Србија - национална ревија, број 63
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 63

 

РЕЧ ПРЕ

Шпиц је летње сезоне. У брлогу званом „политика” више од четврт века управо то је најбоље време да се отворе и на брзину затворе тешка питања, одраде прљави послови, да се растеретимо неке територије или баласта достојанства. Да испоручимо султанима још неку часну главу, стратешку фирму или неку покрајину. Тако је и сад. Градови су полупразни, пук омамљен врућином и отрован треш медијима, хипнотисан и дезоријентисан. Чекајући онај „крик над долинама”, спремили смо ново издање „Националне ревије”. Пуно лепе утехе и утешне лепоте. Као терапију самосвешћу. <

ГАЛЕРИЈА
„Регата на Дрини 2017” у Бајиној Башти (Фото: Петар Бранов)
На Тари, изнад облака (Фото: Зоран Милутиновић)
На Завојском језеру, код Пирота (Фото: Драган Боснић)
„Ленкин прстен” у Србобрану (Фото: Драган Боснић)
Старац Никодим у Кареји (Фото: Мишо Вујовић)
Оља Ивањицки: „Косанчић Иван”, комбинована техника, 2003.
Душан Домовић Булут (Фото: Кошаркашки савез Србије)
Портрет Драгана Лубарде (Фото: Приватна архива)
Тамбураши у Турији (Фото: Драган Боснић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ


Пролог

УСПАВАНКА ЗА КУВАНЕ ЖАБЕ
Експериментална зона Србија

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ФОТОГРАФИЈЕ ЗОРАНА МИЛУТИНОВИЋА
Однекуд познат свет

Ходочашћа
У КАРЕЈСКОЈ ПОСНИЦИ СВЕТОГ САВЕ, НА СЛАВИ БОГОРОДИЦЕ МЛЕКОПИТАТЕЉИЦЕ
Стаза подвига и спасења
Већ својим чувеним Карејским типиком из 6707. године (1199), Свети Сава ознаменио је ово место као посебно. Задао је веома строго монашко правило, али и изузео онога ко се овде подвизава од ма које власти споља, па и прота и игумана. Бдење и молитва овде су непрестани, дању и ноћу, вековима. По предању светогорском, ово је једно од најтежих места монашког послушања. Борба са демонским силама овде је дословна. Сада ту у Ораховицама (Кареји), на истуреном положају духовне борбе, пребива дивни старац Никодим, велики подвижник поштован од свих

Текст и фото: Мишо Вујовић

Позивница
ЈОШ ЈЕДНА БОГАТА ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА У БЕОГРАДУ
Жаришта културе и ведрине
Уз специфичну синергију културе и туризма, српска престоница непрестано обогаћује своју понуду и подиже њен квалитет. Раст броја страних и домаћих гостију у непосредној је вези са тим. Бројне манифестације постале су део идентитета Београда. И овог лета ври од програма на рекама, на тврђави, у старим амбијенталним целинама, на трговима и улицама, у излетиштима на ободу града... Све то зачињено је добро познатом креативношћу, музикалношћу и шармом Београда

Пловидба
„ДРИНСКА РЕГАТА 2017”, ОД ПЕРУЋЦА ДО РОГАЧИЦЕ
Дан кад је Србија плесала
На трагу давних дринских сплавара, који су дрвну грађу са обронака Таре и Звијезде реком спуштали за продају, свакога лета од бране у Перућцу отисне се велики број људи и пловила. Буде то прави карневал на води. Обред радости. Форсирање романа-реке. Све је бистро и елементарно као Дрина. Једноставно и моћно, магнетично. Много песме и игре, концерата и журки, котлића у којима се крчкају ђаконије, пива које се хлади у реци. И један џиновски осмех који прекрива све

Текст и фото: Петар Бранов

Запис
НЕОБИЧНА ПРЕСЛАВА У БРДИМА ИЗНАД ЗАВОЈСКОГ ЈЕЗЕРА
Звона подводног храма
Те давне зиме, силом природе или некако друкчије, цело брдо се сурвало и зајазило речицу Височицу. Вода је нарастала споро, али неумитно. Под њом су нестајале куће, стаје, амбари, њиве... И црква, гробље, успомене. Завојци су на рубу Пирота подигли насеље Нови Завој, али не и цркву. Њихова црква је и даље она под водом. И сада они старији понекад чују њена нечујна звона. И сада их, 2. августа сваке године, на Светог Илију, та звона окупе на Селишту, крај каменог записа старог два века. Ту прославе заветине, сеоску славу, и не дају да згасну сећања на Стари Завој

Пише: Милош Лазић

Памјат
ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА РУСКОГ ЦАРСКОГ ГЕНЕРАЛА ПЕТРА НИКОЛАЈЕВИЧА ВРАНГЕЛА (1878–1928)
Црни барон у белом граду
Потомак старе балтичке племићке породице, беше најпре изучио за рударског инжењера, но ипак ступа у елитни петроградски гардијски коњички пук. Заклетви „за веру, цара и отаџбину” остао је безусловно одан до смрти. Командовао је Оружаним снагама Јужне Русије и кад је све друго пало, све до средине новембра 1920. Потом је преко Крима, Цариграда и Боке доспео у Београд и Сремске Карловце. Преминуо је у Бриселу 1928, изненада, у педесетој години. Последња жеља била му је да почива у Србији. У његов кивот од белог мермера, у Руској цркви у Београду, уз звук свих престоничких звона, спуштена је и шака руске земље

Пише: Петар Милатовић

Великани
ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ (1881–1946), КЛАСИЧНИ ФИЛОЛОГ И ЗНАЛАЦ ДРЕВНЕ СРПСКЕ ВЕРЕ
До митских висина
Докторирао у Минхену на античким пословицама, врхунски преводилац грчких и римских аутора, најдрагоценије доприносе дао је осветљавајући дубине старе српске вере и митологије. Показао је како оне и данас пулсирају у злату српског светосавља. Велики научник и човек, одликован Легијом части и Орденом белог орла у Првом светском рату, рањаван у одбрани Београда, године 1945. исконструисаном оптужницом од стране комунистичких власти уклоњен је са Универзитета и из јавног живота. Скончао је разочаран и гладан, распродајући књиге и покућство. У новом веку добио је улицу на периферији, али му је срушена кућа и разорен гроб. А ми? Где ћемо ми стићи са толиким гресима према најбољим синовима ове земље?

Пише: Михајло Витезовић

Палета
ОЉА ИВАЊИЦКИ (1931–2009), РУСКО-СРПСКА ВИЛА УМЕТНОСТИ, СА ЗАИГРАНОШЋУ РЕНЕСАНСНИХ ГЕНИЈА
Визионар из доба високог модернизма
Кад се слегну плитке медијске играрије око њене живописне личности, остаје њено сликарство, њена поетска и философска мисао којим је умногоме била изнад своје епохе. У многим областима оставила је непролазан траг, све до архитектуре, моде, дизајна, књижевности. Од своје имагинације створила је елегантне и мистичне светове, живела у чаробној шкољци, у космичким и археофутуристичким насеобинама. Била у живом дослуху са прецима и потомцима. Њено дело је извештај са тог натчулног пута, скривени водич кроз дирљиве утопијске реалности

Пише: Дејан Ђорић

Одлазак
ДРАГАН ЛУБАРДА (1933–2017), МАГИЧНИ ЦРТАЧ
Једна тачка на хоризонту
„Црта је кад мој отац на Романији у зору откује косу, окрене је према сунцу и превуче палцем преко ње.” Магија цртежа, причао је, често га је вукла у понор ћутње. Цртао је стално, док му шапа свакодневице није изгребала магично огледало у ком је сагледавао свет. Знао је да живот понекад о црти виси. Знао је и како се живи на црту. На крају, отишао је средином црте, претварајући се у тачку на хоризонту. Све док и она није нестала, тамо где се појављује она кап крви у углу неба

Пише: Небојша Јеврић

Видици
ПЕСНИК МИРОСЛАВ МАКСИМОВИЋ О СУДБИНИ СВЕТА У КОЈЕМ НЕМА БОГА НИ ПОЕЗИЈЕ
У потрази за својим језиком
Сваки изворни становник Европе је Европљанин. Европа није само Европска унија. И није политика него култура, вера, етика и друге заједничке вредности. Домовина (држава) данас је главни, можда и последњи, бранилац посебности личности и народа. Дакле и бранилац културе, које нема без посебности. Зато „ваљак глобализације” културу сматра главном избочином на свом путу ка бесловесном и масовном потрошачком друштву, у којем, као што знамо, нема духа и поезије, тог врхунског израза аутентичности

Пише: Весна Капор

Победник
ДУШАН ДОМОВИЋ БУЛУТ, ЧАРОБЊАК БАСКЕТА, НАЈБОЉИ ИГРАЧ НА СВЕТУ
Поглед којим се разумемо
Оно што су у футсалу Фалкао и Рикардињо, то је он у баскету. Па и више. Погледајте на „Јутјубу” његове акције и потезе, све ће вам бити јасно. Таква имагинација, креација и вештина су на граници невероватног. Овај Новосађанин је увек чезнуо за чаролијом слободне игре. Презирао систем који те утерује у тор, испира ти мозак, шаблонизује те, краде. Тежим путем доспео је овде где је сад: на врх. И репрезентација Србије и он сам су најбољи на свету. То није сезонска ствар. Уверићемо се, каже, на Олимпијади у Токију

Пише: Дејан Булајић

Препорука
СРБОБРАН, УСРЕД БАЧКЕ, И ЊЕГОВИ СВЕВРЕМЕНИ АДУТИ
На пучини равнице
Са именом стеченим у шанцу, разуме се, имао је бурну историју. У себи је и везао и расплео више важних путева, земљаних и водених. Одавде је Стеван Каћански Бард, овде почива она којој је посвећена знаменита песма „Santa Maria della Salute”. „Гинисова књига” сваке године изнова помиње србобранско село Турију по најдужој кобасици на свету. Ту су и Велики бачки канал, салаши, заштићено подручје „Бељанска бара”, низ културних и туристичких манифестација. Ако сте још и ви отворени и радознали, више је него довољно разлога да не одлажете овај сусрет

Окупљања
ПРВИ РУМСКИ ПОЛУМАРАТОН, 26. АВГУСТА
Игра на дуге стазе
Поред Главне трке, чија стаза је дугачка 21,1 километар, биће одржани и Трка задовољства, Дечји маратон, Бизнис штафетна трка. Пријаве се примају до 25. августа. Приступ организатора је темељан и озбиљан, па се очекује да ће ово брзо постати неизоставна тачка на тркачкој мапи Балкана. Пуна подршка локалне самоуправе

Везе
НОВИ ВАЖАН ПРОЈЕКАТ „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА”
Стварамо знање
У сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, компанија ће поводом 20. годишњице свог постојања опремити 20 информатичких кабинета у 20 основних школа широм Србије. То је наставак систематских настојања да се подижу информатичка писменост и технолошко предузетништво у том домену

Здравље
„МЕРКУРОВА” НЕДЕЉА ЈУБИЛЕЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Деценије бриге о људима
Низ програма подсетио је на развојни пут у знаку традиције, сталних унапређења и праћења најмодернијих трендова у туризму, од далеке 1947. до данас. На свечаној академији под геслом „70 година у служби грађана” додељене су „Меркурове” повеље захвалности институцијама и појединцима. Представљени су велики развојни пројекти који ће обележити време пред нама, попут ексклузивног медицинског центра „Сплендор”

Мостови
У БЕОГРАДСКИМ СТУДЕНТСКИМ ОДМАРАЛИШТИМА НАСТАВЉА СЕ ПРОЈЕКАТ „СВЕТ У СРБИЈИ”
Сплет правог повезивања
За пола деценије скоро четири стотине студената из педесет три земље учествовало је у овом и програму „Србија за Србе из региона”. Ове године на окупу их је тридесет троје из шеснаест земаља. Сви они науче српски и заврше неки од факултета на Београдском универзитету. Потом се као стручњаци враћају у своје земље, завек чувајући везе успостављене са Србијом и српском културом

Оглед
УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА „ПСИХОЛОШКО БЛАГОСТАЊЕ”
Низ важних добробити
У новије време психолози препознају многе позитивне ефекте физичке активности на ментално здравље и психолошко стање човека. Тако се, поред осталог, јача самопоштовање, побољшава расположење, смањује анксиозност, предупређују депресија и деменција, поспешују сазнајне и креативне способности... Разуме се, ту постоје и ризици, нарочито ако се интензивне физичке активности упражњавају без консултација са стручњацима

Пише: Владимир Китановић





У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију