Арена

ЖЕНСКИ ОДБОЈКАШКИ КЛУБ „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА” НАСТАВЉА УСПЕХЕ, УПРКОС СВЕМУ
Спорт тражи више бриге
Трећу годину заредом супериорне су на домаћој сцени. Велики одлив играчица, и друге дуготрајне друштвене бољке које су се прелиле у спорт, засад успевају да превазиђу одличним радом са млађим категоријама. У кадетској репрезентацији су четири „Звездине” одбојкашице, у јуниорској шест, већи део сениорског тима прошао је ту школу. Али, не може се бескрајно издржавати тако

Текст: НР Прес
Фотографије: НР Прес и архива „Звезде”


Годинама уназад српска женска одбојкашка репрезентација бележи добре резултате на светској сцени. Логично би било претпоставити да је то плод јаке лиге и ваљаног рада у клубовима. На жалост, није тако. Из сезоне у сезону суочавамо се са релативно скромним квалитетом домаћег такмичења и са екипама које таворе у просечности. Међу њима је лако уочити и некадашње шампионе, попут ужичког „Јединства”, које једва преживљава у првој лиги елитном друштву, у коме више нема екипе „Поштара”, не тако давно вишеструког првака државе.
Утолико је значајније што у таквом амбијенту један клуб постојано налази начина да одоли изазовима и одржи квалитет. У питању је „Црвена звезда”, актуелни шампион државе и освајач националног Купа.
Црвено-беле већ трећу годину заредом делују супериорно на домаћој сцени, на којој готово да немају достојног ривала. И „Звезда” трпи велику миграцију играчица, што је спречава да ствара тим на дуже стазе.
– Наша добитна формула се заснива на одличном раду у млађим селекцијама. – уверена је Ана Аврамовић, генерални секретар клуба, некада и сама успешна одбојкашица, под девојачким презименом Јокановић. – И поред тешких услова у којима функционишемо, као и читав спорт у Србији, трудимо се и успевамо да у млађим категоријама окупимонајталентованије девојчице. У нашој сали, што је нарочита привилегија у односу на клубове који закупљују простор за рад, омогућили смо им добре услове за редовне тренинге и несметан развитак. То је битно, јер омогућава и индивидуални рад под будним оком проверених стручњака. Стицајем околности, те девојчице релативно брзо добијају прилику да се истакну и у првом тиму, што значи да веома рано стичу корисна искуства у елитном такмичења. Са друге стране, то их препоручује за одговарајуће репрезентативне селекције и несумњиво утиче на њихову брзу афирмацију. На жалост, сведоци смо да их та путања прерано одводи из наше клупске одбојке, али то су већ неке ствари на које ни ми, као ни један други наш клуб, не можемо значајније да утичемо. Уверена сам да имамо најквалитетнију школу одбојке и то нас заправо чини доминантним у оквирима домаћих такмичења.

НЕИЗДРЖИВ ОДЛИВ ТАЛЕНАТА

Ана припада генерацији која је освојила седам титула шампиона и пет трофеја у националном Купу, али и остварила један од највреднијих резултата у историји клуба: пласман на завршни турнир Купа шампиона, 1976. Било је то време у којем је спорт функционисао у неупоредиво бољим условима него данас. Међутим, добри резултати на европској сцени нису привилегија само ранијих генерација. У периоду од 2008. до 2011. „Звезда” је освојила три медаље у Купу ЦЕВ – сребрну и две бронзане.
– То су сјајни резултати када се зна да из године у годину мењамо играчки кадар. Када се год појавимо на великим турнирима, сви нас питају како успевамо увек са новом екипом и тако младим играчицама да остваримо добре резултате. Уосталом, ми смо створили најмлађи тим у Европи који је икада освојио медаљу у било ком европском купу! Већ тај податак довољно говори о томе како се ради у нашем подмлатку. Можемо само да претпоставимо какви би били домети екипе која је освојила две последње медаље у Купу ЦЕВ да је којим случајем остала на окупу. Али, на жалост, због општег стања у друштву, ми не можемо да приуштимо нашим играчицама високе финансијске уговоре. Зато им и нисмо препрека када им се укажудобре прилике у иностранству, мада је моје мишљење да би и за њих саме било боље да су још коју сезону играле у „Звезди”, па да су тек онда кренуле у печалбу.
Већ сам поглед на списак трофејних играчица довољно говори о учесталим „Звездиним” сеобама. Стефана Вељковић, Јелена Благојевић, Нина Росић, Нађа Нинковић и многе друге девојке које су крчиле пут ка медаљама сада са успехом играју широм Европе. Из садашње генерације поменимо Ану Бјелицу, Бојану Радуловић, Тамару Ракић, Мину Поповић... Питање је, међутим, колико ће дуго и оне носити црвено-бели дрес. Тај моменат је од великог значаја и за репрезентацију, јер не треба губити из вида да само три играчице „Звезде” нису на списку неке од репрезентативних селекција. Треба ли подсећати да је добар део националног сениорског тима, званичног шампиона Европе, прошао кроз „Звездин” дрес? У кадетској репрезентацији су четири „Звездине” играчице, а у јуниорској њих шест.

НАЈЈАЧИ ОСЛОНАЦ СРПСКЕ ОДБОЈКЕ

„Звезда” може да се похвали и сјајним стручним штабом, који чине већ доказани тренери. Некада је то био Зоран Терзић, садашњи стратег сениорске репрезентације, а данас екипу умешно предводи Ратко Павличевић, коме такође не недостају богата искуства са националним тимом. И остали стручњаци у „Звездином” погону ангажовани су у различитим репрезентативним селекцијама, као кондициони тренери, скаути, статистичари. Стога „Звезда” у овом тренутку представља најјачи ослонац српске женске одбојке.
Докле ће то трајати и може ли овај клуб још дуго да се опире лошим токовима у друштву, који доводе у питање нормално функционисање спорта?
– Комплетан савремени спорт зависи директно од финансија, а нарочито они који имају велике амбиције – каже Зоран Манасијевић, члан Управног одбора. – „Звезда” јесте такав клуб. Наш циљ нису само домаће титуле, већ и потпуна афирмација на међународној сцени. Минулих година смо у томе успевали, али то је више била последица доброг, упорног рада и великог ентузијазма свих у клубу, него јаке финансијске конструкције. Зато смо и принуђени да из године у годину мењамо састав, јер играчице одлазе у иностранство за бољим понудама. Драго нам је да у тренутку растанка нису разочаране клубом, ве ћ, напротив, свесне да им је „Звезда” пружила све што је могла: добре услове за рад, развој и потпуну афирмацију. На жалост, за нешто више, пре свега финансијски добре уговоре, нико у нашој женској одбојци нема снаге, па ни „Звезда”. Једноставно, ми делимо судбину читавог друштва, а свима је јасно у каквим кризним временима живимо. И поред тога, наметнули смо високе стандарде у женској одбојци. Да би нам се неко од осталих клубова у томе придружио и да бисмо проширили амбиције, друштво ће морати да учини свој део посла. Спорту се једноставно мора пружити више, да би се од њега више и тражило. Ако се то не догоди, постоји ризик да и оно што је до сада учињено буде изгубљено.

***

Највећи успеси
> 26 титула шампиона (прва 1959. године)
> 15 пута освајач националног Купа (први 1960)
> Једна сребрна (2010) и три бронзане медаље (1986, 2008, 2011) у Купу ЦЕВ.
> Четврто место у Купу европских шампиона (1976)

***

Интересовање
Према неким подацима, чак 75 одсто девојчица у Србији у избору омиљеног спорта на прво место ставља одбојку. Толико интересовање није само рефлекс актуелних трендова, већ последица добрих резултата које минулих година бележе српске одбојкашице. Велика штета биће причињена ако се такав ентузијазам не искористи.

 


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију