Србија - национална ревија, број 60
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 60

 

РЕЧ ПРЕ

Десет година, шездесет бројева, сто осамдесет три магазинска издања, преко четири хиљаде жанровски различитих текстова, двадесетак хиљада фотографија. Много имена, лица, градова, предела. Много открића, важних указивања и подсећања, „докумената о лепоти”. Улазимо у једанаесту годину и не престајемо да вас водимо на путовања. Овога пута у српске светиње на Косову и Метохији, на Свету гору под снегом, у дунавске ритове на рубу престонице, у Београд Бранка Пешића, у узбудљиве светове уметности и спорта... И не запиткујте, слободно крените. <

ГАЛЕРИЈА
Снег на Светој гори (Фото: монах Милутин)
У Хиландару, наранџе под снегом (Фото: монах Милутин)
На Бабином зубу, Стара планина (Фото: Драган Боснић)
Свитање у Дунавском риту код Београда (Фото: Јосип Шарић)
Сребрни финиш српских кајакаша у Рију 2016. (Фото: Архива М. Томићевића)
Отворени базен у Кошутњаку, Београд (Фото: Завод за спорт Србије)
Малиша Глишић: „Борови”, уље на платну, 1911.
Михаил Кулачић, „Хлеб и ружа”, акварел
Михаил Кулачић, „Камени мост у гори”, акварел

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
НА ПРАГУ ДРУГЕ ДЕЦЕНИЈЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Шездесети пут

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ОБЈЕКТИВУ АЛЕКСАНДРА РАДОША
Светлост и светост

Срце
НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ, СА ПРИПАДНИЦИМА СРПСКЕ ГОРСКЕ СЛУЖБЕ СПАСАВАЊА
Невоља нема радно време
Добровољна су и непрофитна организација, основана пре шездесет пет година као огранак Планинарског савеза Србије. Потенцијални члан мора имати низ важних психофизичких и карактерних особина, потом проћи сложену обуку и бити у сталном тренингу. Горска служба спасавања помаже у невољи планинарима и скијашима, као и становницима у неприступачним пределима. Прва је ушла у бомбардоване зграде РТС-а и кинеске амбасаде. Помогла поплављеном Обреновцу, рударима у затрпаном руднику „Ибар”, спелеолозима у Раваничкој пећини... И ове зиме бди у великим српским скијашким центрима

Текст и фото: Драган Боснић

Запис
НА СВЕТОЈ ГОРИ ОВЕ ЗИМЕ СНЕГ КАКАВ СЕ ДОСАД НЕ ПАМТИ
Црнорисци у белом
Грана наранџе отежала од плода и снега. Маслињаци и чемпреси се у бело расцветали. Скитови и параклиси завејани и одсечени. Теренско возило и трактор пробијају пут преко брда ка манастиру Хиландар. Из Грегоријата, на Божић, лука Дафни се једва назире кроз снежни вео, запустела и сама. Три дана старац Никодим не може да изађе из Испоснице Светог Саве и просече стазу кроз сметове високе и по три метра. Светогорци не памте оволики снег, али се радују белини која нас подсећа на првобитну чистоту света и човека. На свему, па и на томе, благодаре Господу

Пустоловине
ПРЕКО ВЕЛИКЕ РЕКЕ, НА РУБУ БЕОГРАДА
Чудесни светови дунавског рита
Многи проживе живот у оближњем граду, на два-три километра удаљености, а ово за њих заувек остане непозната земља. Никада не сазнају да им у комшилуку живе дивље свиње, дивље мачке, лисице, шакали, зечеви, срне, нутрије, видре, сиве и беле чапље, гакови, црне роде, фазани, орлови белорепани, сове, дивље патке, кукавице, лиске, корморани... За откривање тих лепих и узбудљивих светова нису потребни скупи аранжмани и дуге припреме. Довољни су леп дан, добра воља и удобна обућа, па правац Пупинов мост

Текст и фото: Јосип Шарић

Симболи
ПОРЕКЛО И ПРАВИ СМИСАО ЗАСТАВЕ СА „МРТВАЧКОМ ГЛАВОМ”
За Отаџбину, до смрти
Деценијама поистовећивана са оклеветаним Равногорским покретом и његовим карикатуралним приказивањем у „партизанским филмовима”, ова славна ратна застава потиче заправо из XIX века. У Србију су је донели руски добровољци у Српско-турском рату 1876. Била је застава српских комитских и четничких организација у Македонији, па организације „Уједињење или смрт”, па ударних српских јединица у Балканским и Првом светском рату, па застава Четничке команде закаснело установљене у Војсци Краљевине Југославије 1940. године. Заветовани Отаџбини на борбу до смрти, они који ступају под овом заставом поручују: „Победићемо! Смрти се не плашимо, јер већ смо мртви”

Пише: Владимир Матевски

Подсетник
БРАНКО ПЕШИЋ (1922-1986), ВИШЕ ОД ГРАДОНАЧЕЛНИКА
Добра нарав Београда
Када би на један тас ставили свих седамнаест градоначелника Београда после њега, а на други Бранка, истински Београђани знају на коју би страну превагнуло. За његова два мандата, од 1966. до 1973, изграђено је у Београду 81.387 станова. Подигнуто је шездесет шест основних и девет средњих школа, „Газела”, Теразијски тунел, Народна библиотека, „Пинки” и „Пионир”, „Београђанка”, пет спортских центара са базенима, уређене су Скадарлија и Ада, установљени Битеф, Бемус, Фест. За све то време, градоначелник је живео у старинској родитељској кући у земунској Горњој вароши и никада себи није доделио стан

Пише: Милош Лазић

Палета
МАЛИША ГЛИШИЋ (1886-1916), ВЕЛИКИ А ЗАБОРАВЉЕНИ СЛИКАР СА ПОЧЕТКА СРПСКОГ МОДЕРНИЗМА
Пали ратник уметности
Иако су му слике у највећим српским музејима, сто година од његове смрти нико није нашао за сходно да приреди макар једну самосталну изложбу. То је исто као да су Французи потпуно заборавили Клода Монеа. А био је српски ратни сликар од 1912. до смрти. Пронашао своју светлост и феномен исијавања боје. Ослободио палету и технички поступак, увео смели колорит, нову осећајност, тактилну вредност слике. Био један од најживљих српских пејазажиста. Остао ведар и у смрти. А ми? Да ли смо ми њега заслужили?

Пише: Дејан Ђорић

Бајка
ПАТУЉАК ВРЕТЕНКО НА КРАЈУ СВОГ ПУТА
Сузе на врху солитера
Савладао је многе страшне препреке, задобијао и видао ране. У Белом Граду по којем су злотвори сипали огњена јаја спасавао је децу. И најзад је пронашао ону због које је све то поднео. Желео је да јој исприча најлепше бајке света, да је озари лепотом, заштити љубављу. Али она га није слушала. Морала је да се јави на телефон, да одговори на поруке, да одигра игрицу. Бајке је нису интересовале. Задубљена у бездан екрана, Мала Принцеза није видела његове сузе. А онда је Вретенко загрлио свог орла и заувек одлетео ка далекој малој планети на којој један дечак четкицом за зубе чисти три вулкана

Пише: Небојша Јеврић
Илустрације: Михаил Кулачић

Беседа
ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ
О делима и поколењима
На Савиндан, у препуном Амфитеатру „Академик Радомир Д. Лукић”, још једном су своје квалитете одмерили млади беседници, студенти права. Укупни победник је Сандра Крстајић, награду публике добио је Никола Масал, обоје студенти четврте године. Подржавајући неговање високе језичке културе и враћање достојанства речи, преносимо у целини победничку беседу Сандре Крстајић. Она се бави тешким положајем аутохтоног српског народа у конвертитској Црној Гори

Видици
НЕБОЈША ДУГАЛИЋ, ГЛУМАЦ И РЕДИТЕЉ, О ПРОМИШЉАЊИМА ЧОВЕКА, СВЕТА, УМЕТНОСТИ
Бити достојан вечне мере
Хамваш каже да човеков живот има смисао само ако у њему постоји нешто за шта би дао и сам живот. Наш народ је то вековима подразумевао, осећао и тако живео. Данас, у оковима обезвређеног укуса, затрпани бучном папазјанијом која се даје као анестезија, многе оријентире смо погубили. Као што су неке раније генерације већ чиниле, дошло је време да се публици наметне виши критеријум посматрања ствари. Можда то некоме данас звучи анахроно и памфлетски, али се ствари и сада могу свести на једноставно питање: да ли завет који су животом бранили моји преци има за мене важност или не? По одговору свак од нас може измерити себе

Пише: Дејан Булајић

Шампиони
МАРКО ТОМИЋЕВИЋ, СРПСКИ КАЈАКАШКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ
Има нешто што ме држи овде
У кајаку двоседу, са Миленком Зорићем, био је бронзани на Светском првенству у Милану 2015. и сребрни на Олимпијади у Рију 2016. Ко није у врхунском спорту тешко да може схватити колики су напори и одрицања потребни за највеће домете. Колика снага воље и колико победа над собом. То није за малодушне и калкуланте. Али, ако издржиш до краја, ако пребродиш кризе и сопствене слабости, спорт ти то врати на најлепше начине

Пише: Алекса Комет

Примери
ОПШТИНА РУМА УЧЕСТВУЈЕ У ВИШЕ ЗАХТЕВНИХ ПРОЈЕКАТА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
У мрежи европских градова
Један пројекат бави се остварењем седамнаест глобалних циљева одрживог развоја на локалном нивоу. Рума ће посебну пажњу посветити економском развоју и заштити животне средине. У другом пројекту, посвећеном заштити водних ресурса у Европи, Руми је поверено да буде носилац. Учествују градови из пет земаља ЕУ, а Рума је једина из Србије. Разуме се, за тако нешто неопходно је претходно испунити критеријуме и достићи стандарде

Студије
ПРОФ. ДР ЂУРО ЂУРОВИЋ ПОНОВО ИЗАБРАН ЗА ДИРЕКТОРА БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Ка друштву знања и запослености
Мора се строго и доследно инсистирати на квалитету. На академској честитости и савести. Аномалија је било, више их не сме бити. Подизање квалитета наставника један је од најделотворнијих начина да се уистину унапреди образовање. Кроз дуално образовање, у складу са државном стратегијом, створићемо стручњаке способне да се ухвате у коштац са стварним изазовима праксе и тржишта. Тако ће БПШ учврстити своју лидерску позицију и наставити развојне трендове

Тачке ослонца
ЗАВОД ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА СРБИЈЕ, ЈЕДИНСТВЕНА УСТАНОВА У ОВОМ ДЕЛУ ЕВРОПЕ
Темељна подршка спортистима
У широком распону од спортско-медицинских прегледа, преко лечења, рехабилитације и тренажних процеса, до стручног надзора и база података — ову установу одликују високи стандарди и вишедеценијски континуитет. По Закону о спорту из 2016, има статус националног тренинг центра. Располаже модерном медицинском опремом, квалитетним спортским и смештајним објектима. Не брине само о врхунским спортистима, него и о рекреативцима, нарочито младим, и о здрављу нације

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ВИРТУС” ЗА ДУГОРОЧНО ПАРТНЕРСТВО СА НЕПРОФИТНИМ СЕКТОРОМ
Да се чује глас деце
Већ једанаест година компанија подржава пројекат „Национална дечја линија”, телефонско саветовалиште за децу које их штити од многоструких ризика и омогућава сигурније одрастање. Још један леп пример друштвено одговорног пословања, што је трајно опредељење „Телекома Србија”

Здравље
ЈУБИЛЕЈ „МЕРКУРА” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Седам деценија лековитости
Од давне 1947, када је Влада Народне Републике Србије основала Државно здравствено предузеће „Врњачка Бања”, преваљен је дуг пут. Пролазиле су године, мењали се називи и организациони облици, али циљеви и благотворност остали су исти. Данашњи „Меркур” је модеран медицински и спа комплекс. Обједињује високу стручност, нове технологије и изузетне дарове природе. Брише границе између лечења и уживања. Буди здравље, чува лепоту

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију