Водич

САКРАЛНА БАШТИНА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
Под знамењем Светог Димитрија
Искоришћавање туристичких потенцијала Сремске Митровице, надасве унапређење понуде и квалитета услуга, један су од развојних приоритета ове вароши. Чак и у томе град је нераскидиво повезан са светитељем кога слави већ својим именом


Заштитник (Д)митровице је Димитрије, знаменити хришћански светитељ из IV века после Христа. Српска црква спомиње га 8. новембра, што је у Сремској Митровици и Дан града и Крсна слава. Два митровичка храма у славу овог светитеља – базилика и велика градска црква – уједно су и најпосећеније туристичке тачке у граду. У њих ћемо завирити овог пута.

БАЗИЛИКА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Стотинама година се насеље на месту данашње Сремске Митровице називало Сирмијум. Данашње име града у вези је са Светим Димитријем Солунским. Неки научници тврде чак да је овај светитељ живео у Сирмијуму, био ђакон сирмијумског епископа Иринеја и заједно са њим пострадао у прогонима хришћана почетком IV века. Неспорно је, пак, да ново име Сирмијума потиче од манастира Светог Димитрија, у средњем веку најзначајније институције у граду који је био тек сенка своје некадашње славе.
Међутим, корени култа Светог Димитрија у Сирмијуму знатно су старији од тог манастира. Потичу из V века, односно периода између 427. и 441. године, када је Сирмијум припадао Источном римском царству и када је префект Леонтије саградио храм посвећен Светом Димитрију. (Храм Светог Димитрија тада је већ постојао у Солуну.) Временом се око сирмијумског храма развио веома снажан култ овог светитеља, па је у средњем веку и име града замењено. Сирмијум је постао град Светог Димитрија.
Верује се да је локација првобитне Леонтијеве базилике, посвећене Димитрију, откривена током археолошких ископавања 1978. у центру града, на данашњем Тргу војвођанских бригада. Реч је о ранохришћанској цркви тробродне основе, оријентисаној у правцу исток-запад, дугачкој 20,5 и широкој 12,5 метара. Припадала је византинској црквеној архитектури. Уз унутрашњу страну апсиде подигнуто је полукружно свештеничко седиште. Испод седишта било је поплочано квадратно поље.

ЦРКВА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Када су после освајања Срема од Турака Аустријанци почели да обнављају Митровицу, у граду је постојала само једна православна црква, данашња Мала црква на Сави. Због повећања броја православних становника и оронулости постојеће цркве, Срби су размишљали о подизању нове. После формирања једне од централних улица у вароши, затражили су од царице Марије Терезије одобрење за изградњу нове цркве. Молба им је у пролеће 1777. услишена, али су због уклањања дванаест кућа око Параде Плаца (данашњег парка), и због отпора који је то изазвало, радови отпочели тек 1791. Црква је завршена и освештана 1794. Првобитно је била посвећена Светом Стефану, а тек недавно заштитнику града Светом великомученику Димитрију. Изведена је у барокном маниру, са елементима класицизма. Једнобродне је основе, са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником над западним прочељем.
Иконостас, рад чувеног Арсе Теодоровића, подељен је у три зоне. У првој супрестоне иконе, на царским дверима Благовести, а на бочним дверима стојеће фигуреарханђела Михајла и Гаврила. Изнад царских двери је слика Тајне вечере, а изнад бочних су свети Георгије и свети Димитрије. У другој зони су  Тројица (Крунисање Богородице) и представе хришћанских празника, а у трећој зони Распеће са медаљонима Пресвете Богородице и Светог Јована Богослова. Оригинални изглед олтарске преграде измењен је накнадним радовима сликара Новака Радонића и Јована Клаузена.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију