Посета

ПИРОТ, ЦЕНТАР ЈУГОИСТОКА, ГРАД ПРЕД КОЈИМ СЕ ОПЕТ ОТВАРАЈУ ОГРОМНЕ МОГУЋНОСТИ
Дух нове предузимљивости
Оно што је Србија у Европи, то је Пирот у Србији. Југоисток. Кућа на главном друму. Капија Истока и капија Запада. Лепа и богата област коју тек треба открити, чије дарове тек треба изнова препознати. Простор дуге културне и привредне историје. У овом сасвим новом времену, интелигентно и храбро вођен од стране младог руководства, Пирот је најзад поново почео систематски да активира своје стратешке потенцијале

Пише: Јована Јелић Бановић


Ако долазите из централне Србије, онда од Ниша или Нишке Бање, са Коридора 10, окрените лево, уз Нишаву. Друм вас води кроз живописну Сићевачку клисуру, рај за пецароше, планинаре, фотографе. Мало пре Беле Паланке избијате у пространу котлину, омеђену моћним венцима Сврљишких, Суве, Влашке и Старе планине. И даље се, баш као и друм, држите реке. На 70 километара од Ниша и отприлике толико до Софије, кад угледате стару тврђаву под белавским обронком званим Сарлах, стигли сте у Пирот.
Љупка варош дочекује смирено и господствено, не жури да се покаже, не брза да открије своје чари и заносе, своје вештине и дарове. Уколико овде нисте навраћали више година, одмах ћете уочити низ позитивних промена и осетити дух једне нове предузимљивости. Изграђена је веома лепа спортска дворана „Кеј”, нова зграда Историјског архива, мост на Нишави, Општински услужни центар, реконструисани су Градски трг и Улица Николе Пашића, направљен пут до Старе планине, поплочан је и осветљен дивни кеј крај Нишаве (настао још 1927), урађена нова јавна расвета... Овај важан привредни, културни и туристички центар, средиште округа који је по граду и добио име, очито је и психолошки и практично оставио иза себе општу кризу из деведесетих година прошлог века, раскинуо ланац препуштања и летаргије, те узео своју судбину у своје руке.  Дуга историја града, многовековно искуство његових људи, свакако су били савезник у томе.
Најстарији сачувани писани помен града на овом месту потиче из римског доба (прва половина III века). Радило се о кули-осматрачници Turres, која је административно припадала провинцији Тракији. Археолошки налази, пак, указују на миленијуме. Енеолитска култура централног Балкана, Бубањ Хум, била је овде присутна. Обиље је и керамике из старијег гвозденог доба. Нарочито је богато раздобље антике и касне антике. Већ тада, поготову у време Византије, овде је било јако утврђење „са потковичастом кулом на капији и ранохришћанском базиликом, уз бројне терме и друге зграде, куле и бедеме”. У то време, нарочиту важност Пироту давао је Цариградски друм који је, баш као и данас, туда пролазио.
У Немањиној држави Пирот је од 1180. године. Изградња пиротске тврђаве, по прилици у облику какав данас знамо или слутимо, везује се за Момчила, полулегендарног владара Јужних Родопа и деспота области Мероп. По њему се и данас та тврђава често назива Момчилов град. Али, јаке утврде нису помогле ни Цариграду, камоли Пироту. Турци заузимају Пирот 1445. и под њиховом окупацијом остаће све до 1877.

КОРИДОР, ГАСОВОД, СТАРА ПЛАНИНА

У XIX веку, знатно пре ослобођења, уочљиво је извесно оживљавање града. Године 1815. отворена је основна школа на пиротском Пазару, 1865. прва апотека, 1869. постављена прва јавна расвета (светиљке на петролеј), 1872. је почетак индустрије („Митад-пашина фабрика”). Годину дана по ослобођењу, 1878, отворена је прва пиротска читаоница. Три године касније, 1881, овде за професора гимназије долази касније славни српски писац  Стеван Сремац, 1895. овде први пут стиже и Радоје Домановић, такође знаменити писац. И он је био професор у гимназији, баш као што ће то од 1894. до 1897. бити Јаша Продановић. Из градске хронике издвајамо и да је 1886. основано пиротско Ћилимарско друштво, 1889. прва позоришна дружина.
У раздобљу великих ратова, два балканска и два светска, Пирот и његови људи понели су свој део српског терета, сазданог од подвига и страдања. Прави процват и модернизацију Пирот ће доживети после Другог светског рата. Већ 1944. бива основано Позориште, 1947. Народни музеј, 1956. Архив. Године 1945, након ратне паузе, наставља да ради „Тигар” (основан 1934) и убрзо постаје темељ југословенске гумарске индустрије. Године 1958. основана је конфекција „Први мај”, други привредни гигант по којем ће Пирот бити познат широм Југославије, па и у иностранству.
Чувен по својим ћилимима, качкаваљу, пегланој кобасици, овај град и овај лепи крај одувек су имали специфичну привлачност. Ипак, Пирот је пре свега био важан индустријски центар. Зато је тако тешко поднео године економских санкција, ратова, распада земље и привреде.
– Мислим да Пирот, након дугог низа година причања о потенцијалима, има озбиљну шансу да те потенцијале најзад и искористи – каже за Националну ревију мр Владан Васић, млади градоначелник Пирота, човек који је са својим тимом донео толикочекане промене на боље. – Пирот има и велику регионалну одговорност за целу југоисточну Србију, с обзиром на то да је реч о пограничном региону, с обзиром на то да су у саставу Пиротског округа општине Бабушница, Бела Паланка и Димитровград које имају великих проблема у привреди, неразвијене су, на дну лествице по просечним примањима, слаб је наталитет, велика миграција. Пирот, који има 19.000 запослених, више него што три наведене општине заједно имају становника, мора да направи снажан развојни искорак и тако покрене све.
Када говори о развојним потенцијалима, напомиње градоначелник, мисли пре свега на неколико пројеката од несумњиво националног значаја. Коридор 10, пројекат од националног и међународног значаја, кључан је за развој пиротског региона. Тачно на средини пута између Ниша и Софије, Пирот ће по завршетку овог Коридора моћи да потпуно отвори своју инфраструктуру и своје комуникације ка Београду и према међународном окружењу, пре свега према Софији. То је сада једна од престоница унутар ЕУ. Довољно је рећи да је на само 70 километара од Пирота изузетно фреквентни међународни софијски аеродром, па схватити какве се све привредне и друге могућности отварају пред овим градом и регионом.
Други пројекат од изузетног значаја за Пирот је „Јужни ток”, односно магистрални гасовод који ће проћи овуда и снабдевати, између осталих, и Србију. Видели смо ових дана да су споразуми потписани и да ће у наредним годинама почети реализација.
Трећи мега-пројекат, опет од изузетног значаја за Пирот и овај крај, јесте Стара планина. И у државној стратегији развоја српског туризма, у периоду пред нама, на њу је стављен вероватно највећи нагласак.

СПРЕМНИ ЗА ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

– Сваки од тих пројеката, и сви они заједно, довешће Пирот у фокус интересовања домаће и међународне јавности, па и инвеститора – наставља градоначелник Васић. - Припремамо се да искористимо многе развојне шансе које ће тако бити отворене, и у развоју туризма, и у пољопривреди, и у инфраструктури. У протеклих 4-5 година Пирот је већ пуно учинио на развоју инфраструктуре (путне инфраструктуре, снабдевања здравом водом, ваљаног одвођења отпадних вода, топлификацији). У доброј сарадњи са привредом, реализује се пројекат стварања индустријско-технолошког парка на 25 хектара, на 18 хектара је већ успостављена слободна царинска зона. То су потенцијали које увелико систематски промовишемо у ширем региону. Желимо да будемо једно од најбољих места за инвестиције у Србији. Низом важних општинских одлука знатно поједностављујемо и олакшавамо процедуру инвестирања, идемо у сусрет инвеститорима и њиховим потребама. Имамо одличну сарадњу са невладиним сектором, са страним дипломатским и економским представништвима у Србији (на пример, са немачким представништвом реализујемо пројекат бизнис инкубације), веома квалитетно сарађујемо и са више општина у Бугарској. Низ пројеката је реализовано, или ће то ускоро бити учињено, на основу конкурса ЕУ за подстицање пограничне сарадње.
Рећи да је пољопривреда велика развојна шанса, то у Пироту није фраза, помодна мантра која се појачава нарочито у предизборним кампањама. Израда стратегије тог развоја ће ускоро бити завршена, од 2009. почеће да функционише и Фонд за развој пољопривреде.
– Општина сада има много активнији приступ у развоју економије на свом простору. Акционар смо у слободној зони, са неких 13 одсто акција, што је, по мом мишљењу, најбољи вид јавног и приватног партнерства у Србији (о чему се пуно прича). Инвеститорима омогућавамо да без плаћања земљишта, такси, прикључака, под најповољнијим условима улажу. И позитивни примери су ту, као што је велика инвестиција француског „Мишелина”. Пиротска млекара се успешно приватизује, нека предузећа која су била практично нестала у транзицији сада се успешно враћају на привредну сцену. Основали смо канцеларију за локални економски развој; њен основни задатак је да људима помогне да своју инвестицију у Пироту започну или наставе и увећају. По први пут у историји Пирота је установљена функција помоћника председника општине задуженог за локални економски развој. Он је у непосредном свакодневном контакту са људима који послују у Пироту, или намеравају да дођу. Појачавамо наступе на сајмовима и сарадњу са надлежним министарствима. Подаци из 2008. показују да је на тржишту рада 1.200 људи мање на списку незапослених. С разлогом верујем да ће такви резултати бити настављени, па и побољшани.

***

Поверење
Градоначелник Владан Васић је дипломирани инжењер електротехнике и магистар економских наука, ожењен, троје деце. Године 2000. постаје одборник у општинској скупштини, а 2003, на првим непосредним изборима, изабран је за председника општине. Од 2008. тече његов други мандат на том месту.
- Најлакше је седети у фотељи и критиковати некога, треба се латити посла и сам нешто урадити, сам мењати ствари на боље, преузети одговорност. Планирам да живим у Србији и Пироту. Стога сматрам да треба уложити много напора да окружење у којем живите учините пристојним за живот, за своју децу, за своје пријатеље и суграђане, и једино то, заправо, остаје иза нас. Та енергија ме покреће 4-5 година. За све људе који имају добру идеју и такву енергију има места и у Пироту и у Србији. Неозбиљно је и неодговорно тврдити да је увек неко други крив, а потом спаковати ствари у кофер и тражити шансу негде другде.

***

Вода
– Богатство водом изванредног квалитета је још један велики а дуго занемарен потенцијал Пирота. Наше Завојско језеро је пројектовано за снабдевање здравом пијаћом водом два милиона људи! Имамо и низ других извора. Досад урађена истраживања указују да Пирот има 800 литара воде у секунди са каптираних извора, а до 2030. године овдашње потребе неће прелазити 300 литара у секунди. Дакле, ми већ сада имамо 500 литара воде у секунди слободних и спремних за неку врсту експлоатације – каже мр Васић.

***

Брендови
– Током 2009. ући ћемо у процедуру заштите и развоја неких брендова које Пирот има, а досад нису били званично верификовани и заштићени: пиротски качкаваљ, пиротски ћилим, пеглана кобасица или пиротски бели овчији сир – каже градоначелник Владан Васић. – Промовисаћемо ове брендове широм региона и Европе, отварати нова радна места, побољшати квалитет живота и поново учинити овај град и овај крај местом пожељним за живот.

***

Прволигаши
Пирот је некада био важан спортски центар, а његови спортисти прославили су се широм света (попут Светислава Пешића, кошаркаша и једног од најбољих тренера на планети). Општина је протеклом периоду преузела у власништво комплекс спортских објеката, много улаже у спортску инфраструктуру. Наредне године требало би да почне градња затвореног пливачког базена, који ће знатно подићи ниво живота у целом региону.
– Циљ нам је да у спорту имамо масовност, велики број спортова и клубова. Наравно, високи рангови такмичења су важни као мотив и покретач. „Раднички” има велику шансу за то. Женски рукометни клуб се бори за улазак у Прву лигу. Кошаркашки клуб има доста потенцијала, као и одбојкашки и карате. Настојаћемо да их, колико год је могуће, подржимо на том путу – каже градоначелник Васић.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију