„СРБИЈА - Национална ревија”, број 67
РЕЧ ПРЕ
„Видимо да на све стране гори, само је у срцу модерног човека све мање ватре.” Нека хладна равнодушност, спој саможивости и отупелости, као пустиња шири се модерним светом и човеком. Као да је данашњи човек заборавио светоотачку поуку: „Наше је само оно што другима дамо.” И да изнад националног није интернационално ни анационално, него универзално. А до универзалног се најпоузданије стиже ако се крене од аутентичног локалног. На тим старим спознајама и овога пута се заснивала наша потрага. Што смо нашли поделићемо са вама. Што нисмо нашли тражићемо даље. <
САДРЖАЈ
Пролог
ИГРАНКА НА ИЗМИШЉЕНОМ РАСКРШЋУ
На даљински управљач
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА МИОДРАГА БРАНКОВИЋА
Боготражитељски објектив
Крила
МАЛИ БЕОГРАДСКИ АТЛАС ПТИЦА
Метропола као гнездо
Ширење града и промена климе, крчење шума и исушивање ритова, пораст загревања и загађења, другачија доступност хране, и бројни други фактори, утицали су да многе птице више не долазе у Београд, као што многе више не одлазе. Граду и људима примакле су се и неке које то никада раније нису. Осим одомаћених врабаца, голубова, врана, сврака, дивљих патки, лабудова, на подручју Београда данас су присутни сиве и беле чапље, црне и беле роде, чворци, мали вранци, ветрушке, јастребови, сове, гачци, сојке, гаврани, орлови белорепани, крсташи, сури... Чујемо ли их? Видимо ли их? Знамо ли довољно о том свом комшилуку?
Текст и фото: Драган Боснић
Памјат
У ОРСКУ, НА РУБУ ЕВРОПЕ И АЗИЈЕ, ПРОСЛАВЉАЈУ СЕ ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ
Молебани на Уралу
На подстицај младог свештеника Максима Бражњикова, у Саборном храму Казањске иконе Мајке Божје од 2016. дан Новомученика јасеновачких, 13. септембар, обележава се као крсна слава. Од децембра 2017. тамо је похрањена и честица моштију српских мученика из хрватског логора „Јасеновац”. Ове године у Орску почеће градња новог храма, у коме ће један параклис бити посвећен Новомученицима јасеновачким. Трагом те приче наши репортери запутили су се у срце Евроазије
Пише: Марија Живковић
Приручник
УСПУТНИ ПРИЛОЗИ ЗА ПОВЕСТ ПИВАРСТВА У СРБИЈИ
Бајка о течном хлебу
Изгледа да је нека врста пива прављена још у неолиту (према налазима археолога из Националног музеја у Единбургу, 1985). По свој прилици, прапостојбином пива може се сматрати међуречје Тигра и Еуфрата. Сумери су тамо имали не само пиво, него и Нинкасију, богињу пива. Пиво се помиње и у Хамурабијевом законику, као и у неким старим еповима. О томе ко је пиво донео у Европу постоје само нагађања. Келти? Хелени? Латини? Зна се да се током првог миленијума справљало у самостанима западнохришћанских крајева и да је ту пиву додат хмељ, од чега је добило данас препознатљиви укус и боју. И о пиву у Србији, од средњег века до данас, има се шта рећи
Пише: Милош Лазић
Подсетник
ЛОЗНИЦА ПРВИ ГРАД У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ОСЛОБОЂЕН ОД НЕМАЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ
Светла тачка слободе и наде
Никада се у Јадру о слободи није ценкало. И страшне 1941. устанак је избио већ 22. априла у Доњем Добрићу, под Видојевицом, само четири дана после потписивања капитулације. Операција ослобађања Лознице, изведена 31. августа, припремљена је у манастиру Троноша. Ослободиоце су предводили потпуковник Веселин Мисита, краљев официр, и јеромонах Георгије Бојић, старешина Троноше. По ослобађању града, Зајаче и Бање Ковиљаче, Вермахт је из Француске и Грчке упутио додатне снаге у Србију. Упркос освети окупатора, овај пример остао је да сија у слободарској историји Европе
Пише: Небојша Трифуновић
Светионици
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ (1914–2009) И ЈЕДАН ПОУЧАН ПРИМЕР ЊЕГОВОГ ДРЖАЊА ПРЕД СИЛНИЦИМА ОВОГ СВЕТА
Живот на Распећу
У дубокој и суровој диктатури, Удба и Партија су те 1962. већ биле припремиле све за наметање одлука које ће изазвати раскол у Српској цркви. На Сабору су ћутали сви, неки из приземних рачуница и по наређењу, неки у очајању и кукавичлуку. А онда је устао он, смерни и поштовани епископ призренски Павле. Над погнутим архијерејским главама загрмеле су његове тихе и једноставне речи истине. Да ли је спречио силнике у злом науму? Није. Али јесте спасао српски образ, остављајући пример и пут којим смо касније опет стигли до самих себе и обнове јединства. Њега већ сад поштујемо као светог, а ко се, и како, сећа оних који се „из вишњих разлога” нису супротставили злу? Данас, када се над Црквом и народом надвија слична опасност, овога би требало да се опомену сви који седе у Светом архијерејском сабору СПЦ
Пише: Мишо Вујовић
Длето
ВАЈАР ТОМА РОСАНДИЋ (1878–1958), МОСТ КА МОДЕРНИЗМУ У СРПСКОЈ СКУЛПТУРИ
Исклесано у времену
Био је рођени каменорезац, а своје најузвишеније творевине остварио је у ораховини. Изабрао је Београд пре него што је Београд стигао да изабере њега, и та веза трајаће заувек. Српску скулптуру усмерио је од естетике из XIX века ка модерним схватањима. Био је српски академик и један од оснивача београдске Ликовне академије. Памтимо га по оним заиграним коњима пред Скупштином (1937), по „Бацачу камена” у Народном музеју (1935), „Глави Христа” у Музеју савремене уметности (1915), „Аутопортрету” на ФЛУ (1930), па и по оном гологлавом Његошу из Требиња (1934)...
Пише: Дејан Ђорић
Раскршћа
ПРЕДСТАВА „МИТРОВДАН” БРАТИСЛАВА ПЕТКОВИЋА И ЊЕНИ ОДЈЕЦИ У УЋУТАЛОЈ ЗЕМЉИ
Литургија у позоришту
У ту митровданску ноћ у Кицбилу 1946, последњу заједничку патријарха Гаврила Дожића и владике Николаја Велимировића, слило се много од српске трагике у XX веку. Њихови путеви, два облика страдања, заувек се разилазе. Пред њима су две туђине, једна у Србији, друга далеко ње. Шта из тога можемо научити данас, када су пред нама опет страшна раскршћа, ново доба кривотворења и издаје?
Пише: Алекса Комет
Живот, романи
ДРАГАН ХАМОВИЋ, ПЕСНИК КОЈИ РАЗГОНИ МРАКОВЕ, ЖЕЖЕНО И НЕЖНО
Доба прераде народа у масу
Пометња коју живимо свестрано је контролисана. Две су кључне мете глобалног удара: самосвесна личност и културно памћење. Човек и друштво без наслеђа лишавају се упоришта, померају по туђем нахођењу, као шаховске фигуре. У време циника и трик-мајстора, на делу је освета недаровитих а претенциозних. Идентитетски инжењеринг и окупација свести. Упорни удари на потпорне стубове унутрашњег одржања. Ипак, и органски отпор „огромне мањине” поступно нараста, иако је она у статусу гериле у сопственој земљи. Ништа још није решено. Свако ко се одупире проноси део решења, али неопходан је и стратешки културни одговор
Пише: Бранислав Матић
Шампиони
ПОУЧНИ РАЗГОВОРИ СА АНДРЕОМ ЛЕКИЋ, БЕОГРАЂАНКОМ У ВРХУ СВЕТСКОГ РУКОМЕТА
Свет жељан позитивних примера
Понела је ловор најбоље рукометашице планете, освајала Лигу шампиона, постала почасни грађанин два града. Носилац највишег признања у Србији. Ни данас не заборавља колико је потребно труда да би се „догодила чуда”. Зна шта је за њу учинила породица и какав је то благослов. Не подноси равнодушност и рачунџијски приступ животу. Свесна је да новац може појести људе и људскост, Када је опхрва носталгија, као сад, и све чешће, чита нешто попут „Београдских прича” Иве Андрића
Пише: Дејан Булајић
Брига
ХУМАНИТАРНО-СПОРТСКИ ПОДУХВАТ „ТРОЈКА ИЗ БЛОКА” У РУМИ, СЕЗОНА ТРЕЋА
Срце у игри
Иза манифестације стоји хуманитарна организација „Срби за Србе”, а такмичење у брзом шутирању кошаркашких тројки одвија се у педесетак места широм српских земаља и у дијаспори. Циљ је прикупљање средстава за помоћ социјално најугроженијим породицама, како би им били поправљени елементарни услови живота. Румљани су у последње две године обарали рекорде и по броју учесника и по износима прикупљене помоћи
Пише: Миле Вајагић
Замах
ДРАГАН ТОШИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ, О НОВОЈ ПОКРЕТАЧКОЈ ЕНЕРГИЈИ
Град опет продисао
Лани је у уређење и развој уложено 400 милиона динара, што су осетили сви грађани и цела општина. Вратио се позитивни и плодоносни дух, који се био изгубио у једном периоду, јер се чинило да је „све празна прича” и да се ништа заправо не може урадити. Низ капиталних пројеката је завршено, неки нови су започети. Општина је спремна и за нову конкурсну годину: ту су идеје, готови пројекти, потпуна техничка документација
Везе
ДВА ВИСОКА ПРИЗНАЊА КОМПАНИЈИ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА”
Светосавска одличја
Орден Светог Саве првог степена, највише одликовање Српске православне цркве, генерални директор „Телекома Србија” Предраг Ћулибрк примио је из руку Његове Светости патријарха српског Иринеја. Светосавску награду, за изузетан допринос квалитетном образовању и васпитању деце, „Телекому Србија” доделило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Студије
КВАЛИТЕТ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА КЉУЧ УСПЕШНОСТИ БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Ка стварању нових вредности
Новим студијским програмима из области информационих технологија и јавне управе, сарадњом са угледним високошколским установама из земље и света, организованом стручном праксом у преко 500 компанија и организација – БПШ је важан пример подизања нивоа струковних студија у Србији. Њена будућа трансформација у прву српску Академију за пословне студије логична је круна ових развојних процеса
Окупљања
У „МЕРКУРУ”, У ЗНАКУ ЗДРАВЉА И ЛЕПОТЕ
Недеља естетике
Заједно са својим пријатељима, угледним представницима јавности, „Меркур” је промовисао значај здравих стилова живота, те важност превенције и медицине за очување здравља и лепоте. Уз посебне програме осмишљене за сваког учесника, показано је да се одлични резултати могу постићи и кроз забаву, рекреацију, активно откривање привлачности природе, града, културе
