Србија - национална ревија, број 70
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 70

 

РЕЧ ПРЕ

Може ли песник одустати од себе зато што живи у раздобљу кад је живот срозан, лепота понижена и поезија нема прођу на изопаченом тржишту? Може ли се народ самоукинути зато што би то, у тренутним светским приликама, било по вољи тамним центрима моћи? Може ли човек одустати од своје горње половине зато што је, по јудео-протестантском хороскопу, ова година света у знаку доње половине и високотехнолошке пустиње? Може ли се ишта важно на свету одбранити хроничним бекством, лагањем и пристајањем на све? (...) А од нас: нови број Националне ревије. Седамдесети. <

ГАЛЕРИЈА
Родна кућа Ђуре Јакшића у Српској Црњи (Фото: Миодраг Грубачки)
Саборна црква и Епископски двор на Главном тргу у Темишвару (Фото: Станко Костић)
Спаваћа соба у кући Ђуре Јакшића у Српској Црњи (Фото: Миодраг Грубачки)
Птица у дунавском риту, наспрам Земуна (Фото: Јосип Шарић)
Фреска у српској Цркви Светог Георгија, насеље Фабрика, Темишвар (Фото: Станко Костић)
Иконостас Саборне цркве у Темишвару, XIX век (Фото: Станко Костић)
Са Џонијем Штулићем, пред његов последњи београдски концерт (Фото: Архива Ивана Јовића)
Обележавање шест векова манастира Каменац код Груже (Фото: Архива НР)
Бициклисти у Врњачкој Бањи (Фото: „Меркур”)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
ПО­СЛЕ ВЕКА ЛУ­ТА­ЊА
Победа и њене сенке

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ПО­ВО­ДОМ НЕ­ДАВ­НЕ ИЗ­ЛО­ЖБЕ У КУ­ЛИ НА ГАР­ДО­ШУ
Свет пре­ко ре­ке

Пу­то­каз
КР­ОЗ СРП­СКУ ЦР­ЊУ, О 140. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦИ ОД­ЛА­СКА ЗНА­МЕ­НИ­ТОГ СРП­СКОГ СЛИ­КА­РА И ПЕ­СНИ­КА
У гр­бу Ђу­ри­не ва­ро­ши
Жи­вот га ни­је ште­део, а ни он жи­вот. Ог­ње­на на­рав и реч, ду­бо­ка не­жност и чи­ста сли­ка, има­ју сво­ју це­ну. Пла­тио је са сме­шком, ни­је се цен­као са суд­би­ном. Успо­ме­на на ње­га, на ње­го­во де­ло и ра­не, и да­нас жи­ви у ње­го­вом за­ви­ча­ју. На ула­ску у Срп­ску Цр­њу пи­ше да је то ње­го­ва ва­рош. У њој се ско­ро све, чак и ра­тар­ска за­дру­га, по ње­му зо­ве. Би­ли смо та­мо, да би­смо под­се­ти­ли: ове го­ди­не це­ла срп­ска кул­ту­ра тре­ба­ло би да му ис­ка­же ду­жну за­хвал­ност

Текст и фо­то: Ми­о­драг Гру­бач­ки

Хо­до­ча­шћа
ШЕСТ СТО­ТИ­НА ГО­ДИ­НА МА­НА­СТИ­РА КА­МЕ­НАЦ
У све­тло­сти ве­ко­ва
На не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од Гру­же, код се­ла Че­стин, ова све­ти­ња и да­нас све­до­чи о ве­ли­ким и слав­ним де­спот­ским вре­ме­ни­ма, том чуд­ном уз­ле­ту пред ко­нач­но зга­сну­ће срп­ског злат­ног сред­њо­ве­ко­вља. Од сре­ди­не XV ве­ка ви­ше пу­та је по­стра­да­вао и об­на­вљан. Да­на­шњи из­глед ма­на­стир­ског хра­ма, по­све­ће­ног Ро­ђе­њу Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, по­ти­че из XIX ве­ка. Зид­но сли­кар­ство и ико­но­стас рад су Ди­ми­три­ја По­сни­ко­ви­ћа из 1870. Пре­да­ње ве­ли да је ова цр­ква по­диг­ну­та од окра­ја­ка ма­те­ри­ја­ла ову­да пре­во­же­ног за град­њу Ка­ле­ни­ћа. Та­ко, ка­мен по ка­мен, ни­као је Ка­ме­нац. У Гру­жи и у вре­ме­ну

Текст  фо­то: Ми­о­драг Ра­до­ми­ро­вић

Бе­ле­жни­ца
ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА ИСТО­РИ­ЈУ НАЈ­ПО­ЗНА­ТИ­ЈЕ СРП­СКЕ БО­ЕМ­СКЕ ЧЕ­ТВР­ТИ
Ска­дар­лиј­ски зе­мљо­пис
Мо­жда је то за­и­ста „нај­ка­фан­ски­ја ули­ца на све­ту”, ка­ко уме­ју да твр­де ње­ни хро­ни­ча­ри и при­по­ве­да­чи. У сва­ком слу­ча­ју, на две­сто­ти­нак ме­та­ра те ули­це на­чич­ка­но је, са­да, два­де­сет осам сва­ко­ја­ких ка­фан­ских иза­зо­ва. Ме­ђу слав­ним по­се­ти­о­ци­ма би­ли су и Мар­га­рет Та­чер, краљ Ху­ан Кар­лос, Џорџ Буш ста­ри­ји. Јо­сип Броз је ту про­сла­вио свој 71. ро­ђен­дан. (...) Али, Ска­дар­ли­ју су при­влач­ном и чу­ве­ном учи­ни­ли до­ма­ћи пе­сни­ци а не стра­ни по­ли­ти­ча­ри. Без пе­сни­ка и нео­до­љи­вог бе­о­град­ског ду­ха, она би за­ду­го оста­ла во­до­де­ри­на и ци­ган­ма­ла, а да­нас по­ста­ла плен „ин­ве­сти­то­ра”

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Тра­го­ви
ПО­РО­ДИ­ЦА ВЕЉ­КО­ВИЋ И ЊЕ­НИ ПЕ­ЧА­ТИ У ИСТО­РИ­ЈИ ВАС­КР­СЛЕ СР­БИ­ЈЕ
Из ду­бо­ког ко­ре­на
Сти­гли су са Ко­со­ва у XVII ве­ку, нај­пре у со­ко­бањ­ску Ру­је­ви­цу, по­том у Па­ра­ћин, па у Бе­о­град. Ге­не­ра­ци­ја­ма су жи­во­те, плод­не и ства­ра­лач­ке, по­све­ћи­ва­ли отаџ­би­ни и ро­ду. Има­ли су док­то­ре са Сор­бо­не и Хајделберга, про­фе­со­ре уни­вер­зи­те­та, уста­во­пи­сце, ми­ни­стре, из­ван­ред­не фи­нан­сиј­ске струч­ња­ке, до­бро­тво­ре, ве­ли­ке знал­це умет­но­сти. У дво­ри­шту сво­је по­ро­дич­не ку­ће у Бир­ча­ни­но­вој ули­ци по­ди­гли су на­мен­ски Па­ви­љон и отво­ри­ли пр­ви при­ват­ни му­зеј на Бал­ка­ну, са ве­ли­ком ко­лек­ци­јом вред­них сли­ка и скулп­ту­ра. У пр­вим го­ди­на­ма ко­му­ни­зма том бла­гу, као и са­мој Ср­би­ји, гу­би се траг

Пи­ше: Кри­сти­на Вла­хо­вић

Спо­ме­ни­ца
НА БРА­НИ­КУ ПАМ­ЋЕ­ЊА: ЖИ­ВО­ЈИН ТО­ВА­РО­ВИЋ, ЈЕ­ДАН ОД 1.300 КА­ПЛА­РА
Ве­ли­ке лек­ци­је учи­те­ља Жи­ке
Ро­ђен у Бу­ко­ру, под­но Це­ра, дру­гог пу­та ни­је ни имао не­го увис. Та­ква су би­ла вре­ме­на, та­ква ис­ку­ше­ња, та­кве ге­не­ра­ци­је. Вр­тлог свет­ског ра­та по­ву­као га је из учи­тељ­ске шко­ле на фронт. Та­мо је, са оста­ли­ма, про­шао гол­го­ту и вас­кр­сао, би­вао са обе стра­не оне ли­ни­је из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти, био ко­ман­дир Ми­лун­ки Са­вић, Ка­ра­ђор­ђа но­сио у ср­цу а ње­го­ву зве­зду на пр­си­ма. У пред­ста­ви „Со­лун­ци го­во­ре” Жи­во­ји­на игра Ти­хо­мир Ар­сић, а у књи­зи „Ју­риш у по­ро­бље­ну отаџ­би­ну” го­во­ри он сам

Пи­ше: Гор­да­на Си­ме­у­но­вић

Омаж
ПО­ВО­ДОМ „СРП­СКЕ ЕПО­ПЕ­ЈЕ 1914–1918”, ИЗА­БРА­НИХ ДЕ­ЛА АН­ТО­НИ­ЈА ЂУ­РИ­ЋА, ИЗ­ДА­ВАЧ­КОГ ПО­ДУ­ХВА­ТА „ПРИН­ЦИП ПРЕ­СА”
Чу­вар пам­ће­ња
„Не дам ни су­зу да ми от­ки­ну од пам­ће­ња и гур­ну у за­бо­рав. Ни бол, ни ја­ук, ни уз­дах, ни кап про­ли­ве­не кр­ви, ни пи­сам­це кр­вљу пи­са­но. Ни пу­ца­ња у че­ло иза по­но­ћи. Ни ко­па­ње сво­га гро­ба. Ни уби­ја­ње љу­ди ма­цо­лом у че­ло. Ни оно су­ро­во ве­ша­ње по­ро­ди­ље из чи­је се утро­бе по­ма­ља де­те. Не дам да у за­бо­рав оде ни оно мо­кре­ње у кан­ди­ло. Ни они отрг­ну­ти ли­сти­ћи из Све­тог пи­сма, опо­га­ње­ни, ни га­же­ње ли­ца Бо­го­ро­ди­це, ни ре­вол­вер­ски ме­так у че­ло Пан­то­кра­то­ра. Ни­шта не сме да се за­бо­ра­ви”

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

Бе­ле­зи
ТРА­ГОМ КА­ПИ­ТАЛ­НЕ МО­НО­ГРА­ФИ­ЈЕ „СРП­СКЕ СВЕ­ТИ­ЊЕ У РУ­МУ­НИ­ЈИ” МАЈ­СТО­РА ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ СТАН­КА КО­СТИ­ЋА
Ба­шти­на у објек­ти­ву
За­стра­шу­ју­ће је и оп­ту­жу­ју­ће ко­ли­ко се у ши­рој јав­но­сти пост­ко­му­ни­стич­ке Ср­би­је ма­ло зна о срп­ском на­ци­о­нал­ном и са­крал­ном на­сле­ђу у Ру­му­ни­ји. О ми­ле­ни­јум­ском при­су­ству Ср­ба на том про­сто­ру и ве­ли­ком до­при­но­су та­мо­шњим кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ским до­ме­ти­ма. О ма­на­сти­ри­ма Ба­зјаш и Зла­ти­ца из XI­II, Ку­сић и Све­ти Ђу­рађ из XV, Без­дин из XVI ве­ка. О 27 хра­мо­ва у Те­ми­швар­ском на­ме­сни­штву, 16 у Арад­ском, 13 у Со­ко­ло­вач­ком. О Епар­хиј­ском дво­ру и ри­зни­ци у Те­ми­шва­ру. О то­ме за­што је Ср­ба да­нас та­мо, зва­нич­но, са­мо 18.000... Са­да све то има­мо пред со­бом, уко­ри­че­но. Не­ко нас је под­се­тио на стра­хо­те на­шег за­бо­ра­ва. Оно што ни­су ура­ди­ли др­жа­ва и цр­ква, ин­сти­ту­ци­је на­у­ке и кул­ту­ре, пла­ће­ни за­шти­та­ри, је­сте је­дан чо­век, под­ви­жник. Сам

Пи­ше: Алек­са Ко­мет

Пе­ро
ПИ­САЦ ЛА­БУД ДРА­ГИЋ, ПЕ­СНИК СТИ­ХИ­ЈА ПЛА­НИ­НЕ, ИСТО­РИ­ЈЕ И ДУ­ШЕ
Та­ко пи­ше са­мо он
Још као млад схва­тио је да Бе­кет и Фок­нер ста­ну­ју у ма­гич­ној ствар­но­сти на­шег све­та. До­ла­зио је из је­зич­ког вул­ка­на Гор­ње Мо­ра­че, где су се ње­го­ви пре­ци, пре не­ко­ли­ко сто­ле­ћа, до­се­ли­ли из Гац­ка у Хер­це­го­ви­ни, с бро­ја­ни­цом именâ и ле­ген­ди, рат­нич­ке ду­ше и фи­ло­зо­фи­је пам­ће­ња. Ис­тра­жи­вао је мо­дер­ност, ап­сурд, иро­ни­ју, игре књи­жев­ним по­ступ­ци­ма. Што су с на­по­ром по­сти­за­ле и зве­зде срп­ске про­зе оног до­ба, ње­му је успе­ва­ло с не­ком мно­го­знач­ном ла­ко­ћом. Из­гле­да да га је баш за­то че­као мно­го стр­ми­ји и се­но­ви­ти­ји пут. На пра­во и за­слу­же­но ме­сто нео­по­зи­во сти­же кроз „Ко­ло” Срп­ске књи­жев­не за­дру­ге, го­ди­не 2016. Спа­да ме­ђу рет­ке пи­сце чи­ју ће­те ре­че­ни­цу увек по­зна­ти

Пи­ше: Дра­ган Ла­ки­ће­вић

Жи­вот, ро­ма­ни
ИВАН ЈО­ВИЋ, РЕ­ДИ­ТЕЉ И ПИ­САЦ, О ЖИ­ВО­ТУ, УМЕТ­НО­СТИ И ВА­ЖНО­СТИ ОСЕ­ЋА­ЈА ДА НИ­СИ САМ
Неисцрпна ма­гич­ност ре­а­ли­зма
Ла­ко је би­ти ге­ни­ја­лан, те­шко је би­ти нор­ма­лан. Его нас чи­ни не­по­врат­но глу­пим и кра­де све на­ше та­лен­те. Са­вре­ме­ни чо­век је жде­рач. Про­ждрао је Бо­га, па соп­стве­ну ду­хов­ну суп­стан­цу, а са­да жде­ре при­ро­ду око се­бе. Наш ве­ли­ки про­блем је не­по­зна­ва­ње соп­стве­не кул­ту­ре и дра­го­це­них од­го­во­ра ко­је нам она ну­ди. Сто­га не уме­мо да све­ту по­ну­ди­мо сво­ју по­себ­ност; ни­смо за­ни­мљи­ви за­то што не из­не­на­ђу­је­мо. Пра­во­сла­вље нас учи да де­цу вас­пи­та­ва­мо при­ме­ром, сво­јим укуп­ним жи­во­том, а не др­жа­њем лек­ци­ја. Са ста­но­ви­шта ду­хов­не вер­ти­ка­ле, Ко­со­во је пре­ве­ли­ко да би се мо­гло пре­ско­чи­ти или угу­ра­ти у екс­ел та­бе­лу бри­сел­ске по­ли­ти­ке. Са ста­но­ви­шта ствар­но­сне дру­штве­не хо­ри­зон­та­ле, Ко­со­во је јед­на оја­ђе­на те­ри­то­ри­ја на ко­јој су обес­пра­вље­ни сви осим ко­ло­ни­јал­них го­спо­да­ра и њи­хо­вих по­слу­шни­ка

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Арена
АЊА ЦРЕ­ВАР, НАЈ­ТА­ЛЕН­ТО­ВА­НИ­ЈА СРП­СКА ПЛИ­ВА­ЧИ­ЦА
На­ја­ва јед­не шам­пи­он­ске би­о­гра­фи­је
Још као ју­ни­ор­ка ова мла­да Пан­чев­ка оба­ра­ла је се­ни­ор­ске ре­кор­де. Већ на по­чет­ку схва­ти­ла је да од се­бе не сме тра­жи­ти ма­ло. Спо­зна­ла ко је на та­квом пу­ту мо­же истин­ски пра­ти­ти. Це­на ус­пи­ња­ња на врх ни­је ма­ла, но она је спо­кој­но пла­ћа, сва­ко­га да­на. Ви­ди сла­бо­сти спорт­ског си­сте­ма, им­про­ви­за­ци­ју и ру­пе, крат­ко­ви­де се­бич­но­сти, осе­ћа жал због то­га и упо­зо­ра­ва на ду­го­роч­не по­сле­ди­це, али у то­ме не тра­жи из­го­вор. Зна да су по­бе­де ње­на суд­би­на. На отва­ра­њу Олим­пи­ја­де мла­дих у Бу­е­нос Аире­су упра­во она но­си­ће срп­ску за­ста­ву. И та за­ста­ва но­си­ће њу

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Под­сет­ник
ЗНА­МЕ­НИ­ТЕ ЖЕ­НЕ ИЗ РУМ­СКЕ ПРО­ШЛО­СТИ (1)
Уз­ви­ше­ност ро­до­љу­бља
Као раз­ви­је­на при­вред­на и тр­го­вач­ка ва­рош, са осна­же­ним гра­ђан­ским сло­јем, Ру­ма је још кра­јем XIX ве­ка шко­ло­ва­ла и сво­ју жен­ску де­цу. Не­ке од Ру­мљан­ки оста­ви­ле су зна­ча­јан траг у срп­ској исто­ри­ји оног до­ба, на­ро­чи­то у обра­зо­ва­њу, на­у­ци и умет­но­сти. О сто­го­ди­шњи­ци при­са­је­ди­ње­ња Сре­ма, Ба­на­та, Бач­ке и Ба­ра­ње ма­ти­ци Ср­би­ји, под­се­ти­ће­мо чи­та­о­ца на не­ке од тих ве­ли­ких же­на

Ак­ци­ја
ЦЕ­ЛА ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА ВЕ­ЖБА­ЛА УЗ „МЕР­КУ­РО­ВЕ” ФИ­ЗИ­О­ТЕ­РА­ПЕ­У­ТЕ
По­кре­том до здра­вља
По­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на фи­зи­о­те­ра­пе­у­та, „Мер­кур” је и ове го­ди­не ни­зом про­гра­ма скре­нуо па­жњу на ва­жност фи­зич­ких ак­тив­но­сти за очу­ва­ње здра­вља, пре­вен­тив­но спре­ча­ва­ње бо­ле­сти, уоп­ште за све­тао и леп жи­вот. Би­ло је ко­ри­сно, ве­се­ло и за­бав­но

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 70Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију