ENGLISH

Србија - национална ревија, број 40
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 40

 

РЕЧ ПРЕ

Пред нама је 40. број „Националне ревије”. Четири банке, лепа свотица. Довољна да је даме крију, зрели истичу, а лакомислени прославе. Платили смо, без попуста, све цене које за то мора да се плате. Нас, наравно, покрећу самосвест и радост чињења. Бива ту болних преиспитивања, понекад рана и разочарања, „кризе смисла”, али кад на корицу ставиш име које ми имамо, онда нема „не могу”. Примери о којима пишемо, великани овог рода и небројени анонимни подвижници, на којима почива свет, мера су којом може бити премерено све. Мера која обавезује. Поготову у години која се управо отвара пред нама, о стогодишњици Великог рата. <

ГАЛЕРИЈА
На Градашници, код Пирота (фото: Драган Боснић)
„Дани лудаје” у Кикинди (фото: Тамара Ристић)
Захар Прилепин, породични излет (фото: Лична архива)
Девојка у пољу, код Беле Цркве (фото: Милан Белобабић)
На падинама Гоча (фото: Иван Страхинић)
Са Фестивала етнолошког филма у Београду (фото: Архива Фестивала)
Мали мост у центру Зрењанина (фото: Архива Града)
Освештавање Храма Христовог Васкрсења у Подгорици (фото: Михаило Пламенац)
Мостови Салцбурга (фото: Јосип Шарић)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ

Пролог
40

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ЗЕМЉА БЕЗ ОДЈЕКА

Светковине
У КИКИНДИ, С БУНДЕВАМА И ПЕПЕЉУГАМА, И ГАЈДАМА ПРИДЕ
О лудајама и мудрацима
Манифестација се зове „Дани лудаје”, а о столећима је реч. Банаћани знају да су многа тешка времена прегрмели захваљујући бундеви, баш као што знају десетине различитих јела од ње да спреме. Знају колико се далеко види ако се попнеш на праве тикве, као што знају с ким их никад не треба садити јер се о главу лупају. И тако се око бундева плете, као врежа, цела једна филозофија живота и тип хумора, и провод и брига, склапају се послови и бракови, па и мале слатке завере уз које се лакше дочека пролеће у равници

Пише: Драган Батинић
Фотографије: Тамара Ристић

Бележница
ТРИ ЗАНИМЉИВЕ ГРАДСКЕ РЕКЕ У СРБИЈИ
Нема вароши без живе воде
Градска, Градац, Градашница. У Врању, Ваљеву, Нишу. Три града, три градске реке. Зашто градске? Све три извиру на периферији града, протичу кроз њега и на његовом простору се уливају у веће токове. Све три имају у основи исто име, све три су омиљена излетишта и све три спадају међу симболе својих вароши

Текст и фотографије: Драган Боснић

Ходочашћа
ОБНОВЉЕНА ЗАДУЖБИНА КРАЉА ДРАГУТИНА ПОД ЦЕРОМ
Радовање у Радовашници
Опљачкана и минирана од стране Немаца 1941, Црква Светих Архангела изнова је подигнута захваљујући Милици Абт, данас мати Евгенији, која је тако испунила завет дат мужу, православном Швајцарцу Адолфу Абту, на његовој самрти. Храм је верна реплика краљевске задужбине из XIV века и већ сад ново место важних окупљања

Текст и фотографије: Милан Јанковић

Позивница
НА ГОЧУ, У БЛИЗИНИ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ, НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ТУРИЗМА
Планина лековите лепоте
Баш тако. То није планина коју ћете неизоставно морати да освојите, јер ће у међувремену она сигурно освојити вас. На њој ћете наћи све што се од једне лепе јужноевропске горе може пожелети: бајковите пејзаже, благотоворно биље и воде, шумске плодове и љупко језерце, опремљене ски-стазе и село за екстремне спортове, ловишта и рибњаке, етно куће и мале пансионе... Општина Врњачка Бања планира и изградњу атрактивне жичаре од центра вароши до скијашких терена

Водич
ЗРЕЊАНИН, НА БЕГЕЈУ, УМЕ ДА СПАЈА СВОЈЕ ОБАЛЕ
Град на десет мостова
Мали, Жути, Берберски, Лучни, Принципов, Мужљански, Магистрални... Некад и Велики гвоздени, Бечкеречки, Ајфелов... Неки зрењанински мостови су опевани, неки су незаобилазни, неки су за то да будеш виђен а неки да се скријеш, један је чак остао на сувом. (Кад су панонски морнари могли остати без мора, што не би могао и мост без реке?) У сваком случају, много тога се овде плете око мостова, преко њих, па и испод њих. У томе је део зрењанинског шарма

Крајина
НАШ РЕПОРТЕР У СЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ, СВОМ ЗАВИЧАЈУ, ПОСЛЕ ДВЕ И ПО ВЕЧНОСТИ
Предео сликан сећањем и тугом
О двадесет година изгнанства, о ожиљцима од рата и беса, о калуђерима који видају успомене, о једном запису по Милутину, о манастиру Крка и старој ликовној колонији, о најстаријој Богословији и будућим владикама, о старим и новим пријатељима, о поносу и сети, и о осталоме што сам доживео у кутку света где ми се још држе корени

Текст и фотографије: Жељко Синобад

Посета
САЛЦБУРГ, ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ ГРАДОВА ЕВРОПЕ
У завичају великог Моцарта
Чувени слаткиш главни је сувенир града који је своју моћ саздао на давној трговини сољу. И само име града значи „слана тврђава”. Градили су га најпре Римљани, доцније низ надбискупа, почев од Гебхарта фон Хелфенштајна у XI веку. Со је била моћ која је овде донела барок и структуру италијанског града са мноштвом отворених тргова. Уредност је прво начело, вода у реци чистија него другде у водоводу. Лепоте Салцбурга овековечене су и у филму „The sound of the music”

Текст и фотографије: Јосип Шарић

Светионици
ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН (1726-1785), ПИСАЦ И ГРАФИЧАР, ВАЖНО ИМЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ XVIII ВЕКА
Судбина првих у низу
Његов „Живот Петра Великог” и до данас је једна од најлепше опремљених српских књига. За уџбеник краснописа „Славенска и влашка калиграфија” наградила га је Марија Терезија. „Вечни календар” је прва српска књига нововековне астрономије. „Славеносербски магазин” први часопис на целом словенском југу. Можемо додати „Велики српски травник” „Искусни подрумар”, „Плач Сербији” и толико тога још... А скончао је на једном имању у Бачкој, убог, болестан и напуштен, у својој 59. години

Пише: Милијана Барјактаревић

Ризнице
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: ЗЛАТНО ПРСТЕЊЕ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ, КРАЉЕВИЋА РАДОСЛАВА И КРАЉИЦЕ ТЕОДОРЕ
Три драгоцености немањићке Србије
Од владарског накита Немањића мало је сачувано и остале су велике непознанице. Ова три изванредна примерка утолико су вреднија. Први је 1935. изненада пронађен, из другог пута, у студеничком кивоту Првовенчаног Краља. Други је академик Медаковић открио 1960-их код једног минхенског антиквара. Трећи је имао необичан пут од темеља Бањске до витрине Народног музеја

Пише: Војислав Филиповић
Илустрације: Народни музеј, Београд

Подсетник
ГАВРИЛО ПРИНЦИП, АТЕНТАТОР ИЗ САРАЈЕВА 1914, ОЧИМА ОНИХ КОЈИ СУ ГА ЗНАЛИ ИЗБЛИЗА
Нежни младић и крик слободе
Неочекивано, постао је чувен, а заправо за многе остао готово непознат. Нема данас много оних који знају да је био брижан син, одличан ђак и танан песник. Да је име добио по архангелу Гаврилу, на чији је дан рођен. Да је много читао и био новински извештач. Радио на калдрмисању Карађорђеве улице у Београду, како би имао новац за књиге. У Првом балканском рату жарко је желео да се упише у српске добровољце, стигао чак до Прокупља, али је враћен због крхког здравља. Једину сачувану песму урезао је кашиком на затворској порцији

Пише: Петар Стојановић

Врлина и вештина
ЈУБИЛЕЈ АКАДЕМИЈЕ ЗА УМЕТНОСТ И КОНЗЕРВАЦИЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Брига о светим сликама
За протеклих двадесет година кроз ову јединствену високошколску установу прошло је више од две стотине студената из православних земаља, па и припадници других конфесија. Данас су то стручњаци који раде широм света, продужавајући век ремек-делима сакралне уметности. Академија је позната по одличним професорима. Осим богословских дисциплина, уче се елементи сликарства, физика, хемија, структура материјала и још доста тога неопходног за правилан рад

Пише: Влада Арсић
Фотографије: Драган Боснић

Средишта
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ, ДВАДЕСЕТ ДРУГИ ПУТ
Човек, умеће, наслеђе
Мисија се наставља. Посредовано камером, наше забринуто око трага за идентитетом и начинима да се он одбрани у овој епохи кад обезличење достиже ужасне размере. Знамо за ране, тражимо мелем. Знамо за провалије, бивамо мост. Ствараоци, истраживачи и мајстори слике из двадесетак земаља окупили су се и већ тиме знатно померили границе, видљиве и невидљиве. Јер свет у којем постоје такви људи није без наде

Више од игре
ЗАХАР ПРИЛЕПИН, ЈЕДАН ОД НАЈЧИТАНИЈИХ РУСКИХ ПИСАЦА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Бог, гле, постоји
Србија је красна земља, са отвореним и лепим људима. Врло много неба, врло добра поезија, врло укусна храна, а у храмовима свеци су с мачевима, проницљивих очију праведника и ратника. Данашњи свет врти се у кругу, јурећи сопствени реп. Убрзо ће идеје које су обележиле крај XX века отићи дођавола и нећемо нимало жалити због тога. Ми ласкамо себи мислећи да смо паметнији од људи који су живели у XV столећу или пре наше ере. Сва слобода је унутра, споља је много таштине и хаоса. Анђели нису изван, они се гнезде у нама, само што они не могу да живе на ђубришту

Пише: Весна Капор
Превод са руског: Радмила Мечанин
Фотографије: НР Прес и Архива саговорника

У кадру
ШЕТЊА ПО БЕОГРАДУ СА БОРИСОМ МАЛАГУРСКИМ, РЕДИТЕЉЕМ
Град под мојом кожом
Измичу нам детаљи, ту око нас. Бачени у бесомучну центрифугу, заборавили смо да се зауставимо на лепим причама, све тражећи грешке. Али, кроз ситне расцепе нагомиланог незадовољства и томе сразмерне пасивности, с времена на време ипак севне мало ведрине. Појаве се људи са лепом идејом, довољно снажни да у њој истрају. Један од њих је овај Суботичанин из Канаде, од малих ногу заљубљен у српску престоницу. Он и Београд су се изабрали међусобно

Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић

Времеплов
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА БЕОГРАДСКЕ „МАРАКАНЕ”, НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ СТАДИОНА
А моћна енергија струји кроз вас
За тих пола века „Звезду” је на овом стадиону бодрило више од 25 милиона људи, на преко 1.100 званичних утакмица. Ту је освојено 19 државних титула и толико националних купова, Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп. Највећа посета забележена је 23. априла 1975, када је против „Ференцвароша” било, незванично, преко 110.000 гледалаца. Од 1973. стадион има рефлекторе, од 1977. кров изнад западне трибине. Сада чека боља времена, која ће оживети стару славу

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архиве „Звезде” и „Националне ревије”

Јубилеј
И СРЕМСКА МИТРОВИЦА ОБЕЛЕЖИЛА 1700. ГОДИШЊИЦУ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА
Венци славе античког Сирмијума
Из палате у овој римској метрополи Константин је годину и по дана управљао Царством. Данас су ту важни споменици величине империје и цивилизацијски преломне епохе. Дводневној централној свечаности у Сремској Митровици присуствовало је хиљаде људи и мноштво високих званица, а свету архијерејску литургију је служио и велику литију предводио Његова Светост патријарх српски Иринеј

Pro memoria
ДВА ВЕКА ОД ПОГИБИЈЕ НЕЗАБОРАВНОГ ЈУНАКА
Крајина пуна Вељкових корака
Волео је живот и слободу тај устанички војвода. Имао срце велико и чисто као Србија. Његова јунаштва данас су готово легендарна, пуна луде храбрости и старинске правичности. Мокрањац му је посветио „Шесту руковет”, Јован Илкић и Небојша Митрић саградили споменике, Ђорђе Јовановић извајао медаљон, Вук Караџић и Милован Витезовић оставили упечатљиве странице о њему, Живорад Атанацковић га увео у стрип. А Туристичка организација општине Неготин осмишљено води госте стазама Хајдук-Вељка Петровића (1780–1813)

Сусрети
ПРВИ ФЕСТИВАЛ „ДАНИ ДАНИЛА ЛАЗОВИЋА” У ПРИБОЈУ
Култура још постоји
Било је то више од сећања и омажа. Пример како би један град и локална заједница требало да се одужују свом великану и ослањају на његово дело. И како младе треба извести на сцену, припремати их за одговорност која их чека. И како се за културу може борити, једноставно и упечатљиво, упркос свему. Организатори дводневног фестивала били су Дом културе „Пиво Караматијевић”, Завичајни музеј и општина Прибој, уз велику подршку породице Лазовић

Текст: Душан Јанковић и НР Прес

Здравље
НОВ ИДЕНТИТЕТ „МЕРКУРА”, ПО МЕРИ САВРЕМЕНОГ ГОСТА, ДОМАЋЕГ И СТРАНОГ
Ново лице за ново доба
Под слоганом „Буди здравље”, кључни бренд Врњачке Бање покренуо нову маркетиншку кампању, праћену новим визуелним идентитетом, чије је заштитно лице прослављени српски глумац Драган Николић. Кампања почела средином октобра, успешно представљена на сајму туризма у Новом Саду и већ даје препознатљиве резултате

Студије
НОВА ГЕНЕРАЦИЈА СТУДЕНАТА У БЕОГРАДСКОЈ ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ – ВИСОКОЈ ШКОЛИ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Још један велики почетак
Ова акредитована високошколска установа реализује пет основних и три специјалистичка студијска програма. Њене основне одлике су квалитет и поштење. Пут није лак, али се овде не стиче само један важан папир, звани диплома, него и вредност која постаје неодвојиви део личности ових младих људи: знање. Само наоружани таквим вредностима они могу постати прави ослонац и себи и заједници којој припадају

Знање
ДР МИЛОШ СТОЈМЕНОВИЋ, КООРДИНАТОР ЦЕНТРА У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Још један корак
Центар је почео да ради ове јесени. Акредитовани су, за почетак, студијски програми Пословна економија и Туризам и хотелијерство. Одзив студената је одличан, квоте за прву годину превазиђене. Образовни програми и квалитет студирања су као на реномираним западним универзитетима. Осим из Србије, студената има из Италије, као и из Црне Горе, БиХ и других јужнословенских земаља

Пише: Розана Саздић
Фотографије: Архива „Сингидунума”, Розана Саздић

Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ДОБРОТВОРА У РЕГИОНУ
Добро се добрим враћа
Од свог оснивања, 1997, ова угледна компанија савесно доприноси развоју друштава у којима послује. Редовно помаже и све верске заједнице. Међу подржаним пројектима је и дигитализација хиландарске ризнице, завршетак Храма Светог Саве у Београду и Христовог Васкрсења у Подгорици, помоћ српским светињама и народу на Косову и Метохији, као и обележавање 1700. годишњице проглашења Миланског едикта

Енергија
МЕРЕ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ У БАСЕНУ „КОЛУБАРА” ДАЛЕ ПРВЕ РЕЗУЛТАТЕ
Ефикасније пословање рударског гиганта
Деветомесечна производња већа за 6,2 одсто, уз смањење трошкова за око 4,3 милијарде динара. Позитиван шестомесечни финансијски биланс. У протеклих годину дана исправљене бројне неправилности у раду и започето неколико великих пројеката. Отварање нових копова у „Колубари” окосница развојне стратегије српске енергетике

Пише: Ана Павловић