. Ни копање свога гроба. Ни убијање људи мацолом у чело. Ни оно сурово вешање породиље из чије се утробе помаља дете. Не дам да у заборав оде ни оно мокрење у кандило. Ни они отргнути листићи из Светог писма, опогањени, ни гажење лица Богородице, ни револверски метак у чело Пантократора. Ништа не сме да се заборави”

Пише: Мишо Вујовић

Белези
ТРАГОМ КАПИТАЛНЕ МОНОГРАФИЈЕ „СРПСКЕ СВЕТИЊЕ У РУМУНИЈИ” МАЈСТОРА ФОТОГРАФИЈЕ СТАНКА КОСТИЋА
Баштина у објективу
Застрашујуће је и оптужујуће колико се у широј јавности посткомунистичке Србије мало зна о српском националном и сакралном наслеђу у Румунији. О миленијумском присуству Срба на том простору и великом доприносу тамошњим културно-цивилизацијским дометима. О манастирима Базјаш и Златица из XIII, Кусић и Свети Ђурађ из XV, Бездин из XVI века. О 27 храмова у Темишварском намесништву, 16 у Арадском, 13 у Соколовачком. О Епархијском двору и ризници у Темишвару. О томе зашто је Срба данас тамо, званично, само 18.000... Сада све то имамо пред собом, укоричено. Неко нас је подсетио на страхоте нашег заборава. Оно што нису урадили држава и црква, институције науке и културе, плаћени заштитари, јесте један човек, подвижник. Сам

Пише: Алекса Комет

Перо
ПИСАЦ ЛАБУД ДРАГИЋ, ПЕСНИК СТИХИЈА ПЛАНИНЕ, ИСТОРИЈЕ И ДУШЕ
Тако пише само он
Још као млад схватио је да Бекет и Фокнер станују у магичној стварности нашег света. Долазио је из језичког вулкана Горње Мораче, где су се његови преци, пре неколико столећа, доселили из Гацка у Херцеговини, с бројаницом именâ и легенди, ратничке душе и филозофије памћења. Истраживао је модерност, апсурд, иронију, игре књижевним поступцима. Што су с напором постизале и звезде српске прозе оног доба, њему је успевало с неком многозначном лакоћом. Изгледа да га је баш зато чекао много стрмији и сеновитији пут. На право и заслужено место неопозиво стиже кроз „Коло” Српске књижевне задруге, године 2016. Спада међу ретке писце чију ћете реченицу увек познати

Пише: Драган Лакићевић

Живот, романи
ИВАН ЈОВИЋ, РЕДИТЕЉ И ПИСАЦ, О ЖИВОТУ, УМЕТНОСТИ И ВАЖНОСТИ ОСЕЋАЈА ДА НИСИ САМ
Неисцрпна магичност реализма
Лако је бити генијалан, тешко је бити нормалан. Его нас чини неповратно глупим и краде све наше таленте. Савремени човек је ждерач. Прождрао је Бога, па сопствену духовну супстанцу, а сада ждере природу око себе. Наш велики проблем је непознавање сопствене културе и драгоцених одговора које нам она нуди. Стога не умемо да свету понудимо своју посебност; нисмо занимљиви зато што не изненађујемо. Православље нас учи да децу васпитавамо примером, својим укупним животом, а не држањем лекција. Са становишта духовне вертикале, Косово је превелико да би се могло прескочити или угурати у ексел табелу бриселске политике. Са становишта стварносне друштвене хоризонтале, Косово је једна ојађена територија на којој су обесправљени сви осим колонијалних господара и њихових послушника

Пише: Бранислав Матић

Арена
АЊА ЦРЕВАР, НАЈТАЛЕНТОВАНИЈА СРПСКА ПЛИВАЧИЦА
Најава једне шампионске биографије
Још као јуниорка ова млада Панчевка обарала је сениорске рекорде. Већ на почетку схватила је да од себе не сме тражити мало. Спознала ко је на таквом путу може истински пратити. Цена успињања на врх није мала, но она је спокојно плаћа, свакога дана. Види слабости спортског система, импровизацију и рупе, кратковиде себичности, осећа жал због тога и упозорава на дугорочне последице, али у томе не тражи изговор. Зна да су победе њена судбина. На отварању Олимпијаде младих у Буенос Аиресу управо она носиће српску заставу. И та застава носиће њу

Пише: Дејан Булајић

Подсетник
ЗНАМЕНИТЕ ЖЕНЕ ИЗ РУМСКЕ ПРОШЛОСТИ (1)
Узвишеност родољубља
Као развијена привредна и трговачка варош, са оснаженим грађанским слојем, Рума је још крајем XIX века школовала и своју женску децу. Неке од Румљанки оставиле су значајан траг у српској историји оног доба, нарочито у образовању, науци и уметности. О стогодишњици присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање матици Србији, подсетићемо читаоца на неке од тих великих жена

Акција
ЦЕЛА ВРЊАЧКА БАЊА ВЕЖБАЛА УЗ „МЕРКУРОВЕ” ФИЗИОТЕРАПЕУТЕ
Покретом до здравља
Поводом Међународног дана физиотерапеута, „Меркур” је и ове године низом програма скренуо пажњу на важност физичких активности за очување здравља, превентивно спречавање болести, уопште за светао и леп живот. Било је корисно, весело и забавно



У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију