Србија - национална ревија, број 58
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 58

 

РЕЧ ПРЕ

И да смо хтели, не бисмо се могли забројати ни заварати. Исцурела је још једна година, са њом и део нас. Да ли је сада једна више или једна мање, то зависи од нашег животног става. Као оно да ли је чаша напола пуна или исто толико празна. Припремајући претпоследњи број за 2016. годину, стигли смо до дивних предела и благородних људи, ловили призоре и приче, наоружавали се смислом и добротом. Истраживали смо тајну верности и правог пријатељства. Боље од нас о томе ће вам говорити фотографија на насловној страни: монахиња Нина из Градца и пас Меда, чувар манастира. <

ГАЛЕРИЈА
Чувари стада покрај реке Увац (Фото: Резерват „Увац”)
Доручак у селу Рудно (Фото: Драган Боснић)
Коњи на Увачком језеру (Фото: Резерват „Увац”)
Златарско језеро код Кокиног Брода (Фото: Резерват „Увац”)
Храм светог Јована Владимира у Бару (Фото: Календар „Црква 2017”)
Студеничка испосница светог Саве (Фото: Драган Боснић)
„Маслине” (Слика Стојана Аралице)
Београдска тврђава (Фото: Архива ТОБ-а)
„Сан у Перлезу” (Акварел Михаила Кулачића)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Про­лог
ИЗ­МЕ­ЂУ НА­ШИХ ТАЧ­НИХ ЗА­НО­ВЕ­ТА­ЊА
Од­бра­на ле­по­том

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
СВЕТ У ОБЈЕК­ТИ­ВУ ВЛА­ДЕ МА­РИН­КО­ВИ­ЋА
Тре­ну­ци ко­ји тра­ју

Посета
У РЕ­ЗЕР­ВА­ТУ „УВАЦ”, НАД ЈЕ­ЗЕ­РИ­МА, КА­ЊО­НИ­МА И ПЛА­НИ­НА­МА
Ду­ги лет кра­љев­ских пти­ца
Бе­ло­гла­ви су­по­ви би­ли су пред иш­че­зну­ћем, али са­да их, тру­дом струч­ња­ка и до­брих љу­ди, ов­де има пре­ко три сто­ти­не. Кад по­ле­те, те­шко их је при­зе­мљи­ти. Не­ки су сти­за­ли чак до Есто­ни­је и Све­те зе­мље. Тре­нут­но је нај­у­гро­же­ни­ји су­ри орао и ва­ља га спа­са­ва­ти. Зна­њем, бри­гом, до­бро­том, нов­цем. Љу­ди ко­ји се ста­ра­ју о пти­ца­ма по­себ­на су сор­та и има­ју свој сан о жи­во­ту и сло­бо­ди. По­се­ти­ли смо их оно­мад и бе­ле­жи­ли њи­хо­ве при­че

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Ста­зе
У СЕ­ЛУ РУД­НО, НА ПЛА­НИ­НИ РА­ДО­ЧЕ­ЛО, УПЛЕ­ТЕ­НИ У КУ­МО­ВУ СЛА­МУ
С не­бом на до­хват
Тим пла­нин­ским пу­те­ви­ма хо­да­ли су још Не­ма­њи­ћи. Ту су не­ке од њи­хо­вих нај­по­зна­ти­јих за­ду­жби­на, ту су Са­ви­не ис­по­сни­це и во­де, ту тра­го­ви Не­ма­њи­ног ви­до­ви­тог шта­па. Сун­це се ују­тру по­ма­ља иза гр­до­си­је Ко­па­о­ни­ка, пред­ве­че се сми­ру­је над Го­ли­јом. Ле­по­те, ра­су­те на све стра­не, че­ка­ју на нас. Ста­ре раз­глед­ни­це све­до­че да се о тим ле­по­та­ма одав­но зна у ту­ри­зму Ср­би­је, а са­да је пи­та­ње да ли се зна још увек

Текст и фо­то: Дра­ган Бо­снић

Под­сет­ник
МА­ЛИ ВО­ДИЧ КРОЗ БЕ­О­ГРАД­СКУ ТВР­ЂА­ВУ, „ЈУ­НАЧ­КА ПР­СА СРП­СКЕ ПРЕ­СТО­НИ­ЦЕ”
Бе­ла кост у обла­ци­ма
Тим сти­хом Бе­о­град­ску твр­ђа­ву ове­ко­ве­чу­је ве­ли­ки пе­сник. Пу­на зна­ме­ња и исто­ри­је, пу­на ра­на и ор­де­ња, спо­ме­ни­ка и хра­мо­ва, сва од ци­ви­ли­за­циј­ских сло­је­ва, Твр­ђа­ва је да­нас нај­зна­чај­ни­ји кул­тур­но-исто­риј­ски и ту­ри­стич­ки ком­плекс Бе­о­гра­да. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја срп­ске пре­сто­ни­це во­ди нас та­мо у ма­лу шет­њу, под­се­ћа­ју­ћи и пред­ла­жу­ћи

При­ре­дио: Го­ран Бу­ди­мир

Тра­го­ви
ТУ­ЖНО ПУ­ТО­ВА­ЊЕ КАЈ­МАК­ЧА­ЛАН­СКИМ СТА­ЗА­МА, СТО ГО­ДИ­НА ПО­СЛЕ
На ор­лов­ским ви­си­на­ма
Ми, ге­не­ра­ци­ја ко­ја је упро­па­сти­ла то­ли­ко то­га, и ко­ја по­том­ци­ма оста­вља не­у­по­ре­ди­во ма­ње но што је од пре­да­ка при­ми­ла, тек са­да раз­гр­ће­мо тра­ву­љи­ну и ко­ров и по­пи­су­је­мо гро­бља хе­ро­ја на чи­јим под­ви­зи­ма по­чи­ва­мо. А та­мо, на 2.521 ме­тар из­над мо­ра и све­та, стег­не се не­што у чо­ве­ку. Од­не­куд гр­ме ре­чи: „Свим ко­ман­дан­ти­ма, ко­ман­ди­ри­ма и вој­ни­ци­ма: од бр­зи­не ва­шег про­ди­ра­ња за­ви­си суд­би­на Отаџ­би­не! Тре­ба др­ско про­ди­ра­ти, без по­чин­ка, до крај­њих гра­ни­ца људ­ске и коњ­ске сна­ге. У смрт, са­мо не стај­те! С не­по­ко­ле­бљи­вом ве­ром и на­дом, ју­на­ци, на­пред у Отаџ­би­ну!”

Текст и фо­то: Матија Војиновић, Ми­лу­тин Стан­чић

Па­мјат
ОБ­НО­ВЉЕ­НО СРП­СКО РАТ­НИЧ­КО ГРО­БЉЕ У РУ­МИ
У част бе­смрт­них пре­да­ка
Скон­ча­ли су углав­ном од ра­на за­до­би­је­них на по­љу Ле­гет, на ле­вој оба­ли Са­ве, у сеп­тем­бру 1914. Већ на по­чет­ку Дру­гог свет­ског ра­та оку­па­то­ри су ра­зо­ри­ли гро­бље. На пот­пу­ну об­но­ву се че­ка­ло, ево, до но­вем­бра 2016. По­ду­хват је по­кре­нуо Са­вез бо­ра­ца, а фи­нан­си­ра­ло Ми­ни­стар­ство за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња Ср­би­је

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић

Све­ти­ње
ОСВЕ­ШТАН ХРАМ СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА У БА­РУ, ЈЕ­ДАН ОД НАЈ­ВЕ­ЋИХ У ПРА­ВО­СЛАВ­НОМ СВЕ­ТУ
Ми­ле­ни­јум Све­тог Кра­ља
Ве­ле­леп­ни храм по­ка­зу­је да је за­и­ста „на­ша па­мет ста­ри­ја од њи­хо­ве, на­ше са­мо­по­у­зда­ње и стр­пље­ње мно­го ве­ће од њи­хо­вог”. У све­ти пре­сто овог хра­ма, нај­ве­ћег у Цр­ној Го­ри, угра­ђе­не су че­сти­це мо­шти­ју Све­тог Са­ве Осве­ће­ног, Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и ја­се­но­вач­ких му­че­ни­ка. Чи­ном осве­шта­ва­ња на­чал­ство­вао је па­три­јарх је­ру­са­лим­ски Те­о­фил III, са­слу­жи­вао па­три­јарх срп­ски Ири­неј, уче­ство­ва­ло осам­на­ест ар­хи­е­пи­ско­па и ми­тро­по­ли­та из свих по­ме­сних цр­ка­ва... Овај до­га­ђај и овај див­ни по­ду­хват над­жи­ве­ће све нас и све­тле­ти кроз вре­ме­на

Пи­ше: Јо­ван Пла­ме­нац

Па­ле­та
СТО­ЈАН АРА­ЛИ­ЦА (1883-1980), ЧУ­ВЕ­НИ СРП­СКИ СЛИ­КАР И ГРА­ФИ­ЧАР
Хим­не Сун­цу и све­тло­сти
Ње­гов ин­ти­ми­зам и све по­е­тич­ке фа­зе по­вла­че се пред еруп­тив­ном и со­лар­ном сна­гом ње­го­вог ко­ло­ри­та. Све је по­та­пао у жу­стри по­тез, у соч­ни ко­ло­рит, у сун­че­ву све­тлост – и жи­во­пи­сни пеј­заж, и ма­сли­ња­ке, и мо­ре, и по­сну цр­ве­ну зе­мљу. Сли­кар­ство је сту­ди­рао у Мин­хе­ну, гра­фи­ку у Пра­гу, све­тло­сти на Ме­ди­те­ра­ну. Од 1948. жи­вео у Бе­о­гра­ду. Пам­те се ње­го­ве из­ло­жбе, осо­бе­на ли­рич­ност, ка­ра­ва­ђов­ско сли­ка­ње на цр­ној под­ло­зи. Пам­ти се и нео­бич­ни на­чин ње­го­вог од­ла­ска, у 97. го­ди­ни

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Бај­ка
КА­КО ЈЕ ВРЕ­ТЕН­КО НАД­ЈА­ЧАО МОР­СКУ ВЕ­ШТИ­ЦУ, ЗЛОГ ПА­ТУЉ­КА БА­РА­БА­СА И ОПА­СНОГ МОР­СКОГ КЕ­РА
Пу­сто­ло­ви­на у Пла­вој пе­ћи­ни
Ве­ли­ка је ствар кад имаш при­ја­те­ље. Пра­ве при­ја­те­ље. Још ве­ћа кад су ти при­ја­те­љи сва до­бра ство­ре­ња под ка­пом не­бе­ском. Он­да се и у шкољ­ку мо­жеш са­кри­ти, дел­фи­не мо­жеш по­зва­ти у по­моћ, га­ле­бо­ви ти бу­ду ку­ри­ри. Ни­шта ти не мо­гу глу­пе ве­шти­це, кр­во­лоч­не ај­ку­ле, зли па­туљ­ци ра­зних фор­ма­та и за­ни­ма­ња. Јер ти знаш да су не­жност и до­бро­та нај­моћ­ни­је си­ле на све­ту. На­сме­шиш се, узмеш оно што тре­ба ти да по­не­сеш и идеш да­ље

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић
Илу­стра­ци­је: Ми­ха­ил Ку­ла­чић

Ви­ди­ци
ГЛУ­МАЦ ТА­НА­СИ­ЈЕ УЗУ­НО­ВИЋ, СТА­РА СОР­ТА, О УМЕТ­НО­СТИ И СЛО­БО­ДИ
Мо­ра­мо се сре­сти са со­бом
Ума­ло да по­ста­не сли­кар, али на­ме­сти­ло се дру­га­чи­је. Оства­рио је моћ­не уло­ге у по­зо­ри­шту, играо у пре­ко пе­де­сет фил­мо­ва, ТВ дра­ма и се­ри­ја. Ње­го­ва по­ро­ди­ца до Дру­гог свет­ског ра­та има­ла је де­вет ку­ћа са­мо у Бе­о­гра­ду, а он је по­сле жи­вео на три­де­сет две под­ста­нар­ске адре­се. Зна да про­ла­зи­мо кроз ве­о­ма те­шко раз­до­бље, ви­ди гр­до­бе ко­је нам се це­ре са свих стра­на, ви­ди да смо око­ва­ни про­гра­ми­ра­ним про­ста­штвом и по­вр­шно­шћу. Мо­ра­мо се, ка­же, вра­ти­ти соп­стве­ном пр­во­ли­ку, пра­вом иден­ти­те­ту, кроз кул­ту­ру и исто­ри­ју. Ту је исти­на, ту је ре­ше­ње

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

По­бед­ник
АЛЕК­САН­ДАР АТА­НА­СИ­ЈЕ­ВИЋ, СРП­СКИ ОД­БОЈ­КА­ШКИ РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ТИ­ВАЦ
Зре­ње за по­вра­так на врх
Исти­на је да се у све­ту све ма­ње де­це ба­ви спор­том. Мар­ке­тин­шке ма­ши­не­ри­је при­ка­зу­ју да је спорт при­вла­чан са­мо нов­цем ко­ји се у ње­му вр­ти. По­ре­ме­ћај и по­сле­ди­це су да­ле­ко­се­жни. Упр­кос свим про­бле­ми­ма, си­ту­а­ци­ја у Ср­би­ји је бо­ља не­го у мно­гим дру­гим зе­мља­ма. Још увек нам је бли­ска су­шти­на и пра­ва при­ро­да спор­та. Ни­је ла­ко би­ти вр­хун­ски спор­ти­ста, ве­ли­ке су оба­ве­зе, али је и са­тис­фак­ци­ја огром­на. Спорт је и кул­ту­ра жи­вље­ња, по­глед на свет, па га тре­ба при­бли­жа­ва­ти мла­ди­ма. Срп­ска од­бој­ка­шка ре­пре­зен­та­ци­ја има ква­ли­тет, са са­зре­ва­њем еки­пе до­ћи ће и кон­ти­ну­и­тет ре­зул­та­та

Пи­ше: Алек­са Ко­мет

Ве­зе
КА­ДА КОР­ПО­РА­ЦИ­ЈЕ И СТАР­ТА­ПО­ВИ ПРО­ГО­ВО­РЕ ИСТИМ ЈЕ­ЗИ­КОМ
Из­бе­га­ва­ње ри­зи­ка нај­ве­ћи ри­зик
Да би убр­зао при­ступ раз­гра­на­тој мре­жи тех­но­ло­шких про­фе­си­о­на­ла­ца и пред­у­зет­ни­ка, „Те­ле­ком Ср­би­ја” од­лу­чио је да по­др­жи ло­кал­ну ор­га­ни­за­ци­ју SEE ICT, ко­ја је у по­след­њих шест го­ди­на раз­ви­ла број­не еду­ка­тив­не про­гра­ме на­ме­ње­не упра­во њи­ма.  По­др­жао је ства­ра­ње Стар­тит цен­та­ра и рад Стар­тап ака­де­ми­је. За нај­бо­ље је омо­гу­ћио и по­чет­ну ин­ве­сти­ци­ју, у окви­ру про­гра­ма „mts стар­тап убр­за­ње”. У не­ким до­ме­ни­ма, по­пут упра­вља­ња од­но­си­ма са ко­ри­сни­ци­ма, ну­ди мен­тор­ску по­др­шку и нео­п­ход­ну екс­пер­ти­зу

Сту­ди­је
БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­СЛОВ­НА ШКО­ЛА У СУ­СРЕТ НО­ВИМ ИЗА­ЗО­ВИ­МА
Сед­ма де­це­ни­ја ми­си­је
Ду­ал­но обра­зо­ва­ње, о ко­јем се са­да мно­го го­во­ри, БПШ оба­ве­зу­ју­ће при­ме­њу­је још од 2002. го­ди­не. Тај мо­дел угра­ђен је и у Стра­те­ги­ју раз­во­ја шко­ле из 2014. У скло­пу пр­о­це­са ре­а­кре­ди­та­ци­је, по­сто­је­ћи сту­диј­ски пр­о­гра­ми би­ће до­дат­но мо­дер­ни­зо­ва­ни и при­ла­го­ђе­ни зах­те­ви­ма тр­жи­шта. При­пре­ма се и акре­ди­та­ци­ја но­вих пр­о­гра­ма за спе­ци­ја­ли­стич­ке стру­ков­не сту­ди­је, пре све­га у до­ме­ну јав­не упра­ве, по­ре­за и ца­ри­на

Здра­вље
У „МЕ­РУ­КУ­РУ”, ВИ­ШЕ ОД ЛЕ­ЧЕ­ЊА, ВИ­ШЕ ОД УЖИ­ВА­ЊА
Чар вр­њач­ке је­се­ни
Спе­ци­јал­на „Мер­ку­ро­ва” ак­ци­ја обе­ле­жи­ла је крај је­се­ни и по­че­так зи­ме у нај­ве­ћој срп­ској ба­њи. Мо­же­те да про­ве­ри­те и уна­пре­ди­те сво­је здра­вље, да се ле­чи­те и ужи­ва­те, за­ба­ви­те и окре­пи­те, уз број­не пра­те­ће про­гра­ме и по­год­но­сти

 

 


Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију