Србија - национална ревија, број 67
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 67

 

РЕЧ ПРЕ

„Видимо да на све стране гори, само је у срцу модерног човека све мање ватре.” Нека хладна равнодушност, спој саможивости и отупелости, као пустиња шири се модерним светом и човеком. Као да је данашњи човек заборавио светоотачку поуку: „Наше је само оно што другима дамо.” И да изнад националног није интернационално ни анационално, него универзално. А до универзалног се најпоузданије стиже ако се крене од аутентичног локалног. На тим старим спознајама и овога пута се заснивала наша потрага. Што смо нашли поделићемо са вама. Што нисмо нашли тражићемо даље. <

ГАЛЕРИЈА
Манастири Метеори, Грчка (Фото: Миодраг Бранковић)
Залазак Сунца на Светој гори (Фото: Миодраг Бранковић)
Светоникољски скит у Валаамовском архипелагу, Русија (Фото: Миодраг Бранковић)
Вуков дом културе у Лозници (Фото: Небојша Трифуновић)
Скулптура „Играли се коњи врани” пред Домом Народне скупштине у Београду (Фото: Александар Ћосић)
Лозница пред Други светски рат (Фото: Архива НР, Небојша Трифуновић)
Орао белорепан (Фото: Драган Боснић)
Рукометашица Андреа Лекић (Фото: Лична архива)
У „Меркуру”, Врњачка Бања (Фото: Архива „Меркура”)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
ИГРАН­КА НА ИЗ­МИ­ШЉЕ­НОМ РАС­КР­ШЋУ
На да­љин­ски упра­вљач

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ЧЕ­ТИ­РИ ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈЕ РА­ДА МИ­О­ДРА­ГА БРАН­КО­ВИ­ЋА
Бо­го­тра­жи­тељ­ски објек­тив

Кри­ла
МА­ЛИ БЕ­О­ГРАД­СКИ АТЛАС ПТИ­ЦА
Ме­тро­по­ла као гне­здо
Ши­ре­ње гра­да и про­ме­на кли­ме, кр­че­ње шу­ма и ису­ши­ва­ње ри­то­ва, по­раст за­гре­ва­ња и за­га­ђе­ња, дру­га­чи­ја до­ступ­ност хра­не, и број­ни дру­ги фак­то­ри, ути­ца­ли су да мно­ге пти­це ви­ше не до­ла­зе у Бе­о­град, као што мно­ге ви­ше не од­ла­зе. Гра­ду и љу­ди­ма при­ма­кле су се и не­ке ко­је то ни­ка­да ра­ни­је ни­су. Осим одо­ма­ће­них вра­ба­ца, го­лу­бо­ва, вра­на, свра­ка, ди­вљих пат­ки, ла­бу­до­ва, на под­руч­ју Бе­о­гра­да да­нас су при­сут­ни си­ве и бе­ле ча­пље, цр­не и бе­ле ро­де, чвор­ци, ма­ли вран­ци, ве­тру­шке, ја­стре­бо­ви, со­ве, гач­ци, сој­ке, га­вра­ни, ор­ло­ви бе­ло­ре­па­ни, кр­ста­ши, су­ри... Чу­је­мо ли их? Ви­ди­мо ли их? Зна­мо ли до­вољ­но о том свом ком­ши­лу­ку?

Текст и фо­то: Дра­ган Бо­снић

Па­мјат
У ОР­СКУ, НА РУ­БУ ЕВРО­ПЕ И АЗИ­ЈЕ, ПРО­СЛА­ВЉА­ЈУ СЕ ЈА­СЕ­НО­ВАЧ­КИ МУ­ЧЕ­НИ­ЦИ
Мо­ле­ба­ни на Ура­лу
На под­сти­цај мла­дог све­ште­ни­ка Мак­си­ма Бра­жњи­ко­ва, у Са­бор­ном хра­му Ка­зањ­ске ико­не Мај­ке Бож­је од 2016. дан Но­во­му­че­ни­ка ја­се­но­вач­ких, 13. сеп­тем­бар, обе­ле­жа­ва се као кр­сна сла­ва. Од де­цем­бра 2017. та­мо је по­хра­ње­на и че­сти­ца мо­шти­ју срп­ских му­че­ни­ка из хр­ват­ског ло­го­ра „Ја­се­но­вац”. Ове го­ди­не у Ор­ску по­че­ће град­ња но­вог хра­ма, у ко­ме ће је­дан па­ра­клис би­ти по­све­ћен Но­во­му­че­ни­ци­ма ја­се­но­вач­ким. Тра­гом те при­че на­ши ре­пор­те­ри за­пу­ти­ли су се у ср­це Евро­а­зи­је

Пи­ше: Ма­ри­ја Жив­ко­вић

При­руч­ник
УС­ПУТ­НИ ПРИ­ЛО­ЗИ ЗА ПО­ВЕСТ ПИ­ВАР­СТВА У СР­БИ­ЈИ
Бај­ка о теч­ном хле­бу
Из­гле­да да је не­ка вр­ста пи­ва пра­вље­на још у нео­ли­ту (пре­ма на­ла­зи­ма ар­хе­о­ло­га из На­ци­о­нал­ног му­зе­ја у Един­бур­гу, 1985). По свој при­ли­ци, пра­по­стој­би­ном пи­ва мо­же се сма­тра­ти ме­ђу­реч­је Ти­гра и Еуфра­та. Су­ме­ри су та­мо има­ли не са­мо пи­во, не­го и Нин­ка­си­ју, бо­ги­њу пи­ва. Пи­во се по­ми­ње и у Ха­му­ра­би­је­вом за­ко­ни­ку, као и у не­ким ста­рим епо­ви­ма. О то­ме ко је пи­во до­нео у Евро­пу по­сто­је са­мо на­га­ђа­ња. Кел­ти? Хе­ле­ни? Ла­ти­ни? Зна се да се то­ком пр­вог ми­ле­ни­ју­ма спра­вља­ло у са­мо­ста­ни­ма за­пад­но­хри­шћан­ских кра­је­ва и да је ту пи­ву до­дат хмељ, од че­га је до­би­ло да­нас пре­по­зна­тљи­ви укус и бо­ју. И о пи­ву у Ср­би­ји, од сред­њег ве­ка до да­нас, има се шта ре­ћи

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Под­сет­ник
ЛО­ЗНИ­ЦА ПР­ВИ ГРАД У ДРУ­ГОМ СВЕТ­СКОМ РА­ТУ ОСЛО­БО­ЂЕН ОД НЕ­МАЧ­КЕ ОКУ­ПА­ЦИ­ЈЕ
Све­тла тач­ка сло­бо­де и на­де
Ни­ка­да се у Ја­дру о сло­бо­ди ни­је цен­ка­ло. И стра­шне 1941. уста­нак је из­био већ 22. апри­ла у До­њем До­бри­ћу, под Ви­до­је­ви­цом, са­мо че­ти­ри да­на по­сле потписивања ка­пи­ту­ла­ци­је. Опе­ра­ци­ја осло­ба­ђа­ња Ло­зни­це, из­ве­де­на 31. ав­гу­ста, при­пре­мље­на је у ма­на­сти­ру Тро­но­ша. Осло­бо­ди­о­це су пред­во­ди­ли пот­пу­ков­ник Ве­се­лин Ми­си­та, кра­љев офи­цир, и је­ро­мо­нах Ге­ор­ги­је Бо­јић, ста­ре­ши­на Тро­но­ше. По осло­ба­ђа­њу гра­да, За­ја­че и Ба­ње Ко­ви­ља­че, Вер­махт је из Фран­цу­ске и Грч­ке упу­тио до­дат­не сна­ге у Ср­би­ју. Упр­кос осве­ти оку­па­то­ра, овај при­мер остао је да си­ја у сло­бо­дар­ској исто­ри­ји Евро­пе

Пи­ше: Не­бој­ша Три­фу­но­вић

Све­ти­о­ни­ци
ПА­ТРИ­ЈАРХ СРП­СКИ ПА­ВЛЕ (1914–2009) И ЈЕ­ДАН ПО­У­ЧАН ПРИ­МЕР ЊЕ­ГО­ВОГ ДР­ЖА­ЊА ПРЕД СИЛ­НИ­ЦИ­МА ОВОГ СВЕ­ТА
Жи­вот на Рас­пе­ћу
У ду­бо­кој и су­ро­вој дик­та­ту­ри, Уд­ба и Пар­ти­ја су те 1962. већ би­ле при­пре­ми­ле све за на­ме­та­ње од­лу­ка ко­је ће иза­зва­ти рас­кол у Срп­ској цр­кви. На Са­бо­ру су ћу­та­ли сви, не­ки из при­зем­них ра­чу­ни­ца и по на­ре­ђе­њу, не­ки у оча­ја­њу и ку­ка­вич­лу­ку. А он­да је устао он, смер­ни и по­што­ва­ни епи­скоп при­зрен­ски Па­вле. Над по­гну­тим ар­хи­је­реј­ским гла­ва­ма за­гр­ме­ле су ње­го­ве ти­хе и јед­но­став­не ре­чи исти­не. Да ли је спре­чио сил­ни­ке у злом на­у­му? Ни­је. Али је­сте спа­сао срп­ски образ, оста­вља­ју­ћи при­мер и пут ко­јим смо ка­сни­је опет сти­гли до са­мих се­бе и об­но­ве је­дин­ства. Ње­га већ сад по­шту­је­мо као све­тог, а ко се, и ка­ко, се­ћа оних ко­ји се „из ви­шњих раз­ло­га” ни­су су­прот­ста­ви­ли злу? Да­нас, ка­да се над Цр­квом и на­ро­дом над­ви­ја слич­на опа­сност, ово­га би тре­ба­ло да се опо­ме­ну сви ко­ји се­де у Све­том ар­хи­је­реј­ском са­бо­ру СПЦ

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

Дле­то
ВА­ЈАР ТО­МА РО­САН­ДИЋ (1878–1958), МОСТ КА МО­ДЕР­НИ­ЗМУ У СРП­СКОЈ СКУЛП­ТУ­РИ
Ис­кле­са­но у вре­ме­ну
Био је ро­ђе­ни ка­ме­но­ре­зац, а сво­је нај­у­зви­ше­ни­је тво­ре­ви­не оства­рио је у ора­хо­ви­ни. Иза­брао је Бе­о­град пре не­го што је Бе­о­град сти­гао да иза­бе­ре ње­га, и та ве­за тра­ја­ће за­у­век. Срп­ску скулп­ту­ру усме­рио је од есте­ти­ке из XIX ве­ка ка мо­дер­ним схва­та­њи­ма. Био је срп­ски ака­де­мик и је­дан од осни­ва­ча бе­о­град­ске Ли­ков­не ака­де­ми­је. Пам­ти­мо га по оним за­и­гра­ним ко­њи­ма пред Скуп­шти­ном (1937), по „Ба­ца­чу ка­ме­на” у На­род­ном му­зе­ју (1935), „Гла­ви Хри­ста” у Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти (1915), „Ауто­пор­тре­ту” на ФЛУ (1930), па и по оном го­ло­гла­вом Ње­го­шу из Тре­би­ња (1934)...

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Рас­кр­шћа
ПРЕД­СТА­ВА „МИ­ТРОВ­ДАН” БРА­ТИ­СЛА­ВА ПЕТ­КО­ВИ­ЋА И ЊЕ­НИ ОД­ЈЕ­ЦИ У УЋУ­ТА­ЛОЈ ЗЕ­МЉИ
Ли­тур­ги­ја у по­зо­ри­шту
У ту ми­тров­дан­ску ноћ у Киц­би­лу 1946, по­след­њу за­јед­нич­ку па­три­јар­ха Га­ври­ла До­жи­ћа и вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја Ве­ли­ми­ро­ви­ћа, сли­ло се мно­го од срп­ске тра­ги­ке у XX ве­ку. Њи­хо­ви пу­те­ви, два об­ли­ка стра­да­ња, за­у­век се ра­зи­ла­зе. Пред њи­ма су две ту­ђи­не, јед­на у Ср­би­ји, дру­га да­ле­ко ње. Шта из то­га мо­же­мо на­у­чи­ти да­нас, ка­да су пред на­ма опет стра­шна рас­кр­шћа, но­во до­ба кри­во­тво­ре­ња и из­да­је?

Пи­ше: Алекса Комет

Жи­вот, ро­ма­ни
ДРА­ГАН ХА­МО­ВИЋ, ПЕ­СНИК КО­ЈИ РАЗ­ГО­НИ МРА­КО­ВЕ, ЖЕ­ЖЕ­НО И НЕ­ЖНО
До­ба пре­ра­де на­ро­да у ма­су
По­мет­ња ко­ју жи­ви­мо све­стра­но је кон­тро­ли­са­на. Две су кључ­не ме­те гло­бал­ног уда­ра: са­мо­све­сна лич­ност и кул­тур­но пам­ће­ње. Чо­век и дру­штво без на­сле­ђа ли­ша­ва­ју се упо­ри­шта, по­ме­ра­ју по ту­ђем на­хо­ђе­њу, као ша­хов­ске фи­гу­ре. У вре­ме ци­ни­ка и трик-мај­сто­ра, на де­лу је осве­та не­да­ро­ви­тих а пре­тен­ци­о­зних. Иден­ти­тет­ски ин­же­ње­ринг и оку­па­ци­ја све­сти. Упор­ни уда­ри на пот­пор­не сту­бо­ве уну­тра­шњег одр­жа­ња. Ипак, и ор­ган­ски от­пор „огром­не ма­њи­не” по­ступ­но на­ра­ста, иако је она у ста­ту­су ге­ри­ле у соп­стве­ној зе­мљи. Ни­шта још ни­је ре­ше­но. Сва­ко ко се од­у­пи­ре про­но­си део ре­ше­ња, али нео­п­хо­дан је и стра­те­шки кул­тур­ни од­го­вор

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Шам­пи­о­ни
ПО­УЧ­НИ РАЗ­ГО­ВО­РИ СА АН­ДРЕ­ОМ ЛЕ­КИЋ, БЕ­О­ГРА­ЂАН­КОМ У ВР­ХУ СВЕТ­СКОГ РУ­КО­МЕ­ТА
Свет же­љан по­зи­тив­них при­ме­ра
По­не­ла је ло­вор нај­бо­ље ру­ко­ме­та­ши­це пла­не­те, осва­ја­ла Ли­гу шам­пи­о­на, по­ста­ла по­ча­сни гра­ђа­нин два гра­да. Но­си­лац нај­ви­шег при­зна­ња у Ср­би­ји. Ни да­нас не за­бо­ра­вља ко­ли­ко је по­треб­но тру­да да би се „до­го­ди­ла чу­да”. Зна шта је за њу учи­ни­ла по­ро­ди­ца и ка­кав је то бла­го­слов. Не под­но­си рав­но­ду­шност и ра­чун­џиј­ски при­ступ жи­во­ту. Све­сна је да но­вац мо­же по­је­сти љу­де и људ­скост, Ка­да је оп­хр­ва но­стал­ги­ја, као сад, и све че­шће, чи­та не­што по­пут „Бе­о­град­ских при­ча” Иве Ан­дри­ћа

Пи­ше: Дејан Булајић

Бри­га
ХУ­МА­НИ­ТАР­НО-СПОРТ­СКИ ПО­ДУ­ХВАТ „ТРОЈ­КА ИЗ БЛО­КА” У РУ­МИ, СЕ­ЗО­НА ТРЕ­ЋА
Ср­це у игри
Иза ма­ни­фе­ста­ци­је сто­ји ху­ма­ни­тар­на ор­га­ни­за­ци­ја „Ср­би за Ср­бе”, а так­ми­че­ње у бр­зом шу­ти­ра­њу ко­шар­ка­шких трој­ки од­ви­ја се у пе­де­се­так ме­ста ши­ром срп­ских зе­ма­ља и у ди­ја­спо­ри. Циљ је при­ку­пља­ње сред­ста­ва за по­моћ со­ци­јал­но нај­у­гро­же­ни­јим по­ро­ди­ца­ма, ка­ко би им би­ли по­пра­вље­ни еле­мен­тар­ни усло­ви жи­во­та. Ру­мља­ни су у по­след­ње две го­ди­не оба­ра­ли ре­кор­де и по бро­ју уче­сни­ка и по из­но­си­ма при­ку­пље­не по­мо­ћи

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић

За­мах
ДРА­ГАН ТО­ШИЋ, ПРЕД­СЕД­НИК ОП­ШТИ­НЕ БЕ­ЧЕЈ, О НО­ВОЈ ПО­КРЕ­ТАЧ­КОЈ ЕНЕР­ГИ­ЈИ
Град опет про­ди­сао
Ла­ни је у уре­ђе­ње и раз­вој уло­же­но 400 ми­ли­о­на ди­на­ра, што су осе­ти­ли сви гра­ђа­ни и це­ла оп­шти­на. Вра­тио се по­зи­тив­ни и пло­до­но­сни дух, ко­ји се био из­гу­био у јед­ном пе­ри­о­ду, јер се чи­ни­ло да је „све пра­зна при­ча” и да се ни­шта за­пра­во не мо­же ура­ди­ти. Низ ка­пи­тал­них про­је­ка­та је за­вр­ше­но, не­ки но­ви су за­по­че­ти. Оп­шти­на је спрем­на и за но­ву кон­курс­ну го­ди­ну: ту су иде­је, го­то­ви про­јек­ти, пот­пу­на тех­нич­ка до­ку­мен­та­ци­ја

Ве­зе
ДВА ВИ­СО­КА ПРИ­ЗНА­ЊА КОМ­ПА­НИ­ЈИ „ТЕ­ЛЕ­КОМ СР­БИ­ЈА”
Све­то­сав­ска од­лич­ја
Ор­ден Све­тог Са­ве пр­вог сте­пе­на, нај­ви­ше од­ли­ко­ва­ње Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја” Пре­драг Ћу­ли­брк при­мио је из ру­ку Ње­го­ве Све­то­сти па­три­јар­ха срп­ског Ири­не­ја. Све­то­сав­ску на­гра­ду, за из­у­зе­тан до­при­нос ква­ли­тет­ном обра­зо­ва­њу и вас­пи­та­њу де­це, „Те­ле­ко­му Ср­би­ја” до­де­ли­ло је Ми­ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја

Сту­ди­је
КВА­ЛИ­ТЕТ НА­СТАВ­НОГ ПРО­ЦЕ­СА КЉУЧ УСПЕ­ШНО­СТИ БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ
Ка ства­ра­њу но­вих вред­но­сти
Но­вим сту­диј­ским про­гра­ми­ма из обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја и јав­не упра­ве, са­рад­њом са углед­ним ви­со­ко­школ­ским уста­но­ва­ма из зе­мље и све­та, ор­га­ни­зо­ва­ном струч­ном прак­сом у пре­ко 500 ком­па­ни­ја и ор­га­ни­за­ци­ја – БПШ је ва­жан при­мер по­ди­за­ња ни­воа стру­ков­них сту­ди­ја у Ср­би­ји. Ње­на бу­ду­ћа тран­сфор­ма­ци­ја у пр­ву срп­ску Ака­де­ми­ју за по­слов­не сту­ди­је ло­гич­на је кру­на ових раз­вој­них про­це­са

Оку­пља­ња
У „МЕР­КУ­РУ”, У ЗНА­КУ ЗДРА­ВЉА И ЛЕ­ПО­ТЕ
Не­де­ља есте­ти­ке
За­јед­но са сво­јим при­ја­те­љи­ма, углед­ним пред­став­ни­ци­ма јав­но­сти, „Мер­кур” је про­мо­ви­сао зна­чај здра­вих сти­ло­ва жи­во­та, те ва­жност пре­вен­ци­је и ме­ди­ци­не за очу­ва­ње здра­вља и ле­по­те. Уз по­себ­не про­гра­ме осми­шље­не за сва­ког уче­сни­ка, по­ка­за­но је да се од­лич­ни ре­зул­та­ти мо­гу по­сти­ћи и кроз за­ба­ву, ре­кре­а­ци­ју, ак­тив­но от­кри­ва­ње при­влач­но­сти при­ро­де, гра­да, кул­ту­ре

 

Србија - национална ревија - број 67
Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65
Србија - национална ревија - број 64Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију