Србија - национална ревија, број 60
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 60

 

РЕЧ ПРЕ

Десет година, шездесет бројева, сто осамдесет три магазинска издања, преко четири хиљаде жанровски различитих текстова, двадесетак хиљада фотографија. Много имена, лица, градова, предела. Много открића, важних указивања и подсећања, „докумената о лепоти”. Улазимо у једанаесту годину и не престајемо да вас водимо на путовања. Овога пута у српске светиње на Косову и Метохији, на Свету гору под снегом, у дунавске ритове на рубу престонице, у Београд Бранка Пешића, у узбудљиве светове уметности и спорта... И не запиткујте, слободно крените. <

ГАЛЕРИЈА
Снег на Светој гори (Фото: монах Милутин)
У Хиландару, наранџе под снегом (Фото: монах Милутин)
На Бабином зубу, Стара планина (Фото: Драган Боснић)
Свитање у Дунавском риту код Београда (Фото: Јосип Шарић)
Сребрни финиш српских кајакаша у Рију 2016. (Фото: Архива М. Томићевића)
Отворени базен у Кошутњаку, Београд (Фото: Завод за спорт Србије)
Малиша Глишић: „Борови”, уље на платну, 1911.
Михаил Кулачић, „Хлеб и ружа”, акварел
Михаил Кулачић, „Камени мост у гори”, акварел

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
НА ПРАГУ ДРУГЕ ДЕЦЕНИЈЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Шездесети пут

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
СРП­СКЕ СВЕ­ТИ­ЊЕ НА КО­СО­ВУ И МЕ­ТО­ХИ­ЈИ У ОБЈЕК­ТИ­ВУ АЛЕК­САН­ДРА РА­ДО­ША
Све­тлост и све­тост

Ср­це
НА СТА­РОЈ ПЛА­НИ­НИ, СА ПРИ­ПАД­НИ­ЦИ­МА СРП­СКЕ ГОР­СКЕ СЛУ­ЖБЕ СПА­СА­ВА­ЊА
Не­во­ља не­ма рад­но вре­ме
До­бро­вољ­на су и не­про­фит­на ор­га­ни­за­ци­ја, осно­ва­на пре ше­зде­сет пет го­ди­на као огра­нак Пла­ни­нар­ског са­ве­за Ср­би­је. По­тен­ци­јал­ни члан мо­ра има­ти низ ва­жних пси­хо­фи­зич­ких и ка­рак­тер­них осо­би­на, по­том про­ћи сло­же­ну обу­ку и би­ти у стал­ном тре­нин­гу. Гор­ска слу­жба спа­са­ва­ња по­ма­же у не­во­љи пла­ни­на­ри­ма и ски­ја­ши­ма, као и ста­нов­ни­ци­ма у не­при­сту­пач­ним пре­де­ли­ма. Пр­ва је ушла у бо­мбар­до­ва­не згра­де РТС-а и ки­не­ске ам­ба­са­де. По­мо­гла по­пла­вље­ном Обре­нов­цу, ру­да­ри­ма у за­тр­па­ном руд­ни­ку „Ибар”, спе­ле­о­ло­зи­ма у Ра­ва­нич­кој пе­ћи­ни... И ове зи­ме бди у ве­ли­ким срп­ским ски­ја­шким цен­три­ма

Текст и фо­то: Дра­ган Бо­снић

За­пис
НА СВЕ­ТОЈ ГО­РИ ОВЕ ЗИ­МЕ СНЕГ КА­КАВ СЕ ДО­САД НЕ ПАМ­ТИ
Цр­но­ри­сци у бе­лом
Гра­на на­ран­џе оте­жа­ла од пло­да и сне­га. Ма­сли­ња­ци и чем­пре­си се у бе­ло рас­цве­та­ли. Ски­то­ви и па­ра­кли­си за­ве­ја­ни и од­се­че­ни. Те­рен­ско во­зи­ло и трак­тор про­би­ја­ју пут пре­ко бр­да ка ма­на­сти­ру Хи­лан­дар. Из Гре­го­ри­ја­та, на Бо­жић, лу­ка Даф­ни се је­два на­зи­ре кроз сне­жни вео, за­пу­сте­ла и са­ма. Три да­на ста­рац Ни­ко­дим не мо­же да иза­ђе из Ис­по­сни­це Све­тог Са­ве и про­се­че ста­зу кроз сме­то­ве ви­со­ке и по три ме­тра. Све­то­гор­ци не пам­те ово­ли­ки снег, али се ра­ду­ју бе­ли­ни ко­ја нас под­се­ћа на пр­во­бит­ну чи­сто­ту све­та и чо­ве­ка. На све­му, па и на то­ме, бла­го­да­ре Го­спо­ду

Пу­сто­ло­ви­не
ПРЕ­КО ВЕ­ЛИ­КЕ РЕ­КЕ, НА РУ­БУ БЕ­О­ГРА­ДА
Чу­де­сни све­то­ви ду­нав­ског ри­та
Мно­ги про­жи­ве жи­вот у обли­жњем гра­ду, на два-три ки­ло­ме­тра уда­ље­но­сти, а ово за њих за­у­век оста­не не­по­зна­та зе­мља. Ни­ка­да не са­зна­ју да им у ком­ши­лу­ку жи­ве ди­вље сви­ње, ди­вље мач­ке, ли­си­це, ша­ка­ли, зе­че­ви, ср­не, ну­три­је, ви­дре, си­ве и бе­ле ча­пље, га­ко­ви, цр­не ро­де, фа­за­ни, ор­ло­ви бе­ло­ре­па­ни, со­ве, ди­вље пат­ке, ку­ка­ви­це, ли­ске, кор­мо­ра­ни... За от­кри­ва­ње тих ле­пих и уз­бу­дљи­вих све­то­ва ни­су по­треб­ни ску­пи аран­жма­ни и ду­ге при­пре­ме. До­вољ­ни су леп дан, до­бра во­ља и удоб­на обу­ћа, па пра­вац Пу­пи­нов мост

Текст и фо­то: Јо­сип Ша­рић

Сим­бо­ли
ПО­РЕ­КЛО И ПРА­ВИ СМИ­САО ЗА­СТА­ВЕ СА „МР­ТВАЧ­КОМ ГЛА­ВОМ”
За Отаџ­би­ну, до смр­ти
Де­це­ни­ја­ма по­и­сто­ве­ћи­ва­на са окле­ве­та­ним Рав­но­гор­ским по­кре­том и ње­го­вим ка­ри­ка­ту­рал­ним при­ка­зи­ва­њем у „пар­ти­зан­ским фил­мо­ви­ма”, ова слав­на рат­на за­ста­ва по­ти­че за­пра­во из XIX ве­ка. У Ср­би­ју су је до­не­ли ру­ски до­бро­вољ­ци у Срп­ско-тур­ском ра­ту 1876. Би­ла је за­ста­ва срп­ских ко­мит­ских и чет­нич­ких ор­га­ни­за­ци­ја у Ма­ке­до­ни­ји, па ор­га­ни­за­ци­је „Ује­ди­ње­ње или смрт”, па удар­них срп­ских је­ди­ни­ца у Бал­кан­ским и Пр­вом свет­ском ра­ту, па за­ста­ва Чет­нич­ке ко­ман­де за­ка­сне­ло уста­но­вље­не у Вој­сци Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је 1940. го­ди­не. За­ве­то­ва­ни Отаџ­би­ни на бор­бу до смр­ти, они ко­ји сту­па­ју под овом за­ста­вом по­ру­чу­ју: „По­бе­ди­ће­мо! Смр­ти се не пла­ши­мо, јер већ смо мр­тви”

Пи­ше: Вла­ди­мир Ма­тев­ски

Под­сет­ник
БРАН­КО ПЕ­ШИЋ (1922-1986), ВИ­ШЕ ОД ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИ­КА
До­бра на­рав Бе­о­гра­да
Ка­да би на је­дан тас ста­ви­ли свих се­дам­на­ест гра­до­на­чел­ни­ка Бе­о­гра­да по­сле ње­га, а на дру­ги Бран­ка, истин­ски Бе­о­гра­ђа­ни зна­ју на ко­ју би стра­ну пре­ваг­ну­ло. За ње­го­ва два ман­да­та, од 1966. до 1973, из­гра­ђе­но је у Бе­о­гра­ду 81.387 ста­но­ва. По­диг­ну­то је ше­зде­сет шест основ­них и де­вет сред­њих шко­ла, „Га­зе­ла”, Те­ра­зиј­ски ту­нел, На­род­на би­бли­о­те­ка, „Пин­ки” и „Пи­о­нир”, „Бе­о­гра­ђан­ка”, пет спорт­ских цен­та­ра са ба­зе­ни­ма, уре­ђе­не су Ска­дар­ли­ја и Ада, уста­но­вље­ни Би­теф, Бе­мус, Фест. За све то вре­ме, гра­до­на­чел­ник је жи­вео у ста­рин­ској ро­ди­тељ­ској ку­ћи у зе­мун­ској Гор­њој ва­ро­ши и ни­ка­да се­би ни­је до­де­лио стан

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Па­ле­та
МА­ЛИ­ША ГЛИ­ШИЋ (1886-1916), ВЕ­ЛИ­КИ А ЗА­БО­РА­ВЉЕ­НИ СЛИ­КАР СА ПО­ЧЕТ­КА СРП­СКОГ МО­ДЕР­НИ­ЗМА
Па­ли рат­ник умет­но­сти
Иако су му сли­ке у нај­ве­ћим срп­ским му­зе­ји­ма, сто го­ди­на од ње­го­ве смр­ти ни­ко ни­је на­шао за сход­но да при­ре­ди ма­кар јед­ну са­мо­стал­ну из­ло­жбу. То је исто као да су Фран­цу­зи пот­пу­но за­бо­ра­ви­ли Кло­да Мо­неа. А био је срп­ски рат­ни сли­кар од 1912. до смр­ти. Про­на­шао сво­ју све­тлост и фе­но­мен иси­ја­ва­ња бо­је. Осло­бо­дио па­ле­ту и тех­нич­ки по­сту­пак, увео сме­ли ко­ло­рит, но­ву осе­ћај­ност, так­тил­ну вред­ност сли­ке. Био је­дан од нај­жи­вљих срп­ских пе­ја­за­жи­ста. Остао ве­дар и у смр­ти. А ми? Да ли смо ми ње­га за­слу­жи­ли?

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Бај­ка
ПА­ТУ­ЉАК ВРЕ­ТЕН­КО НА КРА­ЈУ СВОГ ПУ­ТА
Су­зе на вр­ху со­ли­те­ра
Са­вла­дао је мно­ге стра­шне пре­пре­ке, за­до­би­јао и ви­дао ра­не. У Бе­лом Гра­ду по ко­јем су зло­тво­ри си­па­ли ог­ње­на ја­ја спа­са­вао је де­цу. И нај­зад је про­на­шао ону због ко­је је све то под­нео. Же­лео је да јој ис­при­ча нај­леп­ше бај­ке све­та, да је оза­ри ле­по­том, за­шти­ти љу­ба­вљу. Али она га ни­је слу­ша­ла. Мо­ра­ла је да се ја­ви на те­ле­фон, да од­го­во­ри на по­ру­ке, да од­и­гра игри­цу. Бај­ке је ни­су ин­те­ре­со­ва­ле. За­ду­бље­на у без­дан екра­на, Ма­ла Прин­це­за ни­је ви­де­ла ње­го­ве су­зе. А он­да је Вре­тен­ко за­гр­лио свог ор­ла и за­у­век од­ле­тео ка да­ле­кој ма­лој пла­не­ти на ко­јој је­дан де­чак чет­ки­цом за зу­бе чи­сти три вул­ка­на

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић
Илу­стра­ци­је: Ми­ха­ил Ку­ла­чић

Бе­се­да
ДВА­ДЕ­СЕТ ТРЕ­ЋЕ ТАК­МИ­ЧЕ­ЊЕ У БЕ­СЕД­НИ­ШТВУ НА ПРАВ­НОМ ФА­КУЛ­ТЕ­ТУ У БЕ­О­ГРА­ДУ
О де­ли­ма и по­ко­ле­њи­ма
На Са­вин­дан, у пре­пу­ном Ам­фи­те­а­тру „Ака­де­мик Ра­до­мир Д. Лу­кић”, још јед­ном су сво­је ква­ли­те­те од­ме­ри­ли мла­ди бе­сед­ни­ци, сту­ден­ти пра­ва. Укуп­ни по­бед­ник је Сан­дра Кр­ста­јић, на­гра­ду пу­бли­ке до­био је Ни­ко­ла Ма­сал, обо­је сту­ден­ти че­твр­те го­ди­не. По­др­жа­ва­ју­ћи не­го­ва­ње ви­со­ке је­зич­ке кул­ту­ре и вра­ћа­ње до­сто­јан­ства ре­чи, пре­но­си­мо у це­ли­ни по­бед­нич­ку беседу Сан­дре Кр­ста­јић. Она се ба­ви те­шким по­ло­жа­јем аутох­то­ног срп­ског на­ро­да у кон­вер­тит­ској Цр­ној Го­ри

Ви­ди­ци
НЕ­БОЈ­ША ДУ­ГА­ЛИЋ, ГЛУ­МАЦ И РЕ­ДИ­ТЕЉ, О ПРО­МИ­ШЉА­ЊИ­МА ЧО­ВЕ­КА, СВЕ­ТА, УМЕТ­НО­СТИ
Би­ти до­сто­јан веч­не ме­ре
Хам­ваш ка­же да чо­ве­ков жи­вот има сми­сао са­мо ако у ње­му по­сто­ји не­што за шта би дао и сам жи­вот. Наш на­род је то ве­ко­ви­ма под­ра­зу­ме­вао, осе­ћао и та­ко жи­вео. Да­нас, у око­ви­ма обез­вре­ђе­ног уку­са, за­тр­па­ни буч­ном па­па­зја­ни­јом ко­ја се да­је као ане­сте­зи­ја, мно­ге ори­јен­ти­ре смо по­гу­би­ли. Као што су не­ке ра­ни­је ге­не­ра­ци­је већ чи­ни­ле, до­шло је вре­ме да се пу­бли­ци на­мет­не ви­ши кри­те­ри­јум по­сма­тра­ња ства­ри. Мо­жда то не­ко­ме да­нас зву­чи ана­хро­но и пам­флет­ски, али се ства­ри и са­да мо­гу све­сти на јед­но­став­но пи­та­ње: да ли за­вет ко­ји су жи­во­том бра­ни­ли мо­ји пре­ци има за ме­не ва­жност или не? По од­го­во­ру свак од нас мо­же из­ме­ри­ти се­бе

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Шам­пи­о­ни
МАР­КО ТО­МИ­ЋЕ­ВИЋ, СРП­СКИ КА­ЈА­КА­ШКИ РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ТИ­ВАЦ
Има не­што што ме др­жи ов­де
У ка­ја­ку дво­се­ду, са Ми­лен­ком Зо­ри­ћем, био је бр­он­за­ни на Свет­ском пр­вен­ству у Ми­ла­ну 2015. и сре­бр­ни на Олим­пи­ја­ди у Ри­ју 2016. Ко ни­је у вр­хун­ском спор­ту те­шко да мо­же схва­ти­ти ко­ли­ки су на­по­ри и од­ри­ца­ња по­треб­ни за нај­ве­ће до­ме­те. Ко­ли­ка сна­га во­ље и ко­ли­ко по­бе­да над со­бом. То ни­је за ма­ло­ду­шне и кал­ку­лан­те. Али, ако из­др­жиш до кра­ја, ако пре­бро­диш кри­зе и соп­стве­не сла­бо­сти, спорт ти то вра­ти на нај­леп­ше на­чи­не

Пи­ше: Алек­са Ко­мет

При­ме­ри
ОП­ШТИ­НА РУ­МА УЧЕ­СТВУ­ЈЕ У ВИ­ШЕ ЗАХ­ТЕВ­НИХ ПРО­ЈЕ­КА­ТА ЕВРОП­СКЕ УНИ­ЈЕ
У мре­жи европ­ских гра­до­ва
Је­дан про­је­кат ба­ви се оства­ре­њем се­дам­на­ест гло­бал­них ци­ље­ва одр­жи­вог раз­во­ја на ло­кал­ном ни­воу. Ру­ма ће по­себ­ну па­жњу по­све­ти­ти еко­ном­ском раз­во­ју и за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не. У дру­гом про­јек­ту, по­све­ће­ном за­шти­ти вод­них ре­сур­са у Евро­пи, Ру­ми је по­ве­ре­но да бу­де но­си­лац. Уче­ству­ју гра­до­ви из пет зе­ма­ља ЕУ, а Ру­ма је је­ди­на из Ср­би­је. Раз­у­ме се, за та­ко не­што нео­п­ход­но је прет­ход­но ис­пу­ни­ти кри­те­ри­ју­ме и до­сти­ћи стан­дар­де

Сту­ди­је
ПРОФ. ДР ЂУ­РО ЂУ­РО­ВИЋ ПО­НО­ВО ИЗА­БРАН ЗА ДИ­РЕК­ТО­РА БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ
Ка дру­штву зна­ња и за­по­сле­но­сти
Мо­ра се стро­го и до­след­но ин­си­сти­ра­ти на ква­ли­те­ту. На ака­дем­ској че­сти­то­сти и са­ве­сти. Ано­ма­ли­ја је би­ло, ви­ше их не сме би­ти. По­ди­за­ње ква­ли­те­та на­став­ни­ка је­дан је од нај­де­ло­твор­ни­јих на­чи­на да се уисти­ну уна­пре­ди обра­зо­ва­ње. Кроз ду­ал­но обра­зо­ва­ње, у скла­ду са др­жав­ном стра­те­ги­јом, ство­ри­ће­мо струч­ња­ке спо­соб­не да се ухва­те у ко­штац са ствар­ним иза­зо­ви­ма прак­се и тр­жи­шта. Та­ко ће БПШ учвр­сти­ти сво­ју ли­дер­ску по­зи­ци­ју и на­ста­ви­ти раз­вој­не трен­до­ве

Тач­ке ослон­ца
ЗА­ВОД ЗА СПОРТ И МЕ­ДИ­ЦИ­НУ СПОР­ТА СР­БИ­ЈЕ, ЈЕ­ДИН­СТВЕ­НА УСТА­НО­ВА У ОВОМ ДЕ­ЛУ ЕВРО­ПЕ
Те­мељ­на по­др­шка спор­ти­сти­ма
У ши­ро­ком ра­спо­ну од спорт­ско-ме­ди­цин­ских пре­гле­да, пре­ко ле­че­ња, ре­ха­би­ли­та­ци­је и тре­на­жних про­це­са, до струч­ног над­зо­ра и ба­за по­да­та­ка — ову уста­но­ву од­ли­ку­ју ви­со­ки стан­дар­ди и ви­ше­де­це­ниј­ски кон­ти­ну­и­тет. По За­ко­ну о спор­ту из 2016, има ста­тус на­ци­о­нал­ног тре­нинг цен­тра. Рас­по­ла­же мо­дер­ном ме­ди­цин­ском опре­мом, ква­ли­тет­ним спорт­ским и сме­штај­ним објек­ти­ма. Не бри­не са­мо о вр­хун­ским спор­ти­сти­ма, не­го и о ре­кре­а­тив­ци­ма, на­ро­чи­то мла­дим, и о здра­вљу на­ци­је

Ве­зе
„ТЕ­ЛЕ­КОМ СР­БИ­ЈА” ДО­БИТ­НИК НА­ГРА­ДЕ „ВИР­ТУС” ЗА ДУ­ГО­РОЧ­НО ПАРТ­НЕР­СТВО СА НЕ­ПРО­ФИТ­НИМ СЕК­ТО­РОМ
Да се чу­је глас де­це
Већ је­да­на­ест го­ди­на ком­па­ни­ја по­др­жа­ва про­је­кат „На­ци­о­нал­на деч­ја ли­ни­ја”, те­ле­фон­ско са­ве­то­ва­ли­ште за де­цу ко­је их шти­ти од мно­го­стру­ких ри­зи­ка и омо­гу­ћа­ва си­гур­ни­је од­ра­ста­ње. Још је­дан леп при­мер дру­штве­но од­го­вор­ног по­сло­ва­ња, што је трај­но опре­де­ље­ње „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја”

Здра­вље
ЈУ­БИ­ЛЕЈ „МЕР­КУ­РА” ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ
Се­дам де­це­ни­ја ле­ко­ви­то­сти
Од дав­не 1947, ка­да је Вла­да На­род­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је осно­ва­ла Др­жав­но здрав­стве­но пред­у­зе­ће „Вр­њач­ка Ба­ња”, пре­ва­љен је дуг пут. Про­ла­зи­ле су го­ди­не, ме­ња­ли се на­зи­ви и ор­га­ни­за­ци­о­ни об­ли­ци, али ци­ље­ви и бла­го­твор­ност оста­ли су исти. Да­на­шњи „Мер­кур” је мо­де­ран ме­ди­цин­ски и спа ком­плекс. Об­је­ди­њу­је ви­со­ку струч­ност, но­ве тех­но­ло­ги­је и из­у­зет­не да­ро­ве при­ро­де. Бри­ше гра­ни­це из­ме­ђу ле­че­ња и ужи­ва­ња. Бу­ди здра­вље, чу­ва ле­по­ту

 

Србија - национална ревија - број 60
Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију