Србија - национална ревија, број 55
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 56

 

РЕЧ ПРЕ

Са видиковаца изнад кањона Таре човек види до дна самог себе. Кроз облаке, кроз време. Београд нам је показао да у госте могу доћи пријатељи, путници намерници, али и један град. На косидби крај Смедерева подсетили смо се да заједница почива на солидарности. На Кордуну смо обишли српске чуваре пламичка у ноћи предубокој. Читали смо роман у преводу краљице Драге. Ишли у Хипербореју кроз слике Драгоша Калајића. Прелиставали светове књижевнице Гордане Ћирјанић. (...) Лето је, варљиво колико и свако пре. Не заборавимо да треба живети. И да ово није генерална проба. <

ГАЛЕРИЈА
Облаци у кањону Таре (Фото: Саша Савовић)
Поздрав Непобедивом Сунцу (Драгош Калајић, уље на платну)
„Теслин времеплов” у Новом Саду (Фото: „Телеком Србија”)
Косидба на Плавинцу, код Смедерева (Фо¬то: Владимир Гогић)
Ватерполисти Србије прослављају медаљу у Лондону (Фото: Ватерполо савез Србије)
Београдска тврђава (Михаил Кулачић, акварел)
Тениски терени „Гале Мушкатировић” у Београду (Фото: Архива ТОБ)
Скадарлија (Фото: Архива ТОБ)
Карневал у Лесковцу 2016. (Фо¬то: Туристичка организација Лесковца)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Про­лог
160 ГО­ДИ­НА ОД РО­ЂЕ­ЊА ВЕ­ЛИ­КА­НА
Те­сла

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум 
ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ КО­ЈЕ ПРА­ВЕ ЧО­ВЕ­КА
Спа­со­но­сна умет­ност

Водич
ПРОМОТИВНИ КАРАВАН ТОБ КРСТАРИО БАЛКАНОМ И СРЕДЊОМ ЕВРОПОМ
Београд у гостима
У Темишвару, уз народну песму и игру, подсетило се на јаке везе у традицији и култури. У Бечу се, уз класичну виолину, пробала шљивовица. У Бањалуци направљена упоредна проучавања мерака. Стигло се и у Софију, Загреб, Пешту... После богатог туристичког лета код куће, караван #GoBelgrade од септембра наставља у Љубљану, Скопље, Сарајево, Подгорицу, Тирану, Солун и Праг

Вре­ли­не
ЈЕ­ДА­НА­Е­СТИ КАР­НЕ­ВАЛ У ЛЕ­СКОВ­ЦУ И ЊЕ­ГО­ВИ РА­ДО­СНИ ОБ­РЕ­ДИ
Ве­дри­не за сва­ки наш дан
Ушав­ши у дру­гу де­це­ни­ју тра­ја­ња на­кон об­но­ве, ова ве­ли­ка свет­ко­ви­на по­ста­ла је још кре­а­тив­ни­ја, мо­дер­ни­ја и атрак­тив­ни­ја. По­чет­ком ју­ла, у сед­ми­ци Кар­не­ва­ла, Ле­ско­вац је екс­пло­зи­ја бо­ја, игре, ле­по­те, ра­до­сти, му­зи­ке, па­ра­да ма­ски, ко­сти­ма, фри­зу­ра. Сми­сао су­сре­та је древ­ни, у славу живота, а уче­сни­ци до­ла­зе са ра­зних стра­на. Све то пре­ра­сло је у јед­ну од нај­по­се­ће­ни­јих ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ци­ја у срп­ском де­лу Бал­ка­на

Текст и фо­то: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић,
Дра­ган Ра­до­вић, Јо­ви­ца Смиљ­ко­вић

Оку­пља­ња
КО­СИД­БА НА ПЛА­ВИН­ЦУ, НА­ДО­МАК ДУ­НА­ВА, ПО­ВИ­ШЕ СМЕ­ДЕ­РЕ­ВА
Ко­си ра­дост, а не му­ка
Чо­век не ко­си и не пи­је ви­но сам. Пра­ти га са­пут­ник и бо­дри дух за­јед­ни­це, ко­ја се кроз то об­на­вља. Од пам­ти­ве­ка се ко­си­ло на мо­бу: до­ђу ти ком­ши­је и при­ја­те­љи да по­мог­ну, и зна­ју да ћеш већ су­тра ти до­ћи код њих. Ту тра­ди­ци­ју и со­ли­дар­ност не­гу­је и ова ма­ни­фе­ста­ци­ја, пар­ња­ки­ња Ко­сид­бе на Рај­цу. Ове го­ди­не одр­жа­на је се­дам­на­е­сти пут за­ре­дом, а по­бе­ди­ли су Цви­је­та Кне­же­вић из Вр­ба­са и Вук Вуч­ко­вић из Чач­ка

Пи­ше: Вла­ди­мир Јан­ко­вић
Фо­то: Вла­ди­мир Го­гић

Ви­си­не
У ПЛА­НИ­НА­МА ИЗ­НАД ФО­ЧЕ, У СРП­СКОЈ, ПРА­ВИ СЕ ЧУ­ВЕ­НИ СИР ПО СТА­РОЈ АЛП­СКОЈ РЕ­ЦЕП­ТУ­РИ
Злат­ни ко­лут из Злат­ног Бо­ра
Бе­о­гра­ђа­нин шко­ло­ван у Дан­ској и Швај­цар­ској, струч­њак за сто­чар­ство, свра­тио је ов­де пре две го­ди­не на спла­ва­ре­ње Та­ром. И пот­пу­но га је оп­чи­ни­ла ова ви­си­на. Вра­тио се у Швај­цар­ску по до­зво­ле, про­је­кат за фар­му и фа­бри­чи­цу си­ра, и по ли­цен­це. Уве­зао је и пет­на­е­стак кра­ва сор­те бра­ун. Са­да пра­ви чу­ве­ни „гри­јер”, спре­ма се да осво­ји и про­из­вод­њу ме­ког си­ра са шум­ским пло­до­ви­ма, по­пут бо­ров­ни­це и вр­га­ња. Про­бле­ма има, на­рав­но, али ово су ис­пу­ње­ни и срећ­ни љу­ди

Текст и фо­то: Са­ша Са­во­вић

Кра­ји­на
СРП­СКИ МА­НА­СТИР ГО­РИ­ЦА, НА КОР­ДУ­НУ, И НА­ДА У НО­ВИ ЖИ­ВОТ
Из­дан­ци из ду­би­не
Ле­пи кра­јо­лик, на­лик на Шу­ма­ди­ју, и тре­ћу де­це­ни­ју по­сле ра­та и про­го­на Ср­ба по­лу­пуст је, пун не­за­це­ље­них ра­на. Пре­о­ста­ли Ср­би, и не­што ма­ло по­врат­ни­ка, по­ку­ша­ва­ју да одр­же плач­ми­чак у но­ћи. Кроз ве­ру, кул­ту­ру, спорт, кроз пам­ће­ње и оби­ча­је, из­ну­тра об­на­вља­ју за­јед­ни­цу и ства­ра­ју усло­ве за њен оп­ста­нак. Об­но­ви­ли су храм и па­ро­хиј­ски дом, фуд­бал­ски клуб и не­што при­вред­них ак­тив­но­сти. Кад би се вра­ти­ло још љу­ди, на­ро­чи­то мла­ђих, ка­жу, би­ло би лак­ше

Текст и фо­то­: Ми­о­драг Гру­бач­ки

Би­бли­о­те­ка
ДРА­ГА МА­ШИН, ПРЕ­ВО­ДИ­ЛАЦ, И ЈЕ­ДАН ЗА­БО­РА­ВЉЕ­НИ РО­МАН
Дра­ма љу­ба­ви и зло­чи­на
Има­ла је са­мо осам­на­ест го­ди­на ка­да је њен пре­вод ро­ма­на „По­ли­цај­ка ,Мач­је око’“ фран­цу­ског пи­сца Г. де Мон­те­пе­на по­чео да из­ла­зи у ли­сту „Устав­ност”, 1. сеп­тем­бра 1884. У од­но­су на исто­вре­ме­ни хр­ват­ски пре­вод, њен је „имао мно­го ви­ше ле­по­те, бо­ја и од­не­го­ва­но­сти је­зи­ка”. Не­ки то при­пи­су­ју у удео Бог­да­ну По­по­ви­ћу, доц­ни­је чу­ве­ном ан­то­ло­ги­ча­ру и есте­ти, ко­ји је Дра­ги Лу­ње­ви­ци, бу­ду­ћој срп­ској кра­љи­ци, из­гле­да био мно­го ви­ше од учи­те­ља фран­цу­ског. Би­ло је то де­вет­на­ест го­ди­на пре но што ће се и њен соп­стве­ни жи­вот пре­ли­ти у је­дан су­ро­ви ро­ман

Пи­ше: Дра­ган Ла­ки­ће­вић

Све­до­чан­ства
АРХИ­ТЕК­ТА ДРА­ГИ­ША БРА­ШО­ВАН (1887-1965) У СЕ­ЋА­ЊИ­МА СВО­ЈЕ СТО­ГО­ДИ­ШЊЕ СУ­ПРУ­ГЕ
Пр­ви век го­спо­ђе Вик­то­ри­је
Иза ње­га су мно­ге зна­ме­ни­те гра­ђе­ви­не, иза ње чи­та­во сто­ле­ће. „Де­вој­ка с ла­у­том”, сли­ка Ђу­ре Јак­ши­ћа ко­ју јој је по­кло­нио уочи вен­ча­ња, за­вр­ши­ла је у лич­ним ода­ја­ма Јо­си­па Бр­о­за. Уд­ба им пред­ло­жи­ла да му по­кло­не. Зна се да је Бра­шо­ван пр­о­јек­то­вао Дом ва­зду­хо­плов­ства у Зе­му­ну, БИГЗ, хо­тел „Ме­тро­пол”, зда­ње Ду­нав­ске ба­но­ви­не (по­кра­јин­ска вла­да) у Но­вом Са­ду, цр­кву у Орло­ва­ту, Ген­чи­ће­ву ку­ћу (Те­слин му­зеј)... Ма­ло је по­зна­то, пак, да је он 1939-1941. на­пра­вио пр­ви пр­о­је­кат Но­вог Бе­о­гра­да

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић
Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

Вер­ти­ка­ла
О ИЗ­ЛО­ЖБИ „ВИ­ТЕЗ СВЕ­ТЛО­СНОГ РЕ­ДА” ДРА­ГО­ША КА­ЛА­ЈИ­ЋА (1943-2005), У ОСАМ ГРОМ­КИХ ГЛА­СО­ВА
Обри­си на­ше уну­тра­шње им­пе­ри­је
Ње­го­ва умет­ност и иде­је упу­ћи­ва­ли су нас ка по­рет­ку ста­ри­јем од Па­да и исто­ри­је. Срп­ској кул­ту­ри нео­п­ход­но је но­во чи­та­ње Дра­го­ша Ка­ла­ји­ћа, очи­шће­но од све­га спо­ред­ног и слу­чај­ног, и ње­го­во трај­но по­зи­ци­о­ни­ра­ње на ме­сто ко­је му не­сум­њи­во при­па­да. У За­пад­ној Евро­пи и Ру­си­ји, мно­го че­шће и до­след­ни­је не­го у Ср­би­ји, Ка­ла­ји­ћа по­ми­њу уз Ево­лу и Ма­ла­пар­теа, уз Јин­ге­ра и Ди­ме­зи­ла, уз Сол­же­њи­ци­на и Зи­но­вје­ва, уз Де Ки­ри­ка и Гла­зу­но­ва. Та­мо не за­бо­ра­вља­ју ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја и сло­је­ва кул­ту­ре је по­треб­но да се у јед­ном на­ро­ду по­ја­ви лич­ност та­квих зна­ња и зна­ча­ја

Пи­ше: Ма­ти­ја Во­ји­но­вић

Жи­вот, ро­ма­ни
КЊИ­ЖЕВ­НИ­ЦА ГОР­ДА­НА ЋИР­ЈА­НИЋ, ГО­СПА ОД СЕ­ДАМ СВЕ­ТО­ВА
У се­би сам увек код ку­ће
Те­шко је ми­сле­ћој осо­би да се ужље­би у свет ко­ји јој се да­нас ну­ди. Сви смо гу­бит­ни­ци. Жи­ви­мо у ве­ли­ком рас­ко­ра­ку са ра­зу­мом и са ствар­но­шћу, кљу­ка­мо се као гу­ске бе­сми­сле­ним са­др­жа­ји­ма, ане­сте­зи­ра­ни сер­ви­ра­ним сли­ка­ма. Ин­фор­ма­ци­ја је сте­кла при­мат над зна­њем, за­ба­ва за­по­се­ла про­стор умет­но­сти, на­ху­шка­но тр­жи­ште по­ста­ло је­ди­на ме­ра кул­ту­ре. Књи­жев­ни жи­вот не по­сто­ји, не­ста­ли су сви истин­ски ка­на­ли ре­цеп­ци­је. Али, у свим вре­ме­ни­ма са­мо је ма­њи­на чу­ва­ла ва­три­цу, бра­ни­ла остр­ва сми­сла. Иде­о­ло­ги­је су нам на­мет­ну­ле дог­му да је ве­ћи­на ме­ри­ло свих вред­но­сти, па и ду­хов­них. А ни­је

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Ри­зни­це
МУ­ЗЕЈ СРП­СКЕ, ЧУ­ВАР БА­ШТИ­НЕ И ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
Дом ду­гог се­ћа­ња на­ро­да
Про­ме­нио је пет дру­штве­них си­сте­ма, че­ти­ри др­жа­ве, шест име­на, се­дам адре­са, пре­жи­вео два ра­та, три ми­ра и је­дан раз­о­ран зе­мљо­трес, али је, упр­кос све­му, успео да са­чу­ва на­род­но бла­го. Да­нас има ви­ше од 30.000 екс­по­на­та и пр­во­ра­зре­дан кул­тур­ни зна­чај. На­да се но­вој згра­ди у ур­ба­ном је­згру Ба­ња­лу­ке, мо­дер­ној и на­мен­ској, ка­ко и до­ли­ку­је

Пи­ше: Сан­дра Кља­јић
Фо­то­: Сан­дра Кља­јић и Ар­хи­ва Му­зе­ја Срп­ске

Бај­ка
СВЕ­ТО­ВИ НА РЕ­КА­МА, ТА­ЈАН­СТВЕ­НИ И ЧЕД­НИ
Лим­ска Си­ре­на
Лим, као и све дру­ге ре­ке, има сво­ју реч­ну Си­ре­ну. Ко ње­ну пе­сму чу­је ни­ка­да ви­ше не мо­же би­ти ту­жан. Да би мо­гао да је ви­диш, мо­раш до­ћи на ре­ку у сви­та­ње, у оном за­го­нет­ном тре­ну кад се де­ли ноћ од да­на. Јед­ном је Лим­ска Си­ре­на до­пли­ва­ла за Иком у Бе­о­град да јој до­не­се ја­бу­ку. Низ Лим, Дри­ну и Са­ву. Са­ва јој се то­ли­ко до­па­ла да ви­ше ни­је хте­ла да се вра­ти ку­ћи. За­то је и оп­ча­ра­ни па­ту­љак Вре­тен­ко ока­снио на свом пу­ту пре­ма кра­ју бај­ке

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић
Илу­стра­ци­је: Ми­ха­ил Ку­ла­чић

Игре
У СУСРЕТ РИЈУ 2016: МА­ЛИ ОЛИМ­ПИЈ­СКИ ЛЕ­ТО­ПИС СРП­СКОГ И ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКОГ СПОР­ТА
Оно од че­га се ку­ју ме­да­ље
Пу­них де­ве­де­сет шест го­ди­на, од Сток­хол­ма 1912. до Пе­кин­га 2008, Ср­би­ја је че­ка­ла да на Олим­пи­ја­ди на­сту­пи под сво­јим пра­вим име­ном и зна­ме­њем. Срп­ски олим­пиј­ски по­крет до­сад у збир­ци има 101 ме­да­љу. Нај­у­спе­шни­ји тим су рва­чи, са укуп­но ше­сна­ест ме­да­ља. Нај­ви­ше од­лич­ја осво­је­но је у Лос Ан­ђе­ле­су 1984, осам­на­ест, од то­га се­дам злат­них. У ра­зним пе­ри­о­ди­ма ис­ти­ца­ли су се и гим­на­сти­ча­ри, стрел­ци, ва­тер­по­ли­сти, џу­ди­сти, бок­се­ри, ко­шар­ка­ши, од­бој­ка­ши, ру­ко­ме­та­ши, чак и фуд­ба­ле­ри... Бу­дућ­ност ће умно­го­ме за­ви­си­ти од ду­го­роч­не стра­те­ги­је у спор­ту и здра­вих си­стем­ских ре­ше­ња

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Ве­зе
„ТЕ­ЛЕ­КОМ СР­БИ­ЈА” ПРИ­КЉУ­ЧИО СЕ ОБЕ­ЛЕ­ЖА­ВА­ЊУ ВЕ­ЛИ­КОГ ЈУ­БИ­ЛЕ­ЈА
Те­сли у част
По­во­дом 160. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња ве­ли­ког срп­ског и свет­ског на­уч­ни­ка, углед­на ком­па­ни­ја ини­ци­ра­ла је ви­ше про­је­ка­та, ме­ђу ко­ји­ма по­себ­ну па­жњу при­вла­че „Вир­ту­ел­ни му­зеј Ни­ко­ле Те­сле” и „Те­слин вре­ме­плов”. Кроз њих по­но­во от­кри­ва­мо да Те­сли­но ви­зи­о­нар­ство и из­у­ми, осим на зна­њу и кре­а­тив­но­сти, по­чи­ва­ју и на дра­го­це­ним етич­ким прин­ци­пи­ма

Ју­би­леј
УЗ 60. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦУ БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ
Ис­трај­aн рад и сме­ле иде­је
За укуп­ни до­при­нос срп­ској про­све­ти и пра­во­слав­ном си­сте­му вред­но­сти, Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј уру­чио је Шко­ли Ор­ден све­тог де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа. Ди­рек­тор Шко­ле проф. др Ђу­ро Ђу­ро­вић од­ли­ко­ван је Гра­ма­том Све­тог си­но­да СПЦ. Број­не углед­не зва­ни­це из Ср­би­је и све­та уве­ли­ча­ле су све­ча­ност

Пи­ше: Алек­са Ко­мет
Фо­то: Ар­хи­ва БПШ

Са­рад­ња
У СУ­СРЕТ БРА­ТИ­МЉЕ­ЊУ СРП­СКЕ РУ­МЕ И НЕ­МАЧ­КОГ БЕР­ЗЕН­БРИ­КА
Мост ду­гог тра­ја­ња
Слич­на по ве­ли­чи­ни, бро­ју ста­нов­ни­ка, при­вред­ним усме­ре­њи­ма, два гра­да има­ју мно­го раз­ло­га и про­сто­ра за збли­жа­ва­ње. Ра­ди се на по­ве­зи­ва­њу при­вре­де, на­уч­них и обра­зов­них уста­но­ва, омла­ди­не. Оче­ку­ју се и ин­ве­сти­то­ри из До­ње Сак­со­ни­је у рад­ној зо­ни „Рум­ска пе­тља”. Бра­ти­мље­ње је до­дат­ни под­сти­цај за продубљивање сарадње

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић
Фо­то: Ар­хи­ва НР, Ми­ле Ва­ја­гић

Здра­вље
ПРЕ­МИ­ЈУМ, НО­ВИ СМЕ­ШТАЈ­НИ КА­ПА­ЦИ­ТЕ­ТИ У „МЕР­КУ­РУ НО­ВОМ” У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ
На свет­ском ни­воу
У скла­ду са ви­со­ким зах­те­ви­ма ино­стра­них го­сти­ју, „Мер­кур” је за ову се­зо­ну при­пре­мио но­ве сме­штај­не је­ди­ни­це, опре­мље­не као у нај­лук­су­зни­јим свет­ским хо­те­ли­ма. Бо­ра­вак у њи­ма под­ра­зу­ме­ва аутен­тич­ност, при­ват­ност и флек­си­бил­ност. Све то упот­пу­ње­но је мо­гућ­но­шћу да се ко­ри­сте услу­ге об­је­ди­ње­ног „Мер­ку­ро­вог” цен­тра „Рим­ски из­вор”, у окви­ру ко­јег су Вел­нес цен­тар, Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке, Цен­тар за ма­са­же, Пе­ло­ид цен­тар и Бал­нео цен­тар

 

Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију