Србија - национална ревија, број 51
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 52

 

РЕЧ ПРЕ

Било је ту свега. Нешто бисмо желели да заборавимо, а не да се. Нешто бисмо да заувек упамтимо, а измиче се. Иза нас остаје 2015, још једна година у овом чудном веку који повремено личи на прави матрикс. Упркос нељудски нацереном лицу епохе у којој живимо, увек постоји могућност да се човек окрене лепшим стварима. „Живот има онај смисао који му ми дамо”, подсећао нас је Дучић. А Бетовен: „Не признајем ни један други знак надмоћности осим доброте.” Људима које волите не заборавите да то и (по)кажете. И у 2016. желимо вам вас. Ако будете имали себе, имаћете и све остало. У здравље! <

ГАЛЕРИЈА
Коњаник (Фото: Драган Боснић)
Вечерња шетња на Златибору (Фото: Драган Боснић)
Дечак из Перлеза (Акварел Михаила Кулачића)
Индонежански плес у Београду (Фо¬то: Школа „Бидадари”)
Капела светог Прокопија, Добри поток, Крупањ (Фо¬то: Ненад Марковић)
Лепота је лековита (Фо¬то: „Меркур”, Врњачка Бања)
Концерт у Кнез-Михаиловој улици (Фото: ТОБ)
Мали Београђанин и кловн (Фото: ТОБ)
Снег у Београдској тврђави (Фото: ТОБ)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

Пролог
СВЕ СКУПО, САМО ЖИВОТ ЈЕФТИН
Ма није нам ништа

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
НОВОГОДИШЊИ ВРТЛОЗИ У БЕОГРАДУ
Град отвореног срца

Бележница
РЕПОРТЕРИ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” НА КОСОВУ
Тамо где око засузи само
На неким другим местима се распричамо, паметујемо, споримо се. Овде смо тихи. Ослушкујемо шта допире из дубина историје, сагледавамо стихије под чији смо удар допали. Чекамо. Није ово обична земља. Пред светињама се шапуће. Они који су од странаца добили на поклон привремену превагу праве се да је све у реду и да ће њихових пет минута трајати заувек. Али дубоко у себи осећају да неће и то их чини врло нервозним

Текст: Милутин Станчић и НР Прес
Фотографије: Ђорђе Бојовић

Ходочашћа
ДОБРИ ПОТОК У КРУПЊУ, ЈЕДИНСТВЕНО ЦРКВЕНО СРЕДИШТЕ
Светиња у парк обучена
„Човек снује, а Бог одређује.” Рађевци то добро знају од давнина, па су и прву цркву засновали тамо где су им анђели ноћу пренели кандило. Данас око те старе цркве постоји несвакидашњи парк са две подземне капеле, низ музеја, сабориште са отвореном сценом, столетна стабла липа, чесма Влајка и Дамјана, најстаријег и најмлађег од девет Југовића. Когод дође будна срца овде нађе благодат и смирење. Свега има, само једног нема: цена и ценовника

Текст и фотографије: Ненад Марковић

Огледало
ПРИЛОЗИ ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНСКЕ СТУДИЈЕ
Сигурна мушка кућа
Колико се зна, прва кафана на свету, у данашњем смислу, отворена је у Меки у XV столећу. Друга је била она у Каиру, трећа (из 1522. године) у Београду. Мада, Београд је и миленијум пре тога имао своја кафанско-мотелска свратишта звана пандокеони. Како год, вековима је био чувен по својим кафанама. Негде другде, од тих живописних података била би направљена велика магнетична прича и туристичка атракција. Уместо тога, неки би у Београду да угасе све аутентичне београдске кафане и странцима нуде оно чега ови код куће већ имају преко главе

Пише: Милош Лазић

Мостови
БЕОГРАЂАНКА ИВАНА АШКОВИЋ И ДРУГА ДЕЦЕНИЈА ЊЕНЕ „БИДАДАРИ” ШКОЛЕ ИНДОНЕЖАНСКЕ ИГРЕ
Плес као пут увис
Треба се спустити до архетипа, у сам корен древног јединства. Уронити се у ту културу и пустити да вас она пробуди, промени. Сваки плес је врста молитве, обред давања себе на дар, уз пуну свест да је уметност нешто много више и важније од нас самих. Та мудрост, када ви овладате њоме и она вама, почиње да зрачи на Ваш живот и свакодневицу. Препознајете надвремену лепоту у свом телу и покретима. Научите да призивате оно најбоље што у себи имате. Тада плес постаје филозофија, митологија, бајка, нови живот. Преображај је дубок и делотворан, алхемијски

Пише: Драгана Барјактаревић

Подсетник
ДУНАВСКА У НОВОМ САДУ, САСТАВЉЕНА ОД ПОГЛАВЉА ЈЕДНЕ СВЕТЛЕ ИСТОРИЈЕ
Улица српске књиге
Данас је то место изласка Новосађана, незаобилазна туристичка траса. А од друге половине XVIII до почетка XX века у најстаријем делу ове улице, на простору не дужем од две стотине метара, радило је српских штампарија, књижара и књиговезница колико никада није на једном месту у целој националној повести. Тим књигама, календарима и часописима дичимо се и данас. И тешко је рећи да ли је ову улицу лепше прелистати или препешачити

Пише: Ђорђе М. Србуловић
Фотографије: Милан Коњевић и Архива НР

Памјат
КОМПОЗИТОР ДАВОРИН ЈЕНКО (1835–1914) И ЊЕГОВ ВЕКОВНИ СЛОВЕНСКИ ПОЈ
Наш знаменити странац
Словенац рођењем а Србин делом, оставио је дубок траг у повести јужнословенске музике. Кад чујете „Где си, душо, где си, ’рано” или „За тобом ми срце жуди”, помислите ли на њега? Написао је и српску и стару словеначку химну, сневао о држави свих Словена. Оставио Беч да би постао хоровођа у Панчеву. Доцније у Србији стигао до највиших почасти и признања. У Београду упознао Велу Нигринову, љубав свог живота. Преминуо у Љубљани 1914, док су горели Сувобор и Колубара. Своју последњу вољу исписао је ћирилицом

Пише: Петар Милатовић

Светионици
СЛИКАРКА НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ (1873-1915), СТО ГОДИНА ПОСЛЕ
Прави дух европске Европе
Својим животом и делом сведочила је врхунско родољубље, самосвест и умеће. Отворила је путеве модернизма у српској уметности. Прерасла своју средину и епоху, сликала је као они који ће тек доћи. Рушила је правила да би успоставила своја. Ни данас не могу да је заобиђу највећи светски познаваоци импресионизма. И свака српска генерација јој се изнова враћа, као што је показала управо затворена изложба у Дому Војске

Пише: Дејан Ђорић

Бајка
У ПОТРАЗИ ЗА ПРИНЦЕЗОМ КОЈА ЈЕ ВОЛЕЛА ПРИЧЕ
Плави рогови са звездицама
Приче се не лове, оне се живе. Кад живиш радознало и будно, кад се радо играш и сневаш, приче се плету саме. Нађу оне тебе, ако не нађеш ти њих. Знала је то и наша мала принцеза. Није хтела принца без добре приче. Ако нађе добру причу, у њој ће свакако бити и лепи принц. А Вретенко? Добри патуљак је причом разнежио чак и бабароге, спасавши и себе и њих

Пише: Небојша Јеврић
Илустрације: Михаил Кулачић

Победник
БЕОГРАЂАНКА МИЛИЦА МАНДИЋ, НАЈБОЉА ТЕКВОНДИСКИЊА НА СВЕТУ
Дуг поглед са врха
Свака медаља има бар две стране и све их морамо знати. Први корак на путу остварења је веровање. Злато из Лондона је реалан плод суровог тренинга, самурајске дисциплине и велике подршке. Оно је дало смисао многим годинама многих људи. У Рију, зашто крити, очекивања нису мања. Кад је човек на првом месту светске листе, у борбу против њега уноси се много више страсти и агресије, па се и са тим мора изборити. Али најбољи знају како

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива саговорнице

Брига
РУМСКА ОПШТИНА СВЕСТРАНО УЛАЖЕ У МЛАДЕ
Будућност има ваша лица
Изједначавање квалитета живота деце и омладине у граду и селима, унапређење услова образовања, обнова спортских објеката, посвећеност деци ометеној у развоју – стратешка су опредељења ове локалне самоуправе. Ако деца не остану ту, све друге наше приче су бесмислене

Признања
БОБАН ЂУРОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ВРЊАЧКА БАЊА, ДОБИТНИК ПЛАКЕТЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”
Мера за учињено
Консолидовање администрације, успостављање финансијске дисциплине, развојни пројекти, сопствене и иностране инвестиције, висок ниво сарадње са републичком владом и локалном привредом – само су неки од елемената изванредног учинка ове локалне самоуправе. Посла има још много, али не мањка ни енергије ни идеја

Здравље
„МЕРКУР” ПРЕРАСТА У МЕЂУНАРОДНИ ЦЕНТАР МЕДИЦИНСКОГ ТУРИЗМА
Гости са многих меридијана
Захваљујући „Меркуру”, Србија добија шансу да на светској мапи здравственог туризма буде препознатљива земља. Зарадиле би здравствене установе, бање, туристичке организације, држава. Барата се цифром од неколико стотина милиона евра годишње, што би медицински туризам сврстало међу важне покретаче српске економије

Везе
ЈОШ ЈЕДНА ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНА КАМПАЊА „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА”
Бираш како комуницираш
Електромагнетно зрачење је неминовна последица коришћења мобилних и других уређаја. Кампања пружа практичне савете како да се што мање излажете, те подстиче свест корисника о одговорном коришћењу уређаја

Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА И ПЛОДОВИ ЊЕНЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ
Принципи развојне стратегије
„Учење без размишљања је бескорисно. Размишљање без учења је опасно.” (Конфучије)

Пише: проф. др Драган Јеринић

Представљање
СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА „БЕОГРАД” И ЊИХОВЕ БРОЈНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА КОРИСНИКЕ СПОЉА
Више од академских кампова
Капацитети на Авали, Златибору, у будућности и они на Палићу, са својим вилама и павиљонима високог ранга, са ресторанима и пратећим садржајима, прерастају у праве туристичке комплексе. Угошћују студенте из Србије и иностранства, спортске тимове, организују конгресе, научне скупове, фестивале, велике и мале свечаности. Све више људи и део свог годишњег одмора проводи ту. Зашто?

Енергија
У „КОЛУБАРИ”, ЈУБИЛЕЈ „ТАМНАВЕ – ЗАПАДНОГ ПОЉА”
Две деценије најважнијег копа
Сто педесет девет милиона тона угља, 353 милиона тона откривке, рекорди од којих и стручњаке обузме вртоглавица. Од 17. новембра 1995. до данас. Сваки четврти киловат-сат српске струје потиче од угља са овог копа. У зони „Тамнаве – Западног поља” има још око 322 милиона тона угља, што значи бар још двадесет година стабилне производње

Пише: Наталија Живковић
Фото: Архива „Колубаре”

Примери
ТЕНТ, ОГРАНАК „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ”, ПРЕДЊАЧИ И У ХУМАНОСТИ
Захвалност људи највеће признање
У обреновачком термоенергетском гиганту годишње се реализује бар десет акција добровољног давања крви. Одазове се и по стотину запослених. Од укупно две хиљаде добровољних давалаца у Обреновцу, њих око седамсто ради у ТЕНТ-у. Охрабрује то што је међу овим хуманим и солидарним људима велики број младих

Пише: Љиљана Јовичић
Фотографије: Архива ТЕНТ-а

 

 

Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију