ENGLISH

Србија - национална ревија, број 38
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 38

 

РЕЧ ПРЕ

Паде нам камен са срца. Оправише. Реконструисаше. Месецима нисмо ока склопили, страхујући да ли ће Мурта успети да узјаше. Заборавили смо и докле је Косово стигло пуштено низ шећерну воду протектората. И непознате авионе који избацују хемијске товаре по нама. Не уплатисмо летовање и тетки не однесмо лек. Град нас помлати на шеталишту. Нисмо вам јавили ни који ће политичар сигурно бити ухапшен до следећих избора, уместо тајкуна пуштеног на надгледану слободу.
Али пренули смо се у задњи час и направили нови број. У њему смо покушали да покажемо да живот није само још једна лоша журка. Изволите унутра. <

ГАЛЕРИЈА
Аква парк у Аранђеловцу (фото: Драган Боснић)
Језеро у Гарашима (фото: Горан Ковачевић)
Парк Буковичке бање (фото: Горан Ковачевић)
„Вива Вокс”, концерт у „Сава центру” 2011.
Забава на Савском језеру у Београду (фото: Драган Боснић)
Габор Сагмајстер на „Дакар релију”
Винска свечаност: Девојке у неготинској пимници
Иља Рјепин: „Бурлаци на Волги”, 1783.
Акција спасавања (фото: „Дакар рели”)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ

Пролог
ПОХВАЛА ПАТЕТИЦИ, ПО ВУЈАКЛИЈИ
Људско право на срце

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум 
ЧЕКАЈУЋИ КАПИТАЛНУ ФОТОМОНОГРАФИЈУ
Шумадија из ваздуха

Лето
КАКО ЋЕ СЕ СРБИЈА КУПАТИ, РАСХЛАЂИВАТИ И ЗАБАВЉАТИ ДО ЈЕСЕНИ
Смех на многим водама
У овом раздобљу историје немајући излаз на море, Србија је са водама довитљивија, креативнија и занимљивија од многих приморских земаља. Од купања по снегу до скијања на води, нуди бројна изненађења и радости. Знамо за њене реке, језера, бање, водопаде и брзаке, знамо за ненадмашно умеће да се у свему томе ужива. Сада још на све стране ничу аква паркови, целодневна узбудљива забавишта на води

Текст и фотографије: Драган Боснић

Пустоловине
МАЛА ЕКСПЕДИЦИЈА „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” У ПЕЋИНАМА ФРУШКЕ
Дубоко у утроби планине
Знали смо да број од седам до сада тамо откривених пећина није коначан. И да се једна налази изнад Старог Хопова, друга изнад Рековца, трећа на Поповици, па испод Поповог чота, па код шакотиначког водопада, две код Лежимира... Али нисмо знали шта нас у њима заиста чека и колико куражи да спакујемо за понети. Искусни планинари и спелеолози из новосадског друштва „Железничар” знали су све, па и то

Текст и фотографије: Марина Горски

Бележница
У МОКРИНУ, НЕОБИЧНОМ СЕЛУ НА СЕВЕРУ БАНАТА
Док се Руси не досете
Овде су рођени Васа Стајић и Мика Антић, Раша Попов и Богдан Ибрајтер, а и Александар Дероко се хвалио да му је једна баба из Мокрина. Чувени су мокринско вино и лиснати сир. Победа на једном од два овдашња светска првенства, у борбама недопингованих гускова и у туцању ускршњим јајима, омогућава да чашћавате и правите се важни целе године. Шале су увек добро дошле, нарочито ако су на рачун Кикинђана. У мокринским атарима је око 200 нафтних бушотина, па ће ваљда и нови власници НИС-а, ред је, мало погледати на ову страну

Пише: Драган Батинић
Фотографије: Драган Ристић

Примери
ЛИСА БРАУН, СРПСКА ЕНГЛЕСКИЊА, УЧИ НАС КАКО ДА СЕ СЕТИМО СЕБЕ
Две домовине, једна нада
У Крчедину је подигла војвођанску кућу и производи здраву храну, код Неготина обновила рајачке пимнице и прави вино, на Јелици подиже лековито етно село. Она, директорка „Инглиш бука”, рођена у Србији. Жели да српска села опет буду пуна људи и уређена, са баштама и ораницама без хемије, јер је ту снага и права шанса ове земље. Жели да странцима покаже оно што само овде могу наћи

Пише: Душица Милановић

Врлина и вештина
МОТОКРОСИСТА ГАБОР САГМАЈСТЕР, ПРЕДСТАВНИК СРБИЈЕ НА „ДАКАР РЕЛИЈУ”
Крајње границе су у нама
Померити сопствене границе значи повећати поље слободе. Рели се не вози по пешчаном океану него кроз своју личност. Нема сувозача, нема навигатора. Около само непрегледна пустиња. Мораш одлучити и веровати у своју одлуку. Трка траје две недеље, дневно се спава три до четири сата и вози око 800 километара, на температурама од минус 8 до плус 45, на надморским висинама око 5.000 метара. И човек много научи о себи, свету и животу

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива „Дакар релија” и саговорника

Трагови
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: ПРАИСТОРИЈСКА ХУМКА ИСПОД ПЕТРОВЕ ЦРКВЕ КОД НОВОГ ПАЗАРА
Гроб принцезе из гвозденог доба
Гробница потиче са краја VI века старе ере. Пронађени предмети и накит, нарочито они од племенитих метала, стакла и ћилибара, указују на женску особу високог ранга, која је могла припадати илирском племену Аутаријата. Цео налаз чува се у Народном музеју у Београду

Пише: Војислав Филиповић
Фотографије: Архива Народног музеја у Београду

Светионици
МИЛАН БУДИМИР (1891-1975), ЗНАМЕНИТИ НАУЧНИК И УЧИТЕЉ У ТРАДИЦИЈСКОМ СМИСЛУ
Најдубљи дамари Балкана
Стигао је од Мркоњић Града до разрешења најделикатнијих преантичких тајни Полуострва. Докторирао је у Бечу на религији Индоевропљана. Познавао Андрића и Кочића, Гаврилу Принципу држао часове, са Нушићем путовао на рођендан Масарику. Ослепео је пре 30. године, али је утемељио српску балканологију и учврстио класичну филологију. Презирао је „свако лудо трчкарање за Европом” и призивао „васкрс балканског духа и балканске Отаџбине”

Пише: Ђорђе М. Србуловић

Више од игре
АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА, ПИСАЦ „ВЕКА” И „ВЕЛИКОГ РАТА”, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Под сенком изгубљених рајева
Кроз миленијуме, узлете и погибељи, човек је остао исти. Види се то у граничним ситуацијама, на крајњим испитима. Од Шехерезаде и „Илијаде” до данас, књижевности нема без добро испричане приче. Јунаци су ходачи по жици који тим опасним путевима пролазе уместо читалаца. Не заваравајмо се, уметници нису оваплоћење доброте своје уметности. Нема краја несрећама, зато се наоружајмо стрпљењем и вером. Никад не плачите над некадашњом срећом, јер рај није рај док у њему живимо, него кад га изгубимо

Пише: Весна Капор
Фотографије: Драган Боснић и архива саговорника

Победник
БЕОГРАЂАНИН ВЛАДИМИР КУЛЕНОВИЋ, МЛАДИ ДИРИГЕНТ У СВЕТСКОМ УСПОНУ
Цео живот у уметности
Дипломирао је на Бостонском конзерваторијуму, потом завршио њујоршки Џулијард, највиши степен образовања за извођаче. Одмах је добио посао у оркестру Јута Синфони и Опера. Дириговао са највећим светским маестрима. За наступе са Београдском филхармонијом каже: „Толико душе, страсти, правог сентимента, набоја и људског искуства не могу да замислим нигде другде”

Пише: Радмила Таминџић
Фотографије: Архива саговорника

Добар глас
„ВИВА ВОКС”, НЕОБИЧНА ДРУЖИНА КОЈА ИЗ ЗЕМУНА ОСВАЈА СВЕТ
Хор из игре настао
У почетку беше то само њихов глас. Бивши  ученици Земунске гимназије, чланови школског хора, желели су да се и даље друже и радују уз музику. А онда је њихов клип на „Јутјубу” изазвао прави бум и клупко се закотрљало. Бриљантни наступ у свечаној сали Генералне скупштине УН, зимус, када су били изврсни амбасадори Србије и српске културе, учинио их је правим неодољивим звездама

Пише: Драгана Барјактаревић

Етно
МИЛИЦА МИЛИСАВЉЕВИЋ ДУГАЛИЋ, ИЗВОЂАЧ И ЧУВАР СРПСКОГ МУЗИЧКОГ НАСЛЕЂА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Ако замре песма, замреће све
Великани традиционалног српског косовско-метохијског певања, попут Воје Димитријевића, Јордана Николића или Маре Ђорђевић, данас делују као трајна вредност. Сведоче о музичком укусу једног времена много аутентичнијег од овог данашњег. И данас се о Косову и Метохији мора певати, у себи и наглас, непрестано. Ако песма настави да живи у нама, све ово што нас мучи, колико год да траје, биће само привремена непогода

Пише: Милош Војиновић

Сећање улице
БАЛАДА О ВЛАДИ ГРКУ И ЛЕПОЈ РУСКИЊИ
Прође живот као лоша журка
Нико не зна ко је тог дечака са стакленим оком довео у Клуб књижевника, на појило. Да л’ Пера Коњ, или Аца Секулић, или неко трећи? Али сви знају да је стан Владе Доброг био уточиште београдских писаца и сликара бескућника, нарочито за дугих зима и гладних година. Оставио је иза себе једну љубав, један рат и један живот. Болест га заскочила изненада, на кривини, кад му је већ било свеједно. Отишао је нечујно, сам у гомили, како је и живео

Пише: Небојша Јеврић

Водич
ДАН ВИНА И ЏЕЗА У РОГЉЕВСКИМ ПИМНИЦАМА КОД НЕГОТИНА
Традиције, старе и нове
У старој виноградарској насеобини, џез је зазвучао као нигде другде. Девојке одевене у колекцију „Гергина”, надахнуту влашким мотивима, послуживале су најбоља вина. Показало се опет да Неготин има шта да понуди и зна како да то учини

Позивница
БОГАТО КУЛТУРНО И ЗАБАВНО ЛЕТО У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Весело, шарено, квалитетно
И према најновијим подацима Републичког завода за статистику, Врњачка Бања је најпосећеније туристичко место у Србији. Поред уобичајених привлачних бањских садржаја, гости ће овог лета уживати у Карневалу, Фестивалу филмског сценарија, разноврсној концертној сезони, омладинском „Love fest”... Биће отворена и стална поставка Музеја науке и технике

Путоказ
СЕЛО ДЕБЕЉАЧА, У ОПШТИНИ КОВАЧИЦА, СА ТРИ ВЕКА И ПЕТ ЈЕЗЕРА
Туђе хвали, ал’ свога се држи
Настало у XVIII веку, планским насељавањем становништва које је спроводила Аустроугарска, село се одржало и развило. Има богате атаре, пуне амбаре и одличан положај: 50 километара од Београда, 29 од Панчева, 110 од Новог Сада. Први назив села, Debelare, потиче од латинске речи која значи победити

Оазе
ОКАЊ БАРА КОД ЗРЕЊАНИНА, ЗАШТИЋЕНО ПРИРОДНО ПОДРУЧЈЕ ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА
Три барска драгуља
Одлуком Владе Србије, три баре – Окањ, Црвенка и Чикош – заштићене су као јединствен барски систем. Окањ, једно од најзначајнијих сланих језера Европе, удаљен је само петнаест километара од Зрењанина

Окупљања
ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ У КЊАЖЕВЦУ
За праве вредности
У време када је човек први пут крочио на Месец, догодили се „Битлси” и „Вудсток”, девојке обукле прве мини сукње, прозор у свет рокенрола био Радио Луксембург, а прве „џипсон” гитаре стизале у варош преко рођака из иностранства, настао је Фестивал културе младих Србије у Књажевцу. И траје до данас

Пише: Љиљана Павловић

Везе
ДВА ВАЖНА ОКУПЉАЊА У БЕОГРАДСКОЈ ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ
Умрежавање знања и привреде
Сајам привреде и запошљавања окупио је послодавце и незапослене, као и оне који се запошљавањем баве професионално. Специјални гости били су привредници Српске, са којима је направљено низ квалитетних договора. На Сајму образовања основцима и њиховим родитељима представило се 25 средњих школа и гимназија. Београдска пословна школа, као домаћин, потврдила своју лидерску позицију у високом струковном образовању

Знање
ПРОФ. ДР ВЕРКА ЈОВАНОВИЋ, УНИВЕРЗИТЕТ „СИНГИДУНУМ”
Планирање развоја
Основа сваке земље је простор. Развијене земље имају у рачунарима своју територију у три димензије, све податке о ресурсима, знају квалитет земљишта, воде, какво становништво где живи. Одлуке се морају доносити на основу знања, а не импровизације или интуиције

Пише: Розана Саздић

Представљање
ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Образовање за обликовање будућности
Већ пету деценију ова школа образује кадар који ће, васпитавајући нашу децу, директно утицати на сутрашњицу. Акредитована је за четири смера на основним студијама, има програм на специјалистичким, а у току је акредитовање и за студије на даљину

Писмо
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС „СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ”
Мислити и осећати ћирилично
„У јавном животу у Србији национално писмо заступљено је само 12 одсто! Пролазимо кроз прави дрил латинизације, што је смишљени удар на дубоке кодове идентитета. Некада је уклањање ћирилице било једна од првих мера сваког окупатора, данас те окупационе послове као да изводимо сами над собом. Ако нећемо себи, дужни смо да помогнемо својој деци”, каже Милан Милутиновић, председник Удружења словенске писмености и заштите ћириличног писма

Пише: Милица Деспот

Пројекти
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ПОМОГАО СТВАРАЊЕ ВИРТУЕЛНОГ МУЗЕЈА МИХАЈЛА ПУПИНА
У славу великог научника
Музеј је посебан виртуелни тродимензионални простор у који можете да уђете и погледате изложбу као у реалном свету. Кроз десет целина, од Идвора до Норфолка, од пашњака до научењака, од професуре до патриотске акције и доброчинстава, пред нама је обиље квалитетне грађе. Много тога ће сада први пут бити доступно јавности. Планирано је да се поставка мења на свака три месеца

Енергија
У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА” СВЕ СПРЕМНО ЗА НОВО РАЗДОБЉЕ РАЗВОЈА
Два подвига у једном дану
Багер „глодар 1”, можда највећа справа направљена људском руком, кретала се брзином 400 метара на сат, прешла Колубару, и од копа „Велики Црљени” стигла до десетак километара удаљене „Тамнаве – Западног поља”, где ће наставити експлоатацију. А гробље у Вреоцима, испод којег се налази процењених 55 милиона тона угља, пресељено је на гробље „Лазаревац 2” и на још 24 локације широм Србије и Крајине