Србија - национална ревија, број 59
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 59

 

РЕЧ ПРЕ

Ништа овде није баш сасвим ново. Ни година, ни царево одело, ни ибијевска представа око нас са тугаљивим крајем. Ни увод, ни разрада, ни закључци. Још давне 1987. афористичар је записао: „Оптимиста сам, јер горе не може.” А знате већ каква су нас све мрачна чудеса прегазила у међувремену, какве трагедије, какве лакрдије, какве фарсе. Зато је много људи пожелело само да у 2017. не буде још горе и да се окончају суманута самопонижавања. Можда звучи досадно, као политика у протекторатима, али то је мудра жеља искусних људи. Веома искусних. <

ГАЛЕРИЈА
На Бобији, у западној Србији (Фото: Драган Боснић)
На Копаонику (Фото: Драган Боснић)
Зимски такси на планини (Фото: Драган Боснић)
Београд, једна панорама (Фото: ТОБ)
Храм у Пребиловцима, Херцеговина (Фото: Радован Дангубић)
Средњовековни Купиник, из анимације (Фото: Завичајни музеј у Руми)
„Улица отвореног срца” у Београду (Фото: ТОБ)
Мића Поповић, „Ровињски плакат”, уље на платну, 1982.
Коњи на Крчединској ади (Фото: Жељко Синобад)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Про­лог
БУ­ДИ­МО КАО ДЕ­ЦА, ЧИ­СТИ И РА­ДО­СНИ
Пра­зник

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
МОЋ ЗИ­МЕ У СР­БИ­ЈИ
Ле­ко­ви­та бе­ли­на

Пре­сто­ни­ца
БЕ­О­ГРАД ПО­СТА­ЈЕ НЕ­ЗА­О­БИ­ЛА­ЗНА ТАЧ­КА НА СВЕТ­СКОЈ ТУ­РИ­СТИЧ­КОЈ МА­ПИ
Сле­де­ће ве­ли­ко од­ре­ди­ште
Ве­ли­ки свет­ски ме­ди­ји, од „Њу­јорк тај­мса” до „Ко­ри­је­ре де­ла се­ра”, од „Тре­вел че­не­ла” до „Ска­ја”, опи­су­ју Бе­о­град као „нај­пер­спек­тив­ни­ју ту­ри­стич­ку де­сти­на­ци­ју Евро­пе”, „град ко­ји мо­ра­те има­ти у свом пла­ну пу­то­ва­ња”. Број но­ће­ња по­рас­тао је 12 од­сто за го­ди­ну да­на, Бе­о­град је тре­ћи на ли­сти топ 10 кон­гре­сних де­сти­на­ци­ја Евро­пе. То­ме су до­при­не­ли мно­ги фак­то­ри, од ула­га­ња у ин­фра­струк­ту­ру и про­ши­ре­ње ту­ри­стич­ке по­ну­де, пре­ко ди­рект­них ле­то­ва „Ер Ср­би­је”, до без­бед­но­сти и по­пра­вља­ња ими­џа зе­мље. И кре­а­тив­не кам­па­ње Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да учи­ни­ле су сво­је

Пи­ше: Ми­о­драг По­по­вић

Оазе
КР­ЧЕ­ДИН­СКА АДА, ЈЕ­ДИН­СТВЕ­НО МЕ­СТО НА ЦЕ­ЛОМ ДУ­НА­ВУ
Остр­во ко­ња и сло­бо­де
По­че­ло је, ка­жу, он­да ка­да су ста­ри па­о­ри у Кр­че­ди­ну за­ме­ни­ли ко­ње трак­то­ри­ма. А зна се да је ве­за из­ме­ђу ко­ња и чо­ве­ка ја­ка, ду­бо­ка. За­то су па­о­ри од­лу­чи­ли да сво­је ко­ње не по­ша­љу у ко­ба­си­це не­го у сло­бо­ду. Пре­ве­зли су их на обли­жњу аду и пу­сти­ли. Кр­до је, на­рав­но, на­ра­сло. Не зна се ка­ко су се та­мо за­па­ти­ли ма­гар­ци, кра­ве, сви­ње и по­не­ка ов­ца. Али има их та­мо, у тој нео­бич­ној за­јед­ни­ци по­лу­ди­вљих до­ма­ћих жи­во­ти­ња, на том остр­ву по­вр­ши­не бли­зу де­вет ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра. Зи­ми, кад све оку­ју мраз и се­ве­рац, љу­ди пре­ла­зе чам­ци­ма и до­но­се хра­не и со­ли

Пи­ше: Вла­ди­мир Јан­ко­вић
Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

На ва­три
У ДО­ЊОЈ ВР­БА­ВИ, КОД ГОР­ЊЕГ МИ­ЛА­НОВ­ЦА, ХЛАД­НЕ ГЛА­ВЕ О ВРУ­ЋОЈ РА­КИ­ЈИ
Пра­зник шу­ма­диј­ског ча­ја
Фе­сти­вал у част ра­ки­је, и хлад­не и вру­ће, ов­де тра­је од­у­век. Али, ево, осму го­ди­ну ку­ва­ју она­ко ор­га­ни­зо­ва­но, та­ко­ре­ћи ма­ни­фе­ста­ци­ја.  Зо­ву је „Вру­ћи­ја­да”. Так­ми­че се и по­је­ди­нач­но и по за­се­о­ци­ма, и ста­ри и мла­ди, и ствар­но и ко­ба­ја­ги. Про­ба се и сто­јећ­ки и се­дећ­ки, са­мо ле­жећ­ки не сме. Има све­га, сем ло­ше ра­ки­је. Мо­ра се до­бро и по­је­сти, ов­де се ни во­да не пи­је на­ште ср­ца. Ко то за­бо­ра­ви, по­сле се не се­ћа ни ка­ко се по­пео го­ре, у До­њу Вр­ба­ву. Тог да­на по­пи­је се око пет сто­ти­на ли­та­ра ку­ва­не ра­ки­је. Све је бес­плат­но, да­кле не­ма це­ну

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић
Фо­то: Са­ша Са­во­вић

Тра­го­ви
ИЗ­ЛО­ЖБА О СРЕД­ЊО­ВЕ­КОВ­НОМ КУ­ПИ­НИ­КУ У ЗА­ВИ­ЧАЈ­НОМ МУ­ЗЕ­ЈУ У РУ­МИ
По­след­ња пре­сто­ни­ца срп­ских де­спо­та
Твр­ђа­ва у Обед­ској ба­ри, на ру­бу да­на­шњег се­ла Ку­пи­но­во, ки­ло­ме­тар од Са­ве, би­ла је ва­жно сред­њо­ве­ков­но од­брам­бе­но упо­ри­ште. Де­спот Сте­фан Ла­за­ре­вић до­био га је по­чет­ком  XV ве­ка, ка­да и Бе­о­град. Доц­ни­је је ту би­ло се­ди­ште срем­ских де­спо­та из ло­зе Бран­ко­ви­ћа. До 2021, ка­да се на­вр­ша­ва пет ве­ко­ва од Су­леј­ма­но­вог уни­ште­ња твр­ђа­ве, Ку­пи­ник ће би­ти ар­хе­о­ло­шки ис­тра­жен и об­но­вљен – на­ја­вље­но је у Ру­ми

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић

Хо­до­ча­шћа
НА­ДА СЕ ВРА­ТИ­ЛА У СТРА­ДАЛ­НО СРП­СКО СЕ­ЛО НА ЈУ­ГУ ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НЕ
Пре­би­лов­ци опет жи­ве
Од хи­ља­ду ста­нов­ни­ка овог се­ла, у ав­гу­сту 1941. хр­ват­ска вој­ска, зва­на уста­ше, звер­ски је уби­ла ви­ше од осам сто­ти­на њих. Де­це­ни­ја­ма се се­ло опо­ра­вља­ло. Де­ве­де­се­тих, на по­чет­ку но­вог ра­та, да се зло не по­но­ви, Пре­би­лов­ча­ни су оти­шли у из­бе­гли­штво. Го­ди­не 1992. по­том­ци џе­ла­та ми­ни­ра­ли су спо­мен-ко­стур­ни­цу му­че­ни­ка из 1941. (...) У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на, уз об­но­ву хра­ма, је­дан број Пре­би­лов­ча­на се вра­тио ку­ћи. Са­да у па­ро­хи­ји има­ју ви­ше од пет­на­ест кр­ште­ња го­ди­шње. Об­на­вља­ју би­бли­о­те­ку, об­ра­ђу­ју зе­мљу, спре­ма­ју се да отво­ре ин­сти­тут за са­ку­пља­ње гра­ђе о про­шло­сти срп­ске Хер­це­го­ви­не

Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић
Фото: Радован Дангубић

Пред­ста­вља­ња
МИР­ЈА­НА КУ­СМУК: „РАТ И МИР У БО­СНИ”
Под­се­ћа­ње и опо­ме­на
„Рат као свје­до­чан­ство, мир као по­ру­ка”. „Мла­ди за­слу­жу­ју мир”. „Људ­ске суд­би­не из­ме­ђу ко­ри­ца”. „Мир­но­доп­ским је­зи­ком ис­при­ча­ла нај­стра­шни­је при­че”. „Ан­ти­рат­на по­ру­ка за бу­дућ­ност и су­жи­вот”... Ово су са­мо не­ки од но­вин­ских на­сло­ва у БиХ и Ре­пу­бли­ци Срп­ској ко­ји су пра­ти­ли из­ла­зак књи­ге Мир­ја­не Ку­смук „Рат и мир у Бо­сни”, об­ја­вље­не у сеп­тем­бру 2016. го­ди­не

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

Омаж
АКА­ДЕ­МИК БО­РИ­СЛАВ ЈО­ВА­НО­ВИЋ (1930-2015), ВЕ­ЛИ­КИ СРП­СКИ И СВЕТ­СКИ АР­ХЕ­О­ЛОГ
От­кри­ва­ње нај­ду­бљих те­ме­ља Евро­пе
Рат­но си­ро­че ро­дом из Ју­жне Ср­би­је, те­шким пу­тем ус­пео се до ви­си­на зна­ња. Пр­ви је ука­зао да је нај­ста­ри­ја ме­та­лур­ги­ја на све­ту на­ста­ла упра­во на тлу да­на­шње Ср­би­је. По­стао је­дан од во­де­ћих свет­ских струч­ња­ка у ар­хе­о­ме­та­лур­ги­ји. На­пра­вио ве­ли­ке по­ма­ке у ис­тра­жи­ва­њу Ле­пен­ског Ви­ра, вин­чан­ске кул­ту­ре, илир­ског сло­ја, Кел­та. Оста­вио иза се­бе ви­ше од три сто­ти­не на­уч­них ра­до­ва. Али, све је то ма­ло по­зна­то ван струч­них кру­го­ва. Истин­ски по­све­ће­ник, он ни­је играо при­зем­не дру­штве­не игре, јав­не и тај­не, ни­је се ре­кла­ми­рао у ме­ди­ји­ма,  ни­је се ки­тио ни сво­јим а ка­мо­ли ту­ђим пер­јем. Ти­ме што не­до­вољ­но зна­мо о ње­му из­гу­би­ли смо ми, а не он

Пи­ше: Дра­га­на Ан­то­но­вић

Ли­ра
У СУ­СРЕТ 30. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦИ МЛА­ДЕ­НО­ВАЧ­КИХ „ШУ­МА­ДИЈ­СКИХ МЕ­ТА­ФО­РА”
Оно што оба­сја­ва жи­вот
У ова­квом све­ту и вре­ме­ну, бр­зом и плит­ком, нер­во­зном и по­про­ста­че­ном, у зна­ку „се­нил­ног вар­вар­ства” и при­зем­ног ма­те­ри­ја­ли­зма, очу­ва­ти јед­ну пе­снич­ку ма­ни­фе­ста­ци­ју три де­це­ни­је рав­но је под­ви­гу. Из­бо­ри­ти се са ан­ти­кул­ту­ром про­гра­ми­ра­ном од­о­зго, са оскуд­ним ре­сур­си­ма и пси­хо­ло­ги­јом „ма­ле сре­ди­не” од­о­здо. Али мо­же. Мла­де­но­вац је та­ко по­стао пра­ви пе­снич­ки град. У ње­му је на­ста­ло ви­ше од две сто­ти­не књи­га, до­био је два­на­ест сво­јих ан­то­ло­ги­ја, ка­та­ло­га и сту­ди­ја. И по­стао леп при­мер мно­гим дру­гим ва­ро­ши­ма

Пи­ше: Игор Да­ви­до­вић

Ети­де
У НО­ВОМ МИ­ЛО­ШЕ­ВУ, У БА­НА­ТУ, MАЛА НОЋ­НА ГА­ЛЕ­РИ­ЈА
Об­ред за Сун­цо­врат
Упр­кос те­шком по­кро­ву зи­ме и та­ме, га­ле­ри­ја Ба­нат­ског кул­тур­ног цен­тра у овом се­лу код Но­вог Бе­че­ја си­ја­ла је те ве­че­ри ис­пу­ње­на „ма­лим фор­ма­ти­ма“ Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа и кон­цер­том кла­сич­не му­зи­ке. Оза­ре­ни љу­ди, са­свим оби­чан наш свет, мо­гли су не­по­сред­но да осе­те моћ пра­ве му­зи­ке и жи­ве кул­ту­ре. И ко­ли­ко је ма­ло по­треб­но да ср­це древ­но­сти по­но­во за­ку­ца у на­ма. На та­квим пу­то­ва­њи­ма, са та­квим ми­сли­ма, чо­век мо­же сти­ћи бес­крај­но да­ле­ко. У сво­је соп­стве­но сре­ди­ште

Пи­ше: Дра­ган М. Ћир­ја­нић
Фото: НР Прес, Банатски културни центар, Драган Белић

Па­ле­та
МИ­ЋА ПО­ПО­ВИЋ (1923–1996), ВИ­ШЕ­СТРА­НИ УМЕТ­НИК, ДВА­ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА ПО­СЛЕ
Сли­ке у те­а­тру сен­ки
Био је пр­ви срп­ски сли­кар са ко­јим је не­ка па­ри­ска га­ле­ри­ја скло­пи­ла уго­вор. Са­мо­стал­но из­ла­гао у Па­ри­зу (1952, 1953, 1958), Лон­до­ну (1954), Ха­гу (1956)... Го­ди­не 1982. го­сту­ју­ћи је про­фе­сор на Њу­јор­шком др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту. Са ре­пу­та­ци­јом про­го­ње­ног умет­ни­ка у Ти­то­во до­ба, као и сви из Си­ми­не 9а, за­чу­ђу­ју­ће до­бро је пли­вао код ку­ће. Из­ла­гао, сни­мао фил­мо­ве, пра­вио пред­ста­ве, об­ја­вљи­вао књи­ге. На­гра­ђи­ван, при­мљен у СА­НУ. Из­над свих кон­тро­вер­зи и ту­ма­че­ња спо­ред­ног, пак, оста­је ње­го­во де­ло

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Мо­сто­ви
„КО­НЕК­ЦИ­ЈА”, ИЗ­ЛО­ЖБА О СРП­СКО-РУ­СКИМ ВЕ­ЗА­МА У АР­ХИ­ТЕК­ТУ­РИ
Век кре­а­тив­ног про­жи­ма­ња
По­че­ло је де­ло­ва­њем ру­ских ар­хи­те­ка­та, бе­лих еми­гра­на­та, у Ср­би­ји из­ме­ђу свет­ских ра­то­ва. На­ста­ви­ло се ути­ца­јем ру­ског кон­струк­ти­ви­зма у по­сле­рат­ној Ју­го­сла­ви­ји, за­пра­во од­је­ци­ма и ре­флек­си­ја­ма. Да­нас, пак, мно­ги срп­ски про­јект­ни би­рои и гра­ђе­вин­ске ком­па­ни­је ра­де у Ру­си­ји и Бе­ло­ру­си­ји

Текст: Ел­ви­ра Ибра­ги­мо­ва, Мар­ко Сто­ја­но­вић
Фо­то: Јо­ва­на Ми­ле­тић

Ви­ди­ци
МИ­О­ДРАГ РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ, ПРВАК СРП­СКОГ ГЛУ­МИ­ШТА, О ПО­ЗО­РИ­ШТУ, ЉУ­ДИ­МА И ВРЕ­МЕ­НИ­МА
Глу­ма је на­чин ми­шље­ња
По­зо­ри­ште је би­ло леп­ше, од­го­вор­ни­је и озбиљ­ни­је од ствар­ног жи­во­та. Али, под при­ти­ском вре­ме­на ко­је уби­ја дух, и оно се удро­би­ло. Око­ва­ни смо за­вр­ше­ним по­те­зи­ма и ко­нач­ним ис­хо­ди­ма, већ зго­то­вље­ним ми­шље­њем. Од ме­не је то да­ле­ко. Још ро­бу­јем кла­си­ци и див­но се осе­ћам у то­ме. Лаж да смо са­ми се­би до­вољ­ни гу­ра нас у гво­зде­ну ча­у­ру са­мо­ће. Не­мам ин­тер­нет, чи­там мно­го и де­лим сво­је вре­ме са бли­ским љу­ди­ма. Ве­ру­јем да ће умет­ност пре­ва­зи­ћи све ове стра­хо­те, јер она чи­ни дух и ду­шу све­та

Пи­ше: Алек­са Ко­мет
Фо­то: Дра­ган Бо­снић и Лич­на ар­хи­ва

По­бед­ник
АЛЕК­САН­ДАР ЂОР­ЂЕ­ВИЋ, КО­ШАР­КА­ШКИ ВЕ­ЛИ­КАН И СЕ­ЛЕК­ТОР СРП­СКЕ РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈЕ
Че­ка­ју нас но­ви иза­зо­ви
Го­рео је у мно­гим ва­тра­ма и ра­но по­ка­зао да у ње­му има не­чег са­му­рај­ског, не­чег хај­дуч­ког. Не­чег та­ко бе­о­град­ског. Син по­зна­тог тре­не­ра Бра­ти­сла­ва Ђор­ђе­ви­ћа, са се­дам­на­ест го­ди­на трој­ком у по­след­њим се­кун­да­ма сру­шио је „Зве­зду”, у ко­јој је по­ни­као и где је про­гла­шен не­та­лен­то­ва­ним. Та­ко је по­то­пио „Ху­вен­туд” 1992. у ис­тан­бул­ском фи­на­лу Ку­па шам­пи­о­на, Хр­ват­ску на Европ­ском пр­вен­ству у Бар­се­ло­ни. Ли­тва­ни­ји је у атин­ском фи­на­лу 1995. дао 41 по­ен, уз де­вет трој­ки, и по­зла­тио свој тим. (...) Зва­ли смо га Са­ле На­ци­о­на­ле. Од кра­ја 2013, као се­лек­тор, вра­тио је ре­пре­зен­та­ци­ју Ср­би­је у свет­ски врх и об­но­вио њен култ у срп­ској јав­но­сти

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић
Фо­то: Ко­шар­ка­шки са­вез Ср­би­је, Лич­на ар­хи­ва

При­ме­ри
БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­СЛОВ­НА ШКО­ЛА ИН­ТЕН­ЗИВ­НО РАЗ­ВИ­ЈА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НУ СА­РАД­ЊУ
Успе­шна ака­дем­ска ди­пло­ма­ти­ја
Ду­го­го­ди­шња са­рад­ња са Уни­вер­зи­те­том ко­о­пе­ра­тив­них сту­ди­ја „Ба­ден-Вир­тем­берг” из Штут­гар­та се на­ста­вља и по­ди­же на још ви­ши ни­во. За­по­че­та је са­рад­ња са Ми­ни­стар­ством про­све­те ки­не­ске по­кра­ји­не Хе­беј. Не­дав­ним спо­ра­зу­мом о са­рад­њи са др­жав­ним Уни­вер­зи­те­том „Со­фи­ја Ан­ти­по­лис” у Ни­ци отво­ре­но је низ од­лич­них мо­гућ­но­сти за сту­ден­те. На про­ле­ће де­ле­га­ци­ја Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле го­сту­је у Ва­шинг­то­ну, на Ака­де­ми­ји „Да­ни­јел Мор­ган” и Уни­вер­зи­те­ту „Џорџ­та­ун”...

Ве­зе
ОКОН­ЧАН ШЕ­СТИ „MTS APP КОН­КУРС”
На­гра­де за нај­бо­ље
Из­ра­да ори­ги­нал­них апли­ка­ци­ја за мо­бил­не уре­ђа­је код уче­ни­ка сред­њих шко­ла под­сти­че кре­а­тив­ност, раз­ви­ја дру­штве­ну од­го­вор­ност и пред­у­зет­нич­ки дух. За шест го­ди­на, 86 ти­мо­ва пре­зен­то­ва­ло је 90 апли­ка­ци­ја, а нај­бо­ље су по­ста­вље­не на Go­o­gle Play. Ове го­ди­не уче­ство­ва­ло је 12 шко­ла у Ср­би­ји ко­је ра­де пре­ма спе­ци­јал­ном школ­ском про­гра­му за ма­те­ма­тич­ке и ра­чу­нар­ске гим­на­зи­је

Пре­по­ру­ка
„МЕР­КУ­РОВ” СПЕ­ЦИ­ЈАЛ­НИ ЗИМ­СКИ ПРО­ГРАМ У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ
За пот­пу­но окре­пље­ње
Посебан па­кет услуга омо­гу­ћа­ва про­ве­ру и уна­пре­ђе­ње здра­вља, али и од­мор, као и мно­штво трет­ма­на за ре­ге­не­ра­ци­ју ор­га­ни­зма. „Мер­кур” по­кла­ња и из­ле­те до ски­ја­ли­шта на пла­ни­ни Гоч. Про­грам тра­је од 8. ја­ну­а­ра до кра­ја мар­та

 

 

Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 59Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију