ENGLISH

Србија - национална ревија, број 46
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 46

 

РЕЧ ПРЕ

Окрени-обрни, оде година. Све је мање оних који верују да се тиме нешто завршава или да нешто почиње. Бледе су здравице, маратонци не знају који им је ово круг по реду. И бројчаници су одавно полудели. Витлају. Али не дајте се збунити. И ако нисте Алиса у земљи чуда, данас морате брзо трчати да бисте стајали у месту. Нећемо вам сад причати где смо све били, у међувремену, и зашто. Овај број „Националне ревије”, на сва три језика, можете у целини прочитати овде, на нашем сајту, у електронској форми. Само кликните на сличицу горе десно. Па ћете видети. <

ГАЛЕРИЈА
Панорама Кучева (фото: Д. Боснић)
Гарда на Мачковом камену (фото: Н. Марковић)
Из спота за песму „Црвен цвете” (фото: група „Траг”)
Концерт у пећини Равништарка (фото: Д. Боснић)
Берба вина и музике (фото: група „Траг”)
Аца Селтик у Манасији, са супругом (фото: лична архива)
Српски коњаници (Васа Ешкићевић, уље на платну)
Молитва, божурска (фото: група „Траг”)
Браћа Теофиловић у Осечини (фото: Х. Гранић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ

Пролог
КАКО ВИДЕТИ ОЧИГЛЕДНО
Сунцобрани на киши

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ПОСВЕТА ЈУНАЦИМА ВЕЛИКОГ РАТА
Незаборав

Слобода
СТОГОДИШЊИЦА БОРБИ НА ГУЧЕВУ И МАЧКОВОМ КАМЕНУ 1914.
Битка изнад облака
То задивљујуће јунаштво је вечна мера и судбина бранилаца Србије. Битка на Дрини једна је од најкрвавијих и најневероватнијих у Првом светском рату. У тешким условима, уз велику оскудицу у муницији и опреми, српски ратници су два месеца држали наспрам себе 215.000 Аустроугара, без предаха и смене. За пет дана готово митске драме на Мачковом камену из строја је избачено више од 8.000 Срба и око 30.000 Аустроугара. А свако поглавље у борби на Гучеву, од удаљености борбених линија до начина снабдевања и комуникације, заувек је ушло у антологије ратовања

Текст и фотографије: Ненад Марковић

Памјат
ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПОЧЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Вечна српска захвалност Русији
Никада се не може довољно нагласити величина онога што су руска држава, руски народ и руски цар учинили за малу, оклеветану и нападнуту Србију, у том гротлу огња и крви, у том страшном пиру смрти, пре сто година. На то нас од ове јесени подсећају и два нова споменика у центру српске престонице: Споменик захвалности руским и српским ратницима у Београдској тврђави и Споменик цару Николају II Романову у главној улици

Пише: Снежана Кондић

Водич
У ЗВИЖДУ, ИЗМЕЂУ СЕВЕРНОГ КУЧАЈА И ХОМОЉСКИХ ПЛАНИНА
Слике са златоносне реке
Змајеви у Звижду одавно не звижде. Предање вели да их је свети Ђорђе стигао у Стигу и копљем ставио тачку на ту легенду. Али воде овде још носе светлуцаве тајне, још задивљује подземно царство пећина, још русаље падају у транс и доносе вести из других светова. Бушин, пастирски дувачки инструмент од липове коре, све ређе засвира. Писали су о овом крају и Каниц, и Хедер, и Хофман, али нису проникнули у коло на штулама и осмејак девојака из Звижда. То можда знају песници, као некад Раичковић, рођен код Кучева, у Нересници

Текст и фотографије: Драган Боснић

Путоказ
У ПОДГОРИНИ, ПОД ГУСТОМ ГОРОМ, НА САЈМУ ШЉИВА И РАКИЈЕ
Србија око лампека
У овом крају има око милион стабала шљиве. Чувени су ракија, пекмез и други производи од овог воћа. А сваке јесени у Осечини је светковина шљиви у част, на којој се окупљају зналци и радозналци из свих српских земаља, па и шире. Такмиче се произвођачи ракије, посластица од шљива, воћари, здравичари. Ту су и „Посело код лампека”, „Трг старих заната”, „Улица дечјих којештарија”, „Краљица воћа”, дефиле, одлични концерти... Ако досад нисте, будите ту и ви. Бар једном. После како хоћете

Текст и фотографије: Хелена Гранић

Токови
РЕГАТА „БАЊАЛУКА–БЕОГРАД 2014”, ДРУГА ПО РЕДУ, У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
На обалама сарадње
Сава спаја људе и градове. Они имају заједничке интересе, могућности, па и проблеме. И могли би понудити нов, врло занимљив туристички производ. На ово, и много тога још, подсетила је лепа манифестација

Летопис
ДОБРИЦА ЋОСИЋ (1921–2014) И ЊЕГОВЕ ДУБОКЕ ВЕЗАНОСТИ ЗА ВРЊАЧКУ БАЊУ
Стазом кроз тешка времена
Велики писац толико је волео Бању да је у њој живео пет година, 1961–1966, све до Брионског пленума. Становао је у вили „Далибор”, крај Липовачке реке. У Бањи је завршио „Далеко је Сунце”, трећу књигу „Деоба”, написао „Бајку”. Име једне бањске виле, „Прерово”, дао је свом чувеном имагинарном селу. У Бањи је основао културне манифестације које и данас трају. Ту су га посећивали највећи домаћи уметници XX века. Ни у најтежим годинама Врњчани га нису оставили на цедилу. А ни он њих

Пише: Бошко Руђинчанин

Судбина и коментари
ЗОРКА КАРАЂОРЂЕВИЋ (ПЕТРОВИЋ), ПРИНЦЕЗА ЦРНЕ ГОРЕ И КНЕГИЊА СРБИЈЕ
Мост у срцу племенитом
Из Русије, са школовања, кћерка великог српског владара и песника у очима је донела одбљеске златних купола и друкчији осећај за време. Са родних планина, одакле се може додирнути небо, видела је далеко. Знала је шта чини, и смешила се. Петра је препознала и заволела. Увезала је собом два тока српске нововековне историје, да опет буду један. Данас, они који су изневерили све оца јој понекад и помену, али се не смеју сећати ње

Пише: Христина Пламенац

Звуци
„ТРАГ”, ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ ЕТНО ГРУПА УСРПСКИМ ЗЕМЉАМА, ВИШЕ ОД ДЕСЕТ ГОДИНА СА НАМА
Балканска музичка завештања
„Траг” трага. У дубинама времена и сећања, у заборављеним ризницама, открива наше златне музичке нити и ми их поново чујемо у себи самима. Прилагођава их модерном аранжману и сензибилитету, показујући да традиција није анахрона него свевремена и да се старини увек морамо враћати на млад начин. Одушевили су у Русији, Холандији, Немачкој, Швајцарској, а највише су открили нама самима

Пише: Љубиша Тривић

Светови
МИХАИЛО ГЛИГОРИЋ ГЛИША, СЛИКАР У ВИСИНАМА СТИЛИЗАЦИЈЕ
Уметност чуда, славља и радости
Да би се могло стилизовати, треба добро познавати класична начела. Он је трагалац, ликовни номад. Са својих духовних путовања доноси визионарске представе, као и графичке листове у којима вртложе енергетски токови. Никада се не срозава на ниво досетке, забаве и испразности. Његови анђеоски пејзажи сагледани су одозго, подређени сцени која има одлике свечаности. Он зна своје порекло и пут. Време је да се отворе врата која су му због тога била затворена

Пише: Дејан Ђорић

Подухвати
„КУЛТ ФЕСТИВАЛ” У БЕОГРАДУ, ЈОШ ЈЕДНА ПОБЕДА МЛАДОСТИ НАД ДИРИГОВАНОМ КУЛТУРОМ
Бесконачност решења
Они су одлучили да не пристану. Одбили су да буду туђе поткултурне лутке, мрве у хипнотисаној гомили, провинцијални подражаваоци заповеђених модела. Они су одлучили да не чекају и да се окупе.  Сами, волонтерски, здраво и квалитетно. Да једни другима покажу шта знају. Без позадине и условљавања, без кукања и камчења ситнине. И успели су. Видели су да може и сада се путеви сами отварају пред њима

Пише: Драгана Барјактаревић

Бајка
ЈОШ ЈЕДНО СВИТАЊЕ НА ГОРИ ТАЛЕЛАЈСКОЈ
Велике поуке из земље патуљака
У Једнооком, компјутеру мале Ике из Новог Београда, још увек станују приче.  У њима видимо да није злато све што сија. Да је брзо кусо. Да оно што је отето мора бити проклето, баш као и оно украдено. Да се добротом и храброшћу могу победити сва лица зла. Да су сузе лековите. Да права лепота извире из нашег срца. Да је велика срећа кад схватиш вредност онога што већ имаш. Да је сваки дан велики дар и да не постоји ништа на свету што није тајанствено

Пише: Небојша Јеврић

Живот, романи
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ, АЦА СЕЛТИК, ФРОНТМЕН „ОРТОДОКС КЕЛТСА”, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Ка висинама Светог Деспота
Одрáстао је крај ћивота Душана Силног и увек поздрављао ратнике-чуваре пред Ружицом. Памти једно „Светосавско звонце” и нека палилулска дворишта, воли Игоа, Пушкина и цео букет српских песника. Кроз музику је допро до древних слојева у нама, чуо наше рођаке у времену и наслутио дубоке везе, лепе и загонетне. У Даблину је био само два сата и остао заувек. Срце му је ономад дало жути картон, а он је паметан играч. Остао је опчињујуће обичан, „права правцата антизвезда”. Не прави се важан, он јесте важан

Пише: Бранислав Матић

Победник
ЂОРЂЕ ПЕРИШИЋ, ВРХУНСКИ СПОРТИСТА И СПОРТСКИ ФУНКЦИОНЕР
Шампиони старог кова
Нема забуне, то јесте питање формата. Он је изузетна спортска појава. Био је успешан пливач, као јуниор постао сениорски првак Југославије, допливао до полуфинала Олимпијаде у Риму 1960. После прешао у ватерполисте, био члан трофејне генерације „Партизана” и југословенске репрезентације, олимпијски првак из Мексика 1968. Доцније обављао многе одговорне функције у домаћем и међународном спорту, оставивши вишедеценијски леп траг

Пише: Дејан Булајић

Здравље
ПУКОВНИК ДР ЉУБОДРАГ МИНИЋ, НЕУРОХИРУРГ НА ВОЈНОМЕДИЦИНСКОЈ АКАДЕМИЈИ У БЕОГРАДУ
Помагати је велика привилегија
Специјализирао је највишом оценом, седамнаест дана пред распад Југославије и почетак рата. Памти многе тешке случајеве и велика искушења. Од српских дечака из Славоније и Вуковара, преко младих гардиста страдалих у зверском бомбардовању Србије 1999, до шестогодишње девојчице из Ужица због које је кришом плакао. Усавршио се у операцијама на мозгу и кичменој мождини, има и своју посебну методу. Његов тим спреман је и за примену матичних ћелија, чека се само сагласност Етичког комитета

Пише: Јагода Плавшић

Здравље
„МЕРУКУР” И ЊЕГОВИ ВИП ПРИЈАТЕЉИ У НОВОМ ВЕЛИКОМ ПРОЈЕКТУ
Месец естетике у Врњачкој Бањи
То је досад најзахтевнија акција ове друштвено одговорне компаније. Преноси поруке о важности здравог начина живота и превенције, и то чини на изузетно занимљив начин

Мостови
АЗЕРБЕЈЏАН, НАЈВЕЋА ЗЕМЉА ЈУЖНОГ КАВКАЗА, И ЊЕНА ПАМЕТНА РАЗВОЈНА СТРАТЕГИЈА
Узлет на свим пољима
У последњих десет година у ову земљу је инвестирано 190 милијарди долара, а само прошле године рекордних 28 милијарди. То богатство потиче од извоза енергената, али приоритет владе је развој ненафтног сектора, образовања, инфраструктуре, нових технологија. Да нема унутрашње стабилности, доброг управљања и разумне потрошње, велика достигнућа би изостала. Могућности за српско-азербејџанско стратешко партнерство су огромне и обе стране су тога свесне

Пише: мр Драган Вујовић

Представљање
НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКИ ПАРК „ЗВЕЗДАРА” И НОВИ СРПСКИ РАЗВОЈНИ ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ
Силицијумска долина у звездарској шуми
У пословном инкубатору на звездарском брегу, у научно-технолошком парку, услови подсећају на оне у америчким компанијама „Apple” и „Google”. Све је осмишљено тако да подстакне развој економије засноване на знању и оживи везу привреде и универзитетâ. У тим оквирима, одређеним владином Стратегијом научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015, делује и Јединица за управљање пројектом. Управо се отвара нова прилика да заинтересовани обезбеде свој простор у том средишту

Пише: Драган Величковић

Замах
ОПШТИНА РУМА НАСТАВЉА ДА ОСТВАРУЈЕ СВОЈУ ВИЗИЈУ РАЗВОЈА
Велики подстицаји инвеститорима
„Морамо да упослимо људе, и то у реалном сектору, привредном, производном”, каже Слађан Манчић, председник општине. „Зато опремамо најмодернију индустријску зону, поједностављујемо све процедуре и дајемо велике олакшице. Зато Рума на инвестиционој мапи Србије избија у први план”

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” НАГРАДИО ПОБЕДНИКЕ НА ЛИТЕРАРНОМ КОНКУРСУ О СЛАВНОМ НАУЧНИКУ
Наш сусрет са Пупином
Радови основаца и средњошколаца, преко 300 њих из целе Србије, врло су креативни и зналачки. Биће ускоро доступни и као онлајн књига. То је само почетак увођења Пупина на нов начин у школе и образовни систем, чему компанија „Телеком Србија” даје велики допринос

Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА, ЈЕДАН ОД ЛИДЕРА У ПРИМЕЊЕНОМ ОБРАЗОВАЊУ
Стратешки партнер најбољима
Новим програмима, заснованим на примењеним струковним студијама, иде се у правцу кадровског јачања у јавној управи и туризму. Издавачка делатност школе, осим што је важан ослонац у наставном процесу, уводи ову установу дубоко у круг модерних високошколских установа. Одлична међународна сарадња и низ престижних иностраних награда потврда су исправности изабраног пута

Знање
МАСТЕР СТУДИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ „СИНГИДУНУМ”
Важна знања, велико интересовање
Студијски програми одговарају стварним захтевима модерног доба. Омогућавају овладавање знањима и вештинама који уистину унапређују пословну конкурентност, каријеру и учинак. Посебно осмишљени програми за оне који студирају уз рад

Текст и фотографије: Розана Саздић

Енергија
ПОЉЕ „Д” У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА”
Коп за снагу Србије
За протеклих шест деценија, овде је ископано више од половине свег извађеног угља у највећем угљеном гиганту Србије. Двадесет година од тога се могла производити струја за целу земљу. И 2014, након мајских поплава, овај коп постао је кључ, једна од ретких нада. И опет је положио тежак испит. Србија није остала у мраку. И неће

Пише: Драгана Весковић