ENGLISH

Србија - национална ревија, број 33
„СРБИЈА - Национална ревија”, број 33

 

РЕЧ ПРЕ

Пред нама је, ево, нови број Националне ревије. Правећи га, имали смо на уму речи Ернста Ренана: „Увек треба писати само о ономе што се воли. Заборав и ћутање су казна коју досуђујемо свему што је недостојно и свакидашње на овој шетњи кроз живот.” То нас је одвело на Косово, у Свету земљу, на једно необично венчање у Ресави. Покренуло нас у акцију помоћи једној породици у околини Лознице. Призвало у наше мисли српске мостове и Андрићеве речи о тим неупоредивим грађевинама. Зато смо писали о Радмили Маринковић и Боу Вонгару, Конузину и Сухецком, „Колу” и „Колибрима”.
Зато смо, уосталом, опет ту. На вашим мониторима.

ГАЛЕРИЈА
Етно: Соба с погледом (Фото: Олга Вукадиновић)
Ансамбл „Коло”
Краљевски ред витезова у Манасији (Фото: Драган Боснић)
Етно село Вранеша, Кокин Брод (Фото: Олга Вукадиновић)
Мост у Бешки (Фото: Светлана Дингарац)
Стари Београд (Фото: Архива НР)
Палата „Олтар отаџбине”, Рим (Фото:  Мишо Вујовић)
Споменик Мацинију, Рим (Фото:  Мишо Вујовић)
Јерусалим (Фото: ТЕНТ)

 

 

 

 

 

 

 

 

 


САДРЖАЈ

Пролог 
ЛЕТЊИ НОТЕСИ, СТАРИ И НОВИ
Стварни свет око нас

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ИВО АНДРИЋ (1892-1975) О МОСТОВИМА
А сва нам нада са оне стране

Фотографије: Светлана Дингарац

Венац
НЕОБИЧНО ЛИТУРГИЈСКО ВЕНЧАЊЕ У МАНАСИЈИ СРЕДИНОМ ЈУЛА
Човек је оно у шта верује
Она је теолог и филолог из Москве, Рускиња рођена у белоруском граду Лиду. Он Србин рођен, одрастао и школован у Паризу, историчар уметности и глумац, који се у земљу својих предака доселио последњих дана марта ратне 1999. Венчали су онако како је то чињено на двору деспота Стефана Лазаревића, у доба источне ренесансе, византијске и српске, старије и боље од оне западне. Није то било оживљавање прошлости, срачунато за камере, него осветљавање важног а потонулог дела нас самих

Пише: Бранислав Матић
Фотографије: Драган Боснић

Солидарност
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” У АКЦИЈИ ПОМОЋИ УГРОЖЕНОЈ ПОРОДИЦИ ИЗ ЛИПНИЧКОГ ШОРА КОД ЛОЗНИЦЕ
Илићима на Илиндан
Прикупљено десетак тона грађевинског материјала за обнову куће самохране мајке Марице и њених троје деце: Немање, Наташе и Нине. „Национална ревија” покриће и трошкове грађевинских радова, али остаје још доста посла. Акција се наставља, позив и осталим партнерима да се прикључе

Пише: Горан Будимир
Фотографије: Драган Боснић

Белег
НАЈСТАРИЈИ ДУДОВИ У ЕВРОПИ РАСТУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Три дрвета, три миленијума
Шам-дуд у порти Пећке патријаршије засађен је 223 године пре открића Америке и 120 година пре Косовског боја! Архиепископ Сава II донео га је из области Била ад Шам, данас Дамаск, Сирија, враћајући се из Свете земље у Свету земљу. Његови изданци су мурика у Руднику код Србице и кара-дуд на Газиместану. Заједно имају преко два миленијума. Још расту, цветају, рађају, и чекаће нас док се не вратимо

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Јунаци и дублери
ПРВИ ТИМ СРПСКЕ КАСКАДЕРСКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Испитујући сопствене границе
Мало је професија у којима се тако можете суочити са својим страховима и пребродити их. Савладати ризике, без срљања и хазардерства, снагом тела и ума, самурајском утренираношћу. Дорасти опасностима и бити изнад њих. Онда кад се размажени и преплаћени супер-старови сакрију по ћошковима и не смеју ни да гледају снимање сцена које ће их прославити. Технологија је напредовала, виртуелна реалност и анимације су ту, али срце и умеће ових хероја из сенке остају незамењиви у филмској чаролији

Пише: Дејан Булајић

Истраживање
ЈЕРИНИН ГРАД БРАНГОВИЋ, У КАЊОНУ РЕКЕ ГРАДАЦ
Кључ друмова од антике
Седам километара од данашњег Ваљева, у најдубљем делу кањона, на западним обронцима брда Браниг, ово утврђење подигнуто је највероватније средином III века. Из њега је контролисан стари пут који је спајао долину Колубаре са Ваљевским планинама и Подрињем, областима богатим важним рудама

Текст: НР Прес

Путоказ
ВРАНЕША, ЕТНО-ЕКО СЕЛО ИЗНАД КОКИНОГ БРОДА
Снови не плаћају друмарину
Кад је први пут дошао, Словенцу из Цеља Леону Срнецу све се казало одмах и само. После му није недостајало ни воље ни новца да за две године превали укупно 270.000 километара, долазећи овде сваког викенда. У духу старе српске градитељске традиције, од локалних материјала и руком овдашњих мајстора, саздао је бајковито и модерно етно-село, за пример

Текст и фотографије: Олга Вукадиновић

Путопис
ИТАЛИЈА (1): РИМ
Dolce Vita, упркос кризи
Нобеловац Хенрик Сјенкјевич није случајно рекао да сваки човек има две домовине: једна је она у којој се родио, а друга је Италија. Прошле године имала је приход од туризма 31 милијарду евра. А Рим, вечни град, одувек је био главни у том царству културе, хедонизма и живота на високој нози. За онолико колико трају данашњи туристички аранжмани тешко га је и омирисати како ваља. За спознавање његове суштине, каже Гете, потребна су два живота. Па, добро, да почнемо

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Везе
АМБАСАДОР РУСИЈЕ АЛЕКСАНДАР КОНУЗИН, НА КРАЈУ МАНДАТА У СРБИЈИ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ ДИПЛОМАТСКЕ СЛУЖБЕ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Драгоцена заједничка баштина
„Имао сам дугу и динамичну каријеру. Свуда ме је интересовао стварни живот народа земље у којој сам. Из Србије ћу понети најтоплије утиске. Имамо много заједничког, ризницу успомена и нада, што отвара огромне перспективе у најбољем интересу наших држава и народа. Не смета ми ни друкчије гледање на то, али Срби морају пред собом имати све аргументе када буду доносили далекосежне одлуке. Богатство нашег многовековног братства треба сачувати и увећати”

Пише: Марина Горски

Летопис
ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА СРПСКИХ ДОБРОВОЉАЧКИХ НАСЕЉА
Руком озбиљне државе
Свуда где је граница још била несигурна а нова држава недовољно учвршћена, новостворена Краљевина је после Првог светског рата оснивала добровољачка насеља. Имања су добијали Срби из слабије развијених крајева, добровољци у Српској војсци и породице њихових рођака. Највише њих из Лике, са Кордуна, Баније, из Далмације, Босне, Херцеговине, Црне Горе. Места су називана по важним личностима српске историје, а житељи се и данас одликују слободарским духом и безусловном оданошћу отаџбини

Пише: Јован Гајић

Наслеђе
„МЕДИЦИНА У СРБИЈИ КРОЗ ВЕКОВЕ”, СТАЛНА ПОСТАВКА У МУЗЕЈУ СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА
Здравље је део националне културе
Од светосавских медицинских начела из XII века до ембриотрансфера др Петра Радовића и других постмодерних достигнућа, српска медицина доследно се држи својих идеја водиља. Савременом човеку није лако да потпуно разуме тај пут и његов значај. Сада је пред нама изложба која нам у томе помаже, систематично и живописно

Текст и фотографије: Кристина Јанковић

Ризнице
СТАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА У УПРАВИ ЦАРИНА У БЕОГРАДУ
Држава на својим капијама
У витринама овог необичног музеја изложене су копије најважнијих докумената, мапе, изводи из славних путописа, предмети коришћени у обављању царинске службе, оружје цариника-устаника, најстарији пронађени пасоши, најстарији бројеви листа Цариник... Фотографије нам дочаравају Србију оних времена, а реконструисане су и најстарије царинске униформе из 1899. и 1913. Видимо настанак и развој царинске службе у Србији, све до данас, када је то модеран систем који се приближава најбољим светским праксама у овој области

Пише: Снежана Кондић
Илустрације: Архив Управе царина Србије

Катедра
ДР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ, НЕЗАБОРАВНИ ПРЕДАВАЧ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ФИЛОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ
Госпођа професор
„Сви ми, у ствари, непрекидно пишемо историју књижевности”, говорила је. Она је своју написала. Ту, као на длану, видимо српски средњи век. Смењују се државе и владари, тутње коњице, дижу се и живопишу манастири, а дух, ум, мисао и језик служе љубави божјој. Имамо ли данас још таквих професора, чија се племенитост излива на све и чије су поуке пуне родитељске доброте и мудрачке дубине?

Пише: Драган Лакићевић

Живот, романи
ПИСАЦ БАРНАВИР ВОНГАР, НЕСУЂЕНИ АУСТРАЛИЈСКИ НОБЕЛОВАЦ, СРБИН НА СТРАНИ АБОРИЏИНА
Гласник с овога света
У Србији је био пастир, пекар, песник-наивац, новинар. А онда је 1958. пешке, преко Алпа, пребегао у Француску. Симон де Бовоар звала га је „вулканом писане речи”, а Сартр му објавио приче у „Модерним временима”. У Аустралију је стигао с овереном цедуљом на којој је писало: „Овај човек тврди да се зове Сретен Божић”. У пустињи Танами од сигурне смрти спасао га је Џубуру, „црни свети Петар”, син „оних који су од почетка ту”. Остаје са Абориџинима и добија име Вонгар, „гласник с онога света”

Пише: Петар Милатовић

Палета
ВРШАЧКИ СЛИКАР ТОМИСЛАВ СУХЕЦКИ, УМЕТНИК СА СТАВОМ И ПОКРИЋЕМ
Искушења несхваћеног претече
То сликарство је можда једина права новина на српској фигуралној сцени. Не припада постмедиалној фантастици, завичајном или урбаном реализму, авангардним догађањима. Сликарство критикује сликарским средствима. Ствара свој систем, измештен са идеолошки подељене сцене. Једак је, сочан, рустичан, опор, суров али не сиров. Сме, зато што зна. Подједнако добро слика и десном и левом руком

Пише: Дејан Ђорић

Смотра
ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ, ДЕВЕТНАЕСТИ ПУТ
Драма човека у шареној диктатури
И овогодишњим избором најквалитетнијих остварења савремене европске кинематографије, палићки фестивал наставља афирмацију слободе и аутономности савременог човека у царству меког тоталитаризма глобалне културне индустрије

Баштина
БЛИЖИ СЕ 65. ГОДИШЊИЦА АНСАМБЛА „КОЛО”
Игра изашла из нас самих
Од оснивања, 1948, Ансамбл народних игара и песама Србије одликује богат уметнички репертоар, високо умеће и професионализам. Има кореографије из свих српских земаља. „Коло” је откривалац, тумач и чувар баштине, али и њен креативни настављач. Тријумфално је наступало у најпрестижнијим светским концертним дворанама, од „Метрополитена” и „Карнеги хола” до „Баљшој театра” и Сиднејске опере

Пише: Ружа Србиновић
Фотографије: Архива „Кола” и Р. Србиновић

Расадник
У СУСРЕТ 50. ГОДИШЊИЦИ ДЕЧИЈЕГ ХОРА „КОЛИБРИ”
Музика наших детињстава
Основала их је и пуне 44 године водила незаборавна Милица Манојловић. Уз „Колибре” однеговане су генерације најбољих извођача и слушалаца, трајно подигнут ниво музичке културе на јужнословенским просторима. Спискови оних који су за овај хор писали стихове, компоновали, са њим певали, као и листа његових најбољих песама, права су антологија и именик великана

Пише: Радмила Таминџић

Дневник путовања
ЦЕНТАР ЗА ОЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ „ТЕНТ” У УЗВРАТНОЈ ПОСЕТИ ЈЕРУСАЛИМСКОМ АНСАМБЛУ „ШОРАШИМ”
Шумадија у Светој земљи
У Нахалалу, крај Назарета, Обреновчани одушевили публику кореографијом „Шумадија”, а у поноћ подигли дворану на ноге „Влашким играма”. Слично је било и са „Дубочким краљицама” и другим српским играма и песмама. Турнеја је имала и снажну ходочасничку димензију, о чему сведоче и изводи из дневника које предочавамо

Забележио: Хаџи Жељко Јованов

Знање
ПРЕМА ИНТЕРЕСОВАЊУ ЗА УПИС, БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА И ДАЉЕ НАЈПОПУЛАРНИЈА У СРБИЈИ
Квалитет увек у моди
Било је пријављено 2.078 кандидата, углавном одличних и врло добрих, а уписано њих 1.200. (Факултет следећи по броју пријављених имао је 400 кандидата мање.) Све уписне процедуре организоване беспрекорно, крајње чисто и проверљиво, на чему су признање одали и они који ће морати да потраже неку другу прилику. Школа наставља своју развојну политику

Знање
НАСТАВНИ ЦЕНТАР УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ” У НИШУ
Још корак ближе људима
Ниш се потврдио као регионални центар, па студенти долазе из великог броја околних градова, као и из јужне српске покрајине. Највеће интересовање је за туристички, хотелијерски и инжењерски менаџмент, те за пословну економију. Четрдесет одсто дипломаца „Сингидунума” ради у страним фирмама које послују у Србији, а 15 одсто у иностранству

Текст и фотографије: Розана Саздић

Енергија
„ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ” И ПЕРСПЕКТИВЕ НОВОГ ЗАМАХА СРПСКЕ ИНДУСТРИЈЕ
Одговорност за националну економију
Такозвана јапанска, кинеска или руска инвестиција су заправо кредитни аранжмани које је склопио и сам сервисира ЕПС. У пројектима које ЕПС финансира из сопствених средстава, домаћа привреда учествује 70-80 одсто. У пројектима који се финансирају кредитима, учешће домаће привреде је 30-45 одсто. А на инвестициони потенцијал ЕПС-а, поред пословне и техничке ефикасности, битно утичу цена електричне енергије, степен наплате, као и ниво неовлашћеног коришћења, односно крађе

Представљање
ПЕДЕСЕТ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПОСТОЈАЊА И УСПЕШНОГ РАДА „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ”
Визија за енергију будућности
Поводом рођендана компаније, 26. јуна, европски комесар за енергетику Гинтер Етингер честитао је „Електровојводини” на добрим резултатима у 2011. и 2012. години. Поруку уручио Драгомир Јанковић, извршни директор Европског економског института из Брисела. Свечаности присуствовале бројне угледне званице