Србија - национална ревија, број 57
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 57

 

РЕЧ ПРЕ

Ишли смо у завичај сопствене земље, на Косово и Метохију, увежбавајући повратак. Обишли дворце Баната, то запостављено благо равнице. У Руми тамбуром описивали Срем. Подсетили на великане српске науке и уметности Миладина Пећинара и Игора Васиљева. Са „Гуслама” у Кикинди обележили њихову 140. годишњицу. Ослушкивали небоземни пој групе „Пирг” и савске бајке Небојше Јеврића. Разговарали са Дејаном Савићем, стратегом чудесне репрезентације Србије у ватерполу. (...) Јесен је Србију опточила златом и рујем. Призива племениташка сећања и наду зрелости. Одазовимо се. <

ГАЛЕРИЈА
Кућа у Великој Хочи (Фото: Жељко Синобад)
Манастир Грачаница (Фото: Жељко Синобад)
У лову на пастрмке (Фото: Приватна архива)
Дрвенград (Фо¬то: Александар Ћосић)
Сремски Карловци (Фото: Александар Ћосић)
Дворац у Хајдучици (Фото: Миодраг Грубачки)
У кочијама (Фото: „Гусле”, Кикинда)
Група „Пирг” (Фото: Архива „Пирга”)
Сендвичи у Савамали (Фо¬то: Бранко Јовановић, Архива ТОБ)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Про­лог
НЕ ЗАБОРАВИ ВРЕДНОСТ ОНОГА ШТО ИМАШ
Паприке

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ФО­ТО СВЕ­ДО­ЧЕ­ЊА АЛЕК­САН­ДРА ЋО­СИ­ЋА
Нео­бра­зло­же­на ле­по­та

По­се­та
ПО КО­СО­ВУ И ПО МЕ­ТО­ХИ­ЈИ, ОД ОГ­ЊИ­ШТА ДО ЗГА­РИ­ШТА И НА­ТРАГ
У вр­тло­гу успо­ме­на
Ишли смо у Му­шу­ти­ште, код Су­ве Ре­ке, да на ру­ше­ви­на­ма ста­ре цр­кве обе­ле­жи­мо пре­сла­ву, за­ве­ти­не. Но­си­ли смо да­ро­ве и се­ћа­ња, слав­ски ко­лач и до­бру во­љу. Али ни­су нам да­ли да стиг­не­мо на те те­ме­ље. Ср­би прог­на­ни из овог сред­њо­ве­ков­ног срп­ског се­ла опет су мо­гли да се уве­ре у исто. Ар­ба­на­си до­шља­ци сру­ши­ли су њи­хо­ве ку­ће и цр­кве, ушли у њи­хо­ва има­ња скри­ве­ни иза ту­ђих ра­ке­та и бом­бар­де­ра, али ду­бо­ко у се­би зна­ју да то ни­је њи­хо­во и да ни­шта ту ни­је ко­нач­но. А пред та­квим огле­да­лом ни­је ла­ко жи­ве­ти

Пи­ше: Вла­ди­мир Јан­ко­вић
Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

Во­дич
ДВОР­ЦИ БА­НА­ТА, ЗА­ПО­СТА­ВЉЕ­НО БЛА­ГО РАВ­НИ­ЦЕ
Као бе­ла је­дра у жит­ном мо­ру
Они су траг јед­не ми­ну­ле от­ме­но­сти, ко­је се с но­стал­ги­јом се­ћа­мо. Од Но­вог Кне­жев­ца до Вр­шач­ких пла­ни­на, пре­те­кло их је пет­на­е­стак. Огр­ну­та ле­пим пар­ко­ви­ма, за­кло­ње­на од про­стач­ке љу­бо­пи­тљи­во­сти мо­дер­них вар­ва­ра, ве­ћи­ном об­но­вље­на, ова зда­ња има­ју не­сум­њив кул­тур­ни и ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал. У на­ди да ће то нај­зад би­ти схва­ће­но та­мо где је по­треб­но, во­ди­мо вас на ово ла­ко кр­ста­ре­ње

Текст и фо­то: Ми­о­драг Гру­бач­ки

По­зив­ни­ца
СА­ВА­МА­ЛА, СПОЈ ИСТО­РИ­ЈЕ И ПОСТ­МО­ДЕР­НЕ УР­БА­НЕ КУЛ­ТУ­РЕ БЕ­О­ГРА­ДА
Но­ви жи­вот ста­ре че­твр­ти
Пр­ви део Бе­о­гра­да из­гра­ђен из­ван зи­ди­на Твр­ђа­ве, у јед­ном пе­ри­о­ду цен­тар гра­да, па ду­го ин­ду­стриј­ска и за­нат­ска че­тврт, Са­ва­ма­ла је да­нас пре­о­бра­же­на у кварт на­ро­чи­те ур­ба­не кул­ту­ре, улич­не и при­ме­ње­не умет­но­сти, кре­а­тив­не за­ба­ве. Сто­га је вр­ло по­пу­лар­на ме­ђу мла­ди­ма и ту­ри­сти­ма, а ско­ро сва­ко ње­но зда­ње је спо­ме­ник кул­ту­ре

Су­сре­ти
ВРЕД­НИ ФЕ­СТИ­ВА­ЛИ ЗА­ЧИ­НИ­ЛИ И ОВУ ЈЕ­СЕН У РУ­МИ
Там­бу­ром опи­са­ти Срем
Два­де­сет пе­ти Фе­сти­вал ве­ли­ких там­бу­ра­шких ор­ке­ста­ра и пе­де­сет тре­ћи Фе­сти­вал му­зич­ких дру­шта­ва Вој­во­ди­не до­не­ли су до­бре про­гра­ме и ква­ли­тет­не уче­сни­ке. Ис­пу­ни­ли су град му­зи­ком, игром и ра­до­шћу, пра­вим ду­хом на­ро­да и ње­го­вог ства­ра­ла­штва. Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва и ово­га пу­та би­ла по­у­здан осло­нац. До­го­ди­не још ви­ше и бо­ље

Текст и фо­то: Ми­ле Ва­ја­гић

Pro me­mo­ria
АКА­ДЕ­МИК МИ­ЛА­ДИН ПЕ­ЋИ­НАР (1893-1973), ПИ­О­НИР СРП­СКЕ ХИ­ДРО­ТЕХ­НИ­КЕ, РАТ­НИ ХЕ­РОЈ, ВИ­ЗИ­О­НАР
Не­и­мар ко­ји је гра­дио до­бро­том
Ни­шта нас не вас­пи­та­ва та­ко ду­бо­ко као при­ме­ри ве­ли­ких пре­да­ка, јед­но­став­них и без­у­слов­но по­све­ће­них. А овај ђак-пе­шак из Љу­би­ша на Зла­ти­бо­ру по­стао је је­дан од 1.300 ка­пла­ра у Пр­вом свет­ском ра­ту, из­у­чио ве­ли­ке шко­ле, из­гра­дио мно­ге бра­не и хи­дро­цен­тра­ле у две Ју­го­сла­ви­је, во­до­во­де у мно­гим гра­до­ви­ма, Сав­ско је­зе­ро у Бе­о­гра­ду и оно у цен­тру Зла­ти­бо­ра. Био члан СА­НУ, об­ја­вио низ ин­же­њер­ских и на­уч­них ра­до­ва. На­пи­сао и ва­жну књи­гу-све­до­чан­ство, са мно­гим зна­ко­ви­ма крај те­шког пу­та. И тра­је

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић
Фо­то: Архива породице Пећинар

Све­то­ви
ИГОР ВА­СИ­ЉЕВ (1928–1954), ИЗ­У­ЗЕТ­НА ПО­ЈА­ВА У СРП­СКОМ СЛИ­КАР­СТВУ XX ВЕ­КА
Рат ви­те­за про­тив де­мо­на
Не­ма пре­те­ча ни на­след­ни­ка. То­ли­ко је са­мо­сво­јан да је и да­нас не­схва­ћен. Ве­ли­ка је прет­ход­ни­ца об­но­ве фи­гу­ра­ци­је, фан­та­сти­ке и екс­пре­си­о­ни­зма на хо­ри­зон­ту европ­ских вред­но­сти. Ма­ло­гра­ђан­шти­ни и не­прав­ди су­прот­ста­вљао се као По и Бо­длер, шо­ки­рао и бур­жу­је и со­ци­ја­ли­сте. Био „иза­зов зва­нич­ном оп­ти­ми­зму”. Злу и на­ка­зно­сти су­прот­ста­вљао се огле­да­лом, са сме­ло­шћу ко­ја за­па­њу­је. Та­кви ван­ред­ни ду­хо­ви на­ди­ла­зе про­стор и вре­ме, ви­ше при­па­да­ју Не­бу не­го Зе­мљи

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

Ју­би­леј
СТО ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА КИ­КИНД­СКОГ ДРУ­ШТВА „ГУ­СЛЕ”
Жи­ви те­ме­љи на­род­не кул­ту­ре
Го­сто­ва­ли су у ви­ше од три сто­ти­не ме­ста, одр­жа­ли око че­ти­ри и по хи­ља­де кон­це­ра­та. Још од XIX ве­ка из­да­ју струч­ни ча­со­пис „Гу­да­ло”, под­ста­кли су осни­ва­ње сме­ра за обра­зо­ва­ње у обла­сти тра­ди­ци­о­нал­них ига­ра, има­ју На­уч­но-ис­тра­жи­вач­ки од­бор, Ра­ди­о­ни­цу за ре­кон­струк­ци­ју ко­сти­ма, ет­но­му­зи­ко­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња на те­ре­ну. Све то ја­сно ука­зу­је ко­ли­ки до­при­нос „Гу­сле” да­ју из­вор­ној срп­ској кул­ту­ри и на­род­ној умет­но­сти

Текст: Марина Горски, Алек­са Ко­мет
Фо­то: „Гу­сле”

Бај­ка
О ТРИ БЕ­О­ГРАД­СКЕ РИ­БИ­ЦЕ КО­ЈЕ СУ СПА­СЛЕ СТВАР
Ве­ли­ке сен­ке ма­лих љу­ди
При­че од­ра­слих че­сто су до­сад­не. Они за­бо­ра­ве да пре­не­су по­ру­ку, не зна­ју да чу­ва­ју тај­ну, не ра­ду­ју се игри. И, што је нај­го­ре, пра­ве се ва­жни. А ма­ла Ика је јед­ном, вра­ћа­ју­ћи се из по­зо­ри­штан­ца, спа­сла три ри­би­це из пе­ца­ро­шке про­дав­ни­це. Ни­је до­пу­сти­ла да оне бу­ду про­бо­де­не уди­цом и по­ста­ну ма­мац. От­ку­пи­ла их је, а он­да их трам­ва­јем од­не­ла на Са­ву и пу­сти­ла у во­ду. Та­ко су ње­не же­ље сти­гле на да­ле­ки се­вер, у зе­мљу иза се­вер­ног ве­тра. Та­мо где се ис­пу­ња­ва­ју све на­ше же­ље. Бли­жи се Но­ва го­ди­на. Не за­бо­ра­ви­те да до­бро ослу­шне­те же­ље оних ко­је во­ли­те

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић

Глас
НЕ­БОЈ­ША МА­СТИ­ЛО­ВИЋ И ГРУ­ПА „ПИРГ”, ВА­ЖНА ИМЕ­НА ДА­НА­ШЊЕ СРП­СКЕ ДУ­ХОВ­НЕ МУ­ЗИ­КЕ
Пој као пут бо­го­тра­жи­тељ­ски
Пирг је ку­ла ма­на­стир­ска, сим­бо­лич­но и од­бра­на, чу­вар­ност, ви­ди­ко­вац. Упра­во то су бит­не од­ред­ни­це ове му­зи­ке. Гру­па же­ли да из­ра­зи и оно што њи­хо­ва ге­не­ра­ци­ја осе­ћа као свој крст, сво­је ис­ку­ше­ње. Да ука­же на жи­вот за­гле­дан у веч­ност, на ли­тур­гиј­ску за­јед­ни­цу и Бо­го­чо­ве­ка, да нас по­ве­же са ви­со­ким ду­хов­ним прин­ци­пи­ма пре­да­ка, без че­га смо са­мо „слам­ка ме­ђу ви­хо­ро­ве”, „си­рак ту­жни без ни­ђе ни­ко­га”

Пи­ше: Да­ни­је­ла Кне­же­вић Сте­ва­но­вић
Фо­то: Ар­хи­ва „Пир­га”

Шам­пи­о­ни
ДЕ­ЈАН СА­ВИЋ, СТРА­ТЕГ ЧУ­ДЕ­СНЕ РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ У ВА­ТЕР­ПО­ЛУ
Ство­ри­ти по­бед­ни­ка у се­би
Рио је злат­ним ни­ти­ма по­ве­зао све ко­ји су се угра­ди­ли у исто­ри­ју срп­ског ва­тер­по­ла. Ски­нуо те­рет са мно­гих ге­не­ра­ци­ја. Ни­сам се­лек­тор ја не­го мо­је ко­ле­ге ко­је су ме­ђу пи­о­ни­ри­ма и ју­ни­о­ри­ма. Култ ре­пре­зен­та­ци­је, за­сно­ва­не на ја­ким лич­но­сти­ма и ствар­ном па­три­о­ти­зму, до­но­си нам ре­зул­та­те ко­је има­мо, упр­кос све­му што не­ма­мо. Пред мла­дом ге­не­ра­ци­јом, ге­не­ра­ци­јом са ше­стим пр­стом, сто­ји пут пун зам­ки и ис­ку­ше­ња. Отре­жње­ње овог чо­ве­чан­ства мо­гло би би­ти вр­ло бол­но и тра­гич­но

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Сту­ди­је
МЕ­ЂУ­НА­РОД­НЕ АК­ТИВ­НО­СТИ БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ – ВИ­СО­КЕ ШКО­ЛЕ СТРУ­КОВ­НИХ СТУ­ДИ­ЈА
Са­рад­ња ко­ја обо­га­ћу­је
У овој шко­ли под­се­ћа­ју на древ­ну ки­не­ску му­дрост: „Ако ми­сли­те на бу­дућ­ност од јед­не го­ди­не, по­сеј­те пи­ри­нач. Ако ми­сли­те на де­сет го­ди­на, по­са­ди­те др­во. Ако ми­сли­те на сто го­ди­на, он­да из­гра­ђуј­те си­стем обра­зо­ва­ња.” За­то Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла са­ра­ђу­је са уста­но­ва­ма из нај­ра­зви­је­ни­јих про­свет­них си­сте­ма у све­ту и нај­у­спе­шни­јих обра­зов­них прак­си. Ко­рист је обо­стра­на и ви­ше­стру­ка, на свим ни­во­и­ма

Ве­зе
ПРО­ЈЕ­КАТ ALL-IP ТРАН­СФОР­МА­ЦИ­ЈЕ КОМ­ПА­НИ­ЈЕ „ТЕ­ЛЕ­КОМ СР­БИ­ЈА”
Ин­фор­ма­тич­ки ауто-пут
У са­рад­њи са ки­не­ском ком­па­ни­јом „Hu­a­wei”, би­ће ин­ве­сти­ра­но 150 ми­ли­о­на евра у мо­дер­ни­за­ци­ју фик­сне мре­же. Оп­тич­ки при­ступ, ин­тер­нет ве­ли­ке бр­зи­не, до­ступ­ност мул­ти­ме­ди­јал­них сер­ви­са, 4G услу­ге – сти­жу у све кра­је­ве Ср­би­је и у пре­ко ми­ли­он до­ма­ћин­ста­ва. То ће бит­но ути­ца­ти на раз­вој при­вре­де, уна­пре­ђе­ње по­слов­ног ам­би­јен­та и укуп­но по­ди­за­ње ква­ли­те­та жи­во­та. Пи­лот про­је­кат ре­а­ли­зо­ван у Алек­син­цу, ода­кле је пре ви­ше од сто ше­зде­сет го­ди­на по­слат пр­ви те­ле­грам у Ср­би­ји

При­ме­ри
ДЕ­ЈАН СТА­НО­ЈЕ­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР „МЕР­КУ­РА”, ОД­БРА­НИО ДОК­ТО­РАТ ИЗ МЕ­ДИ­ЦИН­СКИХ НА­У­КА
Во­ђе­ни на­у­ком и зна­њем
Рад од­бра­њен на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту у Кра­гу­јев­цу, пред ко­ми­си­јом са­ста­вље­ном од углед­них струч­ња­ка. Ре­ша­ва­ње ак­ту­ел­не а не­до­вољ­но про­у­ча­ва­не про­бле­ма­ти­ке по­мо­ћи ће у ме­ди­цин­ској прак­си, као и у при­пре­ма­ма спор­ти­ста спре­ма­них до ни­воа пре­тре­ни­ра­но­сти

Пре­по­ру­ка
БЕ­О­ГРАД­СКИ РЕ­СТО­РАН „СО­ЛУ­НАЦ”, НО­ВИ СИМ­БОЛ ДО­ЊЕГ ДОР­ЋО­ЛА
Дух нај­бо­ље Ср­би­је
Сво­јим кон­цеп­том и уре­ђе­њем „Со­лу­нац” чу­ва успо­ме­ну на срп­ске хе­ро­је из Пр­вог свет­ског ра­та, на њи­хо­ву ви­со­ку ети­ку и хра­бро ср­це. По­ка­зу­је да се и ова­ко мо­же све­до­чи­ти и пам­ти­ти. И свим оста­лим еле­мен­ти­ма сво­је уго­сти­тељ­ске по­ну­де, од по­у­зда­но ту­ма­че­не срп­ске ку­хи­ње до нај­про­бра­ни­јих до­ма­ћих ви­на и ра­ки­ја, овај ре­сто­ран се убр­за­но пе­ње ка вр­ху ли­сте пре­сти­жних пре­сто­нич­ких ме­ста

 


Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију