Србија - национална ревија, број 55
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 56

 

РЕЧ ПРЕ

Са видиковаца изнад кањона Таре човек види до дна самог себе. Кроз облаке, кроз време. Београд нам је показао да у госте могу доћи пријатељи, путници намерници, али и један град. На косидби крај Смедерева подсетили смо се да заједница почива на солидарности. На Кордуну смо обишли српске чуваре пламичка у ноћи предубокој. Читали смо роман у преводу краљице Драге. Ишли у Хипербореју кроз слике Драгоша Калајића. Прелиставали светове књижевнице Гордане Ћирјанић. (...) Лето је, варљиво колико и свако пре. Не заборавимо да треба живети. И да ово није генерална проба. <

ГАЛЕРИЈА
Облаци у кањону Таре (Фото: Саша Савовић)
Поздрав Непобедивом Сунцу (Драгош Калајић, уље на платну)
„Теслин времеплов” у Новом Саду (Фото: „Телеком Србија”)
Косидба на Плавинцу, код Смедерева (Фо¬то: Владимир Гогић)
Ватерполисти Србије прослављају медаљу у Лондону (Фото: Ватерполо савез Србије)
Београдска тврђава (Михаил Кулачић, акварел)
Тениски терени „Гале Мушкатировић” у Београду (Фото: Архива ТОБ)
Скадарлија (Фото: Архива ТОБ)
Карневал у Лесковцу 2016. (Фо¬то: Туристичка организација Лесковца)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
160 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ВЕЛИКАНА
Тесла

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум 
ФОТОГРАФИЈЕ КОЈЕ ПРАВЕ ЧОВЕКА
Спасоносна уметност

Водич
ПРОМОТИВНИ КАРАВАН ТОБ КРСТАРИО БАЛКАНОМ И СРЕДЊОМ ЕВРОПОМ
Београд у гостима
У Темишвару, уз народну песму и игру, подсетило се на јаке везе у традицији и култури. У Бечу се, уз класичну виолину, пробала шљивовица. У Бањалуци направљена упоредна проучавања мерака. Стигло се и у Софију, Загреб, Пешту... После богатог туристичког лета код куће, караван #GoBelgrade од септембра наставља у Љубљану, Скопље, Сарајево, Подгорицу, Тирану, Солун и Праг

Врелине
ЈЕДАНАЕСТИ КАРНЕВАЛ У ЛЕСКОВЦУ И ЊЕГОВИ РАДОСНИ ОБРЕДИ
Ведрине за сваки наш дан
Ушавши у другу деценију трајања након обнове, ова велика светковина постала је још креативнија, модернија и атрактивнија. Почетком јула, у седмици Карневала, Лесковац је експлозија боја, игре, лепоте, радости, музике, парада маски, костима, фризура. Смисао сусрета је древни, у славу живота, а учесници долазе са разних страна. Све то прерасло је у једну од најпосећенијих туристичких манифестација у српском делу Балкана

Текст и фото: Мирољуб Радивојевић,
Драган Радовић, Јовица Смиљковић

Окупљања
КОСИДБА НА ПЛАВИНЦУ, НАДОМАК ДУНАВА, ПОВИШЕ СМЕДЕРЕВА
Коси радост, а не мука
Човек не коси и не пије вино сам. Прати га сапутник и бодри дух заједнице, која се кроз то обнавља. Од памтивека се косило на мобу: дођу ти комшије и пријатељи да помогну, и знају да ћеш већ сутра ти доћи код њих. Ту традицију и солидарност негује и ова манифестација, парњакиња Косидбе на Рајцу. Ове године одржана је седамнаести пут заредом, а победили су Цвијета Кнежевић из Врбаса и Вук Вучковић из Чачка

Пише: Владимир Јанковић
Фото: Владимир Гогић

Висине
У ПЛАНИНАМА ИЗНАД ФОЧЕ, У СРПСКОЈ, ПРАВИ СЕ ЧУВЕНИ СИР ПО СТАРОЈ АЛПСКОЈ РЕЦЕПТУРИ
Златни колут из Златног Бора
Београђанин школован у Данској и Швајцарској, стручњак за сточарство, свратио је овде пре две године на сплаварење Таром. И потпуно га је опчинила ова висина. Вратио се у Швајцарску по дозволе, пројекат за фарму и фабричицу сира, и по лиценце. Увезао је и петнаестак крава сорте браун. Сада прави чувени „гријер”, спрема се да освоји и производњу меког сира са шумским плодовима, попут боровнице и вргања. Проблема има, наравно, али ово су испуњени и срећни људи

Текст и фото: Саша Савовић

Крајина
СРПСКИ МАНАСТИР ГОРИЦА, НА КОРДУНУ, И НАДА У НОВИ ЖИВОТ
Изданци из дубине
Лепи крајолик, налик на Шумадију, и трећу деценију после рата и прогона Срба полупуст је, пун незацељених рана. Преостали Срби, и нешто мало повратника, покушавају да одрже плачмичак у ноћи. Кроз веру, културу, спорт, кроз памћење и обичаје, изнутра обнављају заједницу и стварају услове за њен опстанак. Обновили су храм и парохијски дом, фудбалски клуб и нешто привредних активности. Кад би се вратило још људи, нарочито млађих, кажу, било би лакше

Текст и фото: Миодраг Грубачки

Библиотека
ДРАГА МАШИН, ПРЕВОДИЛАЦ, И ЈЕДАН ЗАБОРАВЉЕНИ РОМАН
Драма љубави и злочина
Имала је само осамнаест година када је њен превод романа „Полицајка ,Мачје око’“ француског писца Г. де Монтепена почео да излази у листу „Уставност”, 1. септембра 1884. У односу на истовремени хрватски превод, њен је „имао много више лепоте, боја и однегованости језика”. Неки то приписују у удео Богдану Поповићу, доцније чувеном антологичару и естети, који је Драги Луњевици, будућој српској краљици, изгледа био много више од учитеља француског. Било је то деветнаест година пре но што ће се и њен сопствени живот прелити у један сурови роман

Пише: Драган Лакићевић

Сведочанства
АРХИТЕКТА ДРАГИША БРАШОВАН (1887-1965) У СЕЋАЊИМА СВОЈЕ СТОГОДИШЊЕ СУПРУГЕ
Први век госпође Викторије
Иза њега су многе знамените грађевине, иза ње читаво столеће. „Девојка с лаутом”, слика Ђуре Јакшића коју јој је поклонио уочи венчања, завршила је у личним одајама Јосипа Броза. Удба им предложила да му поклоне. Зна се да је Брашован пројектовао Дом ваздухопловства у Земуну, БИГЗ, хотел „Метропол”, здање Дунавске бановине (покрајинска влада) у Новом Саду, цркву у Орловату, Генчићеву кућу (Теслин музеј)... Мало је познато, пак, да је он 1939-1941. направио први пројекат Новог Београда

Пише: Милош Лазић
Фото: Жељко Синобад

Вертикала
О ИЗЛОЖБИ „ВИТЕЗ СВЕТЛОСНОГ РЕДА” ДРАГОША КАЛАЈИЋА (1943-2005), У ОСАМ ГРОМКИХ ГЛАСОВА
Обриси наше унутрашње империје
Његова уметност и идеје упућивали су нас ка поретку старијем од Пада и историје. Српској култури неопходно је ново читање Драгоша Калајића, очишћено од свега споредног и случајног, и његово трајно позиционирање на место које му несумњиво припада. У Западној Европи и Русији, много чешће и доследније него у Србији, Калајића помињу уз Еволу и Малапартеа, уз Јингера и Димезила, уз Солжењицина и Зиновјева, уз Де Кирика и Глазунова. Тамо не заборављају колико генерација и слојева културе је потребно да се у једном народу појави личност таквих знања и значаја

Пише: Матија Војиновић

Живот, романи
КЊИЖЕВНИЦА ГОРДАНА ЋИРЈАНИЋ, ГОСПА ОД СЕДАМ СВЕТОВА
У себи сам увек код куће
Тешко је мислећој особи да се ужљеби у свет који јој се данас нуди. Сви смо губитници. Живимо у великом раскораку са разумом и са стварношћу, кљукамо се као гуске бесмисленим садржајима, анестезирани сервираним сликама. Информација је стекла примат над знањем, забава запосела простор уметности, нахушкано тржиште постало једина мера културе. Књижевни живот не постоји, нестали су сви истински канали рецепције. Али, у свим временима само је мањина чувала ватрицу, бранила острва смисла. Идеологије су нам наметнуле догму да је већина мерило свих вредности, па и духовних. А није

Пише: Бранислав Матић

Ризнице
МУЗЕЈ СРПСКЕ, ЧУВАР БАШТИНЕ И ИДЕНТИТЕТА
Дом дугог сећања народа
Променио је пет друштвених система, четири државе, шест имена, седам адреса, преживео два рата, три мира и један разоран земљотрес, али је, упркос свему, успео да сачува народно благо. Данас има више од 30.000 експоната и прворазредан културни значај. Нада се новој згради у урбаном језгру Бањалуке, модерној и наменској, како и доликује

Пише: Сандра Кљајић
Фото: Сандра Кљајић и Архива Музеја Српске

Бајка
СВЕТОВИ НА РЕКАМА, ТАЈАНСТВЕНИ И ЧЕДНИ
Лимска Сирена
Лим, као и све друге реке, има своју речну Сирену. Ко њену песму чује никада више не може бити тужан. Да би могао да је видиш, мораш доћи на реку у свитање, у оном загонетном трену кад се дели ноћ од дана. Једном је Лимска Сирена допливала за Иком у Београд да јој донесе јабуку. Низ Лим, Дрину и Саву. Сава јој се толико допала да више није хтела да се врати кући. Зато је и опчарани патуљак Вретенко окаснио на свом путу према крају бајке

Пише: Небојша Јеврић
Илустрације: Михаил Кулачић

Игре
У СУСРЕТ РИЈУ 2016: МАЛИ ОЛИМПИЈСКИ ЛЕТОПИС СРПСКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СПОРТА
Оно од чега се кују медаље
Пуних деведесет шест година, од Стокхолма 1912. до Пекинга 2008, Србија је чекала да на Олимпијади наступи под својим правим именом и знамењем. Српски олимпијски покрет досад у збирци има 101 медаљу. Најуспешнији тим су рвачи, са укупно шеснаест медаља. Највише одличја освојено је у Лос Анђелесу 1984, осамнаест, од тога седам златних. У разним периодима истицали су се и гимнастичари, стрелци, ватерполисти, џудисти, боксери, кошаркаши, одбојкаши, рукометаши, чак и фудбалери... Будућност ће умногоме зависити од дугорочне стратегије у спорту и здравих системских решења

Пише: Дејан Булајић

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ПРИКЉУЧИО СЕ ОБЕЛЕЖАВАЊУ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА
Тесли у част
Поводом 160. годишњице рођења великог српског и светског научника, угледна компанија иницирала је више пројеката, међу којима посебну пажњу привлаче „Виртуелни музеј Николе Тесле” и „Теслин времеплов”. Кроз њих поново откривамо да Теслино визионарство и изуми, осим на знању и креативности, почивају и на драгоценим етичким принципима

Јубилеј
УЗ 60. ГОДИШЊИЦУ БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Истрајaн рад и смеле идеје
За укупни допринос српској просвети и православном систему вредности, Његова Светост патријарх српски Иринеј уручио је Школи Орден светог деспота Стефана Лазаревића. Директор Школе проф. др Ђуро Ђуровић одликован је Граматом Светог синода СПЦ. Бројне угледне званице из Србије и света увеличале су свечаност

Пише: Алекса Комет
Фото: Архива БПШ

Сарадња
У СУСРЕТ БРАТИМЉЕЊУ СРПСКЕ РУМЕ И НЕМАЧКОГ БЕРЗЕНБРИКА
Мост дугог трајања
Слична по величини, броју становника, привредним усмерењима, два града имају много разлога и простора за зближавање. Ради се на повезивању привреде, научних и образовних установа, омладине. Очекују се и инвеститори из Доње Саксоније у радној зони „Румска петља”. Братимљење је додатни подстицај за продубљивање сарадње

Пише: Миле Вајагић
Фото: Архива НР, Миле Вајагић

Здравље
ПРЕМИЈУМ, НОВИ СМЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ У „МЕРКУРУ НОВОМ” У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
На светском нивоу
У складу са високим захтевима иностраних гостију, „Меркур” је за ову сезону припремио нове смештајне јединице, опремљене као у најлуксузнијим светским хотелима. Боравак у њима подразумева аутентичност, приватност и флексибилност. Све то употпуњено је могућношћу да се користе услуге обједињеног „Меркуровог” центра „Римски извор”, у оквиру којег су Велнес центар, Центар медицинске естетике, Центар за масаже, Пелоид центар и Балнео центар


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију