Србија - национална ревија, број 53
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 53

 

РЕЧ ПРЕ

Може ли се направити отклон од свега овога? Од ове затрованости такозваном политиком, која прети да ће прогутати све наше племените делатности и посвећења? Од ових димних завеса и мистификација, од режања и псовања, од понижавања здраве памети и укуса? Од пројекта латинизације и преумљења Срба? Може ли нас пробудити сећање на велике претке, угледање на најбоље савременике, помисао на недужне потомке? Може ли нас постидети благодат ове земље, коју толико изневеравамо и траћимо? Ако и ви мислите да може, онда учините корак даље. Пођите са нама кроз нови број „Националне ревије”. <

ГАЛЕРИЈА
Базен у „Меркуру” (Фото: „Меркур”)
Велимир Стјепановић, пливачки шампион (Фото: Лична архива)
Чунгуљски водопад (Фото: Драган Боснић)
Парк у Врњачкој Бањи (Фо¬то: Милан Митровић)
Библиотека Опсерваторије у Београду (Фото: Драган Боснић)
Село Врбница на Зеленгори (Фо¬то: Саша Савовић)
Праведни Ноје (Икона, рад Дејана Манделца)
Колекција „Птице”, 1972. (Фото: Р. Радетић и С. Ђуровић)
Најдина кућа у Топлом Долу, код Пирота (Фо¬то: Драган Боснић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Пролог
НА МОСТУ ИЗМЕЂУ ГОДИНА, БЕЗ ЛАМПИОНА
Светковине

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ИЗЛОЖБА У ПЕТРОГРАДУ ПОСВЕЋЕНА СРПСКОМ КОСОВУ
Под крилом анђела

Стазе
У ПИРОТСКОМ КРАЈУ, УЗ РЕКУ ТЕМШТИЦУ, НОГУ ПРЕД НОГУ
Збуњивање судбине и календара
Кад зађе у кањон, путник мора да помисли на Колорадо. После га збуни црвено: црвено лишће, црвена земља и стене, црвене куће покривене црвеним каменим плочама. Нема РТВ сигнала, што помаже да се клупко приче одмота низбрдо. Тако се сазна о керуши која се оштенила у рупи пуној дуката. О санкама које се возе и зими и лети. О Каракачанима који су овде донели умеће прављења сира. О чобанину из Топлог Дола који је трговао са Александријом и Цариградом. После ће путнику бити јасно откуд он сам ту и зашто ће опет доћи

Текст и фотографије: Драган Боснић

Ходочашћа
У ВРБНИЦИ, НА ЗЕЛЕНГОРИ, ХРАМ НИКАО КАО КАМЕНА ПЕЧУРКА
За смирење предака и потомака
Лепота је то, синовче. Лепота орловска и тетребска, вучја и видрина. Нарочито кад озелени Зеленгора. Али свака стихија новије историје ломила се о плећа ове планине. Млела. Много је партизана и равногораца овде страдало. Од руке злотвора, највише од Немаца и Хрвата, али и у суманутом домаћем братоубилаштву. Свим тим страдалницима, роде, саградили смо ову Цркву светог Пантелејмона. Свим. Њима за покој и помен, потомцима за наук. Да нам се то зло, дај Боже, никад не понови

Пише: Милош Лазић
Фото: Саша Савовић

Небо
АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА У БЕОГРАДУ, ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Звездани каталог и небески друмови
Основана је давне 1887. по угледу на ону у Гриничу. Имала је оптички телескоп, тада један од највећих на свету, и библиотеку пуну раритета. Од првих издања Захарија Орфелина и Руђера Бошковића, до поклон-фонда Милутина Миланковића. Прво српско откриће једне планете збило се ту, 1936. године. Комплекс Опсерваторије најзначајнији је споменик историје науке у Србији. Данас се у њој изводе савремена астрономска и космолошка истраживања

Пише: Јован Вучковић
Фото: Драган Боснић

Светионици
СВЕТИ САВА У РУСКОМ ЦАРСКОМ ЛЕТОПИСУ (1)
Књига у темељу Царства
Био је то најмонументалнији књижевни подухват у Европи, не само у XVI веку. Илустрована историја света од Постања до првог руског цара Ивана IV Силног. Десет хиљада краснописаних листова, близу двадесет хиљада илустрација рађених акварел техником званом „сербскаја колористика”, непознат број историчара и преписивача, више од четрдесет најбољих сликара. Цар-књига, једна од реликвија словенске империје. Место које у њој има српска историја, нарочито Свети Сава и Косовски бој, изузетно је. О томе сведочи и монографија „Свети Сава у руском царском летопису”, објављена на српском. Из ње, у овом и наредних два броја, „Национална ревија” доноси цео уводни оглед приређивача

Пише: Милован Витезовић
Фото: Александар Ћосић и Архива НР

Стогодишњица
ДА НИЈЕ БИЛО БОЖИЋА НА МОЈКОВЦУ, НЕ БИ БИЛО НИ ВАСКРСА НА КАЈМАКЧАЛАНУ
Црногорски Термопили
Све је било на страни нападача тог страшног и славног јануара 1916. Аустроугарских војника било је 150.000, црногорских само 43.000. Опремљеност митраљезима и артиљеријом 7:1. Али Црногорци, надахнути косовским заветом и херојским култом Обилића, знали су колика је светиња коју бране. Светиња Отаџбине и Слободе, светиња жртве за брата. Иза њихових леђа ка Албанији и мору повлачило се 90.000 војника и нејачи из Србије. Црногорци су чинили чуда од јунаштва, с потресним хероизмом извршивши задатак

Пише: Мишо Вујовић

Стил
АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ И МОДА ШЕЗДЕСЕТИХ
Српски одговор на модну револуцију
Први је модни креатор на свету који је наденуо име својој колекцији. Националном наслеђу дао је модерни израз, друкчији од свега што је долазило са Запада. Уградио је у моду искуство српског средњовековног сликарства, фолклора, литературе. Његове колекције „Симонида” и „Проклета Јерина” изазвале су велико узбуђење у свету европске високе моде. Показао је свима колико је провинцијална имитација бесмислен и губитнички пут. Само ако смо аутентично своји можемо бити занимљиви другима

Пише: Драгана Барјактаревић

Живот, романи
ПЕСНИК ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ И ЊЕГОВ УНУТРАШЊИ ГРАД
Умеће кроћења вулкана
Преживео је све младалачке ерупције и научио како оседлати тигра. Стигао до тачке где поезија позлаћује свет. Где постаје облик љубави, обред, спасоносно застрањивање. Припрема за одлазак. Написао је шеснаест збирки песама, четири романа, једну књигу аутопоетичких есеја. Преведен је на осам европских језика. Добитник више од петнаест српских и међународних награда. И сваки пут изнова проверава кључ за словенске и медитеранске кодове које носи у себи

Пише: Бранислав Матић

Бајка
ВРЕТЕНКО У ЗЕМЉИ ПСОГЛАВИХ
Опасни путеви храброг патуљка
Све је опет ту, и Црна Принцеза, и препреке, и бабароге, али нема понављања. Свако тим путем мора да прође сам, на свој непоновљиви начин. Као у гралској потрази, као уз Гору посвећења. У бајкама, као и у животу. Сами изаберите да ли ћете се из тамнице спасти тако што ћете заспати или пробудити се

Пише: Небојша Јеврић
Илустрације: Михаил Кулачић

Победник
ВЕЛИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, НАШ НАЈБОЉИ ПЛИВАЧ
Српски „икс фактор”
Успеси су плод истрајне вере, огромног труда и самодисциплине. Фер-плеј и спортско достојанство се подразумевају. Улога породице је немерљиво важна. И она енергија подршке у сопственом народу која често говори кроз вас. Можда се ради и о генима, нашем таленту и борбеном духу, историји која нас је јачала искушењима. Не заборавимо ни пркос. Западњаци то углавном не разумеју. Сматрају то моћним и неизрачунљивим фактором у свакој нашој игри

Пише: Дејан Булајић

Објектив
ЧАР ЗИМЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Казаће се само

Здравље
НОВИ ДУХ РЕКОНСТРУИСАНОГ ВЕЛНЕС ЦЕНТРА У „МЕРКУРУ”
Филозофија лековитог уживања
Овај простор у Врњачкој Бањи сада је комфорнији, модерно дизајниран и осветљен, са системом стаклених зидова који отварају нов поглед на ствари. Центар је фукционалнији, а позитивни ефекти код корисника потпунији

Везе
ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ НАЈУСПЕШНИЈИМА НА MTS АНДРОИД КОНКУРСУ
Подстицај знању и креативности
Учествовало је чак двадесет тимова из гимназија широм Србије, са исто толико апликација. Показан висок квалитет. „Телеком Србија” ће наставити да подржава образовање, иновативност и предузимљивост младих

Студије
СТРАТЕШКА ОПРЕДЕЉЕЊА БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Успостављање културе квалитета
„Прихватили смо чињеницу да је учење доживотни процес у борби са променом. А најтежи задатак је научити људе како да уче.” (Питер Дракер)

Пише: проф. др Зорана Антић

Заштита
ЗАВРШЕНА ТРИ ОБЈЕКТА ЗА ОСИГУРАВАЊЕ ТАМНАВСКИХ КОПОВА ОД ВЕЛИКИХ ВОДА
Сигурније него икад
Направљен је трајни чеп на коповима. Регулисана корита рекâ Враничина и Кладница, као и Скобаљског потока. Подигнути су насипи и обалоутврде, изграђени нови путеви. Све ово је додатна заштита површинских копова од великих вода, поплавних таласа и бујичних наноса. Да нам се не понови 2014. година

Пише: Наталија Живковић
Фото: Архива „Колубаре”

Брига
ТЕНТ, ОГРАНАК ЕПС-а, НАСТАВЉА ДА ПОДРЖАВА МАЛИШАНЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА
Трећа деценија пријатељства
Није то рутина него традиција. Још од 1994. обреновачка Установа за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју непрекидно има подршку овог електроенергетског гиганта. Сваке године организују се у ТЕНТ-у и продајне изложбе дечјих рукотворина, а приход се користи за набавку опреме и подизање квалитета у Дневном боравку

Пише: Љиљана Јовичић

 

Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 53
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију