Србија - национална ревија бр. 12
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 12

 

РЕЧ ПРЕ

Број дванаест има сложену и древну симболику. Дванаест је Христових апостола, месеци у години, знакова Зодијака. Дванаест витезова Округлог стола, олимпијских богова, плодова Васељенског Дрвета, племена Израиљевих. Дванаест је златних врата Небеског Јерусалима.

Свој дванаести број, којим се окончава друга и започиње трећа година њеног излажења, Национална ревија у целини посвећује туризму. Видећете зашто.

 

ГАЛЕРИЈА
Нови Сад
Београд
Ниш
Рибарска бања
Охрид
Херцег Нови
Каблар
Ртањ
Цветни салаш

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Press Clipping


САДРЖАЈ

Пролог
ДВАНАЕСТО ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Посвета туризму

Лепо лице Србије
Избор фотографија Мише Огњановића

Повест
ТУРИЗАМ, ЈЕДНА СУБЈЕКТИВНА ХРОНОЛОГИЈА
Године, људи, догађаји

Повест
КРАТКА ИСТОРИЈА ТУРИЗМА: ОД МАЛЕ ЛИЧНЕ АВАНТУРЕ ДО ВЕЛИКОГ ПЛАНЕТАРНОГ БИЗНИСА
Путовање као глобални феномен
Некада је то било привилегија најбогатијих, данас је масовно и везује се за скоро све друштвене слојеве, генерације, поднебља. Стога је постало посебна привредна грана, изучава се на посебним факултетима, њоме се управља помоћу посебних ресора у владама и баве се специјализоване организације и медији. Од средине XIX века, када се бележе први организовани облици ове делатности у модерном смислу речи, класификоване су разне врсте туризма, од авантуристичког до свемирског, од аутостоперског до елитног, од спортског до здравственог, од (веле)градског до морског и планинског...

Пише: Ненад Деспотовић

Повест
КРАТКА ИСТОРИЈА ТУРИЗМА У СРБИЈИ: КАКО СМО ОСВАЈАЛИ МЕСТА КОЈА СУ НАС ОСВОЈИЛА
Шешир доле путовању
Неки облици онога што ми данас зовемо туризмом постојали су на овим просторима још у старом веку и свету. Римљани су на чак 53 локације користили минералне и термоминералне изворе, градећи на њима терме, летњиковце и опоравилишта за ратнике. Први туристички објекат у нововековној Србији, могло би се рећи, направљен је у Сокобањи по налогу кнеза Милоша. Први ваучер издала је Књажевска канцеларија у Крагујевцу 21. јуна 1837. Прва туристичка агенција у Србији био је „Путник”, основан 1923. Године 1924. основан је „Ауто клуб” који је бринуо о моторизованим страним туристима који посећују нашу земљу

Пише: Зоран Плавшић

Стратегија
СРПСКИ ТУРИЗАМ: НОВО ПРЕПОЗНАВАЊЕ И ЗАМАХ
Три окоснице развоја
Базични развојни документ туризма у Србији, из априла 2006, као битне елементе конкурентности наводи људе, геостратешки положај, изванредне потенцијале вода, планина, шума, села, споменичку баштину, актуелно културно и духовно стваралаштво, фестивале, славља, догађаје (life style). Развојне напоре, пак, требало би усмерити у три главна правца: туристичку валоризацију појма Балкан, ново туристичко вредновање Дунава и интегралну интерпретацију „српског вредносног система”


Висогорја

НА ПЛАНИНСКИМ ЛЕПОТИЦАМА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
У језгру белог пространства
Уз кањон Дрине, задивљени, избили смо на Златибор, скијали се на Торнику (први пут након што су, пре девет година, бомбардоване најлепше овдашње ски-стазе), санкали се на Обудојевици, на Краљевим водама проучили историју златиборског туризма. А одатле, с погледом на Тару, запутили се ка најлепшој висоравни Мокре горе, ка Дрвенграду, бајковитом градићу као направљеном у посластичарници, тамо где живот јесте чудо, и сан, и машта, и слобода. Тамо ћемо срести Џима Џармуша, Емира Кустурицу и тридесетак будућих великана светског филма

Текст и фотографије: Хелена Гранић

Висогорја
РТАЊ, ЦАР МЕЂУ СРПСКИМ ПЛАНИНАМА
Сећање дуже од историје
Чим је човек види, напросто зна да та гора садржи у себи неку велику загонетку. Наука вели да је она угашени вулкан, бројна локална предања виде у њој џиновску гробницу древних божанстава, чак и космичку станицу. А та „зачудна планина од приче и наде”, „на једном крају као пирамида, на другом као сфинга”, која је неке путописце подсећала на Фуђи, неке на Килиманџаро, наша планина, пуна је лековитог биља, бистрих вода и задивљујућих пејзажа. Некада је била излетиште императора, имала рудник, скијашке терене, капелу на врху, ботанички врт, стаклену башту. Данас има само нас и на нас чека

Пише: Влада Арсић

Стазе
ВОДОПАДИ СОПОТНИЦЕ, ПОВИШЕ ЛИМА, ОВЕ ЖЕСТОКЕ ЗИМЕ
Из Божје жиле
Легенда вели да је Бог некада давно понудио пастирима са Јадовника да изаберу: хоће ли воду или срећу? Не часећи часа, они изабраше воду. И Бог испуни своје. Воде овде има у изобиљу, из безброј извора (сопота) шикља, и прелива се надоле правећи живописне слапове. Репортер „Националне ревије” боравио је тамо недавно, у ово доба године кад су водопади моћни ледени стубови, а дарови планине се смеше и чине живот подношљивијим

Пише: Лука Весковић

Добродошлица
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА ПРЕПОРУЧУЈЕ: КАКО ДА ЗАПОЧНЕТЕ И НАСТАВИТЕ ОТКРИВАЊЕ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ
Древни град будућности
Током боравка у овој љупкој метрополи, на местима која вам овде предлажемо или на бројним другим која нећемо моћи ни да поменемо, схватићете да за овај град почињу да вас вежу неке посебне везе, све дубље и све теже објашњиве. После првог сусрета, Београд је увек са вама. Спремите ви кофере, најавите растанак, чекирате карте, отпутујете у неке богатије, логичније и нашминканије градове, али никада заправо нећете отићи. Има људи, градова и места којима, и кад одлучно или тужно кажемо „збогом”, у ствари кажемо само „довиђења”


Посета

НИШ, У ПОНОВНОМ СЈАЈУ КОНСТАНТИНОВОГ ГРАДА, СВЕ ПРИВЛАЧНИЈИ ЗА ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ТУРИСТЕ
Нови успон јужне престонице
У Европи ће 2013. великим бројем прворазредних програма и манифестација бити обележена 1700. годишњица доношења знаменитог Миланског едикта од стране римског цара Константина Великог, чиме је хришћанство озваничено у Империји. Централно место обележавања биће три града непосредно повезана са животом цара Константина Великог: Ниш (његов родни град), Јорк (град где је 306. године од стране војске извикан за цара) и Трир (где је столовао). Ниш ће те 2013, дакле, бити у епицентру европске пажње. Биће то велика шанса и за Ниш и за Србију

Пише: Горан Будимир

Одредишта
ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ПИРОТА И ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ, НА НОВИМ ТРАСАМА СТАРЕ ПРИВЛАЧНОСТИ
Тамо где упознати значи волети
Живописни предели, фасцинантне планине, врела, реке, водопади, изванредне могућности за лов и риболов, стара аутентична села, манастири, стари занати и веома цењени препознатљиви производи, гастрономске и обичајне специфичности, поврх свега људи и њихова нарав – све то пиротски крај и Југоисток одавно чини веома привлачним за модерне туристе. Да је то тако показује и лани четвороцифрен број ноћења у домаћинствима пиротске општине која се баве сеоским туризмом

Текст: Дејан Ћирић и НР Прес

Старо место
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА ОБАЛАМА ОХРИДСКОГ ЈЕЗЕРА
Заносни плашт векова
Охрид, стари град препун и српске историје и културе, и данас чува Самуилову тврђаву, баштину Словенског универзитета и писмености, трагове цара Душана и Марка Вукашиновог Краљевића, све своје епохе и слојеве. Памтимо да је у њему епископовао и по њему име носио свети Николај (Велимировић), знамо да му је свој једини балет посветио знаменити Стеван Христић („Охридска легенда”, 1947), још у ноздрвама носимо мирис платна које Биљана белеше. Данас, када је то главна туристичка дестинација у суседној држави, Срби су тамо, лети, најбројнији гости

Пише: Мишо Вујовић

Трагања
КАКО ЗАИСТА ОТКРИТИ БЛАГОДАТ ИЗ ВИНСКИХ ПОДРУМА МАНАСТИРА ТВРДОШ КОД ТРЕБИЊА, ХЕРЦЕГОВИНА
Она искра у вину и човеку
Монаси овог манастира, предвођени игуманом Савом, на темељу дугих традиција започели су ново поглавље у српском манастирском винарству. Преузели су бригу о 70 хектара под виновом лозом у Требињском пољу и засадили још 60 хектара младих винограда у Поповом пољу. И ту, између стамености камених гора и мудрости оближњег мора, добијају изврсно вино, каквог нема нигде другде на свету

Пише: Славомир Ћировић
© Манастир Тврдош

Позивница
ПЕРОМ И СЛИКОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ
Шором шајке, а Дунавом чезе
Где год и како год да кренете кроз северну српску покрајину, не можете погрешити. Лепе вароши и обдарени људи, слике обиља, историја и култура, бескрајна равница и две планине, чарде и салаши, жита и вина, песници и тамбураши, воде и небо, и много тога још што овде не можемо ни поменути, лако могу учинити да се ваше пропутовање протегне на цео живот, да заувек останете чак и ако мислите да сте после неколико дана отишли

Пише: Алекса Митић

Оазе
ВОЈВОЂАНСКИ САЛАШИ, КАО БИСЕРИ РАСУТИ У БЕСКРАЈНОЈ РАВНИЦИ
Нови живот старих газдинстава
Пре више деценија масовно напуштани и у међувремену доста оронули, салаши су последњих година доживели прави препород и постали један од главних трендова у српском туризму. Исто оно што је људе некада одводило одатле, у непромишљеном заносу индустријализацијом и пролетаризацијом, сада их, суочене са непријатним последицама, враћа из пренасељених и нервозних градова

Пише: Јелена Николић

Призиви
ЕКСПАНЗИЈА СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ КАО ПРИВРЕДНИ АДУТ И ФЕНОМЕН САМООТКРИВАЊА
Гледај и мери куда ти се свиди
Овај вид понуде, који је неке земље учинио туристичким силама, у Србији привлачи радосном једноставношћу живота, квалитетном и аутентичном трпезом, традиционалном срдачношћу домаћина, благотворним амбијентом, бројним необично обичним активностима, „сећањем на корене свих нас”. Откако је славни редитељ Емир Кустурица на Мокрој гори подигао свој Дрвенград, љупка и аутентична етно села нарочито брзо ничу широм Србије, што још једном упечатљиво подсећа све нас на моћ позитивних примера

Текст и фотографије: Драган Боснић

Путоказ
ОПЛЕНАЦ, ВЕЧНИ ДОМ КАРАЂОРЂЕВИЋА, УЗБУДЉИВИ МУЗЕЈ ИСТОРИЈЕ И ПРИРОДЕ, НЕЗАБОРАВНО ВИНОГОРЈЕ
Вођени краљевским осећајем
Унутрашњост опленачке цркве – ту праву правцату антологију српског средњовековног живописа дату у мозаику – чини 725 сликаних композиција, са 40 милиона стаклених зрнаца, у 15 хиљада нијанси! У музејима и галеријама овдашњим видећете личне ствари вожда Карађорђа, плашт и круну краља Петра Првог, дијадему краљице Марије, наочаре које је у Марсеју 1934. последњи пут носио краљ Александар. У Краљевом подруму можете осмотрити архиву вина из 1931. и кусати нека млађа, али изврсна. Можете и само шетати шумом, брати печурке, гледати у даљину и најзад ослушнути своје сопствено срце

Пише: Драгица Бајић
Фотографије: Драган Боснић

Мелеми
СРПСКИ БАЊСКИ ТУРИЗАМ КАО ИЗУЗЕТНА КОМПАРАТИВНА ПРЕДНОСТ
За сваку бољку има лека
Преко 1.000 разних лековитих изворишта, од тога више од 160 уређених, и преко 40 активних бања, прворазредан су део српске туристичке привреде. Са таквим природним даровима и уз примену модерне терапијске методологије, лечи се веома широк спектар обољења и здравствених сметњи. Стари лекари кажу: у бање идите пре него што вам је потребно лечење, да вам не ни било потребно. А ако вам је већ потребно, опет идите. Тамо се лечи и туга, досада, отуђеност, малодушност, импотенција и препотенција, скоро све фалинке тако типичне за модерног човека

Пише: Јована Јелић Бановић

Пројекти
„ПУТЕВИ РИМСКИХ ЦАРЕВА У СРБИЈИ” – ИЗВАНРЕДАН РЕСУРС КОЈИ НАЈЗАД ДОЛАЗИ У ФОКУС
Антички бум српског туризма
Шеснаест римских и два ромејска цара рођено је на тлу данашње Србије. У свом завичају градили су градове, палате, терме, летњиковце, светилишта, мостове, водили епохално важне битке, потписивали едикте којима је мењана историја тадашњег света. Изузетно атрактивна „римска тура”, као нови део прворазредне туристичке понуде Србије, била би дуга око 600 километара. Подразумевала би изградњу, за почетак, 100 римских пансиона у природном окружењу и бројне манифестације које би оживеле свакодневни живот из доба Римског Царства, римску кухињу и моду, уметност и занате, музику и театар...

Пише: Владимир Путник

Игре  и обреди
ЕТНО-КУЛТУРНЕ И ТУРИСТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ТОКОМ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ, ШИРОМ СРБИЈЕ
Одраз духа народа
Оне су место сусрета и нарочитих друштвених ритуала, огледало живота народног. Представљају његову кухињу, ношње, укусе, хумор, имагинацију. Оно што стоји у имену манифестације увек је само повод за окупљање. Иза тога и око тога плете се, у целовит догађај, све остало. Живописност и аутентичност, као и пуноћа доживљаја, сваке године привлаче око милион посетилаца

Пише: Соња Белић

Нотес
ЈЕДНА НЕОБИЧНА ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ТУРИЗМА
Југ спава после ручка
Може се то и тако сагледати. Као што знамо, у свакој шали има и шале. „Југ не зна да ради, Север не зна да живи.” И скупо то плаћају један другоме. Тако, пошто је два месеца продавао климу, историју, гостопримство, ваздух и воду, Југ ће у септембру купити малом Југу тешки зимски капут и послати га, са свим зарађеним парама, да студира на Северу. Север неће казати хвала за новац добијен натраг

Пише: Момо Капор

Медији
СРБА ЈАНКОВИЋ, БАРД СРПСКОГ ТУРИСТИЧКОГ НОВИНАРСТВА
Сапутник генерација туриста
Радио је скоро пуних 40 година, објавио преко 6.000 опширних новинских текстова и заправо био сведок рађања и развоја модерног српског туризма. Била су то друкчија времена, писање у овој области није се сводило на пуки маркетинг или спиновање, оловком се могао променити ток догађаја, а онај који пише био је важна и поштована друштвена фигура. Медији су информисали, образовали, забављали и били много више од баналног управљачког инструмента или инпут машине. И данас, међутим, има оних који истрајавају у одбрани професије, смисла и достојанства

Пише: Јово Бајић

Медији
ТУРИСТИЧКА ПРИВРЕДА У ЕЛЕКТРОНСКИМ МЕДИЈИМА: „КЊИГА УТИСАКА”
У туризму се све види
За осам година емитовања, кроз својих 550 издања и 3.100 минута премијерног програма, ова специјализована емисија РТС-а знатно је допринела подизању стандарда у српском туризму и омогућила стално поређење са светском понудом. Учила нас је како да препознамо сопствене аутентичне вредности и приближимо их и домаћем и страном госту

Медији
ИНТЕРАКТИВНИ ИЗЛОЗИ У БЕОГРАДУ ВАЖАН ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈА
Нови простори комуникације
За разлику од бројних медија који емитују поруке намењене свима, овде је екран у служби појединца и његових посебних потреба. Једноставним додиром на одговарајуће поље отвара се текстуална и визуелна информација о изабраној теми. Комуникација траје на онолико нивоа и онолико времена колико корисник жели. Тако можете на српском или енглеском сазнати где забавити се, шопинговати, јести, сместити се, какви су културни и спортски програми, какво ће време бити, нову курсну листу и бројне сервисне информације

Лепо лице Србије
ИЗБОР ФОТОГРАФИЈА ДРАГАНА ЈОВАНОВИЋА

Перспективе
ПОСЛОВНО УДРУЖЕЊЕ ХОТЕЛСКО-УГОСТИТЕЉСКЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ ПРЕСТРОЈАВА СЕ У СКЛАДУ СА ЕПОХОМ
Снага регионалних веза
У наступу ка захтевним иностраним тржиштима, много смо привлачнији и јачи ако смо у понуди као регион, него ако свака земља долази појединачно. Управо као прави представник региона, уз велику подршку из непосредног окружења, Србија је добила организацију Светског конгреса хотелијера у октобру 2009. Да би се туризам заиста развио, још много тога треба урадити, променити и поправити, али је очито да су добри путеви пред нама

Знање
ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ НИЖЕ ЕВРОПСКЕ ПОБЕДЕ И МЕДАЉЕ
Како се учи успех
Низ прворазредних победа студената ове школе дужи је него онај у најтрофејнијим српским спортовима. Скинули су са трона светске мајсторе кулинарства Италијане и Французе, донели најсјајнија одличја из Русије, Естоније, Италије, Турске, Енглеске... Студент школе, током званичне праксе у лондонском хотелу „Claridge’s”, проглашен је за најбољег кувара у Великој Британији! Зашто им нико не нуди прихватљиве опције за останак у Србији?

Представљање
„МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ У КОРАК СА НАЈАТРАКТИВНИЈИМ СВЕТСКИМ WELLNESS И SPA ПРОГРАМИМА
Чути сопствени организам
„Препоручујемо вам бег из често разорно убрзаног ритма свакодневног живота”, кажу у „Меркуру”. „Поклоните себи бар мало времена: викенд једном у две недеље, или пак седмодневни одмор и уживање у нашем Wellness центру. Откријте како да чујете своје тело, како да дозволите енергији вашег духа да слободно тече!”

Представљање
„ЈАТ – ХОТЕЛИ СЛАВИЈА” НАСТАВЉАЈУ ТРАДИЦИЈУ ДУГУ ВЕК И ЧЕТВРТ
Деценије високог домета
„Славија I” („Кула”) отворена је 1962, пред Првенство Европе у атлетици, „Славија II” 1973. пред Светско првенство у пливању, „Славија Лукс” 1989. пред Конференцију шефова држава или влада несврстаних земаља. Та три хотелска здања, важан део туристичке и угоститељске понуде Београда, данас имају 431 собу, 23 апартмана, осам „угоститељских јединица” (ресторана, кафана, барова, сала) и бројне најмодерније садржаје

Угошћавања
ХОТЕЛ И РЕСТОРАН „ДУНАВ” У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, МЕСТО НА КОЈЕ СЕ УВЕК ВРАЋА
Та лепа искушења
На овом релативно новом здању, над самим водама моћне реке чије име носи, трепере одсјаји бројних карловачких знаменитости. „Дунав” је брзо доспео на све туристичке и гастрономске мапе чувене вароши и овог дела Србије, уписан као једно од незаобилазних места овдашњих

Угошћавање
МИХАЈЛО САЛАТА, ГЕНЕРАЛНИ МЕНАЏЕР ПИЦЕРИЈА И РЕСТОРАНА „ОРАО” У БЕОГРАДУ
Тим који побеђује
Током скоро двадесетогодишњег постојања, пицерије и ресторани „Орао”, са три угоститељска објекта (ускоро и четвртим), учврстили су своје место на туристичкој и угоститељској мапи српске престонице. По квалитету и гастрономским умећима, по амбијенту и начину услуга, по специфичној угоститељској филозофији, одавно су постали више него препознатљиви

Представљање
ХОТЕЛ „ДОНЧО” У ОХРИДУ, ПИОНИРСКИ ПРОЈЕКАТ ПРИВАТНЕ ТУРИСТИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ У НЕКАДАШЊОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
Модерност у древном граду

Гастрономија
РЕСТОРАН „СЕНТ АНДРЕЈА” У ЗЕМУНУ
Мера кафанске отмености

 


Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију