Србија - национална ревија, број 55
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 55

 

РЕЧ ПРЕ

Пролеће одмакло, а тамне и ниске облаке никако да растерамо. Заплићемо се у ону стару „лошу бесконачност” као ономад пред суноврат. Лоши показатељи, иако прећутани, кљуцају у главама. Обећања од којих су многи живели сада делују шупље и поглодано. Учини се да је чак и хумор изгубио снагу. Али још увек постоји она кришка стварности која зависи од нас. Њој се увек можемо окренути, кроз њу се спасти. Ништа битно о нама неће нам рећи „сезонски хитови” наштанцовани за убијање времена. Одбацимо ту бучну празнину, покушајмо да се огледамо у себи, потражимо „даљине у нама”. <

ГАЛЕРИЈА
Бунгалови у Коштунићима, на Сувобору (Фото: Саша Савовић)
Фонтана у Москви (Фото: Александар Ћосић)
На „Штрапаријади” у Руми (Фото: Реља Поповић)
Радомир Кркић са рибом-алигатором упецаном у Тексасу (Фо¬то: Лична архива)
На литургији у Сланцима (Фото: Жељко Синобад)
Марина Маљковић, селекторка женске кошаркашке репрезентације Србије (Фо¬то: Лична архива)
У сутон на Борском језеру (Фото: Жељко Синобад)
Сергеј Апарин, „Три мала моста” (Фото: Архива ТОБ)
Откривање Споменика кнезу Михаилу у Београду, 1882. (Фо¬то: Архива НР)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Про­лог
СТА­РА СКИ­ТА­ЊА И НО­ВА ИС­КУ­СТВА
Не­мој да по­чи­њем

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Ал­бум
ИС­ТОЧ­НА СР­БИ­ЈА У ОБЈЕК­ТИ­ВУ ЖЕЉ­КА СИ­НО­БА­ДА
Чу­де­са обич­ног

Пу­то­каз
У КО­ШТУ­НИ­ЋИ­МА, НА СУ­ВО­БО­РУ, ПР­ВА СРП­СКА ПЛА­НИН­СКА ПЛА­ЖА
Да­ро­ви зе­мље и не­ба
То је оно зр­но Ср­би­је из ко­јег увек све по­но­во ник­не. Тај ле­пи кра­јо­лик, та здра­ва во­да и хра­на, ти вред­ни и пле­ме­ни­ти љу­ди. Тре­ба не­што раз­бо­ри­то­сти и тру­да, и ула­га­ња, на­рав­но, да све то си­не у свом пу­ном и нео­до­љи­вом сја­ју. За­то ов­де до­ла­зе из Чач­ка, Ми­ла­нов­ца, По­же­ге, Ва­ље­ва, али и из Швед­ске, Фран­цу­ске, Ру­си­је, и ода­кле све не. Ле­по­ту и бла­го­дат не тре­ба об­ја­шња­ва­ти, тре­ба им се пре­пу­сти­ти

Пи­ше: Ми­лош Ла­зић
Фо­то: Са­ша Са­во­вић

Хо­до­ча­шћа
МА­НА­СТИР СЛАН­ЦИ КОД БЕ­О­ГРА­ДА, МЕ­ТОХ ХИ­ЛАН­ДА­РА
Под тре­ћом ру­ком Тро­је­ру­чи­це
По пре­да­њу, све­ти­ња је за­ду­жби­на кра­ља Дра­гу­ти­на Не­ма­њи­ћа. На­ро­чит зна­чај ма­на­стир је имао у Сте­фа­но­вој де­спо­то­ви­ни. Че­сто су до­ла­зи­ли Ђур­ђе и Је­ри­на. При­ча се да су ов­де не­ка­да по­чи­ва­ле мо­шти Све­тог Сте­фа­на, ар­хи­ђа­ко­на и пр­во­му­че­ни­ка.  По­у­зда­но се зна, пак, да је па­три­јарх Гер­ман 1961. у ча­сну тр­пе­зу по­хра­нио че­сти­цу мо­шти­ју овог све­ти­те­ља до­би­је­ну у Ру­си­ји. Од 1969, ка­да је ма­на­стир по­стао ме­тох Хи­лан­да­ра, ов­де је и осве­шта­на ре­пли­ка ико­не Бо­го­ро­ди­це Тро­је­ру­чи­це. Мо­ли­тве из Сла­на­ца чу­ју се да­ле­ко и де­ло­твор­не су

Пи­ше: Да­ни­је­ла Кне­же­вић Сте­ва­но­вић
Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

Су­сре­ти
СЕД­МА РУМ­СКА „ШТРА­ПА­РИ­ЈА­ДА” И ЊЕ­НИ ОД­ЈЕ­ЦИ
Све коњ­ске сна­ге
„Ко­њи и ћур­ке су увек у мо­ди”, ка­жу виц­ка­сти Срем­ци. „А бал­ва­ни су ов­де на вла­сти већ деценијама.” У Бо­сни ко­ње ко­ји ву­ку бал­ва­не го­не „штра­па­ри”. Та­ко их зо­ву. За то су по­треб­ни сна­га, уме­ће и уве­жба­ност. Кад на­пра­ви­те так­ми­че­ње у то­ме, до­би­је­те „Штра­па­ри­ја­ду”. Око ње се ис­пле­ту, са­ме, мно­ге при­че, оку­пе мно­ги љу­ди. Ако не­ко још по­зо­ве там­бу­ра­ше...

Пи­ше: Ка­та­ри­на Фи­ли­по­вић
Фо­то: Ре­ља По­по­вић

Уди­ца
КА­КО ЈЕ СРП­СКА ЕМИ­СИ­ЈА „FIS­HING WORLD” ОСВО­ЈИ­ЛА СВЕТ
По­вра­так при­род­но­сти
Аутор Ра­до­мир Кр­кић нај­ве­ћу за­хвал­ност ду­гу­је до­ма­ћим ТВ му­дра­ци­ма ко­ји су еми­си­ју „Свет ри­бо­ло­ва” уки­ну­ли. Да ни­су, ни­ка­да не би за­ку­цао на вра­та ве­ли­ких ино­стра­них ТВ ку­ћа. Да­нас се ње­го­ва еми­си­ја сни­ма на ен­гле­ском и еми­ту­је у пре­ко ше­зде­сет зе­ма­ља. Кра­се је јед­но­став­ност и аутен­тич­ност. Не­на­ме­ште­ност. При­ро­да без „фо­то­шо­па”, пре­ва­га искре­но­сти и та­лен­та над ве­ли­ким бу­џе­ти­ма и тех­но­ло­ги­јом. Ње­го­ви гле­да­о­ци зна­ју да је „во­да нај­бо­ље узе­мље­ње”

Пи­ше: Владимир Јанковић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка, Жељ­ко Си­но­бад

Све­ти­о­ни­ци
СВЕ­ТИ СА­ВА У РУ­СКОМ ЦАР­СКОМ ЛЕ­ТО­ПИ­СУ (3)
Серб­ски чу­до­твор­ци у Кре­мљу
Од­мах по кру­ни­са­њу, Иван IV Сил­ни на­ста­вио је град­њу цар­ског Кре­мља. Ар­хан­гел­ски са­бор жи­во­пи­сан је као са­бор пре­да­ка у име ко­јих вла­да. Ту су сви ње­го­ви прет­ход­ни­ци, ру­ски вла­да­ри, у сја­ју и оде­жда­ма. Са­мо че­ти­ри лич­но­сти ни­су Ру­си, са­мо дво­ји­ца ни­су у вла­дар­ским не­го у мо­на­шким оде­жда­ма: Све­ти Са­ва и Све­ти Си­ме­он, „серб­ски чу­до­твор­ци”. Пре­о­ста­ла дво­ји­ца не­ру­са: ви­зан­тиј­ски цар Ми­ха­и­ло VI­II Па­ле­о­лог и Све­ти кнез Ла­зар Срп­ски. Са­мо јед­на лич­ност у Ар­хан­гел­ском са­бо­ру на­сли­ка­на је два пу­та: Све­ти Са­ва Срп­ски

Пи­ше: Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић
Фо­то­гра­фи­је: Алек­сан­дар Ћо­сић и Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је”

Зна­ме­ња
МА­ЛА ХЕ­РАЛ­ДИЧ­КА ИСТО­РИ­ЈА БЕ­О­ГРА­ДА
Под ор­лов­ским шти­том
Злат­ни пе­чат из вре­ме­на све­тог де­спо­та Сте­фа­на нај­ста­ри­ји је до да­нас са­чу­ва­ни хе­рал­дич­ки траг о гр­бу срп­ске пре­сто­ни­це. Нај­ста­ри­ја пот­пу­на пред­ста­ва гр­ба је у гр­бов­ни­ку из 1555. Под тур­ском оку­па­ци­јом Бе­о­град ни­је имао зна­ме­ња. Аустри­јан­ци и Уга­ри су до­но­си­ли и од­но­си­ли сво­ја. Пр­ви ја­сан срп­ски про­пис о гр­бу Бе­о­гра­да је из 1914, али је ре­а­ли­зо­ван тек 1931. Да­на­шња обе­леж­ја Бе­о­гра­да су мо­ди­фи­ко­ва­на вер­зи­ја тог ре­ше­ња

Пи­ше: Вла­ди­мир Ма­тев­ски

Бе­лег
МА­НА­КО­ВА КУ­ЋА И ЊЕ­НА ВРЕД­НА ЕТ­НО­ГРАФ­СКА КО­ЛЕК­ЦИ­ЈА
Упр­кос про­ла­зно­сти и за­бо­ра­ву
У овој ку­ћи на Сав­ској па­ди­ни, по­диг­ну­тој по свој при­ли­ци по­чет­ком XIX ве­ка, бе­ху и по­шта, пе­ка­ра, ме­ха­на, стан. Об­но­вље­на, го­ди­не 1968. по­ста­ла је дом ле­пе срп­ске ет­но­граф­ске збир­ке Хри­сти­фо­ра Цр­ни­ло­ви­ћа. Ту су но­шње и на­кит, ала­ти и при­бо­ри, ру­ко­тво­ри­не и оруж­је... Не­дав­но је све то опет си­ну­ло, у још јед­ној об­но­ви, и Ма­на­ко­ва ку­ћа опет је по­ста­ла ва­жна тач­ка у Са­ва­ма­ли, квар­ту кре­а­тив­но­сти и кул­ту­ре

Пи­ше: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

Ви­ди­ци
ЉУ­БО­МИР МИ­ЦИЋ (1895-1971), ЧО­ВЕК КО­ЈИ ЈЕ ХТЕО ДА СПА­СЕ ЕВРО­ПУ БАЛ­КАН­СКИМ ВИ­ТА­ЛИ­ЗМОМ
Зе­ни­ти на­ших слут­њи
Ни­је да­вао ми­ра пу­ри­тан­ци­ма и ско­ро­је­ви­ћи­ма, ве­ли­ким ма­ло­гра­ђа­ни­ма. Про­га­њао је бур­жу­је, рат­не и ан­ти­рат­не про­фи­те­ре. Ми­слио да је бо­ље за­лу­та­ти не­го огре­зну­ти у уста­ја­лости. Ве­ро­вао да ће Евро­пу из­ле­чи­ти но­ва умет­ност и да се она мо­же по­кре­ну­ти са сло­бод­них и чи­стих бал­кан­ских пла­ни­на. Са њим са­ра­ђу­ју Ма­ље­вич и Кан­дин­ски, Блок и Ерен­бург, Ма­ри­не­ти и Ва­за­ри, То­кин и Ви­на­вер, Цр­њан­ски и Кра­ков... Не­при­ја­те­ља је би­ло ма­ње, али су би­ли опа­сни­ји

Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

Одлазак
ПРОФ. ДР ЖАРКО ВИДОВИЋ (1921–2016), ВЕЛИКАН СРПСКЕ КУЛТУРЕ
Сведок голготе, пророк васкрса
Био је у возу смрти којим је хрватска војска 1942. превозила заточене сарајевске Србе у логор „Јасеновац”, на пут без повратка. (Тада је чуо изворну верзију песме „Ђурђевдан”.) Ипак је завршио у радном логору у Норвешкој, после побегао у Шведску, након рата вратио се у Југославију. Студирао, докторирао, предавао. Написао књиге од изузетне важности за српску културу и српску идеју. Рано схватио да нема краја српском страшном веку ни опстанка без унутрашње обнове. Зато је био на удару и србофоба и псеудо-Срба. Објављујемо делове његових ратних сећања која нам је недавно испричао

Пише: Дејан Булајић

Жи­вот, ро­ма­ни
ПЕ­СНИК ЈО­ВАН ЗИ­ВЛАК О ВР­ТЛО­ЗИ­МА КО­ЈИ­МА СМО ОП­КО­ЉЕ­НИ И СУМ­ЊИ У УТО­ПИ­ЈЕ
На злат­ној гре­ди тра­га­ња
Свет мо­ћи је бес­кру­пу­ло­зан, не­у­хва­тљив, и зах­те­ва да све пот­чи­ни. Епо­ха ве­ли­ких спа­си­тељ­ских и еман­ци­па­тор­ских исти­на је за­вр­ше­на. Чо­век се кла­ти пред по­но­ром, у пред­ста­ви без хо­ри­зон­та. Све што до­пи­ре до нас је по­тре­сно и по­ве­за­но са злом. Круг се не за­тва­ра про­чи­шће­њем, из­ми­ре­њем са до­брим си­ла­ма жи­во­та. Кул­ту­ра и умет­ност су по­ни­же­не, три­ви­ја­ли­зо­ва­не, до­спе­ле у ру­ке је­два про­сеч­них ду­хо­ва и пре­тво­ре­не у се­зон­ско штан­цо­ва­ње.  Ми смо пре­мо­ре­ни, оку­пи­ра­ни и за­по­сед­ну­ти. Али све то ни­по­што не зна­чи да су шан­се Чо­ве­ка ни­штав­не

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Па­ле­та
ПО­ВО­ДОМ ИЗ­ЛО­ЖБЕ СЕР­ГЕ­ЈА АПА­РИ­НА У МОН­ТРЕУ, ШВАЈ­ЦАР­СКА
Утвр­ђе­ње у не­вре­ме­ну
Овај мај­стор и по­све­ће­ник, во­ро­ње­шки и зе­мун­ски, спа­да у круг ода­бра­них ко­ји су оте­ло­тво­ри­ли тра­ди­ци­ју у нај­са­вре­ме­ни­јим об­ли­ци­ма. Жи­ву тра­ди­ци­ју, ор­ган­ску, ко­ја се не пре­но­си фи­ло­зоф­ским трак­та­ти­ма не­го уме­ћем, ду­хом за­на­та, ти­хим спо­јем ра­да и сна. Швај­цар­ска пу­бли­ка га је зна­ла, још из вре­ме­на ка­да је бли­стао у са­зве­жђу са­да по­кој­ног Етје­на Ша­то­на у двор­цу Гри­јер. Зна­ла је ње­гов сли­кар­ски је­зик чи­ји кљу­че­ви ни­су не­по­сред­но до­ступ­ни. Са­да, два­де­сет го­ди­на ка­сни­је, Апа­рин се вра­тио у Ро­ман­ди­ју и до­нео из­не­на­ђе­ња

Пише: Слободан Деспот

По­бед­ник
МА­РИ­НА МАЉ­КО­ВИЋ, СЕ­ЛЕК­ТОР­КА СРП­СКЕ ЖЕН­СКЕ КО­ШАР­КА­ШКЕ РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈЕ, ШАМ­ПИ­ОН­КИ ЕВРО­ПЕ
Да­ти све и оста­так
Од­ра­ста­ла је у по­ро­ди­ци слав­ног тре­не­ра, жи­ве­ла у мно­гим зе­мља­ма. При­вла­чи­ли су је глу­ма, фо­то­гра­фи­ја, је­зи­ци. Ко­ли­ко је ду­бо­ко у ко­шар­ци схва­ти­ли су тек кад је свој бе­о­град­ски тим уве­ла у Пр­ву ли­гу. По­сле се са срп­ском жен­ском ре­пре­зен­та­ци­јом по­пе­ла на европ­ски трон. Зна ка­ко се об­на­вља соп­стве­на уну­тар­ња рав­но­те­жа и из љу­ди при­зи­ва оно нај­бо­ље. Срећ­на је што по­зна­је сво­ју зе­мљу и што љу­ди раз­у­ме­ју су­шти­ну под­ви­га ти­ма ко­ји во­ди. Во­ли дух ка­фа­не и ста­ре пе­сме. Част је ме­ђу Ср­би­ма леп по­јам, што их ја­сно опи­су­је

Текст: Алекса Комет, Де­јан Бу­ла­јић

Ве­зе
ПО­ВО­ДОМ 160. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦЕ ОД РО­ЂЕ­ЊА СЛАВ­НОГ НА­УЧ­НИ­КА
Те­слин вре­ме­плов
Овај умет­нич­ки спек­такл у Кнез-Ми­ха­и­ло­вој ули­ци ком­па­ни­ја „Те­ле­ком Ср­би­ја” по­да­ри­ла је оду­ше­вље­ним Бе­о­гра­ђа­ни­ма и го­сти­ма пре­сто­ни­це. Сли­ком и зву­ком, у 4D тех­но­ло­ги­ји, до­ча­ра­ни су нај­ва­жни­ји жи­вот­ни тре­ну­ци и от­кри­ћа овог ве­ли­ка­на на­у­ке. Са зи­да Ин­сти­ту­та „Сер­ван­тес” Бе­о­гра­ђа­ни­ма се обра­тио и сам вир­ту­ел­ни Ни­ко­ла Те­сла. Тим спо­јем ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја и умет­но­сти на­дах­њу­ју се мла­ди на­уч­ни­ци да на­ста­ве Те­сли­ним пу­тем зна­ња и ино­ва­тив­но­сти

Сла­ви­ја
ШЕ­СТИ „ДА­НИ СЛО­ВЕН­СКЕ ПИ­СМЕ­НО­СТИ И КУЛ­ТУ­РЕ” У РУ­МИ
Ко­до­ви ста­ре бли­ско­сти
Сло­ве­ни тре­ба по­но­во да осна­же свест о је­дин­ству соп­стве­них кул­ту­ра и за­јед­нич­ким кул­тур­ним ко­ре­ни­ма. А ова­ква оку­пља­ња то­ме су пра­ви осло­нац и бу­де на­ду у бо­ље да­не. Оп­шти­на Ру­ма и та­мо­шња Град­ска би­бли­о­те­ка „Ата­на­си­је Стој­ко­вић” на­ста­ви­ће да то­ме да­ју пун до­при­нос. Ове го­ди­не го­во­ри­ло се о сло­вен­ској ми­то­ло­ги­ји, ру­ској аван­гар­ди, Дра­ги­ши Ва­си­ћу и „Бра­ћи Ка­ра­ма­зов”, а све је уве­ли­ча­ла Во­кал­на гру­па „Зво­ни­ца” из Ом­ска, ко­ја не­гу­је му­зич­ку тра­ди­ци­ју си­бир­ских Ко­за­ка

Пи­ше: Ми­ле Ва­ја­гић

Здра­вље
НО­ВИ СА­ДР­ЖА­ЈИ У „МЕР­КУ­РО­ВОМ” СПА ЦЕН­ТРУ „РИМ­СКИ ИЗ­ВОР”
Искон­ска моћ во­де
Хи­дро­ма­са­жна те­ра­пи­ја, сим­бо­лич­но на­зва­на „Пљу­сак 7”, трет­ман је мла­зе­ви­ма во­де ко­је про­из­во­ди се­дам џе­то­ва из­над па­ци­јен­та. Бла­го­твор­но деј­ство је ви­ше­стру­ко, од ду­бин­ске ма­са­же до по­бољ­ша­ња цир­ку­ла­ци­је, де­ток­си­ка­ци­је и об­на­вља­ња ко­же

Цен­три
КАМП ЗА­ВО­ДА ЗА СПОРТ КОД КЛА­ДО­ВА
Но­ви про­цват „Ка­ра­та­ша”
Не­ка­да је слу­жио за сме­штај гра­ди­те­ља Хи­дро­е­лек­тра­не „Ђер­дап I”, па као омла­дин­ско ак­ци­ја­шко на­се­ље. Да­нас, под упра­вом За­во­да за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та Ср­би­је, уз сна­жну по­др­шку Вла­де, „Ка­ра­таш” из­ра­ста у мо­де­ран спорт­ски цен­тар, је­дан од во­де­ћих на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма. Уз оно по­треб­но за вр­хун­ске при­пре­ме спор­ти­ста, ов­де ће би­ти до­ступ­но све што има­ју ко­ри­сни­ци За­во­да у Бе­о­гра­ду, од спорт­ско-ме­ди­цин­ских пре­гле­да до пси­хо­ло­шких и мо­то­рич­ких те­сти­ра­ња

Ју­би­леј
ШЕ­ЗДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ
Тра­ди­ци­ја ко­ја оба­ве­зу­је
Све­ча­ном ака­де­ми­јом 29. ју­на 2016. го­ди­не, на ко­јој ће би­ти број­не углед­не до­ма­ће и ино­стра­не зва­ни­це, Шко­ла ће про­сла­ви­ти ве­ли­ки ју­би­леј. На њој је до­сад ди­пло­ми­ра­ло ви­ше од 120.000 сту­де­на­та, ко­ји успе­шно ра­де у ра­зним сек­то­ри­ма при­вре­де и др­жа­ве

Пи­ше: Проф. др Ђу­ро Ђу­ро­вић

 

    

 

 

Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију