Србија - национална ревија, број 63
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 63

 

РЕЧ ПРЕ

Шпиц је летње сезоне. У брлогу званом „политика” више од четврт века управо то је најбоље време да се отворе и на брзину затворе тешка питања, одраде прљави послови, да се растеретимо неке територије или баласта достојанства. Да испоручимо султанима још неку часну главу, стратешку фирму или неку покрајину. Тако је и сад. Градови су полупразни, пук омамљен врућином и отрован треш медијима, хипнотисан и дезоријентисан. Чекајући онај „крик над долинама”, спремили смо ново издање „Националне ревије”. Пуно лепе утехе и утешне лепоте. Као терапију самосвешћу. <

ГАЛЕРИЈА
„Регата на Дрини 2017” у Бајиној Башти (Фото: Петар Бранов)
На Тари, изнад облака (Фото: Зоран Милутиновић)
На Завојском језеру, код Пирота (Фото: Драган Боснић)
„Ленкин прстен” у Србобрану (Фото: Драган Боснић)
Старац Никодим у Кареји (Фото: Мишо Вујовић)
Оља Ивањицки: „Косанчић Иван”, комбинована техника, 2003.
Душан Домовић Булут (Фото: Кошаркашки савез Србије)
Портрет Драгана Лубарде (Фото: Приватна архива)
Тамбураши у Турији (Фото: Драган Боснић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Пролог
УСПАВАНКА ЗА КУВАНЕ ЖАБЕ
Експериментална зона Србија

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ ЗО­РА­НА МИ­ЛУ­ТИ­НО­ВИ­ЋА
Од­не­куд по­знат свет

Хо­до­ча­шћа
У КА­РЕЈ­СКОЈ ПО­СНИ­ЦИ СВЕ­ТОГ СА­ВЕ, НА СЛА­ВИ БО­ГО­РО­ДИ­ЦЕ МЛЕ­КО­ПИ­ТА­ТЕ­ЉИ­ЦЕ
Ста­за под­ви­га и спа­се­ња
Већ сво­јим чу­ве­ним Ка­реј­ским ти­пи­ком из 6707. го­ди­не (1199), Све­ти Са­ва озна­ме­нио је ово ме­сто као по­себ­но. За­дао је ве­о­ма стро­го мо­на­шко пра­ви­ло, али и из­у­зео оно­га ко се ов­де под­ви­за­ва од ма ко­је вла­сти спо­ља, па и про­та и игу­ма­на. Бде­ње и мо­ли­тва ов­де су не­пре­ста­ни, да­њу и но­ћу, ве­ко­ви­ма. По пре­да­њу све­то­гор­ском, ово је јед­но од нај­те­жих ме­ста мо­на­шког по­слу­ша­ња. Бор­ба са де­мон­ским си­ла­ма ов­де је до­слов­на. Са­да ту у Ора­хо­ви­ца­ма (Ка­ре­ји), на ис­ту­ре­ном по­ло­жа­ју ду­хов­не бор­бе, пре­би­ва див­ни ста­рац Ни­ко­дим, ве­ли­ки под­ви­жник по­што­ван од свих

Текст и фо­то: Ми­шо Ву­јо­вић

По­зив­ни­ца
ЈОШ ЈЕД­НА БО­ГА­ТА ТУ­РИ­СТИЧ­КА СЕ­ЗО­НА У БЕ­О­ГРА­ДУ
Жа­ри­шта кул­ту­ре и ве­дри­не
Уз спе­ци­фич­ну си­нер­ги­ју кул­ту­ре и ту­ри­зма, срп­ска пре­сто­ни­ца не­пре­ста­но обо­га­ћу­је сво­ју по­ну­ду и по­ди­же њен ква­ли­тет. Раст бро­ја стра­них и до­ма­ћих го­сти­ју у не­по­сред­ној је ве­зи са тим. Број­не ма­ни­фе­ста­ци­је по­ста­ле су део иден­ти­те­та Бе­о­гра­да. И овог ле­та ври од про­гра­ма на ре­ка­ма, на твр­ђа­ви, у ста­рим ам­би­јен­тал­ним це­ли­на­ма, на тр­го­ви­ма и ули­ца­ма, у из­ле­ти­шти­ма на обо­ду гра­да... Све то за­чи­ње­но је до­бро по­зна­том кре­а­тив­но­шћу, му­зи­кал­но­шћу и шар­мом Бе­о­гра­да

Пло­вид­ба
„ДРИН­СКА РЕ­ГА­ТА 2017”, ОД ПЕ­РУЋ­ЦА ДО РО­ГА­ЧИ­ЦЕ
Дан кад је Ср­би­ја пле­са­ла
На тра­гу дав­них дрин­ских спла­ва­ра, ко­ји су дрв­ну гра­ђу са об­ро­на­ка Та­ре и Зви­је­зде ре­ком спу­шта­ли за про­да­ју, сва­ко­га ле­та од бра­не у Пе­рућ­цу оти­сне се ве­ли­ки број љу­ди и пло­ви­ла. Бу­де то пра­ви кар­не­вал на во­ди. Об­ред ра­до­сти. Фор­си­ра­ње ро­ма­на-ре­ке. Све је би­стро и еле­мен­тар­но као Дри­на. Јед­но­став­но и моћ­но, маг­не­тич­но. Мно­го пе­сме и игре, кон­це­ра­та и жур­ки, ко­тли­ћа у ко­ји­ма се крч­ка­ју ђа­ко­ни­је, пи­ва ко­је се хла­ди у ре­ци. И је­дан џи­нов­ски осмех ко­ји пре­кри­ва све

Текст и фото: Петар Бранов

За­пис
НЕО­БИЧ­НА ПРЕ­СЛА­ВА У БР­ДИ­МА ИЗ­НАД ЗА­ВОЈ­СКОГ ЈЕ­ЗЕ­РА
Зво­на под­вод­ног хра­ма
Те дав­не зи­ме, си­лом при­ро­де или не­ка­ко друк­чи­је, це­ло бр­до се сур­ва­ло и зајазило ре­чи­цу Ви­со­чи­цу. Во­да је на­ра­ста­ла спо­ро, али не­у­мит­но. Под њом су не­ста­ја­ле ку­ће, ста­је, ам­ба­ри, њи­ве... И цр­ква, гро­бље, успо­ме­не. За­вој­ци су на ру­бу Пи­ро­та по­ди­гли на­се­ље Но­ви За­вој, али не и цр­кву. Њи­хо­ва цр­ква је и да­ље она под во­дом. И са­да они ста­ри­ји по­не­кад чу­ју ње­на не­чуј­на зво­на. И са­да их, 2. ав­гу­ста сва­ке го­ди­не, на Све­тог Или­ју, та зво­на оку­пе на Се­ли­шту, крај ка­ме­ног за­пи­са ста­рог два ве­ка. Ту про­сла­ве за­ве­ти­не, се­о­ску сла­ву, и не да­ју да зга­сну се­ћа­ња на Ста­ри За­вој

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Па­мјат
ЖИ­ВОТ И ПРИ­КЉУ­ЧЕ­НИ­ЈА РУ­СКОГ ЦАР­СКОГ ГЕ­НЕ­РА­ЛА ПЕ­ТРА НИ­КО­ЛА­ЈЕ­ВИ­ЧА ВРАН­ГЕ­ЛА (1878–1928)
Цр­ни ба­рон у бе­лом гра­ду
По­то­мак ста­ре бал­тич­ке пле­мић­ке по­ро­ди­це, бе­ше нај­пре из­у­чио за ру­дар­ског ин­же­ње­ра, но ипак сту­па у елит­ни пе­тро­град­ски гар­диј­ски ко­њич­ки пук. За­кле­тви „за ве­ру, ца­ра и отаџ­би­ну” остао је без­у­слов­но одан до смр­ти. Ко­ман­до­вао је Ору­жа­ним сна­га­ма Ју­жне Ру­си­је и кад је све дру­го па­ло, све до сре­ди­не но­вем­бра 1920. По­том је пре­ко Кри­ма, Ца­ри­гра­да и Бо­ке до­спео у Бе­о­град и Срем­ске Кар­лов­це. Пре­ми­нуо је у Бри­се­лу 1928, из­не­на­да, у пе­де­се­тој го­ди­ни. По­след­ња же­ља би­ла му је да по­чи­ва у Ср­би­ји. У ње­гов ки­вот од бе­лог мер­ме­ра, у Ру­ској цр­кви у Бе­о­гра­ду, уз звук свих пре­сто­нич­ких зво­на, спу­ште­на је и ша­ка ру­ске зе­мље

Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

Ве­ли­ка­ни
ВЕ­СЕ­ЛИН ЧАЈ­КА­НО­ВИЋ (1881–1946), КЛА­СИЧ­НИ ФИ­ЛО­ЛОГ И ЗНА­ЛАЦ ДРЕВ­НЕ СРП­СКЕ ВЕ­РЕ
До мит­ских ви­си­на
Док­то­ри­рао у Мин­хе­ну на ан­тич­ким по­сло­ви­ца­ма, вр­хун­ски пре­во­ди­лац грч­ких и рим­ских ауто­ра, нај­дра­го­це­ни­је до­при­но­се дао је осве­тља­ва­ју­ћи ду­би­не ста­ре срп­ске ве­ре и ми­то­ло­ги­је. По­ка­зао је ка­ко оне и да­нас пул­си­ра­ју у зла­ту срп­ског све­то­са­вља. Ве­ли­ки на­уч­ник и чо­век, од­ли­ко­ван Ле­ги­јом ча­сти и Ор­де­ном бе­лог ор­ла у Пр­вом свет­ском ра­ту, ра­ња­ван у од­бра­ни Бе­о­гра­да, го­ди­не 1945. ис­кон­стру­и­са­ном оп­ту­жни­цом од стра­не ко­му­ни­стич­ких вла­сти укло­њен је са Уни­вер­зи­те­та и из јав­ног жи­во­та. Скон­чао је раз­о­ча­ран и гла­дан, рас­про­да­ју­ћи књи­ге и по­кућ­ство. У но­вом ве­ку до­био је ули­цу на пе­ри­фе­ри­ји, али му је сру­ше­на ку­ћа и ра­зо­рен гроб. А ми? Где ће­мо ми сти­ћи са то­ли­ким гре­си­ма пре­ма нај­бо­љим си­но­ви­ма ове зе­мље?

Пи­ше: Ми­хај­ло Ви­те­зо­вић

Па­ле­та
ОЉА ИВА­ЊИЦ­КИ (1931–2009), РУ­СКО-СРП­СКА ВИ­ЛА УМЕТ­НО­СТИ, СА ЗА­И­ГРА­НО­ШЋУ РЕ­НЕ­САН­СНИХ ГЕ­НИ­ЈА
Ви­зи­о­нар из до­ба ви­со­ког мо­дер­ни­зма
Кад се слег­ну плит­ке ме­диј­ске игра­ри­је око ње­не жи­во­пи­сне лич­но­сти, оста­је ње­но сли­кар­ство, ње­на по­ет­ска и фи­ло­соф­ска ми­сао ко­јим је умно­го­ме би­ла из­над сво­је епо­хе. У мно­гим обла­сти­ма оста­ви­ла је не­про­ла­зан траг, све до ар­хи­тек­ту­ре, мо­де, ди­зај­на, књи­жев­но­сти. Од сво­је има­ги­на­ци­је ство­ри­ла је еле­гант­не и ми­стич­не све­то­ве, жи­ве­ла у ча­роб­ној шкољ­ци, у ко­смич­ким и ар­хе­о­фу­ту­ри­стич­ким на­се­о­би­на­ма. Би­ла у жи­вом до­слу­ху са пре­ци­ма и по­том­ци­ма. Ње­но де­ло је из­ве­штај са тог нат­чул­ног пу­та, скри­ве­ни во­дич кроз дир­љи­ве уто­пиј­ске ре­ал­но­сти

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Од­ла­зак
ДРА­ГАН ЛУ­БАР­ДА (1933–2017), МА­ГИЧ­НИ ЦР­ТАЧ
Јед­на тач­ка на хо­ри­зон­ту
„Цр­та је кад мој отац на Ро­ма­ни­ји у зо­ру от­ку­је ко­су, окре­не је пре­ма сун­цу и пре­ву­че пал­цем пре­ко ње.” Ма­ги­ја цр­те­жа, при­чао је, че­сто га је ву­кла у по­нор ћут­ње. Цр­тао је стал­но, док му ша­па сва­ко­дне­ви­це ни­је из­гре­ба­ла ма­гич­но огле­да­ло у ком је са­гле­да­вао свет. Знао је да жи­вот по­не­кад о цр­ти ви­си. Знао је и ка­ко се жи­ви на цр­ту. На кра­ју, оти­шао је сре­ди­ном цр­те, пре­тва­ра­ју­ћи се у тач­ку на хо­ри­зон­ту. Све док и она ни­је не­ста­ла, та­мо где се по­ја­вљу­је она кап кр­ви у углу не­ба

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић

Ви­ди­ци
ПЕ­СНИК МИ­РО­СЛАВ МАК­СИ­МО­ВИЋ О СУД­БИ­НИ СВЕ­ТА У КО­ЈЕМ НЕ­МА БО­ГА НИ ПО­Е­ЗИ­ЈЕ
У по­тра­зи за сво­јим је­зи­ком
Сва­ки из­вор­ни ста­нов­ник Евро­пе је Евро­пља­нин. Евро­па ни­је са­мо Европ­ска уни­ја. И ни­је по­ли­ти­ка не­го кул­ту­ра, ве­ра, ети­ка и дру­ге за­јед­нич­ке вред­но­сти. До­мо­ви­на (др­жа­ва) да­нас је глав­ни, мо­жда и по­след­њи, бра­ни­лац по­себ­но­сти лич­но­сти и на­ро­да. Да­кле и бра­ни­лац кул­ту­ре, ко­је не­ма без по­себ­но­сти. За­то „ва­љак гло­ба­ли­за­ци­је” кул­ту­ру сма­тра глав­ном из­бо­чи­ном на свом пу­ту ка бе­сло­ве­сном и ма­сов­ном по­тро­шач­ком дру­штву, у ко­јем, као што зна­мо, не­ма ду­ха и по­е­зи­је, тог вр­хун­ског из­ра­за аутен­тич­но­сти

Пи­ше: Ве­сна Ка­пор

По­бед­ник
ДУ­ШАН ДО­МО­ВИЋ БУ­ЛУТ, ЧА­РОБ­ЊАК БА­СКЕ­ТА, НАЈ­БО­ЉИ ИГРАЧ НА СВЕ­ТУ
По­глед ко­јим се раз­у­ме­мо
Оно што су у фут­са­лу Фал­као и Ри­кар­ди­њо, то је он у ба­ске­ту. Па и ви­ше. По­гле­дај­те на „Ју­тју­бу” ње­го­ве ак­ци­је и по­те­зе, све ће вам би­ти ја­сно. Та­ква има­ги­на­ци­ја, кре­а­ци­ја и ве­шти­на су на гра­ни­ци не­ве­ро­ват­ног. Овај Но­во­са­ђа­нин је увек че­знуо за ча­ро­ли­јом сло­бод­не игре. Пре­зи­рао си­стем ко­ји те уте­ру­је у тор, ис­пи­ра ти мо­зак, ша­бло­ни­зу­је те, кра­де. Те­жим пу­тем до­спео је ов­де где је сад: на врх. И ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је и он сам су нај­бо­љи на све­ту. То ни­је се­зон­ска ствар. Уве­ри­ће­мо се, ка­же, на Олим­пи­ја­ди у То­ки­ју

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Пре­по­ру­ка
СР­БО­БРАН, УСРЕД БАЧ­КЕ, И ЊЕ­ГО­ВИ СВЕ­ВРЕ­МЕ­НИ АДУ­ТИ
На пу­чи­ни рав­ни­це
Са име­ном сте­че­ним у шан­цу, раз­у­ме се, имао је бур­ну исто­ри­ју. У се­би је и ве­зао и рас­плео ви­ше ва­жних пу­те­ва, зе­мља­них и во­де­них. Одав­де је Сте­ван Ка­ћан­ски Бард, ов­де по­чи­ва она ко­јој је по­све­ће­на зна­ме­ни­та пе­сма „San­ta Ma­ria del­la Sa­lu­te”. „Ги­ни­со­ва књи­га” сва­ке го­ди­не из­но­ва по­ми­ње ср­бо­бран­ско се­ло Ту­ри­ју по нај­ду­жој ко­ба­си­ци на све­ту. Ту су и Ве­ли­ки бач­ки ка­нал, са­ла­ши, за­шти­ће­но под­руч­је „Бе­љан­ска ба­ра”, низ кул­тур­них и ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ци­ја. Ако сте још и ви отво­ре­ни и ра­до­зна­ли, ви­ше је не­го до­вољ­но раз­ло­га да не од­ла­же­те овај су­срет

Оку­пља­ња
ПР­ВИ РУМ­СКИ ПО­ЛУ­МА­РА­ТОН, 26. АВ­ГУ­СТА
Игра на ду­ге ста­зе
По­ред Глав­не тр­ке, чи­ја ста­за је ду­гач­ка 21,1 ки­ло­ме­тар, би­ће одр­жа­ни и Тр­ка за­до­вољ­ства, Деч­ји ма­ра­тон, Би­знис шта­фет­на тр­ка. При­ја­ве се при­ма­ју до 25. ав­гу­ста. При­ступ ор­га­ни­за­то­ра је те­ме­љан и озби­љан, па се оче­ку­је да ће ово бр­зо по­ста­ти не­из­о­став­на тач­ка на тр­кач­кој ма­пи Бал­ка­на. Пу­на по­др­шка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве

Ве­зе
НО­ВИ ВА­ЖАН ПРО­ЈЕ­КАТ „ТЕ­ЛЕ­КО­МА СР­БИ­ЈА”
Ства­ра­мо зна­ње
У са­рад­њи са Ми­ни­стар­ством про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, ком­па­ни­ја ће по­во­дом 20. го­ди­шњи­це свог по­сто­ја­ња опре­ми­ти 20 ин­фор­ма­тич­ких ка­би­не­та у 20 основ­них шко­ла ши­ром Ср­би­је. То је на­ста­вак си­сте­мат­ских на­сто­ја­ња да се по­ди­жу ин­фор­ма­тич­ка пи­сме­ност и тех­но­ло­шко пред­у­зет­ни­штво у том до­ме­ну

Здра­вље
„МЕР­КУ­РО­ВА” НЕ­ДЕ­ЉА ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈА У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ
Де­це­ни­је бри­ге о љу­ди­ма
Низ про­гра­ма под­се­тио је на раз­вој­ни пут у зна­ку тра­ди­ци­је, стал­них уна­пре­ђе­ња и пра­ће­ња нај­мо­дер­ни­јих трен­до­ва у ту­ри­зму, од да­ле­ке 1947. до да­нас. На све­ча­ној ака­де­ми­ји под ге­слом „70 го­ди­на у слу­жби гра­ђа­на” до­де­ље­не су „Мер­ку­ро­ве” по­ве­ље за­хвал­но­сти ин­сти­ту­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма. Пред­ста­вље­ни су ве­ли­ки раз­вој­ни про­јек­ти ко­ји ће обе­ле­жи­ти вре­ме пред на­ма, по­пут екс­клу­зив­ног ме­ди­цин­ског цен­тра „Сплен­дор”

Мостови
У БЕОГРАДСКИМ СТУДЕНТСКИМ ОДМАРАЛИШТИМА НАСТАВЉА СЕ ПРОЈЕКАТ „СВЕТ У СРБИЈИ”
Сплет правог повезивања
За пола деценије скоро четири стотине студената из педесет три земље учествовало је у овом и програму „Србија за Србе из региона”. Ове године на окупу их је тридесет троје из шеснаест земаља. Сви они науче српски и заврше неки од факултета на Београдском универзитету. Потом се као стручњаци враћају у своје земље, завек чувајући везе успостављене са Србијом и српском културом

Оглед
УТИ­ЦАЈ ФИ­ЗИЧ­КЕ АК­ТИВ­НО­СТИ НА „ПСИ­ХО­ЛО­ШКО БЛА­ГО­СТА­ЊЕ”
Низ ва­жних до­бро­би­ти
У но­ви­је вре­ме пси­хо­ло­зи пре­по­зна­ју мно­ге по­зи­тив­не ефек­те фи­зич­ке ак­тив­но­сти на мен­тал­но здра­вље и пси­хо­ло­шко ста­ње чо­ве­ка. Та­ко се, по­ред оста­лог, ја­ча са­мо­по­што­ва­ње, по­бољ­ша­ва рас­по­ло­же­ње, сма­њу­је анк­си­о­зност, пред­у­пре­ђу­ју де­пре­си­ја и де­мен­ци­ја, по­спе­шу­ју са­знај­не и кре­а­тив­не спо­соб­но­сти... Раз­у­ме се, ту по­сто­је и ри­зи­ци, на­ро­чи­то ако се ин­тен­зив­не фи­зич­ке ак­тив­но­сти упра­жња­ва­ју без кон­сул­та­ци­ја са струч­ња­ци­ма

Пи­ше: Вла­ди­мир Ки­та­но­вић

 

Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62
Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију