?????? - ?????????? ??????, ???? 54
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 54

 

РЕЧ ПРЕ

Не подлежемо празном метежу, ћорцима ма каквих кампања, поготову предизборних. Радије се ујутро попнемо на видиковац, одакле поглед допире све до Мојковца, па и даље. Спремајући нови број, освештавали смо винограде код Смедерева, ловили у Драгачеву, истраживали Савамалу, разговарали са драгоценим људима. Нисмо митинговали ни палили телевизор, чак ни због временске прогнозе. Нисмо читали новине са чијих ударних страна свакога дана вриште простаклук и злочини, ширећи се као нека злоћудна тамна епидемија. Човек се тако осећа чистије и достојанственије. Уверите се, пођите са нама. <

ГАЛЕРИЈА
Црвени трг у Москви (Фото: Александар Ћосић)
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Фото: Архива НР)
Родна кућа Вука Караџића у Тршићу (Фото: Ненад Марковић)
Јадранка Јовановић у опери „Дон Карлос” (Фо¬то: Лична архива)
Димитрије Аврамовић: „Апотеоза Лукијана Мушицког”, уље на платну (Фото: Жељко Синобад)
Драган Николић (1943-2014), једна од филмских улога (Фо¬то: Архива НР)
„Вуков дом културе” у Лозници (Фото: Ненад Марковић)
Пролеће на Београдској тврђави (Фото: Архива ТОБ)
Бата Стојковић мурал у београдској Савамали (Фо¬то: Драгана Барјактаревић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

    

Пролог
НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА НАМИРУЈЕ ПРВУ ДЕЦЕНИЈУ
Десетка

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
БЕОГРАДСКЕ ПРОЛЕЋНЕ СТУДИЈЕ
Заљубљивање

Водич
СКИЦА ЗА УМЕТНИЧКУ МАПУ САВАМАЛЕ И ДРУГИ ПОДСТИЦАЈИ
Нова београдска креативност
Модерни сензибилитет града и нове уметничке праксе, нови медији и нове генерације преображавају оронулу и заборављену Савску падину, готово полунапуштену, у најкреативнији кварт српске престонице и овог дела Европе. Разбарушена, рустична, маштовита и неформална, Савамала одлично спаја културу и забаву, креативност и тржиште, старо и ново. Нагласак је на изразито домаћем уметничком изразу, српском и балканском, што у овај „дистрикт културе” привлачи велики број странаца, жељних оригинала а не провинцијалних копија

Пише: Драгана Барјактаревић
Фото: Драгана Барјактаревић, Марија Пирошки

Стазе
СА ДРАГАЧЕВСКИМ ЛОВЦИМА, УСРЕД БУЂЕЊА ПРОЛЕЋА
Нишан од доброте
Још крајем прошлог века лупили су шаком о сто: нема више криволова и небриге. Нећемо да празнимо него да пунимо. Нисмо убице него сарадници природе. Сада је њихово ловиште, иначе веће од неких држава, уређено и пуно. Срне, дивље свиње, фазани, тетреби... Однекуд са Таре дошли су чак и медведи. Ловце задиркују да су „шетачи пушака”, али они се не дају поколебати. Сада их је око петсто педесет. Одлично се разумеју у људе и животиње, у ракију и ловачки гулаш. Нема ловостаја једино на добре приче

Пише: Милош Лазић
Фото: Жељко Синобад

Посета
У СМЕДЕРЕВСКОМ ВИНОГОРЈУ, НА СВЕТОГ ТРИФУНА, ЗАШТИТНИКА ВИНОГРАДАРА
Дан у којем се чита година
Кад о Светом Трифуну пада снег или киша, народ вели да ће бити родна година. Људи који живе у ритму винске године друкчији су. Стрпљивији, умудре се, даље виде. Чују како земља дише и вино зри. А у Смедереву, последњој престоници средњовековне Србије, не може се диванити а да се не сети минулих времена, бољих и господственијих. Рецимо оних кад је чувени смедеревски винар Гаврило М. Ђорић брао награде у Токију и Лондону, Бриселу и Лијежу

Текст: Милосав Славко Пешић и НР Прес
Фото: Владимир Гогић

Казаљке
У МАЛИМ РАДИНЦИМА, У СРЕМУ, САТ НА ТОРЊУ РАДИ У СЕКУНД
Премерити време у равници
Издалека се увек прво види торањ. Како се приближаваш, однекуд израња село. Црквени торањ остаје оријентир за све. На торњу сат. Овај у Малим Радинцима ради непогрешиво. Златне руке Јована Ковачевића омогућиле су селу оно што многи градови немају, па ни оближња Рума. Делови за сат изливени су од бронзе у Пешти, у XVIII веку. Механизам покреће мотор за брисаче на „југу”, купљен на бувљаку. Сад сви знају колико је сати. А то, за почетак, није мало

Пише: Катарина Филиповић

Век
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: БЕСЕДА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ (1916–2016)
За спас Црне Горе и свег српства
Тако је своје ратнике у борбу позвао знаменити сердар Јанко Вукотић, на Бадње вече 1916. у Мојковцу, спасавајући образ и својој груди и своме залуталом краљу. „Ако 24 часа задржите непријатеља, одужили сте се Српству”, писао је сердару дан раније регент Александар Карађорђевић. И учинише тако, жртвом помогоше браћи, и постадоше бесмртни пример који занавек светли. И данас, у страшном растројству Црне Горе и Србије, то је жар на који се сви можемо огрејати

Век
МОЈКОВАЧКА БИТКА, У СВЕТЛУ НЕБЕСКЕ И НАРОДНЕ ИСТИНЕ
По светом косовском завету
Као што Господ није ишао на Голготу да буде поражен него је победио, па на Његовом крсту пише „Цар Славе”, тако су мојковачки јунаци својом врлином и племенитом жртвом надјачали зло. Били су вођени светолазаревским заветом и безусловном оданошћу своме роду. Званичној идеологији у комунистичкој Југославији то није одговарало, а некима не одговара ни данас

Пише: Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић

Светионици
СВЕТИ САВА У РУСКОМ ЦАРСКОМ ЛЕТОПИСУ (2)
Трајно узвисити дело предака
Више важних српских нити уплетено је у рађање прве руске империје, од живе крви до високог закона. У Рјуриковичима има зрнâ Немањића, Драгаша, Јакшића, Белимужевића. Иван III Васиљевич је у правни темељ Русије уградио Савину Крмчију и Душанов Законик. Ана Глинска Јакшић је свог унука Ивана IV Силног, првог руског цара, васпитавала на житијима светог Саве и светог кнеза Лазара. На косовском завету учила га о царству небеском и вертикали светости. Братство Руса и Срба није само „срећна метафора”

Пише: Милован Витезовић
Фотографије: Александар Ћосић

Палета
СЛИКАР ДИМИТРИЈЕ АВРАМОВИЋ (1815-1855) И БЛАГА СТАРЕ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ
Светлуцање златних зрна
Школовао се у Бечу, али учио и на Атосу, у Солуну, Цариграду, Београду. Био је један од пионира обнове националне самосвести у култури. Хиландарску повељу данас имамо захваљујући његовом препису. Урадио је важне портрете, увео у српски икопнопис тему „Свети Никола враћа вид Стефану Дечанском”, био оснивач српске карикатуре. Његова „Апотеоза Лукијана Мушицког” је ремек-дело. Романтичар формиран на класичном искуству, близак назаренима и симболистима, можда претеча надреалиста. До 3. маја, у Конаку кнегиње Љубице у Београду, пред нама је седамдесет седам његових дела

Пише: Дејан Ђорић
Фотографије: Жељко Синобад

Примери
ДРАГАН НИКОЛИЋ (1943-2016), БЕОГРАДСКИ „ПОСЛЕДЊИ ВЕЛИКИ”, И ЈЕДАН БОЉИ СВЕТ КОЈИ ЈЕ ОТИШАО С ЊИМ
Таква светиљка да будем
„Ни данас не знам шта подразумева тај појам. Шта је то звезда? Како се то постаје? Вероватно је то у свести других људи. Себи стварно никада нисам дозволио луксуз да мислим да сам звезда, ни да сам најбољи, или на било који начин велики. Верујем да се нико неће увредити ако ово кажем: мислим да је то својство будала – веровати да си неко други”

Пише: Мишо Вујовић
Фото: Жељко Синобад, Mиле Јелесијевић,
Архива „Националне ревије”, Архива „Меркура”

Видици
ПИСАЦ МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ О ЗЕМЉИ, ЈЕЗИКУ И СВЕТОВИМА КОЈИ ГОСТУЈУ У ПЕСНИКУ
Осуђени на чекање и верност
Земља нема куд из себе, па ни ја из ње. Она ме је дала, она ће ме и узети натраг. Најтеже је оно ропство које носимо несвесно. Опасност почиње тамо где и пут самопорицања, замка „стокхолмског синдрома”. Некада су властодршци потчињене држали у неписмености, а данашњи су схватили да полуобразованост даје боље резултате. Поп-култура је зачин потрошачког погледа на свет. Интелектуална послуга вазда хрли ка ономе ко је тренутно најјачи. Наша је основа у ванвременом и невидљивом, у надисторијском

Текст: Весна Капор и НР Прес

Сцена
ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ, СВЕТСКА ОПЕРСКА ДИВА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Божански оглашење у срцу човека
Певала је у сто двадесет престижних светских театара, тумачила преко седамдесет оперских улога. Била је партнерка на сцени Пласиду Домингу, Хозеу Карерасу, Хозеу Кури... Добила многе награде и признања на свим меридијанима. Али зна да је смисао њеног живота, каже, да дарове које доноси собом утка у истинско културно напредовање српског народа и његових земаља

Пише: Данијела Кнежевић Стевановић

Средишта
ЛОЗНИЧКИ „КАРАЏИЋ”, ЈЕДНО ОД НАЈСТАРИЈИХ КУЛТУРНИХ И УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА НА БАЛКАНУ
Младост која не пролази
Од 1850. до данас, најбоље што је Јадар имао плело се у овом друштву и око њега. Помагао је и сам Вук Караџић. Застава друштва је одликована Орденом Светог Саве, а Аустроугари су „Караџићу” 1915. у Бањалуци судили. У Вуковом дому културе и данас ври, „Караџић” окупља око пет стотина чланова. Наступају широм света, врхунски. Играју, поју, сликају, пишу. Знају да се традицији увек морамо враћати на креативан начин. И да смо живи онолико колико је жива она

Текст и фото: Ненад Марковић

Бајка
БУРНИ ДОГАЂАЈИ ЈЕДНОГ ЛЕТА У АЛЕКСИНЦУ
Женидба мачка Златка
Ма свашта се ту уплело и укрчкало, па се почетак и крај једва назиру. И три љуљашке на једном канапу, и бреза налик на зелено-бели рингишпил, и спасавање рањене гугутке. А онда се неочекивано оженио Златко и његова мама Маца постаде свекрва. Тада се Ика сетила делфина Јоце и смислила како да га спасе, бар у причи. Можда бајке зато и постоје да се у њима спасемо од злих рибара?

Пише: Небојша Јеврић
Илустрације: Михаил Кулачић

Победник
ЗОРАН ТЕРЗИЋ, СЕЛЕКТОР ЖЕНСКЕ ОДБОЈКАШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ
С погледом на Рио
Имамо изузетне ствараоце у разним областима, али, објективно, нико није толико допринео афирмацији Србије као спортисти. Наши врхунски резултати често су загонетка и за нас саме. Немамо новац, јаке лиге, добру инфраструктуру. Биће, ипак, да иза свега стоји одличан рад струке и спортиста. Ако пречесто истичемо и преувеличавамо своје мане, морамо бити свесни и својих изузетних врлина. Не треба да одустанемо од својих особености и вредности, јер то нас и чини народом међу народима

Пише: Дејан Булајић

Јубилеј
ЗАВОД ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА ПРОСЛАВИО 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Стуб српског спорта
Једна од ретких таквих у свету и једина на Балкану, ова установа спаја спорт и медицину на врхунском нивоу, уз примену највиших стручних и технолошких стандарда. Уградила је себе у многа златна одличја, на која смо поносни. Њен допринос масовном спорту, дакле здрављу нације, такође је огроман. Свечаној академији поводом јубилеја присуствовао је велики број угледних званица, укључујући некадашње и садашње спортске шампионе

Представљање
СЛОБОДАН БРАНКОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР АТЛЕТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ, О ВЕЛИКОМ УЗЛЕТУ СРПСКЕ АТЛЕТИКЕ
На крилима резултата
За преокрет, било је потребно доћи до врхунских резултата и медаља на највећим сениорским такмичењима. Ивана Шпановић, Емир Бекрић, Асмир Колашинац, Амела Терзић, Михаил Дудаш, Татјана Јелача... Тако је скренута пажња државе и јавности, сабрана воља за подизање и обнову инфраструктуре. То је препознато у Европској и Светској федерацији, стижу велика такмичења, све наставља узлазном линијом

Пише: Алекса Комет

Арена
ОДЈЕЦИ ПЕТОГ КУПА НАЦИЈА У ЖЕНСКОМ БОКСУ, ОДРЖАНОГ У РУМИ
Боксерски центар света
У Руми се тих дана окупило преко 250 најбољих светских боксерки, из 27 репрезентација, са свих континената. Светске боксерске велесиле стигле су у најјачим саставима. Сви капацитети у граду и околини били су попуњени. Укупни победник била је Русија, најбоља у сениорској конкуренцији Индија. Осим злата Милене Матовић, Србија је освојила још седам бронзаних медаља. Велика охрабрења и за организаторе и за такмичаре

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ПОДРЖАО ВАЖНУ ИЗЛОЖБУ У ИСТОРИЈСКОМ МУЗЕЈУ
Пупин у пуном светлу
Изложба „Пупин – од физичке до духовне реалности” обиље својих садржаја заиста је приближила посетиоцу, живо и необично. Посетилац може чути Пупина, стати поред његове мајке која га прати на пут знања, проћи крај идворске ливаде пуне говеда, открити Пупиново дело у „проширеној стварности”... Велико интересовање у земљи и иностранству је логичан резултат

Препорука
ВРЊАЧКА БАЊА НАСТОЈИ ДА ХОТЕЛИЈЕРСКОМ ПОНУДОМ ПРАТИ СВЕТСКЕ ТРЕНДОВЕ
Квалитет без компромиса
Дуга је традиција врњачког угоститељства и хотелијерства. У складу са високим стандардима у овој области, понуду су употпунили модерни објекти са врхунским садржајима и услугом. Један од таквих свакако је „Соларис Рисорт”, који вам препоручује Општина Врњачка Бања

Здравље
СПА ЦЕНТАР „РИМСКИ ИЗВОР” И ДРУГА УНАПРЕЂЕЊА У „МЕРКУРУ”
Нови концепт, старе благодати
У свим великим европским бањама иде се на то да појединачни објекти обезбеђују само смештај и исхрану, а све остало реализује се у централним бањским установама. На тој идеји заснива се и „Меркуров” Спа центар „Римски извор”, који од прошлог лета обједињује пет дотадашњих центара и доступан је свим гостима Врњачке Бање

 

 

Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47
Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију