Јубилеј

ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ УРГЕНТНОГ ЦЕНТРА КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ
Борци за сваки живот
Хиљаду две стотине запослених овде – лекара, сестара, техничара и других – ради 24 часа, сваког дана. Трче непрестану судбоносну трку са временом. У амбулантама, операционим салама, интензивној нези, својим знањем, вештином, својом преданошћу професији, воде бескомпромисну битку за спас животâ. Никада досад, ни на трен, нису затворили своја врата за тешко болесне и повређене


За ових двадесет пет година, грађани Србије у сваком тренутку могли су да рачунају нас. И никада их нисмо изневерили. Тако ће бити и надаље – каже за Националну ревију хирург др Душан Јовановић, заменик директора Ургентног центра.
„Ко је спасио једну душу као да је спасио цео свет”, каже пословица. А за стручњаке Ургентног центра, наставља др Јовановић, сваки спасен живот значи да су некога вратили породици. За њих је то највећи успех и огромна радост. А заслуга припада свима, јер су сви они – лекари, сестре, техничари, сви запослени – тим који ради заједно и дише истим плућима.
Од отварања до данас у Ургентном центру је прегледано више од 3,5 милиона људи, обављено готово 20.000 операција, дневно стигне и по више од 800 пацијената.
– С правом можемо да кажемо да смо болница за народ, мада је међу пацијентима било и политичара, амбасадора, председника, познатих људи. Неке нисмо могли да излечимо, таква је била Божја воља, али смо се увек трудили да за свакога дамо све од себе. Статистички гледано, сваки други грађанин Србије био је у Ургентном центру, свака породица има некога ко је овде лечен. Сматрамо да је Ургентни центар, као једна од двадесет шест карика–клиника Клиничког центра Србије већ дуго прави бренд Србије – вели др Јовановић.

У „ЗЛАТНОМ САТУ”

Овде време (брзина) значи живот. Данас најтежег болесника, од тренутка кад стигне у Ургентни центар до уласка у операциону салу, комплетно прегледају и дијагностикују за десетак минута.
– За ових две и по деценије, највећи успех постигли смо у брзини збрињавања најтежих, животно угрожених пацијената. Веома добро је организована комуникација са екипама хитне помоћи, полицијом и ватрогасцима. Тако, када се догоди несрећа, они нас одмах обавештавају у каквом стању је пацијент ког довозе. То је веома важно зато што ми истог тренутка ослобађамо сале, одмах су спремне екипе анестезиолога, реаниматолога, хирурга свих специјалности (ту су неурохирурзи, ортопеди, васкуларни хирурзи, уролози...). Ради се најбржа дијагностика, а у случајевима кад је живот толико угрожен да времена нема, пацијент је већ за неколико минута на операционом столу. Збрињава се по светским стандардима, у првом сату од повређивања, такозваном „златномсату”, што битно доприноси преживљавању пацијента – каже др Душан Јовановић.
Не заостаје по значају и успесима ни ортопедска, неурохируршка, микроваскуларна хирургија, урологија, централна интензивна нега – познати „шок А” и „шок Б” – где стручњаци Ургентног центра, на светском нивоу по знању и стручности, лече најтеже болеснике. Пошто уживају велико поверење људи, овде свакодневно из целе Србије стижу најкомпликованији случајеви, а траже их пацијенти и за „обичне операције”.
Дика интернистичке групације Ургентног центра је Одељење неурологије, са центром за акутне мождане ударе, које може да се пореди са најјачим центрима у свету. Такво је и Одељење кардиологије, јер у најкраћем року, по највишим стандардима збрињавају пацијенте са инфарктом и другим акутним срчаним проблемима. Не заостају ни рентген дијагностика, доста добро опремљена, ни савремена лабораторија у којој се дневно уради хиљаде анализа, ни одељења за гастроентерологију, хематологију, алергологију, физикалну медицину, са јединственим центром за рехабилитацију шаке.
Ентузијазам, професионалност и пожртвованост одлика су 1.200 запослених у Ургентном центру, од којих је 300 лекара, 50 хирурга, који дневно обаве по 20 до 30 операција. Хиљаде живота отргли су од смрти и високо су цењени.
– Задовољни смо што је Ургентни центар годинама уназад важан фактор здравља нашег народа, са великим бројем излечених пацијената. Сматрамо да је то наш значајан допринос бољитку овога друштва.

***

Духовно здравље
Клинички центар Србије је прва државна и прва здравствена установа која је, после 60 година, у службу званично увела свештеника Српске православне цркве. Капела у Ургентном центру освештана је на Васкрс 2001.
– Поносимо се тиме. Значајан број пацијената добио је духовну помоћ и подршку нашег свештеника. Било је и доста дирљивих призора, када људи који су на самрти пожеле да се исповеде и причесте, а неки и да се крсте. Наш свештеник, као и сви лекари у Ургентном центру, 24 часа је на располагању пацијентима – каже др Душан Јовановић.

***

Први месец, важни резултати
За само месец дана, колико је на месту директора Ургентног центра, хирург др Златибор Лончар већ има прве резултате којима установа може да се похвали.
– Направљен је центар за координацију збрињавања животно угрожених пацијената. Први пут за ових четврт века Ургентни центар најзад добија место где добровољни даваоци могу да дају крв. Почиње овде да ради и конзилијум за малигне болести, тако да ће оперисани пацијенти овде добијати одлуку конзилијума о даљој терапији – каже др Лончар. – Све ово остварено је без динара улагања, само бољом организацијом. А сада очекујем од људи који су радили са здравством и имали добит од тога да се укључе у акцију и део профита врате овде, за набавку најнеопходније опреме и за стварање бољих услова за рад. Борићу се да ова установа добије статус који залужује. Да на 300 кревета, колико имамо, не буде и толико прекобројних болесника, као у последње време. Да запослени имају праву сатисфакцију за свој рад.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију